Разговор:Бој на Чокешини

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Остатак чланка[уреди]

Филип Вишњић је до 1813. године проживео 46 година, од осме па надаље свака година је пуна несреће: очева смрт, преудаја мајке, слепило,затварање очевог дома Вилића - све су то бројанице једне ужасне несреће, ропства народа коме припада.

1809. слепи просјак са женом и малом децом иде у „бежанију“ склањајућ се од догађаја мутне 1809. Немоћан да заради за породицу, немоћан да се бори у избеглиштву, у Мачви, био је на списку оних о којима су морали бринути други.Требало је много снаге и умешности да се пребезима омогући опстанак, до часа када су се могли вратити. Јер они нису

Као неактивном члану опште журбе, остало му је само да слуша и упија речи својих саговорника. Дошао је из Босне са притајеном Илијадом стихова и није му преостало друго већ да се врати свом занату - да запева свакоме ко то захтева. Сматра се да је на Дрини Вишњић много мање певао и да је имао много времена да слуша гласове боја и гласове о боју. Тако је песник слагао слојеве руде коју је касније у тишини сремских ноћи, кад није оскудевао ни хлебом ни вином, претопио у поезију.

Вук каже да се тих година „слабо кад ручало или вечерало без певача“, што је несумњиво документ да су се гусле и гуслари чули у логорима, али Вук уопште не помиње устаничке песме, као што нема ни помена да је Вишњић песме о устанку певао на Дрини. И може се поставити питање да ли се слепи гуслар као личност толико ценио да би просјак Филип имао положај певача коме су војводе „поверили деликатну мисију да опева славу јунака“. Тако је и Вук који је „са великом жељом и радости песме слушао“ није о гуслару и сељачкој песми имао 1806. године мишљење које је касније, под утицајем учених људи, оформио у Бечу. Интересантно је да ни Прота Матеја који је „радо слушао јуначке песме“ није у мемоарима нигде поменуо Филипа Вишњића.

Вук и Прота хтели су да обухвате све важне моменте из војевања на дахије и цара, али као хроничари буне нигде не помињу функционалност устаничких песама ни за обичну војску ни за прваке. Да Вук у Срему није чуо за слепог певача који „зна лепи песама, особито од Кара-Ђорђина времена“ наш сакупљач народних песама и историчар Првог српског устанка, не би никада сазнао да је Вишњић постојао.

По Вуковим записима и Протиним Мемоарима стиче се утисак да Вожд Карађорђе није једини прихваћен, ни од устаника ни од првака, као једини вођа устанка. Неки познати кнезови, као Јаков Ненадовић били су једно време и стварни господари својих области. На основу овога и још неких детаља, може се претпоставити да ни у војсци на Дрини није Карађорђе имао толико ауторитета да би слепи гуслар могао одушевљавати слушаоце песмом која каже да је Карађорђе завладао србијом „од Видина пак до воде Дрине, / од Косова те до Биограда“ и дао Босни и Дрини велико обећање.

Тешко је замислити духовно јединство устаника у оно време кад је био „старији онај ко је јачи“, како каже Вук. Могла је садржина Вишњићевих песама некоме бити недопадљива у логорима у Мачви 1809-1813. а Вишњић није имао ни потребе ни психолошке могућности да се било коме замера својом песмом.

У песми „Бој на Чокешини“ песник не пева само о догађају него и отворено суди о људима о којима пева. Ђорђе Ћурчија разборито просуђује да не треба да са мало војске улази у бој са надмоћном силом --*. Јаков Ненадовић му без икаквог објашњења одговара грдњом и , за свој положај, неприличном увредом.-*-. После одласка Ћурчије, Јаков се „препануо“ и брзоплето предложио да се војска ушанчи у цркви и супротстави турској сили. Лако се примећује да песном много не цени војводин предлог.-*-. Неравни бој Вишњић наглашава надљудском одлучношћу браће Недића који стварају мало Косово.-*-. Јаков се током битке нигде не примећује, него само крајем боја, на крају песме, и то не баш у много витешком светлу. Он „утече“ и зарече се да се Ћурчија неће „наносити главе“-*-. Песма се и завршава речима: „а што рече Јаков не порече“. У песми „Војеваје на дахије“ дат је детаљан опис смрти војводе Ћурчије. Каже се да је Јаков дошао Ћурчији главе на невитешки и врло ружан начин. Овако описана смрт не може ни савременицима казати ништа лепо. Када се Вишњић налазио у Мачви, Јаков је био председник Правитељствујушчег совјета и министар унутрашњих послова. Да ли је слепи певач могао узети улогу судије. Вишњић је морао проценити да се не треба упуштати у тумачење догађаја. Његове речи говоре оно што се онда мислили сви обични устаници о својим вођама који на лично богаћење нису никада заборављали.

Историјске истине, опеване у народним песмама, обавијене су легендом аналогно отицању времена од догађаја о коме се пева. Све давно и прадавно бивало је чудније и привлачније покољењима која су имала све мање могућности да емпиријски мере истину о догађајима. Зато песма одмицањем од догађаја продужава свој век кроз нарастање сопствене лепоте .Међутим, песма која говори о догађају као савременику слушалаца најчешће има репортерски карактер па. Вишњић је могао увесељавати устанике песмама које им одговарају (не треба сумњати да их је имао на репертоару, који је изводио неколико деценија), али је, изгледа, своју мисаону и уметничку пројекцију устанка и живота уопште показао онда када се појавило и погодно место и погодно време.





„БОЈ НА ЧОКЕШИНИ“ певач: Филип Вишњић

Чокешина-стари манастир испод планине Цер у западној Србији.Бој код Чокешине, која се у овој песми опева, био је 16. априла 1804. год.

-,, те падоше насред Прњавора,,-Прњавор село у Поцерју, југозападно од Шапца. -,, игимана Аџи-Константина,,- Хаџи-Константин- игуман манастира Чокешине.Погинуо у боју на Чокешини у априлу 1804. -,,јесте л ` видли Ћурч`ју арамбашу,

  који чува страже од Турака``- Ћурчија, Ђорђе,рођен је у селу Босуту у Срему и као дете прешао у Србију.Хајдуковао је у Подрињу. Био је одређен да, заједно са браћум Недићима, чува прилазе Поцерју.Као што се из ове песме види, није хтео учествовати у боју на Чокешини, па је због тога и других сукоба са Јаковом Ненадовићем као и карађорђем био убијен августа 1804.

-,,Јесте л`вид`ли Ваљевца Јакова”, - Ваљевац Јаков- Јаков Ненадовић, млађи брат кнеза Алексе Ненадовића, рођен је око1765. год. у Бранковини.Јаков је један од најугледнијих војвода у првом устанку. Учествовао је у многим биткама у западној Србији и опеван је у неколико Вишњићевих песама о Устанку. од 1809. Јаков је председник Правитељствујушег совјета, а 1811. постао је први српски министар унутрашњих послова. Емигрирао је 1813.године, прво у аустрију, затим у Бесарабију, где је остао до 1831. када се вратио у србију. По повратку није заузимао никакав положај, него је живео у свом селу Бранковини, где је умро 1836.год. -,,заклиње их крстом и законом”- Закон- овде што и верал, вероисповест. -,, до два брата, два Недића млада,

 Димитрије и сњим Глигорије;” – Недићи Димитрије ( заправо Дамњан) и Глигорије родили су се у селу Осечини, западно од Ваљева. Хајдуковали су за време дахијске управе у Србији; чим је букнуо Устанак 1804., придружили су се устаницима . Погинули су код Чокешине у априлу 1804.- стих 290.

- ,, трећи бјеше Дамњан Кутишанац” – Дамњан Кутишанац рођен је у селу Кутешици,северно од Ваљева.Погинуо је код Чокешине у априлу 1804.-стих 292. - ,,једног раста а једног погледа,” – овде, једнаког изгледа - ,,у рукама пушке једнолике,

    једног арча од дванаест драма;” – драма- стара мера за тежину, отприлике 2,5 грама.Стих значи: пушке су биле истог калибра, пуњене су једнаким зрном, од по 30 грама.

-,, у Љешници три ноћи ноћио” – Љешница, управо Лешница, варошица у Подрињу, на старом путу из Шапца за Лозницу. - ,,и пред војском до два серашћера: Дервиш-ага из града Зворника,

       Ножин-ага од села Маоче;” –У боју на Чокешини турску војску су предводили зворнички Мехмед-капетан Видајић и Мула Ножина из села Маоча у северозападној Босни. Вишњићев Дервиш-ага био је рођак Мехмед-капетана Видајића и овај га је после боја на Чокешини оставио да управља Јадром. Зворник-варошица у североисточној Босни, на левој обали Дрине.

- ,, Кнез Мијајло Ружичић пошао” – био је кнез поцерски.Умро 1806. - ,, измеђ` цара и измеђ`краљева ;” – цар је турски султан а краљеви су хришћански, европски владари. - ,, сви шарене пушке потпрашише,” –старе пушке кремењаче «потпрашивале» су се непосредно пре него што ће се из њих пуцати; наиме, пушке су пре тога биле набијене прахом и зрнима, а «потпрашити» значи ставити мало праха у за то удешену рупицу(«ваљу») испред кремена, кад се скреше да искра потпали тај прах, а с њега се ватра пренесе на набој, Шарене пушке зато што су извезене срмом. - ,,виш` Врањевца, дубока потока,” –поток недалеко од манастира Чокешина. - ,, а обадва пушку оборише,” - исто што и опалити. - ,, оба брата из`вр Вуковија,” - село у близини Зворника, у североисточној Босни. - ,,Из Брчкога Глибан-барјактара,- Брчко, варош у Босни, на обали Саве. - ,,рањенике Јањи проносити; – Јања, варошица усеверној Босни, близу Дрине, наспрам Лешнице. - ,, док је Цера и Видојевице, –Видојевица, један од врхова на планини Цер, налази се изнад Лешнице. - ,, и што рече Јаков не порече,- Ћурчија је заиста убијен августа 1804. године.


Треба видети шта ћемо са овим? --Бране Јовановић 12:24, 22 новембар 2005 (UTC)