Самоћа

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Самоћа
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


             
Самоћа

Ноћас се бели вео с гора смаче,
И тихих туја сумор јецај просу,
И мукло поље вранама се осу:
     Ноћас сам чуо како Срећа плаче.

Великих жудња жеђ ме нова таче:
Чежњиве, сунце смакнути су хтеле.
Огњем лепоте ненадно су свеле.
     Ноћас сам чуо како Срећа плаче.

Сломљене барке све јаче и јаче
Хук развејава и нада се дроби:
Несита жеља сама себи коби.
     Ноћас сам чуо како Срећа плаче.

(1914)



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.