Сан Краљевића Марка/12
УГЛЕД 5
(Докле Вила ово пева, диже се полако завеса и Краљевић Марко спава, као и пређе. Мач му се извукао више од полак и управо стоји. При концу песме он се пробуди и седне).
МАРКО:
О, како сам тако тврдо спавао!
Где је шарац, коњиц од мегдана?
(Устане и гледа око себе).
Откуд ове око мен' промене?
Ил' сам кудгод незнано залутао?
Нема оног на северу града,
Непознат је мени овај предел.
ВИЛА (приближи се):
Здрав ми буди, побратиме Марко!
МАРКО:
Ти си, сестро? У добри час дође!
Ја уморан лег'о мало спати,
Сан мртвачки на мене навали.
Кад устадо', видим око мене
Свуд промену, други канда предел.
Или сањам, ти су чини какве?
ВИЛА:
Нит' су чини, нити сниваш, Марко,
Већ си спавао дуго, тавно време,
Четир' стотин' и више година,
Док је Србин без слободе био.
Сад се буди Србин за слободу,
Те се и ти из сна твога будиш.
Точиће се крвца на бојишту,
Јер освету твоја браћа ишту,
Весели се, Краљевићу Марко!
(Ишчезне).
МАРКО:
Моја браћа на крвном бојишту,
И ту нема Краљевића Марка?
Кам' си, сабљо, кам' си, топузино?
(Потегне за мач, али не може да нзвуче).
Шта је ово? Какве врачарије!
Да не могу сабљу да извучем!
Ах, ја сам је у стену сабио,
Кад ме оно момче обранило.
Зашто тако претеже ме глава?
Руке слабе, ноге малаксале —
Зар ме опет сну предајеш, судбо?
Ах, мој народ крв пролива своју,
Не остављај отаџбину моју!
(Заспи).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|