Razgovor:Boj na Čokešini

Ostatak članka

Filip Višnjić je do 1813. godine proživeo 46 godina, od osme pa nadalje svaka godina je puna nesreće: očeva smrt, preudaja majke, slepilo,zatvaranje očevog doma Vilića - sve su to brojanice jedne užasne nesreće, ropstva naroda kome pripada.

1809. slepi prosjak sa ženom i malom decom ide u „bežaniju“ sklanjajuć se od događaja mutne 1809. Nemoćan da zaradi za porodicu, nemoćan da se bori u izbeglištvu, u Mačvi, bio je na spisku onih o kojima su morali brinuti drugi.Trebalo je mnogo snage i umešnosti da se prebezima omogući opstanak, do časa kada su se mogli vratiti. Jer oni nisu

Kao neaktivnom članu opšte žurbe, ostalo mu je samo da sluša i upija reči svojih sagovornika. Došao je iz Bosne sa pritajenom Ilijadom stihova i nije mu preostalo drugo već da se vrati svom zanatu - da zapeva svakome ko to zahteva. Smatra se da je na Drini Višnjić mnogo manje pevao i da je imao mnogo vremena da sluša glasove boja i glasove o boju. Tako je pesnik slagao slojeve rude koju je kasnije u tišini sremskih noći, kad nije oskudevao ni hlebom ni vinom, pretopio u poeziju.

Vuk kaže da se tih godina „slabo kad ručalo ili večeralo bez pevača“, što je nesumnjivo dokument da su se gusle i guslari čuli u logorima, ali Vuk uopšte ne pominje ustaničke pesme, kao što nema ni pomena da je Višnjić pesme o ustanku pevao na Drini. I može se postaviti pitanje da li se slepi guslar kao ličnost toliko cenio da bi prosjak Filip imao položaj pevača kome su vojvode „poverili delikatnu misiju da opeva slavu junaka“. Tako je i Vuk koji je „sa velikom željom i radosti pesme slušao“ nije o guslaru i seljačkoj pesmi imao 1806. godine mišljenje koje je kasnije, pod uticajem učenih ljudi, oformio u Beču. Interesantno je da ni Prota Mateja koji je „rado slušao junačke pesme“ nije u memoarima nigde pomenuo Filipa Višnjića.

Vuk i Prota hteli su da obuhvate sve važne momente iz vojevanja na dahije i cara, ali kao hroničari bune nigde ne pominju funkcionalnost ustaničkih pesama ni za običnu vojsku ni za prvake. Da Vuk u Sremu nije čuo za slepog pevača koji „zna lepi pesama, osobito od Kara-Đorđina vremena“ naš sakupljač narodnih pesama i istoričar Prvog srpskog ustanka, ne bi nikada saznao da je Višnjić postojao.

Po Vukovim zapisima i Protinim Memoarima stiče se utisak da Vožd Karađorđe nije jedini prihvaćen, ni od ustanika ni od prvaka, kao jedini vođa ustanka. Neki poznati knezovi, kao Jakov Nenadović bili su jedno vreme i stvarni gospodari svojih oblasti. Na osnovu ovoga i još nekih detalja, može se pretpostaviti da ni u vojsci na Drini nije Karađorđe imao toliko autoriteta da bi slepi guslar mogao oduševljavati slušaoce pesmom koja kaže da je Karađorđe zavladao srbijom „od Vidina pak do vode Drine, / od Kosova te do Biograda“ i dao Bosni i Drini veliko obećanje.

Teško je zamisliti duhovno jedinstvo ustanika u ono vreme kad je bio „stariji onaj ko je jači“, kako kaže Vuk. Mogla je sadržina Višnjićevih pesama nekome biti nedopadljiva u logorima u Mačvi 1809-1813. a Višnjić nije imao ni potrebe ni psihološke mogućnosti da se bilo kome zamera svojom pesmom.

U pesmi „Boj na Čokešini“ pesnik ne peva samo o događaju nego i otvoreno sudi o ljudima o kojima peva. Đorđe Ćurčija razborito prosuđuje da ne treba da sa malo vojske ulazi u boj sa nadmoćnom silom --*. Jakov Nenadović mu bez ikakvog objašnjenja odgovara grdnjom i , za svoj položaj, nepriličnom uvredom.-*-. Posle odlaska Ćurčije, Jakov se „prepanuo“ i brzopleto predložio da se vojska ušanči u crkvi i suprotstavi turskoj sili. Lako se primećuje da pesnom mnogo ne ceni vojvodin predlog.-*-. Neravni boj Višnjić naglašava nadljudskom odlučnošću braće Nedića koji stvaraju malo Kosovo.-*-. Jakov se tokom bitke nigde ne primećuje, nego samo krajem boja, na kraju pesme, i to ne baš u mnogo viteškom svetlu. On „uteče“ i zareče se da se Ćurčija neće „nanositi glave“-*-. Pesma se i završava rečima: „a što reče Jakov ne poreče“. U pesmi „Vojevaje na dahije“ dat je detaljan opis smrti vojvode Ćurčije. Kaže se da je Jakov došao Ćurčiji glave na neviteški i vrlo ružan način. Ovako opisana smrt ne može ni savremenicima kazati ništa lepo. Kada se Višnjić nalazio u Mačvi, Jakov je bio predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta i ministar unutrašnjih poslova. Da li je slepi pevač mogao uzeti ulogu sudije. Višnjić je morao proceniti da se ne treba upuštati u tumačenje događaja. Njegove reči govore ono što se onda mislili svi obični ustanici o svojim vođama koji na lično bogaćenje nisu nikada zaboravljali.

Istorijske istine, opevane u narodnim pesmama, obavijene su legendom analogno oticanju vremena od događaja o kome se peva. Sve davno i pradavno bivalo je čudnije i privlačnije pokoljenjima koja su imala sve manje mogućnosti da empirijski mere istinu o događajima. Zato pesma odmicanjem od događaja produžava svoj vek kroz narastanje sopstvene lepote .Međutim, pesma koja govori o događaju kao savremeniku slušalaca najčešće ima reporterski karakter pa. Višnjić je mogao uveseljavati ustanike pesmama koje im odgovaraju (ne treba sumnjati da ih je imao na repertoaru, koji je izvodio nekoliko decenija), ali je, izgleda, svoju misaonu i umetničku projekciju ustanka i života uopšte pokazao onda kada se pojavilo i pogodno mesto i pogodno vreme.

„BOJ NA ČOKEŠINI“ pevač: Filip Višnjić

Čokešina-stari manastir ispod planine Cer u zapadnoj Srbiji.Boj kod Čokešine, koja se u ovoj pesmi opeva, bio je 16. aprila 1804. god.

-,, te padoše nasred Prnjavora,,-Prnjavor selo u Pocerju, jugozapadno od Šapca. -,, igimana Adži-Konstantina,,- Hadži-Konstantin- iguman manastira Čokešine.Poginuo u boju na Čokešini u aprilu 1804. -,,jeste l ` vidli Ćurč`ju arambašu,

  који чува страже од Турака``- Ћурчија, Ђорђе,рођен је у селу Босуту у Срему и као дете прешао у Србију.Хајдуковао је у Подрињу. Био је одређен да, заједно са браћум Недићима, чува прилазе Поцерју.Као што се из ове песме види, није хтео учествовати у боју на Чокешини, па је због тога и других сукоба са Јаковом Ненадовићем као и карађорђем био убијен августа 1804.

-,,Jeste l`vid`li Valjevca Jakova”, - Valjevac Jakov- Jakov Nenadović, mlađi brat kneza Alekse Nenadovića, rođen je oko1765. god. u Brankovini.Jakov je jedan od najuglednijih vojvoda u prvom ustanku. Učestvovao je u mnogim bitkama u zapadnoj Srbiji i opevan je u nekoliko Višnjićevih pesama o Ustanku. od 1809. Jakov je predsednik Praviteljstvujušeg sovjeta, a 1811. postao je prvi srpski ministar unutrašnjih poslova. Emigrirao je 1813.godine, prvo u austriju, zatim u Besarabiju, gde je ostao do 1831. kada se vratio u srbiju. Po povratku nije zauzimao nikakav položaj, nego je živeo u svom selu Brankovini, gde je umro 1836.god. -,,zaklinje ih krstom i zakonom”- Zakon- ovde što i veral, veroispovest. -,, do dva brata, dva Nedića mlada,

 Димитрије и сњим Глигорије;” – Недићи Димитрије ( заправо Дамњан) и Глигорије родили су се у селу Осечини, западно од Ваљева. Хајдуковали су за време дахијске управе у Србији; чим је букнуо Устанак 1804., придружили су се устаницима . Погинули су код Чокешине у априлу 1804.- стих 290.

- ,, treći bješe Damnjan Kutišanac” – Damnjan Kutišanac rođen je u selu Kutešici,severno od Valjeva.Poginuo je kod Čokešine u aprilu 1804.-stih 292. - ,,jednog rasta a jednog pogleda,” – ovde, jednakog izgleda - ,,u rukama puške jednolike,

    једног арча од дванаест драма;” – драма- стара мера за тежину, отприлике 2,5 грама.Стих значи: пушке су биле истог калибра, пуњене су једнаким зрном, од по 30 грама.

-,, u Lješnici tri noći noćio” – Lješnica, upravo Lešnica, varošica u Podrinju, na starom putu iz Šapca za Loznicu. - ,,i pred vojskom do dva serašćera: Derviš-aga iz grada Zvornika,

       Ножин-ага од села Маоче;” –У боју на Чокешини турску војску су предводили зворнички Мехмед-капетан Видајић и Мула Ножина из села Маоча у северозападној Босни. Вишњићев Дервиш-ага био је рођак Мехмед-капетана Видајића и овај га је после боја на Чокешини оставио да управља Јадром. Зворник-варошица у североисточној Босни, на левој обали Дрине.

- ,, Knez Mijajlo Ružičić pošao” – bio je knez pocerski.Umro 1806. - ,, izmeđ` cara i izmeđ`kraljeva ;” – car je turski sultan a kraljevi su hrišćanski, evropski vladari. - ,, svi šarene puške potprašiše,” –stare puške kremenjače «potprašivale» su se neposredno pre nego što će se iz njih pucati; naime, puške su pre toga bile nabijene prahom i zrnima, a «potprašiti» znači staviti malo praha u za to udešenu rupicu(«valju») ispred kremena, kad se skreše da iskra potpali taj prah, a s njega se vatra prenese na naboj, Šarene puške zato što su izvezene srmom. - ,,viš` Vranjevca, duboka potoka,” –potok nedaleko od manastira Čokešina. - ,, a obadva pušku oboriše,” - isto što i opaliti. - ,, oba brata iz`vr Vukovija,” - selo u blizini Zvornika, u severoistočnoj Bosni. - ,,Iz Brčkoga Gliban-barjaktara,- Brčko, varoš u Bosni, na obali Save. - ,,ranjenike Janji pronositi; – Janja, varošica usevernoj Bosni, blizu Drine, naspram Lešnice. - ,, dok je Cera i Vidojevice, –Vidojevica, jedan od vrhova na planini Cer, nalazi se iznad Lešnice. - ,, i što reče Jakov ne poreče,- Ćurčija je zaista ubijen avgusta 1804. godine.

Treba videti šta ćemo sa ovim? --Brane Jovanović 12:24, 22 novembar 2005 (UTC)