Родољупци/1
ДЕЈСТВО ПРВО
Позорје прво
ЖУТИЛОВ, ШЕРБУЛИЋ, СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ И МНОГИ ДРУГИ ГРАЂАНИ
На среди види се застава маџарска
ЖУТИЛОВ: Иљен а сабадшаг!
СВИ: Иљен!
ШЕРБУЛИЋ: Да живи петнаести март!
СМРДИЋ: Виват!
ЖУТИЛОВ: Није слободно викати "виват" У слободи само има "иљен".
СВИ: Иљен!
ЖУТИЛОВ: Немеш, биргер, простак, једнака права имаду. Сви су полгартаршаи.
СВИ: Иљен!
ЖУТИЛОВ: Јесте ли читали оних дванаест пунктова?
СМРДИЋ: Нама нису познати.
ЖУТИЛОВ: Срамота је од нашег магистрата што нису досад публицирати.
СМРДИЋ: Па зашто их не публицирају?
ЖУТИЛОВ: Јер су сами конзервативци по службама.
ШЕРБУЛИЋ: Треба их тужити.
ЖУТИЛОВ: Треба с њима доле
ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Издајство се не може трпити. Је ли тако, господине Гавриловићу?
ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине
ЖУТИЛОВ: Шта знаду? И ја сам био у служби, и ја знам шта је биродалом. Конзервативци, ништа него конзервативци!
ШЕРБУЛИЋ: Да се збаце; сад је слобода.
ГАВРИЛОВИЋ: Маните се тога, па гледајте свој посао.
ШЕРБУЛИЋ: Ко гледа у слободи свој посао?
ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац.
ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сам поштен човек, а друго ништа.
ЖУТИЛОВ: Који држи конзервативцима страну, тај је орсаг арулоја.
ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то?
ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота! Чији 'лебац једете онога језик треба и да научите.
ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој 'лебац.
ЖУТИЛОВ: Аруло, издајица отечества!
ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с милим богом! Ја издајица отечества што кажем да једем за своје новце 'лебац!
ЖУТИЛОВ: Најмање је ако вам се каже да сте конзервативац.
ГАВРИЛОВИЋ: То је онда желити да сви буду конзервативци.
ЖУТИЛОВ: Шта, шта? У слободи конзервативци?
ГАВРИЛОВИЋ: Ја подразумевам оне који једу с в о ј 'лебац.
ШЕРБУЛИЋ: Оставимо се тога; него шта ћемо с магистратом који неће да публицира пунктове?
СМРДИЋ: Да се збаци. Имамо ми бољих патриота у вароши. Ево господин Жутилов био је нотарош у вармеђи; зашто не би могo бити биров?
ЖУТИЛОВ: Ја сам донде само служио док је владала либерална партија. Како преотеше ма' конзервативци, збогом! Жутилов је поштен човек.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|