Свезнање Ц1
| СВЕЗНАЊЕ |
Ц, ц 1) 27. слово ћирилице; у стсл. азбуци ци; 3. слово латинице С, с; безвучни зубни сугласник.
С 1) хем. знак за угљеник. 2) скр. за Целзијус, Кулон. 3) 1. тон осн. муз. скале.
Ca, хем. знак за калцијум.
ЦАВТАТ, варошица (око 700 ст.) и пристаниште на Јадр. М., ји. од Дубровника (Зет. Бан.) на жел. прузи Сарајево-Зеленика, на месту где била грч. насеобина Епидаур, уништена у 1. половини 7. в. (стан. Епидаура основали Дубровник); доцније ту подигнуто насеље Civitas Vetus, од чијег постало садашње име; морско купалиште и зимско климатско место.
ЦАЗИН, варошица и среско место (2 000 ст.) с. од Бос. Крупе (Врб. Бан.), У доба тур. владавине важна тврђава црема Хрв.; развалине ст. града.
ЦАЈС Карл (Zeiss, 1816.-1888.), оснивач чувених оптичких предузећа у Јени, која сад својина јенског унив.
ЦАЈТБЛОМ Бартоломеус (Zeitblom, 1460.-1516.), нем. сликар, гл. претставник улмске шк.; радио олтарне слике, гл. дело: Оплакивање Христа.
ЦАКЛЕЊАЧА (Salicornia, фам. Chenopodiaceae), S. herbacea, једногод. или двогод. стакласта, сочна (сукулентна) биљка, зелена до жућкаста или црвена, са чланковитим стаблом и наспрамним лишћем; цветови ситни у класастим цвастима; целокупни изглед биљке веома необичан и мало личи на обичне цветоноше; готово козмополитска; распрострањена у прим. пределима готово целог света, сем Аустрал.; расте и на заслањеном земљишту и ван морске обале у степским и пустињским пределима, изразита халофита; обухвата 9 врста распрострањених на обалама мора.
ЦАМБЛАК Григорије, писац 15. в., родом Бугарин, васпитао се у Цариграду, а деловао с успехом међу Буг., Рум. и Срб.; у Срб. око 1407.-1409., био игуман ман. Дечана; написао житије краља Ст. Дечанског, које није ист. поуздано, али веома књиж.; светачку фигуру Дечанског насликао сугестивно; из Срб. отишао у Рус., где 1415. постао митрополит у Кијеву; учествовао на сабору у Констанци, незадовољан, повукао се и умро у Молдавској; написао више списа за потребе црк.
ЦАН Теодор (Zahn, 1838.-1909.), лутерански теолог, написао: Историју новозав. канона и Увод у Н. завет.
ЦАНА ЈЕЗЕРО → Тсана.
ЦАНЕВ Георги (• 1898.), буг. критичар; реалист; гл. дело: Писци и стварање.
ЦАНИЋ Јосип (1879.-1933.), проф. композитор, диригент; компоновао: хорове, соло-песме, комаде за оркестар и др.
ЦАНКАР 1) Иван (1876.-1918.), слов. књижевник, студирао технику, затим славистику и романистику, али школе није завршио; живео од књиж. убого и с много прегарања; за време балк. и свет. рата био затворен; по убеђењу социјалист, борбен, непоштедан, сав у покрету; почео с поезијом, епском и лирском; збирка Еротика, пуна љубавних песама с много сензуалности и цинизма, 1899. спаљена од црк. власти с којом Ц. цело време био на ратној нози; писао драме и приповетке; од драма имале успеха Краљ на Бетајнови и За народно благостање, писане са доста ироније; најјачи у приповеци, и то у краћим сажетим стварима, имао много осећања за соц. правду, склоност за сатиру и презирање филистарства; снажно дело Слуга Јернеј символише човека који тражи правду, али је не налази у конвенционалној, бирократској и филистарској средини; Кућа Марије Помоћнице необична по предмету и дубока по идеји; написао 3 романа: На кланцу, Крст на гори и Нови живот; био плодан писац; доста импровизације и није увек на ум. висини, али ће од њега ипак остати много; сем тога Ц. унео у слов. књиж. обиље соц. и псих. проблема. 2) Исидор (• 1886.), историчар ум., проф. унив. у Љубљани; главнији радови: Увод в умевање ликовне уметности, и још недовршено дело Згодовина ликовне уметности в заходни Европи.
ЦАНКОВ 1) Александар (• 1879.), буг. политичар и проф. правног факултета у Софији; као претседник владе (1923.-1926.), угушио сељачку побуну (1923.) и* вратио власт буржоаским странкама и ревизионистима. 2) Драган (1827.-1911.), буг. политичар и државник; био тур. чиновник, затим пришао буг. усташима (1876.); у ослобођеној Буг. мин. спољних послова и претседник владе; учествовао у завери против кнеза Батенберга, али по његовом збацивању отишао у изгнанство (1886.-1894.), као противник Стамбулова. 3) Цанко (• 1899.), буг. композитор, проф. муз. акад., диригент опере у Софији, компоновао: сонату за клавир, симфонију у G-молу, лирску поему за оркестар, соло-песме уз пратњу клавира, лирске комаде за клавир, буг. песме и игре за клавир; написао: Теорија о буг. нар. музици.
ЦАПАРСКО ПОЉЕ, котлина између пл. Перистера и Бигле, сз. од Битоља (Вард. Бан.); на з. страни му превој Ђават, а на и. страни Превалац, преко којих ишла и Via Egnatia; у њему чувено цинцарско насеље Гопеш.
ЦАПИН (ит.), оруђе које служи за привлачење, дизање и покретање у шуми: на јаком држаљу комад гвожђа, савијен у облику кљуна, у раду врх кљуна забада се у дрво.
ЦАПИЦА (Clavaria flava, фам. Clavariaceae), гљива хименомицета за јело, жутог као корал гранатог кртог плодоносног тела; слична и зајчец (C. formosa), док прстићи (C. pistilaris) немају тако гранато плодоносно тело.
ЦАПОН-ЛАК, раствор целулоида у етеру, алкохолу, ацетону или амил-ацетату, употребљава се као безбојан и обојени лак за премазивање металних и дрвених предмета; осушен, пошто растворно средство испари, даје сјајан, чврсти слој целулоида.
ЦАПОТЕКИ, 1 од ст. култ. народа у Мексику, у држ. Оаксаки и Темуантепеку, који се одржао до данас, 38.000.
ЦАПРАГ, село код Сиска (Сав. Бан.), седиште Англо-јсл. петролејског д. д.; вел. рафинерија нафте, фабр. сапуна, инд. дрва.
ЦАР (од лат. Цезар), највиша владалачка титула, равна рим. императору; после рим. империје било герм.-римско и аустр. царство у Ср., виз. и рус. царство у И. Евр., Наполеон I се прогласио царем 1804., исту титулу узео синовац његов Наполеон III 1852.; Нем. се прогласила царевином 1871. (до 1918.); енгл. краљ је ц. Индије; Срб. у 14. в. била царевина под Душаном и Урошем (1346.-1371.); код Бугара титула за њихове владаре. Цареви, 4 књ. у Ст. завету описују ист. јевр. народа од судија до вавилонског ропства; прве 2 се зову и Самуилове по пророку С.
ЦАР 1) Виктор Емин (• 1870.), приповедач, учитељ, од 1894. тајник Друштва св. Ћирила и Методија; активан нац. радник; дао више приповедака и романа из живота нашег нар. у Истри; највише се прочуо драмом Зимско сунце, а од романа му занимљиви и добро рађени, иако не беспрекорни, Иза плиме и Нове борбе. 2) Лазар д-р (• 1860.), познати сок. радник, почетком рата 1914. затворен, суспендован и пензионисан због нац. рада; био старешина Хрв. сок. савеза од 1908. и заменик старешине Јсл. сок. савеза. 3) Марко (• 1850.), књиж. критичар; није имао редовно школовање, али веома образован и начитан писац, познавалац и преводилац гл. евр. књиж.; рано ушао у књижевност и писао много; најбољи му, иако не увек оригинални, књиж. огледи (Моје симпатије, 3 књ.); има развијено ум. осећање; уз књиж. огледе и критике објавио и неколико књ. путописа из Ит. и с нашег приморја; његов ориг. приповедачки рад слабији.
ЦАРЕВ ЛАЗ, место у Љешанској нахији; по предању ту Црногорци 1712. нанели тежак пораз Турцима; та чињеница оспорена у науци и питање још није решено, али сва вероватноћа да предање има извесног ист. основа.
ЦАРЕВО ПОЉЕ, мало карсно п. у Херц. ји. од Требиња (Зет. Бан.), слабе плодности, у њему више развијено сточарство.
ЦАРЕВО СЕЛО, варошица (2 700 ст.) и среско место на Брегалници, у жупи Пијанцу (Вард. Бан.), помиње се од средине 14. в.; у његовој околини се 1671. од пролећа до јесени ловом бавио султан Мехмед IV и тад се Срби у њој вел. делом исламизовали.
ЦАРИБРОД, варошица и среско место (2 700 ст.) близу јсл.-буг. границе (Мор. Бан.), погранична жел. станица на прузи Ниш-Софија; Југосл. припао после свет. рата.
ЦАРИГРАД → Истанбул. Цариградско грожђе → афуз-али. Ц. уговор о миру, потписан 14./3. 1914. међу Тур. и Срб., васпоставио њихове нормалне односе прекинуте балк. ратом; ц. у. о м. садржи одредбе о враћању заробљеника и обрачуну за њихово издржавање, о држављанству стан. уступљених области (даје им се право бирања поданства), султановим и црк. добрима, школама, правима мусл. итд.
ЦАРИНЕ, тарифске порезе на потрошњу које се наплаћују на извесне предмете при прелазу преко држ. границе или царинске линије, ако је ова повучена иза слободних пристаништа, зона, сместишта итд.; уводе се из чистих фискалних, екон., полит. и валутарних разлога и могу бити: увозне, ако се наплаћују на увоз робе из иностранства, извозне, на извоз робе домаћих производа, и превозне, Компезаторна ц., додатак опште важећој ц., примењује се при увозу премиране робе, да поништи дејство → извозне премије којом се одн. роба користи; примена к. ц. на премирану робу примењује се ретко, али чешће примењивање после свет. рата на увоз робе из земаља с депресираном валутом (против »валутног дампинга«). Транзитна ц., која се наплаћује на страну робу, иако роба само прелази преко тер.; данас тежња да се свуда укину т. ц., Друштво нар. нарочито се заузима у циљу олакшања и развитка међунар. трговине; на свим → међунар. рекама изрично забрањено наплаћивати т. ц.; некад на Рајни, пре њеног проглашавања за међунар. реку, т. ц., мостарине и др. наплаћиване од 1 брода на више од 100 места од Базела до ушћа. Царинарнице, фин. власти, врше сву царин. службу, извиђају царин. кривице, решавају о њима у 1. степену уколико за то није надлежна → фин. дирекција или др. власт; деле се на главне, 1. и 2. реда; могу према потреби бити и одељци појединих ц. (отвара их Мст. фин. и одређује им надлежност). Царинска декларација, обавезна писмена изјава уз пошиљке намењене иностранству у којој се наводи тачна садржина пошиљке. Ц. затвор, затварање границе према извесној држ. за трг. промет, врши се као репресалија или санкција за повреде уговора или држ. битних интереса; ц. з. избијао између Срб. и Аустр. неколико пута (→ ц. рат). Ц. искључење, кад део држ. тер. није обухваћен ц. границом, нпр. уговором од 1815. извесни делови (тзв. слободне зоне) Савоје и Жекса стављени ван ц. кордона Фрц., иако су на њеном земљишту, због екон. везе њихове с Женевом; царињење се вршило на граници тих делова с осталом фрц. т. р.; исто са* Задром који не улази у ц. област Ит. Ц. област, тер. између ц. граница 1 држ.; пошто се ц. границе по правилу поклапају са држ. ц. о. се изједначује са држ. тер.; у 2 случаја ово поклапања није потпуно: кад се установе → слободне зоне или луке и кад постоји → ц. унија с неком другом држ. Ц. прикључење, кад ц. област 1 држ. обухвата и земљишта ван територије те држ. Ц. рат, стање трг. односа између двеју земаља у којем 1 примењује → борбене царине против увоза из друге; познати ц. р. између Фрц. и Ит. 1888.-1892., Нем. и Рус. 1892.-1894., Пољске и Нем. 1925.-1931. и др.. Ц. р. аустро-српски, почео 12./1. 1906.; сазнавши за закључење срп.-буг. ц. уније, А.-У. одмах прекинула преговоре за трг. уговор са Срб. и забранила увоз стоке и сточних производа; противно предвиђању Аустр., Србија нашла др. пијаце за извоз и није претрпела штету услед затварања аустр. границе; већ 6./3. 1906. постигнут споразум о провизорном уређењу трг. односа; трг. уговор закључен 14./ 3. 1908., али није потврђен; понова закључен 27./7. 1910. и потврђен. Ц. савез → ц. унија. Ц. савез срп.-буг., склопљен у циљу да се образује већа екон. област која би се лакше одупрла екон. подјармљивању од вел. сила; уговор потписан 27./7. 1905., али су на захтев Аустр. његове најглавније одредбе убрзо напуштене. Ц. складиште, магацин, зграде у које се смешта роба за царињење. Ц. тарифа, плански израђен преглед свих царина које се примењују у 1 земљи; доношење ц. т. спада у надлежност законодавне власти (3. о ц. т.), али се обично даје право влади да измене у ц. т. ставља на снагу чим их поднесе парламенту, не чекајући да их изгласа (систем катанца); ц. т. аутономна кад происходи из интерног акта држ. власти, а уговорна (конвенционална) кад происходи из једног међународног споразума; аутономну т. може надлежна држ. власт да мења по вољи, а уговорну не може пре истека одн. уговора; ц. т. једноставна или двојна, према томе да ли се у њој предвиђа за сваку врсту по 1 или по 2 царине; двојна ц. т. обухвата 2 колоне ц. стопа, 1 с већим (максималним) а др. с мањим (минималним) царинама; миним. царине примењују се на увоз из уговорних, а максималне на увоз из земаља с којима није закључен трговински уговор; у случају ц. рата максимална т. се повећава на борбену т., уперену против држ. с којом се води привр. утакмица; ако се некој земљи желе да даду нарочите увозне олакшице онда се уговара диференцијална одн. преференцијална т.; да би се избегло изузетно повлашћење 1 држ. у трг. уговор се може унети → клаузула највећег повлашћења. Ц. т. могу бити: специфичне (по одређеној врсти, каквоћи и јединици мерења увозних артикала) или по вредности (ad valorem); сређују се азбучним редом или систематски (по групама артикала); ако се увезена роба оцарини, а потом опет извезе, може се зак. одредити повраћај плаћене царине: повратне ц.; сад се у Југосл. наплаћују царине по ц. т. (двојној) од 20./6. 1925., која у више махова мењана и допуњавана. Ц. тражбине, по предметима узапћеним или који леже у царинарници држ. наплаћује ц. т. и казне пре свих поверилаца. Ц. унија, савез, уговор између 2 или више држ., којим се уговорне стране одричу своје ц. и трг.-полит. самосталности у корист ц. заједнице коју стварају, сврха ц. у. да прошире потрошачко подручје држава-чланица и, следствено, да створе повољније услове за развитак њихове привр. радиности; примери ц. у.: нем. Цолферајн, коначно остварен 1834., ц. у. Аустр. и Мађ. од 1867., аустрал. ц. с. од 1900., белг.-луксембуршка-екон. унија од 1921. и др. Царињење, преглед робе, примена царин. тарифе и наплата царине.
ЦАРИНИК, у Св. писму назив за Јевр., скупљаче рим. пореза; омражени. сматрани као издајице.
ЦАРИЋ Јурај (1854.-1926.), путописац и приповедач, сликао живот и путовања наших морнара по свет. морима и обичаје далм. острвљана; најбоља збирка: Слике из поморског живота.
ЦАРИЦА, рибарска, једнострука (а и трострука) мрежа стајаћица; употребљава се за лов морских ракова и већих дубинских риба.
ЦАРИЦИН → Стаљинград.
ЦАРИЋ (Troglodytes), 1 од наших најмањих птица певачица, живахних покрета, станује махом у шипражју у близини људских станова (→ сл.).
ЦАРСКА КРУНА, пашини топови (Fritillana imperalis, фам. Liliaceae), вишегод. зељаста биљка, луковача, висока до 1 м, с ланцетастим лишћем и крупним, звонастим, жутомрким цветовима, отровна; гаји се и као украсна и ради производње скроба (штирка) из лука; дивља расте у Перс, Афганистану, Туркестану, Зап. Хималајима; иначе род Fritillaria има око 50 врста, распрострањених на сев. хемисфери (→ сл.).
ЦАРСКЕ ДВЕРИ, у прав. цркви ср. врата на иконостасу, кроз која у олтар улазе само посвећена лица и цар; уска, двокрилна, с иконом Благовести; украшена; иза њих завеса.
ЦАРСКИ КАНАЛ, у Кини везује место Тјенцин с местом Хангчоуом, дуг 1 400 км.
ЦАРСКИ РЕЗ, sectio caesarea (лат.), абдоминална хистеректомија, акушерска операција: отварање трбушног зида и предњег зида материце, да се извуку дете и постељица, затим се затворе прорезани делови, тако да може доћи до поновних трудноћа и порођаја; код исте жене ц. р. може се извршити 3-4 пута, нарочито ако се ради ниски рез (на доњем делу материце); врши се из виталних индикација по мајку и дете, у случају да се порођај не може завршити нормалним путем, као код: а) препрека у порођајним путевима (сужење карлице, тумори материце, тумори јајника у малој карлици, аномалије вулве и вагине, тумора суседних органа); б) неправилног положаја детета; в) → плаценте превије; г) → еклампсије итд.
ЦАРСКИ ЧАСОВИ, служба у прав. црк. кад се врше сви ч. с нарочитим тропарима за владара; служе се на Бадњи-дан, Крстовдан и Вел. петак.
ЦАРСКОЈЕ СЕЛО → Детскоје Село.
ЦВАЈГ Стефан (Zweig, • 1881.), нем. лиричар, символист, следбеник Георга, талентован преводилац (Верлена); есејист (Борба с демоном, Достојевски).
ЦВАНЦИК (по нем.). аустр. сребрн новац у вредности 20 крајцера; у Србији био у оптицају до ковања срп. сребрног новца.
ЦВАСТ, цват, инфлоресценција (лат.), грана или систем грана на којима груписани цветови у већем броју и тим се јасно издваја од вегетативних делова биљке; разликују се 2 типа ц., према том да ли цветна осовина стално расте, а цветови се јављају бочно, или се цветна осовина одмах заврши цветом, а испод њега се јављају бочне цветне осовине које се на исти начин заврше цветом итд.; прве ц. називају се гроздасте (рацемозне), где спадају: грозд, клас, штит и главица; друге ц. рачвасте (цимозне), где спадају: рачвица, срп, лепеза, увојак, кривударка.
ЦВЕКЛА (грч.), црвена цвекла, цикла, дрвена блитва (Beta vulgaris subspce. esculenta), двогод, биљка из фам. пепељуга (Chenopodiaceae), пореклом из ј. Евр.; задебљали, грудвасти или вретенасти корен, употребљава се куван или печен за салате; множи се из семена.
ЦВЕТ, орган размножавања биљака цветњача (Anthophyta), уствари скраћени изданак или врх изданка, где листови преобраћени у цветне делове; потпун ц. има: тучак (gynöceum) ж. део, прашнике (andröceum) м. део, цветни омотач (periant) од крунице (corolla) и чашице; голосеменице (Gymnospermae) немају цветног омотача: ц. с прашницима су засебан од ц. е тучковима (диклини ц.) па или су на истој биљци (једнодома, монецка биљка), или на 2 биљкама (дводома, дијецка); на заједничким осовинама, много ц. у спиралном распореду: м. слично реси, ж. као шишарка; скривеносеменице (Angiospermae), најчешће двосполног, хермафродитног ц., где у потпуног ц. у 5 кругова на цветишту (одебљалој цветној осовини) стоје: спољња 2 круга -- перијант или оцвеће -- као заштита и мамац инсектима; чашица, 1. спољни круг зелених листића заштитна је, круница, 2. круг, обично лепо обојен, и заштита и мамац: бојом, обликом, мирисом и сл.; често оба круга једнако обојени и једнаких листића (перигон); 3. и 4. круг прашника, органа на кончатим дршкама с 2 прашне кесе (антере); 5. средишни круг 1 или више тучкова, сваки од проширеног дела на цветишту плодвице, стубића и жига на врху: и код ангиосперама има једносполних, и једнодомих или дводомих ц.; ц. уопште ретко усамљени, већином на заједничкој оси постављени у различитом, али предодређеном распореду и граде цвасти. Цветни прах → полен. Ц. симетрија 1) цвет актиноморфис или зрачне симетрије (радијалне, полисиметричне) има једнаке у круг постављене круничне листиће (шљива). 2) зигоморфан цвет (дорзивентралан, моносиметричан) по замишљеној равни подељен на 2 подједнака дела (дан и ноћ). 3) асиметричан или неправилан цвет без иједне равни симетрије (кана).
ЦВЕТАЧА → карфиол.
ЦВЕТИЋ Милош (1845.-1905.), глумац и драмски писац, рано отишао у глумце и стекао леп глас у Н. Саду, Загребу и Београду; написао више поз. комада, који имају сценске технике, али веома мало књиж. вредности; његов Немања, даван анонимно, имао привремено вел. успех, али више стога што се веровало да је дело написао краљ Милан; његове др. драме (Тодор од Сталаћа, Душан, Лазар, Милош Велики и др.) данас скоро заборављене.
ЦВЕТКО Франц (1779.-1859.), слов. свештеник; носилац препорођаја код Слов. пре 1848., писао и песме.
ЦВЕТКОВИЋ 1) Бранислав-Брана (• 1875.), глумац, сликар, књижевник и композитор; био управник веселог Браниног поз., уређивао листове Ласта, Сатир и дечју страну Политике; одличан епиграматичар; писао песме, приповетке (нарочито за децу) и комедије (најбоље једночине) у којима достигао пун књиж. израз, тако да остављају бољи утисак кад се читају него кад се приказују, у своје пародије на Маскањијеву Кавалерију (Артилерија Рустикана) и Офенбахову Лепу Јелену, унео наше уличне песме и искористио их тако срећно да већ годинама наилазе на најлепши пријем код публике. 2) Кирило (1791.-1857.), протосинђел, познат као чувар православља у Далм., борио се против далм. владике Бенедикта Краљевића, чија намера била да поунијати прав. Србе у Далм.
ЦВЕТНЕ МУХЕ 1) Anthomydae, породица м. богата врстама, по изгледу сличних домаћој м.; живе на цвећу; ларве у трулим орг. материјама, каткад у корену и стаблу биљака и тада штеточине. 2) Syrphidae, пор. м. с многобројним врстама, живих боја веома хитра лета; хране се цветним соком, а ларве биљним вашима.
ЦВЕТНИ КУПУС → карфиол.
ЦВЕТНИЦЕ, цветњаче, цветоноше, биљке са цветом: гимпосперме и ангиосперме.
ЦВЕЋЕ СТРАСТИ (Passiflora, фам. Passifloraceae), постоји око 400 врста у суптропској Амер. и Аз., ређе у Аустрал., већином пузавице или шибље проста или шапасто дељена листа; крупна често шарено обојена цвета, пријатна мириса; плод крупна бобица пријатна мириса и укуса; кројем цвета, обликом прашника и жигова, који налик на клинце и чекиће, потсећају на Исусов трнов венац, стог биљка добила научно име; гаји се као украсна и лековита (за живчане болести).
ЦВИЈИЋ 1) Антонија (• 1865.), хрв. списатељка поз. комада за децу (Красуљица) и чланака из култ. живота: Ватрослав Лисински у колу Илира, Фрањо Кухач; превела више драма, опера и оперета. 2) Јован (1865.-1927.), географ свет. гласа, био проф унив. у Београду; осн. Геогр. друштво у Београду и његов Гласник, био претседник Срп. краљ. акад. и члан многих научних и др. друштава у земљи и на страни; био делегат на конференцији мира у Паризу; бавио се поглавито проучавањем земље и нар. на Б. П.; гл. радови, од вел. научне вредности, из геоморфологије (Геоморфологија, 2 књ.) односе се на појаве карста, глацијације Б. П. рецентног и фосилног абразионог рељефа, флувијалног рељефа, и на тектонику; гл. дела из антропогеогр.: Антропогеогр. проблеми Балк. Пол., Карст и човек, Неколико проматрања о етнографији Македонских Сл., Балк. Полуострво (2 књ.), из регионалне геогр.: Основе за геогр. и геологију Македоније и Ст. Србије (3 књ.), бавио се нац. и култ.-полит. питањима: Говори и чланци (5 књ.).
ЦВИКАВА (Zwickau), варош (81 000 ст.) у Нем. у подножју Рудних Пл.; инд. порцелана, хем., ткст.; недалеко угљенокоп. Цвикавски пророци, назив за баптисте, чији проповедник Минцер почео проповедати у Цвикави.
ЦВИЛИДРЕТА, инсект из фам. Cerambycida, с дугачким, чланковитим пипцима, шумска штеточина: ларве се увлаче у дрво, буше га и умањују му тхн. вредност; неке врсте залазе у натруло дрво те су индиферентне, али се већина задржава у свежем дрвету; ларва вел. ц. или вел. црва (Cerambux heros), буши и храстово дрво, којем се суши вршика; C. cerdo, нешто мања, живи такође у стаблима, док се друге врсте завлаче и у прерађено дрво, покућанство итд.
ЦВИЛИХ (нем.), памучне или ланене тканине изаткане кеперним везивањем, служе за израду ж. одеће и постељног рубља.
ЦВИНГЛИ Улрих (1484.-1531.), парох и вој. свештеник, поред Калвина зачетник реформације у Швајц. (укинуо* целибат и службу божју); није се слагао с Лутером у схватању тајне причешћа; хтео силом да натера ркат. у Швајц. да приме реформе; у борби погинуо код Капела; написао Коментар о истинитој и лажној вери (→ сл.). Цвинглијевци, присталице Ц. реформације.
ЦВЈЕТКОВИЋ Божо д-р (• 1879.), географ и историчар; гл. дела: Калуђерске и компасне карте, Оцеанографија, Повјест Дубровачке републике.
ЦВОЛИКА → кукута.
ЦВРЧЦИ (Cicadae), породица инсеката рилаша, хране се биљним соковима, мужјаци имају направу за цврчање; јаја полажу у зелене гранчице дрвећа; ларве живе више год. у земљи и хране се соком из жилица.
Ce, знак за хем. елемент церијум.
ЦЕБОЈ Антон (Zebey, 1722.-1780.), 1 од најбољих слов. сликара барока; радио олтарне слике масном бојом и фреске; гл. дела: Мадона у Копаљу, слике у Моравчама и фреске у капели замка у Смеледнику.
ЦЕВ СА ОГЛЕДАЛОМ → гледка.
ЦЕВАСТЕ МЕДУЗЕ → сифонофоре.
ЦЕВИ, металне, дрвене, земљане, служе за спровођење течности и гасова; металне се лију (ливене ц.) или се праве од челичних лимова чији се уздужни и попречни саставци спајају закивцима (»нитоване« ц.), раде се и без саставака извлачељем из 1 челичног комада (Манесманове ц.) или електролитичким путем; у новије време често се заварују саставци лимених ц. нпр. за довођење воде хидр. турбинама које раде на умереним падовима. Спојеви ц., изводе се било тако што се у проширени крај - ц. увуче непроширени крај 2. ц. (истог пречника), а међупростор испуни заптивним средством (обично се увучени крај ц. омота кудељом, а затим се залије оловом, смолом и сл.), било што се крајеви ц. начине с ободом, па се ободи споје завртњима; у с. ц. спадају и комади ц. нарочитог облика, као колена, рачве итд.
ЦЕГНАР Франц (1826.-1892.), слов. песник, публицист и преводилац; певао под утицајем Ј. Косеског, Прешерна и нар. поезије; превео Шилерове драме: Марија Стјуарт и Вилхелм Тел; преводио срп. и чешке нар. песме.
ЦЕЗАЛПИНИЈА (Caesalpinia, фам. Caesalpiniaceae), махунарке дрвета 1-2 пераста листа из тропских крајева; срчике од C. brasiliensis (Антили) и C. ecbinata (Бразилија) дају црвену боју (варзило) као и C. sapan из тропске Аз.
ЦЕЗАР (лат.) 1) титула коју ст. Римљани давали прво царевима из породице Јулија Цезара, а затим и свим каснијим рим. царевима. 2) нар. владар. Цезаризам, облик државне управе у којој сву власт по нар. овлашћењу, држи у рукама једна личност.
ЦЕЗАРЕЈА, ст. име Кајсарије.
ЦЕЗАРОПАПИЗАМ, теорија да владари као помазаници божји имају право да се мешају у црк. ствари; у пракси код виз. царева, који своју свемоћ показивали смењујући непослушне патријархе и еп.; донекле и у Рус.; прав. црк. борила се против ц.; у зап. Евр због тежњи за ц. избијали сукоби између папа и владара.
ЦЕЗИЈУМ, Cs, хем. елемент, метал; атом, теж. 132,81; тачка топљења 26,4°, тачка кључања 670°; спец. теж. на 20° 2,4; припада групи алкалних метала; у природи је често пратилац калијума; чист метал је мекан као восак, оксидише се на ваздуху тренутно; са водом гради хидроксид који је најјача до сада позната база.
ЦЕЗУРА (лат.), пресек, прелом, кратак одмор у стиху на одређеном месту где се читалац заустави и тиме олакша изговор стихова и доприноси ритмичности; место ц. условљено ритмом и увек исто код сваке врсте стиха, нпр. наш нар. десетерац има ц. после 4. слога: Ако ћу се -- приволети царству, Приволети -- царству земаљскоме, Земаљско је -- за малена царство; вешти стихотворци у ум. поезији често намерно мењају место ц. да постигну тим нарочити утисак.
ЦЕЈЛОН, острво (65 608 км², 5,4 мил. ст.) у Индиском Ок.; на Ј брдовито и план. (највиши врх Педроталагала 2538 м) на С равно; клима тропска; земљр. (ориз, чај, житарице, сезам, ј. воће, какао, дуван, цимет, бибер итд.); сточарство (биволи, козе, овце, коњи) од руда има: соли, графита, гвожђа, драгог камења; лове се бисерне шкољке; гл. место Коломбо; брит. крунска колонија.
ЦЕКА (ар.-ит.), ковница новца; на новцима кнеза Лазара пише Zeka Novomonte (ковница на Н. Брду),
ЦЕКЛИН, племе у Ријечкој Нахији (Ц. Гора), првобитно мало, у 17. и 18. в. знатно проширили своју тер. и из брда спустили се до Црнојевића Ријеке и Скадарског Ј.
ЦЕКРОПИЈА (грч.) → мирмекофили.
ЦЕКУМ (лат.) → црева.
ЦЕЛА (грч.-лат.), антички грч. храм; веће ц. подељене на 3 дела: претпростор, светиште и светињу над светињама.
ЦЕЛЕБЕС, острво (98 940 км², 2,5 мил. ст.) из групе Вел. Сундских О. Малајског Архипелага, план. природе; клима тропска; производи: каву, дуван, шећ. трску, памук итд.; гл. места Макасар и Менадо; припада Хол.
ЦЕЛЕБРАНТ (лат.), свештеник који чита мису (код кат.). Целебритет, свечаност. Целебрирати, славити; читати мису; код прав.: чинодејствовати.
ЦЕЛЕЈА, назив Цеља у рим. доба; у 1. в. по Хр. постала муниципија и била напредно место; очувани многи споменици.
ЦЕЛЕНТЕРАТЕ (Coelenterata) → дупљари.
ЦЕЛЕНТЕРОН (грч.), дупља у телу просто саграђених животиња (нпр. → дупљара), у исто време и цревна и телесна; за време ембрионалног развића, ц. се јавља већ на ступњу → гаструле (гаструлина дупља); из ње се развија цревна дупља.
ЦЕЛЕР, черевиз (Apium graveolens), двогод. биљка домаћег порекла из фам. штитоноша (Umbelliferae); корњак, крупан, меснат и укусан корен, служи за људску храну. Ц. ребраш, чије се дршке од лишћа употребљавају пресне; ц. лишћар, чије се ароматично лишће употребљава за зачине; цела биљка садржи јако ароматично волатилно уље.
ЦЕЛЕСТА (ит. челеста), инструмент клавирског рода; састоји се од низа малих дугачких комада челика или плоча, који се стављају у вибрацију помоћу чекића, а чекићи у покрет помоћу упрошћеног клав. механизма; обим од c-с⁴, а звучи за октаву више него што је написано.
ЦЕЛЕСТИН I-V, име средњевековних папа.
ЦЕЛЕСТИН Фран (1843.-1895.), књижевник, панславист, романтичар; живео неко време у Рус, а од 1878. био лектор на Загреб. унив. за сл. јез.; писао песме, приповетке и драме; од интереса његови есеји о рус. и слов. писцима.
ЦЕЛЕСТИН, сулфат стронцијума (SrSO₄); ромбичан минерал, безбојан, сив или плавичаст; експлоатише се ради стронцијумових једињења која се употребљавају за ватромет.
ЦЕЛЗИЈУС Андерс (1701.-1744.), шведски астроном, подигао у Швед. 1. опсерваторију; увео данас опште употребљавану, по њему названу термометурску скалу.
ЦЕЛЗО 1) рим. филозоф у 2. в., исмејавао Христа и хришћ. у свом делу Истинита реч; против њега писао → Ориген. 2) Ауло Корнелије (1. в. по Хр.), рим. енциклопедист; од многобројних дела сачувано 8 књ. О медицини.
ЦЕЛИБАТ (лат.), безбрачност ркат. свештеника због тежње да се ослободе свет. и породичних брига, настао у ркат. црк. рано (8. в.), али се дуго држао обичај да свешт. буду ожењени, дефинитивно завео ц. папа Хилдебранд; прав. црк. није усвојила ц., осим за монахе и вишу црк. јерархију (од 1. вас. сабора).
ЦЕЛИНА, по ранијем схватању прост мех. збир делова; од почетка 20. в. све више осваја уверење да ц. садржи у себи нешто више, да је она пре делова који се без ње не могу научно разумети. Ц. дела, у аутор. праву, кад дело има више свезака, заштитни рок рачуна се од дана када издата последња свеска; ако се дело састоји из приноса, разних аутора, постоје засебна ауторска права на ц. д. (аутор приређивач) и на појединим приносима (аутор писац, који може њиме располагати независно).
ЦЕЛИСХОДАН, подешен према неком циљу, нпр. поступак, радња.
ЦЕЛОВЕЦ (нем. Клагенфурт), варош (35 000 ст.) и гл. место у аустр. делу Корушке, још у средини 19. в. имао ⅔ слов. стан.; данас стан. углавном нем., а у околини у знатној мери слов.; инд. ткст., коже и метала.
ЦЕЛОМАТЕ (грч.) (Coelomata), сви живот. облици који се одликују присуством телесне дупље (целома, чланковити црви, зглавкари, мекушци, кичмењаци).
ЦЕЛОН-ЛАК, раствор ацетил-целулозе у ацетону или метил-ацетату са додатком смеше алкохола и бензола; осушен даје филм (скраму) вел. чврстина и еластичности; служи за импрегнисање авионских крила.
ЦЕЛОФАН (грч.), вештачка, прозирна, пластична маса добивена из вискозе (→ вештачка свила), употребљава се у облику листова за завијање и покривање животних намирница
ЦЕЛТЕС (Пикел) Копрад (1459.-1508.), нем. хуманист, назван poeta laureatis (овенчани песник); много путовао нарочито по Нем. и ширио → хуманизам, осн. учена друштва; гл. дела: Немачка земља и обичаји, 4 књ. Ода, О постанку, положају, обичајима и установама Нириберга и др.
ЦЕЛУЛАРНА ПАТОЛОГИЈА (лат.-грч.), проучава промене које се дешавају у ћелијама и ткивима оболелих органа помоћ.у микроскопа; основе јој поставио → Фирхо.
ЦЕЛУЛОЗА, гл. саст. део омотача ћелија свију биљака, по хем. саставу угљени хидрат с формулом (С₆Н₁₀О₅)n, у природи веома распрострањена: дрво садржи око 50%, памук 95%, а слама 43% ц. рачунајући сух материјал; чиста ц. налази велику инд. примену за израду: хартије, експлозива, вештачке свиле и целулоида; добива се индустриски хем. прерадом меких четинара (јеле и смрче): ситно дрво се кува под притиском у растварачима у којима се не раствара ц. него остали састојци дрвета (лигнин, смола итд.); за раствараче се узимају раствор сумпорасте киселине с киселим сулфитима калцијума и магнезијума (сулфитна ц.), раствор натријум-хидроксида (натрон-ц.), и раствор натријум-сулфида (сулфатна-ц.); ц. добивена из дрвета служи најчешће само за израду хартије; за израду вештачке свиле и експлозива узима се памук као најчистија прир. ц.; производњом ц. у Југосл. бави се: Загребачка дионичка творница папира д. д., Здружене папирнице Вевче-Горичане-Медводе д. д., Љубљана; Фабрика целулозе »Дрвар« д. д., Дрвар (Босна), која ради само за извоз; извоз био 1930. 10 060 т за 18 848 000 д, отад опада и 1У34. изнео 10 т за 12 000 д, дрварска ц. није бељена; гл. јој потрошачи Амер., Фрц. и Ит.
ЦЕЛУЛОИД, вештачка пластична маса добивена из слабо нитрисаног памука (колодијум-памука) и алкохолног раствора камфора, лако се боји и може на топло да се пресује у различите облике; мех. се исто тако лако обрађује; служи за израду чешљева, билијарских лопти и ситних украса као замена рога, слонове кости и корњачине коре; лако гори, а загрејан преко 150º сам се упали.
ЦЕЉЕ, град и среско место (7600 ст.) на Савињи, притоци Саве (Драв. Бан.); у 14. и 15. в. седиште Цељских грофова; знатно трг. и инд. место, извози стоку, живину и дрва; фабр. цинка, сумпорне киселине и плаве галице, анилинских боја, емаљног посуђа, ткст. робе, инд. златних и сребрних предмета; гмн., руд. шк., музеј, поз.; остаци града цељ. грофова. Градско гледалишче у Цељ. грофова. Град-слов. претставе између 1849.-1851., после рата управу воде професионални редитељи, а играју дилетанти, уз гостовања чланова Љубљанског и Мариборског гледалишта. Цељски строп, таваница ст. дворане у грофовини у Цељу, украшена сликама у тхн. темпера; рад непознатог ит. сликара из 1 половине 17. в.; 1 од најзначајнијих споменика сликарства у Слов. између готике и барока (на сл.: остаци града ц. грофова).
ЦЕЉСКИ ГРОФОВИ, стара племићка породица, нем. порекла, чији трагови воде до 12. в., господарили у ј. Штајерској и Крањској; ранији им гл. седиште био град Жовнек; град Ц., по којем добили опште познати назив. имају у поседу од 1331., а грофовство стекли 1341.; гл. оснивачи породичног угледа у већем стилу био гроф Фридрих († 1360.), чији непосредни потомци улазе у везе с бос, пољ. и мађ. краљ. породицама; Херман I, син Фридрихов, имао за жену Катарину, кћер бана Ст. Котроманића; његов син Херман II прославио се у борбама с Турцима, као веран помагач мађ. краља Сигмунда, коме у бици код Никопоља 1396. спасао главу: краљ га после тога богато наградио добрима у Хрв. и Слов. и постао његов зет; а у Босни, по уговору с краљем Твртком II, Херман имао да постане краљ у случају да Твртко умре без м. наследника; Херманов син Фридрих II имаo у породици тешких неприлика; његов син Улрих био зет срп. деспота Ђурђа Бранковића и најмоћнији члан тог рода; једно време краљ. намесник у Чешкој; као противник Јанка Хуњадија заплео се у тешке борбе с њим; присталице Хуњадијеве убиле га 9./11. 1456. у Београду; с њим изумро род ц. г., који имао видну улогу у ист. сва 3 племена, Срба, Хрв. и Слов.
ЦЕМЕНТ (лат.), грађевински материјал, хидраулични (водени) малтер, добивен печењем прир. цементног камена (лапорца) или смеше 75% кречњака и 25% глине; према начину печења разликују се 2 врсте: портланд ц. и роман ц.; 1. се добива печењем до тмпт. синтеровања (стапања по површини), а 2. печењем испод тмпт. синтеровања: данас се поглавито израђује портланд ц.; печењем спремљене смеше или прир. цементног камена у пећима различите конструкцнје добива се »клинкер«, комађе неправилног облика, који се у млиновима ситни у цементно брашно; по хем. саставу ц. углавном смеша разложених базних силиката, алумината и ферата калцијума; оксиди алуминијума, гвожђа и силицијума узимају се као кисели састојци ц., а калцијум оксид као базни састојак; количник између процента калцијум-оксида и киселих оксида код ц. назива се хидраулични модул [[Image:]]треба да се креће од 1,8-2,2; ц. помешан с водом стврдњава се после кратког времена (2-4 часа) уз једва приметно развијање топлоте; стврднута маса постаје дужим стајањем све тврђа; постоје нарочити прописи (норме) по којима се врши испитивање ц.; ц. се употребљава за зидање на суху и под водом као малтер или у облику обичног и армираног → бетона. Зубни ц., слој коштаног ткива на зубном корену. Цементит → гвожђа-карбид. Цементни лапор, тупина, гл. сировина за продукцију ц.; има га по свим покрајинама Југославије, а нарочито у Далмацији, у знатним количинама у Боки Которској; количина далм. лапора цени се на 1½-2 милијарде т; у Југосл. има 12 вел. фабрика ц., чија продукција при пуном раду износи око 160 000 вагона год.; 4 пута више од досадашње дом. потрошње; најважније фабр. ц. у Југосл.: Беочинска фабрика цемента а. д. Беочин, Сплит а. д. за ц. портланд, Сплит (производи и салонит за покривање кровова); Далмациа д. д.. Сплит; Јадранско а. д. (Адриа-портланд), Сплит (10 000 вагона): Croatia, творница портланд-цемента д. д., Загреб (фабрика у Потсуседу) и др.; уз израђени ц. извози се из Далм. у знатним количинама и сама тупина; извоз тупине и ц. из Југосл. био: 1934 г. 18 888 т тупине и 420 899 т цемента; тупина се извозила само у Ит., а ц. у 52 ваневр. земље. Ц. пломба → пломбирање зуба.
ЦЕНА, вредност прометна 1 екон. добра, изражеча у новцу (одн. у оним предметима за које се дотично добро размењује); образује се сусретом понуде и тражње, и зависи, у основи, од њиховог реципрочног интензитета: надјачавање тражње подиже ц., надјачавање понуде обара; дефинитивно формирање ц. зависи од многих околности на страни понуде и тражње; ако се ради о слободној утакмици понуђача и о производњи која се може по вољи проширивати с увек истим или повећаним рентабилитетом онда ће се ц. дотичних добара зауставити негде на висини трошкова производње (урачунавши ту и извесну предузимачку добит) најрационалније уређених и вођених предузећа (остали ће се морати повући из утакмице, јер пијачне ц. неће моћи покрити њихове трошкове производње); ако се производња не може по вољи умножавати и шарити, онда ће, при јачој тражњи (нпр. пољопр. или рударских производа) бити меродавни трошкови производње најслабије уређених (продуктивних) предузећа; ако производња груписана у 1 или мали број предузећа повезаних мећу собом у картеле итд., наступа случај монополских ц., кад понуђач диктира произвољно ц. водећи једино рачуна да сувише високе ц. не сузбију потрошњу, ц. према том, зависна од стицаја многобројних прилика на пијаци, и стога принципијелно непоуздана; отуда капиталистичка (вел.) производња за ширу пијацу, тј. непознат број купаца с непознатом куповном моћи, значи увек известан ризик; и веома често подигнуте ц. на пијаци не покрију трошкове производње већ упропасте уложени капитал (изазову пропаст предузећа), што бива нарочито у случајевима пренатрпаности пијаце робом, као и случајевима криза; отуда захтев произвођача да за своје производе добију на пијаци »правичну ц.« (како су је у ср. в. утврђивали еснафи за продају појединих зап. производа) остварљив само при производњи по поруџбини, одн. у некој диригованој привреди; противу злог искоришћавања стања пијаце (недовољност понуде) у циљу вел. подизања ц. (експлоатисања потрошача), доносе се прописи о сузбијању (вештачке) скупоће, интервенцијом полиције и судова; у извесним временима држ. таксира (утврђује) пијачне ц. производа, али то су обично неефикасне мере ако нису у складу са стварном снагом производње (повуде). Ц. афекциона или ванредна, која се не одређује према тржишном промету, него по вредности ствари за одређено лице. Ц. исклична, максимална ц. постигнута на јавној продаји. Ц. куповна, мора бити одређена (у јединицама новчаним) или одредљива (да се број може наћи, нпр. средњи берзански курс) и озбиљна (не сме ићи испод половине вредности); купац је дужан ц. к. положити при предаји ствари, ако није уговорен почек. Ц. обична, прометна, редовна, тржна, која се одређује према прометној вредности ствари.
ЦЕНЕК Јонатан (Zenneck, † 1871.), нем. физичар, проучавао проблеме бежичне телеграфије и струје високе фреквенције.
ЦЕНЗ → цензус.
ЦЕНЗОРИ, рим. чиновници, бирани сваке 5. год.: пописивали народ и процењивали имања грађана, данас држ. чиновници који прегледају књ. и новине, поз. или бноскопске комаде пре него што их одобре или забране.
ЦЕНЗОРИН, лат. граматичар и хроничар из 3. в.
ЦЕНЗУРА (лат.) 1) посао који врши цензор. 2) држ. установа за преглед штамп. списа, поз. или биоскопских комада, пре него што им се допусти појава; ц. увели најпре црк. сабори, затим универзитети и најзад у 18. в. држ. власт. Цензурисати, извршити цензуру над штамп. списом, поз. или биоскопским комадом.
ЦЕНЗУС, ценз (лат.) 1) у ст. Риму попис грађана сваке 5. год. 2) код ограниченог права гласа, сума порезе коју најмање мора да плаћа 1 лице да има право гласа; ц. даје полит. права само онима који достижу известан степен имућности; ц. у Фрц. и под уставном монархијом у 19. в. био висок: под Бурбонима 300, под Пујом Филипом 200, фр. револуција од 1848. укинула ц. установом општег права гласа за све фрц. грађане (који нису лично неспособни за бирачко право); сви устави Краљ. Срб. одређивали ц.; устав од 1869. неодређено: има права бирања посланика сваки који плаћа грађ. данак на имање, рад или приход (чл. 46.), устави од 1888. (чл. 85.) и 1903. (чл. 84.) бирачко право има срп. грађанин који плаћа држави год. 15 д непосредне порезе итд., у уставу од 1901. (чл. 50.) одређује се за бираче сенатора ц. од 45 д.
ЦЕНИЋ 1) Ђорђе (1825.-1903.), проф. кривичног права у беогр. Лицеју 1849., доцније претс. суда. па члан Држ. савета, био мин. правде 1860., 1868. и 1873.; 1868. под намесништвом био претседник владе; као мин. нарочито се трудио да уреди казн. заводе (створио пожаревачки з.), укинуо 1873. телесну казну; одличан правник, строг и савестан управљач; написао објашњење казн, закона. 2) Мита (1851.-1888.), политичар, био 1 од вођа социјалистичког покрета у Срб. 1880-их год., изврстан полемичар и журналист, због својих идеја више пута осуђиван; издавао неколико листова: Радник 1881.), Борбу (1882.), Истину (1883.) и полит.-књиж. ревију Час; радио доста и на оснивању радн. друштава.
ЦЕНОМАН (лат. име за Le Mans у Фрц.); доњи одељак горње креде; код нас претстављен поглавито рудистним кречњацима, нарочито у приморју и на острвима.
ЦЕНТ (од лат. centum = стотина), стоти део → долара и новчаних јединица неких др. држава.
ЦЕНТА → квинтал.
ЦЕНТАВОС, порт. ситан новац (1 ескудо има 100 ц.).
ЦЕНТАР (лат.), средиште; у геодезији ц. круга, тачка из које је круг описан, те од ње подједнако отстоји свака тачка обима (периферије) круга; средиште описаног или уписаног круга; надземни ц. белеге, крст или кружић урезан у камен (белегу) или забетонирано округло гвожђе; подземни ц. белеге, парче камена, бетона или цигле правилног облика, са кредом или кружићем, који треба да су у истој вертикали са надземним ц., укопава се на 10 см испод доње површине белеге. Центрисање значке, израчунавање угла Е за који скреће правац, опажен са станице S, визирањем у значку Z, која није стајала у тачки Т, већ је била ексцентрично за познату дужину е. Ц. инструмента, теодолит се доведе у хориз. положај, па се помера по стативу, док се гл. (верт.) инструментова осовина W не дотера, виском или оптички, у исту вертикалу са ц. белеге, са које се жели да опажа или тахиметрише. Ц. правца (углова, станице) ексцентрично опажаних, рачунско превођење правца (углова) опажаних са помоћне тачке (станице) S, на центар С, као да су са њега опажани; ово наступа кад, услед извесних тешкоћа, није могуће углове мерити директно са центра С, већ се мере са станице S; дужина е зове се »ексцентричност« и мери се прецизно као основица. Ц. станице → центрирање правца. Ц. фор, вођ навале футболског тима.
ЦЕНТАУР → кентаур.
ЦЕНТВЕЈТ (енгл. centweight), енгл. мера 50,8 кг.
ЦЕНТЕЗИМАЛНА ПОДЕЛА → лимбус.
ЦЕНТЕНАРИЈ (лат.), стогод. прослава.
ЦЕНТИГРАМ, центилитар, центиметар (лат.-грч.) → мерe у Југосл.
ЦЕНТИФОЛИЈА (Rosa centifolia = столисна), одгајена ружа с много круничних листића.
ЦЕНТРАЛА (лат.) 1) средиште, нарочито код разгранатих установа (нпр. ц. неке банке), из којег се управља радом подређених установа или органа. 2) постројења у којима се производи мех. или ел. енергија; назив ц. управља се према машини која производи енергију: парна ц. (због парног мотора), хидраулична ел. ц. (због генератора ел. струје), хидро-ел. ц. (прво се добива мех. енергија од хидр. мотора, па се затим претвара у ел. енергију) итд. Калоричне ц., претварају топлоту горива у мех. енергију (парне и ц. с моторима с унутарњим сагоревањем). Телефонске ц. → телефон.
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА (нлат.), прикупљање управне власти у централној управи; органи локалне управе у чиновничкој потчињености према централној и делају по њеним наредбама; да ли је у 1 држ. ц. или децентрализација, мерило општина: ако је општина самоуправна, онда децентрализација; ц. утолико мања уколико веће самоуправе општина и ср. адм. јединица; систем ц. простији, за држ. јевтинији, омогућава брже извођење вел. држ. програма; код система децентрализације, управа бржа, послови се лакше свршавају.
ЦЕНТРАЛНЕ ПРОВИНЦИЈЕ И БЕРАР, пров. (258 668 км², 15,5 мил. ст.), у ср. делу Инднје (Аз.); земљр. (житарице, памук); гл. место Нагпур.
ЦЕНТРАЛНЕ СИЛЕ, име којим у свет. рату називане Нем. и Аустр.
ЦЕНТРАЛНИ (лат.), средишни, главни.
ЦЕНТРАЛНИ БРОЈ, ср. број 1 статистичке серије по свом положају и вредности; сви бројеви и лево и десно од њега имају приближно иста отступања од њега.
ЦЕНТРАЛНИ ЖИВЧАНИ СИСТЕМ → живац, живчани систем.
ЦЕНТРАЛНИ ПЛАТО, стари план. масив (гранит и кристаласти шкриљци) у ј. Фрц.; има облик висоравни с које се дижу млађе вулканске купе (Мон Дор 1886 м), пошумљен; сточарска област.
ЦЕНТРАЛНИ ПРЕСБИРО, основан зак. од 18./4. 1929. за општу обавештајну службу, дели се на 3 отсека: адм. (за персон. ствари, званичну преписку), информативни (прикупља информације у страној и домаћој штампи о полит., фин. и привр., управља архивом и библт.), публицистички (обавештава домаћу и страну јавност о нашим приликама); има дописнике у иностранству (§ 11.-16. Зак. о уређењу Претс. мин. савета од 1929.).
ЦЕНТРАЛНИ РАДНИЧКИ СИНДИКАЛНИ ОДБОР ЈУГОСЛАВИЈЕ, земаљска централа левичарски оријентисаних синдиката, осн. 1923. у Београду, по свом статуту претстављао независни с. покрет, али уствари стојао у полит. и организованој вези с независном р. партијом Југосл.; у току 1924.-1925. развила се у њему борба између двеју фракција од којих 1 одлучно тражила да Ц. р. с. о. Ј. раскине све везе с поменутом странком и да се постави на базу партиске независности и неутралности, а 2. настојала да Ц. р. с. о. Ј. дође под још већи утицај и контролу те странке; резултат био расцеп; 1. група 1926. ујединила се с Гл. р. савезом, а 2. група покушала да одржи остатке Ц. р. с. о. Ј. под окриљем независне р. партије, али без успеха.
ЦЕНТРАЛНИ ХИГИЈЕНСКИ ЗАВОД, осн. у Београду 1926., бави се унапређењем и чувањем нар. здравља, испитивањем и проучавањем болести и нездравих односа, сузбијањем акутних и соц. болести, прикупљањем података и прибирањем мед. статистике, поучавањем народа свим средствима савр. здравствене пропаганде, радом на поправци нездравих односа и асанацијама, заштитом деце; његови органи: домови нар. здравља и станице.
ЦЕНТРАЛНИ ЦИЛИНДАР → изданак.
ЦЕНТРАЛНИ ЧАМАЦ → хидроплан.
ЦЕНТРАЛНО РАДНИЧКО СИНДИКАЛНО ВЕЋЕ, земаљска централа уједињених р. синдиката, осн. 1919. у Београду; у његов састав ушли синдикати из Срб. и покрајина које пре рата припадале Аустр. (изузетак учиниле само Општи р. савез из Хрв. и неке с. организације из Слов.); убрзо по свом оснивању постало моћна организација: број чланова попео се на 80 000; у свом раду показивало јасне револуционарне тенденције, због чега било изложено прогонима од стране полиц. власти; најзад угушено владином Обзнаном од 20./12. 1920.
ЦЕНТРИЗАМ, струја у социјалист. покрету с Карлом Кауцким на челу, покушај да се предратна марксистичка линија у социјалист. покрету рестаурира насупрот опортунизму и бољшевизму; у првим год. после рата претстављао снажан покрет у целој Евр. добивши свој полит. израз у стварању 2½ Интернационале, али после уједињења с 2. Интернационалом (1923.) изгубио сваки значај; у новоствореној социјалист. интернационали, центристичка струја преплављена и прогутана од реформистичко-опортунистичке.
ЦЕНТРИПЕТАЛАН (лат.), који тежи ка центру. Ц. сила, која код централног кретања привлачи тело ка 1 сталној тачки и не да му да се удаљи с путање кретања.
ЦЕНТРИФУГА (лат.), суд који се брзо окреће да би се његова садржина изложила дејству центрифугалне силе, нпр. ако се у ц. налазе помешане течности разних специф. тежина, издвојиће се, под дејством центрифугалне силе у ц., прво најтежа течност, а за њом остале редом према величини специф. тежина; употребљавају се у перионицама (за сушење влажног рубља), у привр. и инд. (→сепаратор, врцаљка). Центрифугалан, који бежи, удаљава се, од средишта. Ц. сила, дејствује код централног кретања насупрот центрипеталној и тежи да одвуче тело с путање по којој се оно креће; управно сразмерна производу из квадрата брзине и масе тела, а обрнуто сразмерна полупречнику кривине.
ЦЕНТРОЗОМ (лат.-грч.), ћелични центар, ћ. орган с изразито динамичком улогом за време → митозе: мало тело смештено у цитоплазми која обично око њега гради зрачну фигуру; у средини ц. често се налази мало зрнце означено као центриол; ц. карактеристика највећег броја живот. врста; код биљака се сусреће само код нижих (алге, гљиве); сматра се да тамо где нема ц. постоје др. ћеличне творевине с одговарајућом улогом (нпр. блефаро-пласти).
ЦЕНТРУМ (лат.) 1) средиште (→ центар). 2) назив за полит. странку чији посланици заузимају ср. седишта у парламенту.
ЦЕНТУМВИРИ, у ст. Риму суд који се у доба рпб. састојао од 105, а у доба царства од 180 чланова; укинут 395. г.
ЦЕНТУРИЈА 1) назив грађ. редова у ст. Риму, на које рим. стан. поделио краљ Сервије Тулије; одржавало се до 241. пре Хр. 2) вој. јединица у ст. Риму, састављена од 100 људи; у легији их било 60. Центуриска скупштина, састајала се на рим. Марсовом Пољу; одлучивала о рату и миру и бирала највише држ. чиновнике; у њој рим. стан. гласало по центуријама, а гласање било тако подешено да патрицијима обезбеђена већина.
ЦЕНТУРИОН, код ст. Римљана заповедник вој. центурије.
ЦЕПАЊЕ ПАРЦЕЛЕ, дељење једне парцеле на 2 или више делова; да би се спречила цепкања, на мале и непрописне делове и да би се створила удобна градилишта, грађ. зак. прописује: да се ц. п. у градовима врши само на основи парцеларних планова, који су одобрени од градског већа.
ЦЕПАЧА 1) (Amanita vaginata, фам. Agaricinеae), шумска гљива хименомицета, беличасте боје; може се јести (→ сл. на прил. у бојама: гљиве). 2) → мађарка.
ЦЕПАЧА → мађарка.
ЦЕПЕЛИН Фердинанд (1838.-1917.), нем. генерал и гроф, конструктор ваздушних лађа огромних димензија (чврстих дирижабла), пуњених гасовима лакшим од ваздуха, по њему прозваних цепелина; 1. ц. летео 2./7. 1900. изнад Боденског Ј. Ц. на шинама → локомотиве.
ЦЕПИВО, материјал којим се врши → имунизација.
ЦЕПЉЕЊЕ 1) → вакцинација, → инокулација. 2) → калемљење. Ц. семена, данас доста честа појава у пољопр.; уствари семе се ц. зарази бактеријама којих треба да има у земљишту ради успешног пораста дотичне биљке, а зна се или претпоставља да тих бактерија у том земљишту нема; др. речима: преко с. које сејемо уносимо ц. у земљиште жељене корисне бактерије; данас се то најчешће ради код соје; у трг. има вел. број препарата за ц. с. под разним именима: радиуин, легузин, сојон и др.
ЦЕПЉИВОСТ, својство дрвета да га клин, продирући у смеру дрвених влаканаца и судова, лако раставља у делове; на том својству заснива се прерада дрвета у занатству и кућној инд.; највећу ц. показују четинари: смрча, јела, бели бор, а од лишћара: храст, буква, јова, орах; тешко се цепа дрво воћака, брест, топола, липа, црни бор итд.
ЦЕР (Quercus cerris), врста → храста; није за тхн. употребу, даје добро огревно дрво.
ЦЕР, план. (706 м) јз. од Шапца а с. од р. Лешнице (Дрин. Бан.). Церска битка, вођена за време аустр. офанзиве против Србије (3.-8./8. 1914. по ст. календару); отпочела прелазом 5. а.-у. арм. преко Дрине; од стране Аустријанаца у бици учествовали: 5. арм. (8. и 13. корпус) и део 2. арм. (свега 9½ див. са укупно 200 000 људи), а на срп. страни: 3. арм. (с Дринском 1. и 2. и Моравском 2.), 2. арм. (*с Моравском 1., Комбинованом, Шумадиском 1. и Коњичком) и 1. арм. (с Тимочком 1. и 2.); свега 9 див. са укупно 180 000 људи; распоред снага за битку био: 5. аустр. арм. на линији Љубовија-Зворник-Рача; 2. аустр. арм. на линији Рача-Шабац-Земун; срп. 3. арм. око Ваљева с истакнутим одредима на Сави и Дрини; 2. арм. на линији Топола-Аранђеловац-Лазаревац, а 1. арм. главном групом на линији Стари Аџибеговац-Топола; 30./7. (12./8.) узору почео 13. а.-у. корпус прелаз преко Дрине код села Батара и на путу Козлук-Ковиљача; у исто време прешао Дрину и 8. корпус код Самуровића Аде, док 2. аустр. арм. прешла делом Саву код Ср. Митровице, а 44. пуком код Шапца и заузела га; срп. одреди, који бранили прелазе, били принуђени да се постепено повуку; у току 31./7. а.-у. трупе продужиле пребацивање преко Дрине, па 1./8. извршиле снажан напад на истакнут Лознички и Љешнички одред који били принуђени да се повуку долином Јадра; у току ноћи 1.-2./8. повукле се и обе Дринске див. из 3. срп. арм.; 2./8. срп. врховна ком. дошла до закључка да а.-у. гл. снаге дејствују долином Јадра, а споредне преко Шапца, па донела одлуку да 3. арм. задржи непријатеља на фронту, а 2. арм. изврши напад преко Цера у бок и позадину 5. аустр. арм.; на осн. овог наређено ком. 2. арм. да одмах упути коњичку див. на фронт Шабац-Љешница у циљу расветљавања ситуације у Мачви; да Шумадиску див. упути ка Шапцу и брани правац ка Коцељеву, а са 2 див. да хитно крене правцем Коцељево-Текериш и нападне у леви бок 5. аустр. арм.; у извршењу овог наређења претходница Комбинована див., која маршевала ка Тројану, наишла (ноћу 2.-3./8.) код Лисине у близини Текериша на 21. див. 8. аустр. корпуса и ову изненада напала; око поноћи развила се јака борба, у којој учествовала скоро цела див. и која трајала све до зоре; тад су неки делови 21. див. отступили, део се задржао на Тројану и ту се утврдио; у исто време и Моравска 1., у свом кретању од Великог Бошњака, променила правац ка Текеришу и упутила се на гребен Иверка; на крајњем срп. л. крилу, Аустријанци овог дана успели да заузму Крупањ; у току 3., 4. и 5./8. Аустријанци извршили снажне нападе на целом фронту, а нарочито на л. крило срп. распореда, али нису могли да постигну успех; 6./8. (19./8.) 2. срп. арм. предузела енергичан напад гребеном Цера на 5. аустр. арм. и после крваве борбе успела да овлада гребеном Цера и нагна трупе 8. аустр. корпуса у бекство; ово утицало да и остали делови 5. аустр. арм. предузму хитно повлачење на л. обалу Дрине; у току 7. и 8./8. срп. трупе извршиле гоњење разбијених делова 5. аустр. арм. и када је 11./8. (24./8.) заузет и Шабац, на срп. земљишту није било ни једне организоване аустр. јединице; резултат битке: вел. материјална и морална победа срп. војске, а последица: повлачење Аустријанаца и на осталим бојиштима.
ЦЕРАТОФИЛУМ (Ceratophyllum, фам. Ceratophyllaceae), субмерзне слатководне, вишегод. биљке, с лишћем дељеним у ситне линеалне кришке; цветови неприметни; свега 2 врсте: С. demersum, с лишћем које се рачва 2 пут, плодом који на основи има 2 и на врху 1 бодљу; готово козмополит; C. submersum, с лишћем које се рачва 3 пут и тање, плод има само 1 бодљу на врху; расте у Евр. и с. Афр,
ЦЕРБЕР → Кербер.
ЦЕРВИКС (лат.), грлић, врат материце → материца. Цервицитис → метритис.
ЦЕРЕАЛИЈЕ (лат.), житарице, → траве.
ЦЕРЕБРУМ (лат.) → мозак. Церебралан, који припада мозгу. Цереброспинални систем → живчани систем.
ЦЕРЕЗИН, смеша чврстих угљоводоника парафинског реда; пречишћени озокерит, по саставу сличан парафину, само има вишу тачку топљења; бео или слабо жућкаст, употребљава се за импрегнисање тканина и хартије, израду свећа и фалзификовање биљних и живот. воскова.
ЦЕРЕМОНИЈА (лат.), спољашња утврђена страна неког обреда; претерана, обично извештачена учтивост при опхођењу, пуна формалности. Церемонијал, званични распоред свечаности. Церемонијалмајстор (лат.-нем.), дворски чиновник који се стара о извршењу церемонијала.
ЦЕРЕРА → Деметра.
ЦЕРЕТЕЛИ Ираклије Г. (• 1882.), рус. социјалдемократ (мењшевик), у рус. држ. Думи био посл.; у процесу социјалдемократских посл. 2. Думе осуђен на прогонство у Сибир; у фебруарској револуцији играо веома важну улогу; у влади Александра Керенског био мин. унутр. дела.
ЦЕРЕУС (Cereus, фам. Cactaceae), сукулентна вишегод. биљка топлих и сухих предела, нарочито Мексика; полулијани су епифитске биљке, а остале расту као високо дрвеће или шибље; цветови често црвени, ређе жути. С. giganteus, има стабло високо до 20 м; плод бобица, једе се; многе врсте гаје се као украсне по стакларама и домовима.
ЦЕРИБАША (тур.), вођ, заповедник одреда војника; код нас се израз одржао као назив за старешину циганске хорде или насеља.
ЦЕРИЈУМ, Се, хем. елемент, метал, припада групи ретких земаља; атом. теж. 140,25; тачка топљења 623º; спец. теж. 7,024; тхн. је важан у облику легуре са гвожђем; добива се електролизом топљеног ц.-хлорида; легура са гвожђем се употребљава за израду разноврсних кресива и кремена; ударан о челик одбија светле, веома топле варнице које могу да запале смеше гасова, пару од бензина итд.
ЦЕРКНИЦА, варошица (1400 ст.) на понорници Церкнишчици, у с. крају Церкнишког Поља (Драв. Бан.); стругара. Церкничко Језеро, карсно ј. код Церкнице, близу ит. границе; хране га неколике речице и извори, а одводњава се понорима; при јесењим кишама нарасте и плави околну равницу.
ЦЕРКОВСКИ Цанко, Ц. Бакалов (1869.-1926.), буг. песник и политичар, био учитељ, после економ и нар. посл., 1920.-1923. мин., 1 од виднијих старих вођа земљр. покрета; лиричар и сеоски приповедач (Сабрана дела , 3 књ.).
ЦЕРМАТ, село (750 ст.) у Швајц. на надм. в. од 1620 м у подножју Матерхорна, туристичка станица.
ЦЕРНИРАТИ (лат.), опколити извесну тврђаву или трупу.
ЦЕРОВИЋ Новица (1806.-1895.), војвода, рано се истакао у свом дробњачком племену и постао кнез; прочуо се после погибије Смаил-аге Ченгића, у којој имао активну улогу; И. Мажуранић га у свом класичном епу о тој погибији начинио централном личношћу, али га приказао као муслимана, који се покрстио; живео дуже времена уз владику Петра II, на Цетињу; 1856. вратио се у свој крај; борио се против Турака 1861./2., незнатну улогу имао 1876.-1878. (→ сл.).
ЦЕРСКА БИТКА → Цер.
ЦЕРТИФИКАТ (лат.), писмена сведоџба, потврда. Златни ц., новчанице издане на подлози злата с пуним металним покрићем. Сребрни ц., кад подлога у сребру место у злату.
ЦЕРУМЕН (лат.), секрет лојних жлезда у ушном каналу; у старијем добу може да се нагомила и зачепи ушни канал, тиме онемогућује правилан слух.
ЦЕРУСИТ (лат.), карбонат олова (PbCO₃; 77,5% олова), бистар ромбичан минерал, безбојан, сјајан, бео, тврдоће 3-3,5, важна руда олова; код нас га има у Кучајни, Завлаци, Љутој Страни, Постењу, Загребачкој Гори и др.
ЦЕС (ces), снижени 1. X ступањ осн. С-дур лествице.
ЦЕСАРГРАД, ст. град у Хрв. (сад рушевине), који се 1. пут помиње крајем 14. в.; кнезови Цељски и Ердеди били некад власници града.
ЦЕСАРЕЦ Аугуст (• 1896.), књижевник; као омладинац био саучесник у атентату на бана Цуваја и допао тамнице; 1 од гл. претставника марксистичке књиж. поред Крлеже, али без његове снаге и замаха; његова збирка новела За новим путем својим насловом даје у исти мах и програм; осим тога дао романе и новеле: Царева краљевина, Судите ме, Тонкина љубав, Бјегунци.
ЦЕСИЈА (лат.), уступање тражбине, које врши уступитељ (цедент) у уговору с новим повериоцем (цесионаром); уговор којим поверилац преноси своју отуђиву тражбину на 2. лице, са или без накнаде; личне тражбине, нпр. право на издржавање, не могу бити предмет ц.; од дана кад му ц. саопштена, дужник не може исплатити дуг ст. повериоцу већ оном на којег тражбина цедирана; цедент о ц. не мора обавестити свог дужника да би ц. била пуноважна, али ако га не обавести, он може дуг исплатити и старом повериоцу (цеденту); при добровољној ц. цедент одговара цесионару да је тражбина истинита и наплатива до суме за коју уступљена; ц. гл. тражбине повлачи и ц. потраживања интереса и јемства; ц. може бити не само уговорена већ и последица судске одлуке, зак. прописа (на јемца који је платио за дужника прелази по зак. тражбина повериочева), тестамента; у међунар. праву, држава обично уступа области 2. држави после рата, уговором о миру; уступљена обл. улази у састав држ. која је добила, на њу се примењују уговори, зак. н. суверена, стан. постају његови поданици, али им се даје обично право опције између ст. и н. поданства и држ. која стиче обл. мора поштовати стечена права трећих лица. Ц. закупа лова, кад закупац сва своја права и обавезе из закупног односа пренесе на неко 3. лице; ц. по чл. 14. нашег Зак. о лову допуштена само уз одобрење опште упр. власти 1. степена. Cessio in jure (лат.), у рим. праву уступање права у присуству судије.
ЦЕСТОДЕ (Cestodes) → пантљичаре.
CAETERIS DESIDERANTUR (лат.: остало се жели, тј. остатак, крај недостаје), каже се за неко недовршено дело.
CAETERIS PARIBUS (лат.), под истим околностима; уз остале исте услове.
CETERUM CENSEO CARTHAGINEM ESSE DELENDAM (лат.: Уосталом мислим да Картагину треба разорити), речи Катона Старијег, којима завршавао у Сенату сваки свој говор, наглашавајући опасност Картагине за рим. државу; данас се овим речима истиче оно што треба стално имати пред очима.
ЦЕТИНА, притока Јадр. М., извире на з. подножју Динаре Пл., протиче кроз Сињско Поље, па се пробија између пл. Мосора и Биокова; улива се код Омиша; у свом току има више водопада, од којих највећи Вел. Губавица (48 м).
ЦЕТИН-ГРАД, село код Слуња (Сав. Бан.), с развалинама града, у којем држан цетински сабор крајем 1526. и почетком 1527.; на њему Хрв. изабрали за свог краља Фердинанда, аустр. надвојводу, али добар део хрв. племства и пре и после тог избора био за Фердинандова такмаца, Ивана Запољу, због чега током 1527. дошло до грађ. рата; примајући тај избор Фердинанд се обвезао да ће држати за одбрану Хрв. сталну војску од 1000 коњаника и 200 пешака и да ће поштовати сва ранија права Хрв.
ЦЕТИНЕО Анте (• 1899.), лирски песник и романописац, сликар мора и прим. типова; збирке песама: Звездане стазе, За сунцем, Златни кључ, Ласте над увалом, роман: Мештар Иван.
ЦЕТИЊЕ 1) град (6 400 ст.) и средиште: Зет. Бан., у малом карсном Цет. Пољу, под Ловћеном, на надм. в. од 640 м, почело се развијати 1847. кад владика Раде подигао конак ван ман., у којем било седиште црног. владике; затим подизане куће и крчме и остале зграде; било престоница кнежевине одн. краљевине Ц. Горе; извози коже, вуну, бухач, руј; седиште прав. митрополита, прав. богословија, гмн., уч. шк., двор краља Николе, сад музеј; Биљарда, дворац владике Рада (Његоша), чији гроб на врху Ловћена. Цетињани, цетињско племе, племе у Катунској Нахији (Ц. Гора); име Ц. помиње се први пут 1485. као име предела, а у 17. в. као име племена; у току 15. в. образовали прва стална насеља Срби Зећани; у старијем слоју стан. већину чине братства старозећанског порекла, у млађем досељеници из Херц. Цетињска епархија, постоји од 2. пол. 15. в. и обухвата зап. део Ц. Горе и Зете; црног.-брдски митрополити били уједно и епископи Ц. е. Ц. манастир, посвећен Богородичином рођењу, подигао Иван Црнојевић по повратку из Ит., 1481.-1485.*, у знак захвалности што понова могао радити у својој отаџбини; у тај м. донесена 1493. прва штампарија за штампање наших црк. књ.; 1. штампар био калуђер Макарије, који после отишао у Влашку; у том ман. становале црног. владике од 15. в. даље; м. страдао више пута од Млечана и Турака (1692.-1786.); сад у добром стању; има ризницу и богату збирку ст. рукописа и књ.; око тог м. и двора Ивана Црнојевића дигло се у 19. в. мало насеље, које постало престоница Ц. Горе. Ц. Поље, мало карсно п. (7 км²) код Цетиња, подлежи поводњима за кишне периоде; гл. место Цетиње.
ЦЕТКИН Клара (1857.-1933.), нем. револуционарка; радничком покрету у Нем. пришла 1870.-тих год.; суделовала при оснивању 2. Интернационале 1889.; дуго год. стојала на челу покрета жена социјалиста, уређујући лист Једнакост, припадала л. крилу нем. соц. демократије; после рата пришла комунистичком покрету, али се с њим није у свему слагала.
ЦЕФАЛГИЈА (грч.) → главобоља.
ЦЕФАЛОТОРАКС (грч.), телесна област многих животиња (нпр. многих ракова), састоји се из главе и грудног дела сраслих уједно.
ЦЕФЕИДИ → променљиве звезде.
ЦЕФЕЈ, сазвежђе које се налази између Касиопеје и Малог Медведа (→ Кефеј).
ЦЕХ (нем.) 1) → еснаф. 2) трошак у кавани, нарочито пиће.