Родољупци/18

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
◄   6. Позорје 7. 8.   ►

Позорје седмо


СМРДИЋ, ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ


СМРДИЋ: Знате ли шта је ново?

ЖУТИЛОВ: Да чујемо.

СМРДИЋ: Била је битка код Панчева; ту су Маџари потучени до ноге. Но то је ништа.

ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа? Кад Србин славну победу одржи, то је ништа? О, небо!

СМРДИЋ: Има важнији' новина.

ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа нема важнијега од српске победе.

СМРДИЋ: Пала Пешта.

СВИ: Шта, шта?

СМРДИЋ: Видим ја гди се нешто узмували, па запитам мог хонвида, кога иначе лепо 'раним, што је то? Еј, урам, рекне ми, није добро; изгубили смо и Пешту и Будим, и сад морамо да марширамо горе.

ЗЕЛЕНИЋКА: Та је ли то истина, забога!

СМРДИЋ: Тако ми солдат каже. Но умро нам је војвода.

ЗЕЛЕНИКА: Слаба штета кад није родољубац да ваља. Пешта и Будим важнија је за нас вест.

ЛЕПРШИЋ: Јесам ли ја казао да морају пропасти.

ЗЕЛЕНИЋКА: О, хвала богу, кад смо дочекали да и наша влада буде!

ЛЕПРШИЋ: Одма' да се одбор уреди.

ЖУТИЛОВ: То се разумева. Ми потребујемо народне власти.

ЛЕПРШИЋ: Мађароне нипошто у службу.

ШЕРБУЛИЋ: Шта? Мађароне треба потући као скотове.

ЖУТИЛОВ: Доста смо од њи' страдали.

СМРДИЋ: Ја сам се више бојао њи' него сами' Маџара.

ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били.

ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, па да пошаљемо Сервијанцима.

СМРДИЋ: Како је Павловић једном приликом у кафани реко: да су Срби луди.

ЖУТИЛОВ: Мађарон да се запише.

ШЕРБУЛИЋ: А Минић је једанпут јавно говорио да се сами банкроти и којекакве протуве начинили родољупцима.

ЖУТИЛОВ: Треба га забележити.

ШЕРБУЛИЋ: Они који су ишли да моле за Кузмана Перкића треба да се попишу, зашто да нису мађарони, како би им Маџари молбу уважили?

ЖУТИЛОВ: То се разумева.

СМРДИЋ: А Милић, што ме назвао родољупском хуљом.

ЗЕЛЕНИЋКА: О, и он, и Јелкић, и сви који су се усудили против српства согрешити!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.