Pređi na sadržaj

Rodoljupci/18

Izvor: Викизворник

◄   6. Pozorje 7. 8.   ►

Pozorje sedmo


SMRDIĆ, ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI


SMRDIĆ: Znate li šta je novo?

ŽUTILOV: Da čujemo.

SMRDIĆ: Bila je bitka kod Pančeva; tu su Madžari potučeni do noge. No to je ništa.

ZELENIĆKA: Ništa? Kad Srbin slavnu pobedu održi, to je ništa? O, nebo!

SMRDIĆ: Ima važniji' novina.

ZELENIĆKA: Ništa nema važnijega od srpske pobede.

SMRDIĆ: Pala Pešta.

SVI: Šta, šta?

SMRDIĆ: Vidim ja gdi se nešto uzmuvali, pa zapitam mog honvida, koga inače lepo 'ranim, što je to? Ej, uram, rekne mi, nije dobro; izgubili smo i Peštu i Budim, i sad moramo da marširamo gore.

ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga!

SMRDIĆ: Tako mi soldat kaže. No umro nam je vojvoda.

ZELENIKA: Slaba šteta kad nije rodoljubac da valja. Pešta i Budim važnija je za nas vest.

LEPRŠIĆ: Jesam li ja kazao da moraju propasti.

ZELENIĆKA: O, hvala bogu, kad smo dočekali da i naša vlada bude!

LEPRŠIĆ: Odma' da se odbor uredi.

ŽUTILOV: To se razumeva. Mi potrebujemo narodne vlasti.

LEPRŠIĆ: Mađarone nipošto u službu.

ŠERBULIĆ: Šta? Mađarone treba potući kao skotove.

ŽUTILOV: Dosta smo od nji' stradali.

SMRDIĆ: Ja sam se više bojao nji' nego sami' Madžara.

ŽUTILOV: A, oni su mnogo opasniji bili.

ŠERBULIĆ: Da se svi popišu, pa da pošaljemo Servijancima.

SMRDIĆ: Kako je Pavlović jednom prilikom u kafani reko: da su Srbi ludi.

ŽUTILOV: Mađaron da se zapiše.

ŠERBULIĆ: A Minić je jedanput javno govorio da se sami bankroti i kojekakve protuve načinili rodoljupcima.

ŽUTILOV: Treba ga zabeležiti.

ŠERBULIĆ: Oni koji su išli da mole za Kuzmana Perkića treba da se popišu, zašto da nisu mađaroni, kako bi im Madžari molbu uvažili?

ŽUTILOV: To se razumeva.

SMRDIĆ: A Milić, što me nazvao rodoljupskom huljom.

ZELENIĆKA: O, i on, i Jelkić, i svi koji su se usudili protiv srpstva sogrešiti!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.