Pučina/55
< Пучина
XVII
VLADIMIR, zatim MOMAK
VLADIMIR (sav slomljen, povlači se natrag, osloni se na sto i gleda tamo u sobu očekujući katastrofu, što pokazuje i
izrazom lidža i pokretima).
MOMAK (ulazi spolja): Izvinite, napolju nikog nema.
VLADIMIR (utišava ga rukama da polako govori.)
MOMAK: Jedno pismo.
VLADIMIR: Dajte... (Uzima pismo, zagleda ravnodušno u adresu.) Dobro!
MOMAK: Naređeno mi je da predam gospođi u ruke.
VLADIMIR: Dobro, dobro, idite.
MOMAK (odlazi).
|