Бој на Чокешини

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој на Чокешини

0001 Полећеше два врана гаврана
0002 Са врх Цера изнад Чокешине
0003 Крвавијех кљуна до очију
0004 И крвавих ногу до кољена;
0005 Салећеше у богату Мачву,
0006 Те падоше насред Прњавора
0007 На бијеле Крсманове дворе,
0008 Баш Крсмана кнеза Вуичића.
0009 Ту излази љуба Крсманова,
0010 Излазила, па је говорила:
0011 „Ја два врана, два по Богу брата!
0012 „Јесте л’ скоро са Цера планине?
0013 „Јесте л’ вид’ли цркву Чокешину
0014 „И у цркви славна игумана,
0015 „Игумана Аџи-Костантина?
0016 „Јесте л’ вид’ли Ћурч’ју арамбашу,
0017 „Који чува страже од Турака
0018 „С његовије триста и три друга,
0019 „Да не буде робља из Поцерја?
0020 „Јесте л’ вид’ли мога господара,
0021 „А Крсмана кнеза Вуичића?
0022 „Јесте л’ вид’ли Ваљевца Јакова,
0023 „Та Јакова Српског комендата?
0024 „Је ли дош’о Ваљевац Јакове?
0025 „Је ли дош’о и довео војску?
0026 „Је л’ колико војске у Јакова?
0027 „Отиш’о је Крсман пред Јакова,
0028 „Да дочека војску Јаковљеву,
0029 „Под Јаковом коња да привати.
0030 „Ђе је Крсман? Вода г’ однијела!
0031 „Што с’ не нађе код својега двора?
0032 „Турска ћу се назвати робиња
0033 „За живота њему и за здравља;
0034 „Мене Турци јесу додијали
0035 „Свако вече двору долазећи,
0036 „Свако вече и свако ми јутро,
0037 „Не могу им ватре надавати,
0038 „Ја како ћу љеба нам’јесити,
0039 „Како ли ћу воде нанијети?
0040 „Сви питају, куд је Крсман ош’о,
0041 „А ја јадна казати не смијем.
0042 „Јуче су се пушке испуцале,
0043 „Сву је Мачву тама попанула:
0044 „Није тама ода зла времена,
0045 „Ни година, што родити не ће,
0046 „Већ је тама од пра’ пушчанога.”
0047 Ал бесједе двије тице вране:
0048 „О госпођо, Крсманова љубо!
0049 „Ради бисмо добре казат’ гласе,
0050 „Не можемо, већ каконо јесте:
0051 „Ми смо јутрос са Цера планине,
0052 „А јуче смо ваздан почивали
0053 „На бијелој цркви Чокешини;
0054 „Виђели смо Аџи-Костантина,
0055 „Костантина, славна игумана,
0056 „Ђе Србиње јунак причешћује
0057 „Без канона и без испов’једи:
0058 „Јер Србиње на бој опремаше,
0059 „Заклиње их крстом и законом,
0060 „Да брат брата у боју не изда;
0061 „И вид’ли смо Ћурч’ју арамбашу
0062 „С његовије триста и три друга,
0063 „Који чува страже од Турака,
0064 „Да не буде робља од Поцерја;
0065 „И вид’ли смо Ваљевца Јакова,
0066 „У Јакова није млого војске,
0067 „Нема више већ триста Србова,
0068 „И четири с њиме арамбаше:
0069 „До два брата, два Недића млада:
0070 „Димитрије и с њим Глигорије;
0071 „Треће б’јеше Дамњан Кутишанац,
0072 „А четврто Дамњановић Панто;
0073 „Сва четири јесу једнолика,
0074 „Једног раста а једног погледа,
0075 „Једне ћуди а једне помисли;
0076 „На њима је рухо једнолико:
0077 „Чиста свила до земље спушћена,
0078 „А кадифа у краћем скројена,
0079 „Све оружје у злато облито,
0080 „У рукама пушке једнолике,
0081 „Једног арча, од дванаест драма,
0082 „На глави им капе кадифлије,
0083 „Златне ките бију по појасу;
0084 „Јадној мајци, сви ти су једнаци!
0085 „Када дође Ваљевац Јакове,
0086 „Када дође и доведе војску,
0087 „Под Јаковом Крсман коња прими,
0088 „Добра коња крилата ђогата;
0089 „Како дође Ваљевац Јакове,
0090 „Како дође и доведе војску,
0091 „Те се Јаков саста са Ћурчијом,
0092 „У образ се они пољубише,
0093 „Ал’ за здравље питат’ се не ћеше,
0094 „Веће одма кавгу заметнуше:
0095 „Вако рече Ћурч’ја арамбаша:
0096 „ „Та Јакове, Српски комендате!
0097 „ „Оћеш, болан, више довест’ војске?
0098 „ „Ако л’ не ћеш више довест’ војске,
0099 „ „Ја се први с Турци бити нећу:
0100 „ „Јер ја нисам дрво врбовина,
0101 „ „Кад пос’јеку да с’ омладит’ могу,
0102 „ „Па да будем врба, к’о и била,
0103 „ „Већ Ћурчија горски арамбаша,
0104 „ „Кад пос’јеку, омладит’ се не ћу;
0105 „ „ Ја сам јунак душу огр’јешио
0106 „ „И уз часне посте омрсио,
0107 „ „У Љешници три ноћи ноћио,
0108 „ „И три дана по њојзи одио,
0109 „ „Док сам Турску уводио војску,
0110 „ „С Турцима сам мрсно вечерао,
0111 „ „Вечерао мрсно и ручао,
0112 „ „С Турцима сам иш’о у џамију.
0113 „ „Турски клањам, Српски Бога молим;
0114 „ „У Турака млого има војске:
0115 „ „Седам хиљад’ и триста Турака,
0116 „ „И пред војском до два серашћера:
0117 „ „Дервиш-ага из града Зворника,
0118 „ „Ножин-ага од села Маоче;
0119 „ „Па сам чуо, што говоре Турци:
0120 „ „Турци веле, да Поцерје робе,
0121 „ „Да запале цркву Чокешину,
0122 „ „Да погубе Аџи Костантина.”
0123 „Ал’ бесједи Ваљевац Јакове:
0124 „ „Ти Ћурчија, један пржибабо!
0125 „ „Ни стари ти четовали нису,
0126 „ „Већ чували краве по Сријему.
0127 „ „Ласно ти је море бабе пржит’
0128 „ „У поноћи, кад нико не види,
0129 „ „Ал’ је мучно мејдан дијелити
0130 „ „У по подне св’јету на видику:
0131 „ „Не ћу, море, више купит’ друштва,
0132 „ „С ово брата дочекаћу Турке”.
0133 „Истом они у ријечи бише,
0134 „Кренуше се Турци из Љешнице:
0135 „Бубњи бију, а свирале свире,
0136 „Сва се земља испод Цера тресе,
0137 „Право Турци иду Чокешини.
0138 „Кад то виђе Ћурч’ја арамбаша,
0139 „Он докопа пушку по средини,
0140 „Обазре се, рече три ријечи:
0141 „Моја браћо, до триста другова!
0142 „ „Ко ће са мном, нека иде за мном:
0143 „ „Ја се први с Турци бити нећу.”
0144 „Што бијаше огња пламенита,
0145 „Са Ћурчијом оде у планину.
0146 „Кнез Мијајло Ружичић пошао
0147 „Из лијепа села Метковића,
0148 „И он води три хиљаде војске;
0149 „Кад Мијајло опази Ћурчију,
0150 „Ђе Ћурчија струже уз планину,
0151 „Препаде се Ружичић Мијајло,
0152 „На мах своју распустио војску:
0153 „ „Моја браћо и моја дружино!
0154 „ „Кад Ћурчија бјежи у планину,
0155 „ „Нема данас боја са Турцима,
0156 „ „Ви бјежите сваки своме двору,
0157 „ „Да се сваки код свог двора нађе.” ”
0158 „Ту Мијајло распустио војску.
0159 „Чича Јаков остаде пред црквом
0160 „Су својијех три стотине друга,
0161 „Су четири своје арамбаше;
0162 „А игуман Аџи-Костантине
0163 „Није треба да с’ у боју деси:
0164 „Костантин се игуман уклони;
0165 „А чича се Јаков препаднуо,
0166 „Посједнуо крилата ђогата,
0167 „Голу сабљу држи у рукама,
0168 „Па дружини ’вако говораше:
0169 „ „Браћо моја, три стотине друга!
0170 „ „Да црквену затворим’ авлију,
0171 „ „Да бусије себе поградимо,
0172 „ „Па да овђе дочекамо Турке.” ”
0173 „Ал’ бесједе два брата Недића:
0174 „ „Чича Јашо! што си полуђео?
0175 „ „Ми нијесмо једне женске главе,
0176 „ „Под затвором женски да помремо,
0177 „ „Па да цркву крви обојимо,
0178 „ „Да костима цркву потрусимо,
0179 „ „Већ хајдуци, убојни јунаци,
0180 „ „Што замећу по крајини кавгу
0181 „ „Измеђ’ цара и измеђ’ краљева;
0182 „ „Да идемо, да сретемо Турке,
0183 „ „Да се далек’ с њима побијемо,
0184 „ „Ђе је свему св’јету на видику.” ”
0185 „То рекоше, па се послушаше,
0186 „Сви шарене пушке потпрашише,
0187 „Па Недићи напријед пођоше,
0188 „А за њима Дамњан Кутишанац,
0189 „За Дамњаном Дамњановић Панто,
0190 „А за Пантом дружина остала.
0191 „Чича Јаков на ђогату јаше,
0192 „Голу сабљу у рукама носи,
0193 „Иде виђет’, побит’ како ће се.
0194 „На далеко сусретоше Турке,
0195 „Повисоко од бијеле цркве,
0196 „Виш’ Врањевца дубока потока,
0197 „На високу брду голетноме,
0198 „Ђе Љешници јесте на погледу:
0199 „Слушај, госпо, ко заврже кавгу:
0200 „Два Недића бусије не траже,
0201 „Већ падоше оба на кољена,
0202 „А обадва пушке оборише,
0203 „Обје пукле, остаће им пусте,
0204 „Бого мили, чуда големога!
0205 „Ђе два брата, два Недића млада,
0206 „Погодише у Турској ордији
0207 „До два брата два Турчина млада,
0208 „Оба брата извр Вуковија,
0209 „Оба брата, оба барјактара,
0210 „Оба п’аше, ногом не макоше,
0211 „Барјаци им пусти остадоше;
0212 „Земљи паде Дамњан Кутишанац,
0213 „Земљи паде, пушци огањ даде,
0214 „И он уби у Турској ордији
0215 „Из Зворника Асан-барјактара,
0216 „Асан паде, барјак му остаде;
0217 „Земљи паде Дамњановић Панто,
0218 „Земљи паде, пушци огањ даде;
0219 „Пантелија уби у ордији
0220 „Из Брчкога Глибан-барјактара,
0221 „И он паде, ни ногом не маче.
0222 „На ма пуче од триста Србова,
0223 „На ма пуче триста џевердана,
0224 „Мртвих паде за триста Турака;
0225 „Од Турака седам хиљад’ пуче,
0226 „Магла паде од неба до земље,
0227 „Нит’ се види неба ни облака
0228 „Од онога праха пушчанога.
0229 „Боже мили! срца слободнога
0230 „У два брата, два Недића млада!
0231 „Ђе с Турцима завргоше кавгу,
0232 „Триста Срба са седам хиљада:
0233 „Два Србина уд’риш’ на педесет,
0234 „Четворица на стотину Турак’,
0235 „Осморица на двјеста Турака.
0236 „Бој чинише пуно и за млого,
0237 „Ја у дану пуно седам сата;
0238 „Све разбише Турке на буљуке.
0239 „Сташе Турци натраг узмицати,
0240 „Рањенике Јањи преносити;
0241 „Ев’ Турцима индат придолази,
0242 „Недићима нико ни одкуда,
0243 „Ђе је срећа, ту је и несрећа;
0244 „Кад се седам навршило сата,
0245 „Ев’ Недићи рана допадоше:
0246 „Пребише им Турци обојици
0247 „Из пушака ноге до кољена;
0248 „Оба сјела један до другога,
0249 „Они вичу, рек’о б’, вино пију,
0250 „Око себе Србадију рабре,
0251 „Пушке пуне, на Турке бацају.
0252 „Ђе је срећа ту је и несрећа:
0253 „У Недића нестаде џебане,
0254 „А не могу на ноге устати,
0255 „Да потраже по друштву вишека,
0256 „Већ из гласа сташе дозивати:
0257 „ „О дружино, браћо Србадијо!
0258 „ „Није ли се у ког догодило
0259 „ „Ја вишека, да нама докучи:
0260 „ „Празне су нам пушке у рукама,
0261 „ „Још видимо према себе Турке;
0262 „ „У кога се вишек’ догодило,
0263 „ „За вишек му ево по жут дукат,
0264 „ „Ако му се и то мало чини,
0265 „ „За вишек му ево десет дукат’.” ”
0266 „ Доста злата, ал’ џебане нема.
0267 „Стаде викат’ један до другога,
0268 „Ни у једног није се десило;
0269 „А то Турски шпијуни зачуше,
0270 „Отрчаше, Турцима казаше.
0271 „Да ј’ у Срба нестало џебане.
0272 „Кад то чуше до два серашћера,
0273 „Ножин-ага и с њим Дервиш-ага,
0274 „Од појаса сабље повадише,
0275 „Издалека Турке повратише,
0276 „И на силу Турке наћераше:
0277 „ „Јала кардаш, јуриш на душмана!
0278 „ „У душмана нестало џебане.” ”
0279 „Кад ли, болан, Турци јалакнуше,
0280 „На Србиње јуриш учинише!
0281 „Ту се Србљи покорити не ће,
0282 „Већ се бране и празним пушкама;
0283 „Изломише пушке на седморо,
0284 „Ев’ тукући око себе Турке;
0285 „А кад танке пушке изломише,
0286 „Сваки Србин вата по Турчина,
0287 „Како који докопа Турчина,
0288 „Сваки паде по Турчину своме:
0289 „Сваки Србин мори по Турчина,
0290 „А Србина по двадест Турака.
0291 „Погибоше два Недића млада,
0292 „И погибе Дамњан Кутишанац,
0293 „И погибе Дамњановић Панто,
0294 „Погуби га Дервиш од Зворника:
0295 „Дервиш-ага Панту долећео,
0296 „Удари га сабљом изненада,
0297 „У једном му одсијече главу,
0298 „Пантелија оста на ногама,
0299 „Глава поде у траву пред тело,
0300 „Мртва глава са земље говори:
0301 „ „Ти си Дедо, ј**у ми ти нену!
0302 „ „Јер ме тако из преваре тучеш?” ”
0303 „Сви се Турци онда зачудише.
0304 „Та што рече мртва Српска глава.
0305 „Ту погибе за триста Србиња,
0306 „А Турака Јањи донесоше
0307 „Пет стотина, онђе укопаше,
0308 „Вергијаша ни носили нису.
0309 „И данаске стоји коштурница
0310 „Од Србаља и још од Турака
0311 „Виш’ Врањевца дубока потока
0312 „На високу брду голетноме;
0313 „Та знаће се њино разбојиште,
0314 „Док је Цера и Видојевице
0315 „И на небу сунца и мјесеца.
0316 „Ђе Недићи јесу погинули
0317 „У Суботу на светог Лазара
0318 „Пре Ристово пред цвјетоносије,
0319 „Чича Јаков на ђоги утече
0320 „Стрампутице путем пријекијем;
0321 „А Ћурчији ’вако говораше:
0322 „ „Еј Ћурчија, да те Бог убије!
0323 „ „Јер ме данас издаде Турцима?
0324 „ „Ако Бог да и срећа од Бога,
0325 „ „Ти се нећеш наносити главе,
0326 „ „Наносити за ту пријевару.” ”
0327 „И што рече Јаков, не порече.”



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.