Rodoljupci/18
Pozorje sedmo
SMRDIĆ, ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI
SMRDIĆ: Znate li šta je novo?
ŽUTILOV: Da čujemo.
SMRDIĆ: Bila je bitka kod Pančeva; tu su Madžari potučeni do noge. No to je ništa.
ZELENIĆKA: Ništa? Kad Srbin slavnu pobedu održi, to je ništa? O, nebo!
SMRDIĆ: Ima važniji' novina.
ZELENIĆKA: Ništa nema važnijega od srpske pobede.
SMRDIĆ: Pala Pešta.
SVI: Šta, šta?
SMRDIĆ: Vidim ja gdi se nešto uzmuvali, pa zapitam mog honvida, koga inače lepo 'ranim, što je to? Ej, uram, rekne mi, nije dobro; izgubili smo i Peštu i Budim, i sad moramo da marširamo gore.
ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga!
SMRDIĆ: Tako mi soldat kaže. No umro nam je vojvoda.
ZELENIKA: Slaba šteta kad nije rodoljubac da valja. Pešta i Budim važnija je za nas vest.
LEPRŠIĆ: Jesam li ja kazao da moraju propasti.
ZELENIĆKA: O, hvala bogu, kad smo dočekali da i naša vlada bude!
LEPRŠIĆ: Odma' da se odbor uredi.
ŽUTILOV: To se razumeva. Mi potrebujemo narodne vlasti.
LEPRŠIĆ: Mađarone nipošto u službu.
ŠERBULIĆ: Šta? Mađarone treba potući kao skotove.
ŽUTILOV: Dosta smo od nji' stradali.
SMRDIĆ: Ja sam se više bojao nji' nego sami' Madžara.
ŽUTILOV: A, oni su mnogo opasniji bili.
ŠERBULIĆ: Da se svi popišu, pa da pošaljemo Servijancima.
SMRDIĆ: Kako je Pavlović jednom prilikom u kafani reko: da su Srbi ludi.
ŽUTILOV: Mađaron da se zapiše.
ŠERBULIĆ: A Minić je jedanput javno govorio da se sami bankroti i kojekakve protuve načinili rodoljupcima.
ŽUTILOV: Treba ga zabeležiti.
ŠERBULIĆ: Oni koji su išli da mole za Kuzmana Perkića treba da se popišu, zašto da nisu mađaroni, kako bi im Madžari molbu uvažili?
ŽUTILOV: To se razumeva.
SMRDIĆ: A Milić, što me nazvao rodoljupskom huljom.
ZELENIĆKA: O, i on, i Jelkić, i svi koji su se usudili protiv srpstva sogrešiti!
|