Родољупци/18
Позорје седмо
СМРДИЋ, ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ
СМРДИЋ: Знате ли шта је ново?
ЖУТИЛОВ: Да чујемо.
СМРДИЋ: Била је битка код Панчева; ту су Маџари потучени до ноге. Но то је ништа.
ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа? Кад Србин славну победу одржи, то је ништа? О, небо!
СМРДИЋ: Има важнији' новина.
ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа нема важнијега од српске победе.
СМРДИЋ: Пала Пешта.
СВИ: Шта, шта?
СМРДИЋ: Видим ја гди се нешто узмували, па запитам мог хонвида, кога иначе лепо 'раним, што је то? Еј, урам, рекне ми, није добро; изгубили смо и Пешту и Будим, и сад морамо да марширамо горе.
ЗЕЛЕНИЋКА: Та је ли то истина, забога!
СМРДИЋ: Тако ми солдат каже. Но умро нам је војвода.
ЗЕЛЕНИКА: Слаба штета кад није родољубац да ваља. Пешта и Будим важнија је за нас вест.
ЛЕПРШИЋ: Јесам ли ја казао да морају пропасти.
ЗЕЛЕНИЋКА: О, хвала богу, кад смо дочекали да и наша влада буде!
ЛЕПРШИЋ: Одма' да се одбор уреди.
ЖУТИЛОВ: То се разумева. Ми потребујемо народне власти.
ЛЕПРШИЋ: Мађароне нипошто у службу.
ШЕРБУЛИЋ: Шта? Мађароне треба потући као скотове.
ЖУТИЛОВ: Доста смо од њи' страдали.
СМРДИЋ: Ја сам се више бојао њи' него сами' Маџара.
ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били.
ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, па да пошаљемо Сервијанцима.
СМРДИЋ: Како је Павловић једном приликом у кафани реко: да су Срби луди.
ЖУТИЛОВ: Мађарон да се запише.
ШЕРБУЛИЋ: А Минић је једанпут јавно говорио да се сами банкроти и којекакве протуве начинили родољупцима.
ЖУТИЛОВ: Треба га забележити.
ШЕРБУЛИЋ: Они који су ишли да моле за Кузмана Перкића треба да се попишу, зашто да нису мађарони, како би им Маџари молбу уважили?
ЖУТИЛОВ: То се разумева.
СМРДИЋ: А Милић, што ме назвао родољупском хуљом.
ЗЕЛЕНИЋКА: О, и он, и Јелкић, и сви који су се усудили против српства согрешити!
|