San Kraljevića Marka/12
UGLED 5
(Dokle Vila ovo peva, diže se polako zavesa i Kraljević Marko spava, kao i pređe. Mač mu se izvukao više od polak i upravo stoji. Pri koncu pesme on se probudi i sedne).
MARKO:
O, kako sam tako tvrdo spavao!
Gde je šarac, konjic od megdana?
(Ustane i gleda oko sebe).
Otkud ove oko men' promene?
Il' sam kudgod neznano zalutao?
Nema onog na severu grada,
Nepoznat je meni ovaj predel.
VILA (približi se):
Zdrav mi budi, pobratime Marko!
MARKO:
Ti si, sestro? U dobri čas dođe!
Ja umoran leg'o malo spati,
San mrtvački na mene navali.
Kad ustado', vidim oko mene
Svud promenu, drugi kanda predel.
Ili sanjam, ti su čini kakve?
VILA:
Nit' su čini, niti snivaš, Marko,
Već si spavao dugo, tavno vreme,
Četir' stotin' i više godina,
Dok je Srbin bez slobode bio.
Sad se budi Srbin za slobodu,
Te se i ti iz sna tvoga budiš.
Točiće se krvca na bojištu,
Jer osvetu tvoja braća ištu,
Veseli se, Kraljeviću Marko!
(Iščezne).
MARKO:
Moja braća na krvnom bojištu,
I tu nema Kraljevića Marka?
Kam' si, sabljo, kam' si, topuzino?
(Potegne za mač, ali ne može da nzvuče).
Šta je ovo? Kakve vračarije!
Da ne mogu sablju da izvučem!
Ah, ja sam je u stenu sabio,
Kad me ono momče obranilo.
Zašto tako preteže me glava?
Ruke slabe, noge malaksale —
Zar me opet snu predaješ, sudbo?
Ah, moj narod krv proliva svoju,
Ne ostavljaj otadžbinu moju!
(Zaspi).
|