Пучина/55
< Пучина
XVII
ВЛАДИМИР, затим МОМАК
ВЛАДИМИР (сав сломљен, повлачи се натраг, ослони се на сто и гледа тамо у собу очекујући катастрофу, што показује и
изразом лиџа и покретима).
МОМАК (улази споља): Извините, напољу никог нема.
ВЛАДИМИР (утишава га рукама да полако говори.)
МОМАК: Једно писмо.
ВЛАДИМИР: Дајте... (Узима писмо, загледа равнодушно у адресу.) Добро!
МОМАК: Наређено ми је да предам госпођи у руке.
ВЛАДИМИР: Добро, добро, идите.
МОМАК (одлази).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|