Родољупци/1

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ПРВО
◄   ПРЕДГОВОР Позорје 1. 2.   ►

ДЕЈСТВО ПРВО


Позорје прво


ЖУТИЛОВ, ШЕРБУЛИЋ, СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ И МНОГИ ДРУГИ ГРАЂАНИ


На среди види се застава маџарска


ЖУТИЛОВ: Иљен а сабадшаг!

СВИ: Иљен!

ШЕРБУЛИЋ: Да живи петнаести март!

СМРДИЋ: Виват!

ЖУТИЛОВ: Није слободно викати "виват" У слободи само има "иљен".

СВИ: Иљен!

ЖУТИЛОВ: Немеш, биргер, простак, једнака права имаду. Сви су полгартаршаи.

СВИ: Иљен!

ЖУТИЛОВ: Јесте ли читали оних дванаест пунктова?

СМРДИЋ: Нама нису познати.

ЖУТИЛОВ: Срамота је од нашег магистрата што нису досад публицирати.

СМРДИЋ: Па зашто их не публицирају?

ЖУТИЛОВ: Јер су сами конзервативци по службама.

ШЕРБУЛИЋ: Треба их тужити.

ЖУТИЛОВ: Треба с њима доле

ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Издајство се не може трпити. Је ли тако, господине Гавриловићу?

ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине

ЖУТИЛОВ: Шта знаду? И ја сам био у служби, и ја знам шта је биродалом. Конзервативци, ништа него конзервативци!

ШЕРБУЛИЋ: Да се збаце; сад је слобода.

ГАВРИЛОВИЋ: Маните се тога, па гледајте свој посао.

ШЕРБУЛИЋ: Ко гледа у слободи свој посао?

ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац.

ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сам поштен човек, а друго ништа.

ЖУТИЛОВ: Који држи конзервативцима страну, тај је орсаг арулоја.

ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то?

ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота! Чији 'лебац једете онога језик треба и да научите.

ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој 'лебац.

ЖУТИЛОВ: Аруло, издајица отечества!

ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с милим богом! Ја издајица отечества што кажем да једем за своје новце 'лебац!

ЖУТИЛОВ: Најмање је ако вам се каже да сте конзервативац.

ГАВРИЛОВИЋ: То је онда желити да сви буду конзервативци.

ЖУТИЛОВ: Шта, шта? У слободи конзервативци?

ГАВРИЛОВИЋ: Ја подразумевам оне који једу с в о ј 'лебац.

ШЕРБУЛИЋ: Оставимо се тога; него шта ћемо с магистратом који неће да публицира пунктове?

СМРДИЋ: Да се збаци. Имамо ми бољих патриота у вароши. Ево господин Жутилов био је нотарош у вармеђи; зашто не би могo бити биров?

ЖУТИЛОВ: Ја сам донде само служио док је владала либерална партија. Како преотеше ма' конзервативци, збогом! Жутилов је поштен човек.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.