Сан Краљевића Марка/13
УГЛЕД 6
Једна жена с дететом бежи, за њом Турчин.
ЖЕНА (посуставши, падне на колена):
Не могу даље!
(Видећи Турчина врисне, хоће даље, но не може, Турчин шчепа дете).
ЖЕНА (ухвати га за руку):
Шта ћеш с мојим дететом?
ТУРЧИН:
Пуштај!
ЖЕНА:
Тако ти твоја деца жива и здрава била, не дирај ми јединче!
ТУРЧИН:
Одлази! (Истргне јој дете и пође к спавајућем Марку).
ЖЕНА (потрчи, но од умора падне и обухвати му ноге):
Не, дете моје не дам!
ТУРЧИН (извади нож):
Хоћеш пуштати?
ЖЕНА:
Боже, Боже, ти ми помози! Јуначе, јуначе, што спаваш, не дај ме несрећну!
Марко (у сну метне руку на мач):
Ко дозива Краљевића Марка?
Ево Марка, страшила зликовцем,
Бранитеља бедних и невољних.
ТУРЧИН (пусти дете, мати га загрли, а Турчин пође лагано к Марку):
Тако ми вере, овако је, кажу, изгледао Краљевић Марко. (Гледа). Вала и била, он је! Ту нема шале! Док Србенда спава, можеш с њим учинити што хоћеш, ал' ако се пробуди, плануше димлије! (Побегне).
ЖЕНА: Боже, Боже, теби благодарим!
(Марку).
Ако си ти, незнани јуначе,
Сен витеза Краљевића Марка,
Кој' с' и мртав мене избавио,
Светала ти душа на небеси,
Као што ти је спомен у народу!
Тешко свуда своме без својега,
Благо своме, кад га својак чува!
МАРКО (снива):
Јоште није право дошло време,
Да с' пробуди Краљевићу Марко;
Ал' ће доћи, што је Српству драго,
Да сужањства род мој збаци бреме.
ЖЕНА (клекне):
О, нек' дође! Јер су тешке муке,
Што нам плету душманина руке.
Боже, Боже, ти погледај на нас!
(Одлази. Чује се свирка, потом војска ступа и пева).
ВОЈСКА:
Хајте, Србљи, на војску,
Победа је ваша!
Од дахија слободна
Већ је земља наша!
Нека стрепе наши врази!
Нека дрхће ко нас гази!
Сложно, Србљи, на војску,
Победа је наша!
(Пролазе).
МАРКО (у сну):
Победа је наша!
(Завеса пада).
|