Резигнација

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Резигнација

Дан уморно склапа очи
и спрема се да снива
о свом лепом, сутрашњем сванућу;
и објаци разјарено гоне
тихо бледи свака сена
последње зраке Сунца.

Негде, у тами једне собе,
у сећања тужна тоне
једна бела жена.

Пролази Младост...
Крв се стишава...
И све ће лепо проћи без трага;
и пашће иње бело
преко свег њеног блага...
И увенуће тело
ко ружа неузбрана...

А после? Да се спава
вечно, вечно, вечно...

Уморно се склапају очи Дана...

Душан Васиљев


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 95 година.