Rezignacija

Izvor: Викизворник
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

Rezignacija

Dan umorno sklapa oči
i sprema se da sniva
o svom lepom, sutrašnjem svanuću;
i objaci razjareno gone
tiho bledi svaka sena
poslednje zrake Sunca.

Negde, u tami jedne sobe,
u sećanja tužna tone
jedna bela žena.

Prolazi Mladost...
Krv se stišava...
I sve će lepo proći bez traga;
i pašće inje belo
preko sveg njenog blaga...
I uvenuće telo
ko ruža neuzbrana...

A posle? Da se spava
večno, večno, večno...

Umorno se sklapaju oči Dana...

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.