Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 19



←Катизма 18

ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински

Катизма 20→

КАТИЗМА 19

ПСАЛАМ 134

Четверогласни Алилуја Богу Израјиљеву, Богу богова̂.

Алилуја, Богу Алилуја!

Хвал'те име Господа вишњега
Хвалите Га о Господње слуге,
2. Што стојите у Господњем дому,
У дворима дома Бога нашег!
3. Хвал'те Бога, јер је добар Господ,
Славит име Његово је дивно.
4. Јакова је изабрао Господ,
Израјиља достојању Своме.
5. Еле знадем да је Господ велик,
И наш Господ над свим боговима.
6. Што год хоће све Господ учини
На земљици и на небесима,
У морима и свим безданама.
7. Са крај земље изводи облаке,
Муње пали усред дажда плаха,
Гони вјетар из његових стаја̂.
8. Он првенце побѝ у Мисиру
Од човјека све до живинчета.
9. Он чудеса показа и знаке
Усред тебе богати Мисире,
На твојему Фараону силну
И на свијем слугама његовим.
10. Он народе побѝ небројене
И потуче те цареве силне:
11. Да, Сихона цара Аморејског,
Силна Ога цара Васанскога
И сав ина царства Ханаанска.
12. Земљицу им чини достојањем,
Достојањем Израјиља Свога.
13. Твоје име вјечно је Господе,
Од кољена све је на кољено.
14. Свом народу дат ће Господ правду,
Слугама се смиловати Својим.
15. Идоли су у незнабожаца̂
Само сребро или сухо злато,
Само дјело човјечијих руку̂.
16. Уста су им, али не говоре,
Очи су им, али не гледају.
17. Уши су им, али не слушају,
На устима није им дихања.
18. Такови су они̂ што их граде
И сви они̂ што с' уздају у њих.
19. Израјиљев доме и Аронов,
Благосивљај Господа својега!
20. И Левијев доме изабрани,
Благосивљај Господа својега!
Сви који се Господа бојите,
Сви му свето име благословте!
21. Благословен Господ са Сиона
Који живи у Јерусалиму.
Алилуја, Богу Алилуја!

ПСАЛАМ 135

Славите Господа, јер је добар.

Алилуја, Богу Алилуја.

Хвал'те Богу Господу својему
Јер је добар, милост Му до в'јека.
2. Хвал'те Богу над свим боговима,
Јер је милост Његова до в'јека;
3. Господару над свим господар'ма,
Јер је милост Његова до в'јека,
4. Том једином што чудеса твори,
Јер је милост Његова до в'јека.
5. Који створи небеса премудро,
Јер је милост Његова до в'јека,
6. Који земљу над водом утврди,
Јер је милост Његова до в'јека.
7. Том' што створи видјела велика,
Јер је милост Његова до в'јека.
8. Створи сунце да управља даном,
Јер је милост Његова до в'јека.
9. Мјесец, зв'језде, да владају ноћу,
Јер је милост Његова до в'јека.
10. Том' што Мисир побѝ с првенаца̂,
Јер је милост Његова до в'јека.
11. Израјиља изведе из њега,
Јер је милост Његова до в'јека.
12. Руком крјепком, мишицом дигнутом,
Јер је милост Његова до в'јека.
13. Том' што море црвено разсјече,
Јер је милост Његова до в'јека.
14. Израјиља кроз њега проведе,
Јер је милост Његова до в'јека.
15. А у море врже Фараона
И његову небројену војску,
Јер је милост Његова до в'јека.
16. Том', што народ свој пустињом води,
Јер је милост Његова до в'јека.
17. Што велике цареве потуче,
Јер је милост Његова до в'јека.
18. И цареве изгубио славне,
Јер је милост Његова до в'јека.
19. Да, Сихона, цара Аморејског,
Јер је милост Његова до в'јека,
20. Силна Ога цара Васанскога,
Јер је милост Његова до в'јека.
21. Земљицу им чини достојањем —
Јер је милост Његова до в'јека,
22. Достојањем Израјиља слуге,
Јер је милост Његова до в'јека.
23. Што се нас у понижењу сјећа,
Јер је милост Његова до в'јека.
24. Избави̂ нас наших противника̂,
Јер је милост Његова до в'јека.
25. Који хлеба сваком даје т'јелу,
Јер је милост Његова до в'јека.
26. О Хвалите Богу небесноме,
Јер је милост Његова до в'јека!

ПСАЛАМ 136

На ријекама Вавилонскијем.

Давидова пјесма. Јеремина.

На р'јекама покрај Вавилона
Сјећасмо се плачући Сиона.
2. О врбама вјешајући арфе.
3. Тада наши злобни насилници
Силише нас да се веселимо:
„Пјевни робље пјесмицу Сионску!“
4. Како да вам запјевамо тужни,
И Господњу пјесму изводимо
У тој земљи туђој и незнаној?
5. Да б' икада ја заборавио
Тебе свети Јерусалим граде,
Десница ме заборави моја.
6. Нек ми језик за небо прионе
Ако те се споменуо не би,
Ако л' не би уздржао свагда
Јерусалим над радости свајом.
7. Напомени Господе превишњи
Синовима злобним Едомовим
Данак туге Јерусалим-града,
Који нама бесједише тада:
„Разкопајте, разкопајте свега,
До темеља, да му није трага.“
8. Ој крвнице, кћери Вавилонска,
Благо оном ко ти жао врати
Које си ти учинила нама!
9. Благо оном ко ти дјецу узме
Те нејаку о камен разбије!

ПСАЛАМ 137

Посредник и избавитељ.

Слједи пјесма Давидова света
(Агејева и Захаријева).

Хвалит ћу Ти од срца Господе,
И пјевати пред свим боговима.
2. Клањати ћу према Твојој цркви,
Хвалит хоћу Твом имену светом
Са милости те истине Твоје.
Што си свуда узвисио силно
Твоје име, Твоје обећање.
3. Оног дана у који Те зазвах
Ти услиша, и соколи̂ мене,
Дух слободе ули ми у душу.
4. Хвалит ће́ Ти, Господе превишњи,
Сви цареви на овом свијету,
Када чују р'јечи Твојих уста̂.
5. Пјеват хоће путове Господње,
Е је слава Господња велика.
6. Бог је висок те види низкога,
Из далека охолог познаде.
7. Већ скапавам, а Ти ме оживиш;
Руку пружаш на гнев мог злотвора,
А десница заклања ме Твоја.
8. Све за мене свршити ће Господ;
Милост Ти је Господе, до в'јека,
Не остављаш дјела̂ својих руку̂. —

ПСАЛАМ 138

Клањање оному који све зна, те је посвуда.

Слједи пјесма Давидова света,
А на руке главару пјевача̂;
Захарина, а уз Расап иде.

Ти Господе знаш ме и кушаваш,
2. Село моје, устанак мој знадеш,
Из далека моје помишлаје.
3. Живовање, моје пландовање,
Све разбираш, путе ми познаваш.
4. Још ми није на језику р'јечи
А Ти ми је већ Господе знадеш.
5. Спр'јед и састраг Ти ме обузимљеш
И на мени држиш Своју руку.
6. Чудно ми је то високо знање
И не могу да Ти га докучим.
7. Кад бих бјежа̂, куда утекао
Од Твог духа и од лица Твога?
8. Да изађем на небеса: ту си;
Да сиђем у пакао: ту си.
9. Да се дигнем на крилима зоре
Или на крај населим се мора,
10. И онуд би водила ме рука
И десница држала ме Твоја.
11. Па да речем: нек ме мрак сакрива,
Нек видјело у ноћ се обрати —
12. Ема Теби ни мрак није мрачан,
Ноћ свијетла̀ као дан сунчани,
Тама, видик, Теби све једнако.
13. Јер Ти створи сву утробу моју,
Ти ме отка у мајчину крилу.
14. Хвалим Теби што сам саздан дивно,
Дивна су Ти Боже, дјела Твоја,
Душа моја све то добро знаде.
15. Кост ни једна није Ти незнана
Ма да јесам у тајности саздан,
Дубљинама ове земље преден.
16. Мој зачетак видје око Твоје,
У књизи је Твојој записано:
Дани бјеху сви већ основани
Кад ни једном зоре не бијаше.
17. Како су ми дивни, недокучни,
Ти премудри Твоји помишљаји,
А није им броја ни рачуна.
18. Да их бројем пребрајати станем,
Више их је нег у мору пјеска.
Кад се пренем, све сам јоштер с Тобом.
19. Ема Бого, зликовце потуци,
Крвопије одбите се љуте!
20. Оне што Те спомињу с лукавства
Рад' пр'јеваре — противници Твоји.
21. Зар да хрђе оне ја не мрзим
Који Тебе мој Господе мрзе,
И не злобим Твојијем мутљивцем?
22. Свом жестином све ја мрзим на њих,
Јере су то и моји злотвори.
23. Окушај ме Боже, срце познај,
Изпитај ме, познај ми помисли.
24. Види Боже, да л' сам на злу путу,
Па ме води на путове вјечне.

ПСАЛАМ 139

Молитва проти људима злијем и подмуклијем.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке пјевачком главару.

Избави ме, о Господе, злица̂,
Од човјека злога, пакостнога.

3. Зло у срцу који помишљају,
Рат подижу, нигда не патишу.
4. Језик оштре као змија љута,
Аспидин је у њиховим устма. —
5. Сачувај ме, Боже зликоваца,
Од човјека злога, пакостнога.
6. Охоли ми замјештају замке,
Ловна пругла чим се птице лове,
Те на пут ми постављају мрежу,
Злобе своје пређу разапињу.
7. Ал ја велим Господу својему:
Ти си Бог мој, Господе услиши,
Кликовање чуј молитве моје!
8. Бог Господе град ми је спасења,
Дана ратног заклањаш ми главу.
9. Зликовцима по жељи не даји
Да докуче што су наумили,
Да се одвиш узносили не би.
10. Отров оних што су око́ мене,
Погибао њиховијех уста̂,
Нек се на њих свали и обрати.
11. На њих падни све угљење живо;
Нек их баци све у огањ живи,
У пропасти, да већ не устану.
12. Човјек што је лајав и језичан
Не дај да се на земљи утврди,
Неправедног увалит ће злоћа
У бездану, изкопат се не ће.
13. Знадем да ће Господ заузет се,
Да парницу води невољнога,
Да извади сиромаку правду.
14. Да, праведни славит ће Ти име,
Остати ће пред Твојијем лицем.

ПСАЛАМ 140

Вечерња пјесма за времена Авесаломова.

Слједи пјесма Давидова света.

К Теби кличем Господе, помагај,
Ој послушај глас Мољења мога,
Када Боже, ви̂ком к Теби вичем!
2. Нека моја молитва изађе
Као тамјан пред Господње лице,
А дизање смјерно мојих руку̂
Нека буде ка̂ вечерњи принос.
3. Став' Господе, језику ми стражу,
Чувај врата устију̂ мојијех.
4. Срцу моме не дај на зле путе,
Да саблазни не почини дјела̂
С охолијем са безаконици.
5. То је милост кад праведник бије,
Карање му уље мојој глави,
Глава моја одбацити не ће;
Е молитвом сретам злобе њине.
6. Велеможе скакат ће њихове
Низ камене клисуре врлетне
Мојој р'јечи све ћѐ кликовати.
7. Јави као што се земља оре
Тако ти се кости наше сију
Око врата̂ мјеста пакленога.
8. Еле к Теби Господе свевишњи,
Све обраћам очи и уздање,
Не прол'јевај јадне моје душе!
9. Чувај мене ужа ловачкога
Сачувај ме замке подметнуте
Лукавијех што вребају мене,
10. Нек у своје залци мреже падну,
Делај, да ја недотакнут прођем.

ПСАЛАМ 141

Клик из тавнице на добро пријатеља̂.

Ова пјесма Давидов је наук
И молитва у пећини горској.

Гласом својим ка Господу кличем,
Гласом својим Господу се молим.
3. Мо̂бу моју изл'јевам пред њиме,
И невољу све пред њиме јављам.
4. Кад у мени дух мој изнемогне,
Моја стаза Теби је позната,
Мојом стазом сакривају замке.
5. Гледнем десно није пријатеља,
Еле није уточишта мога,
За душу ми нитко и не пита,
6. К теби кличем Господе превишњи,
Реци, да си моје уточиште,
Ти мој дио у области живих.
7. Чуј тужњаву, већ сам опјешао;
Избави ме мојијех гањача̂,
Еле њима одољет ми није.
8. Дај извед ми из тавнице душу
Да ја славим свето име Твоје.
Хвалит ће се са мном праведници
Када виде да им добро твориш.

ПСАЛАМ 142

Чежња за милости из тавнице.

Слједи пјесма Давидова света,
Кад га гања син му Авесалом.

Молитву ми Господе, услиши,
О послушај на моје мољење.
Услиши ме по истиној правди.
2. С слугом Својим на суд и не иди,
Жива није праведна пред Тобом.
3. Е је злотвор гањао ми душу,
У прах згази мог живота дане
Те у грозне постави ме мраке,
Као мртве када се преставе.
4. Дух ми скапа, срце моје трне.
5. Спомињем се дана̂ стародавних
И пребрајам Твоја дјела сјајна,
О дјелима руку̂ Ти размишљам.
6. К Теби своје трудне пружам руке,
Душу своју попут земље жедне. —
7. Дај услиши Господе, похитај,
Дух ми гине све са жеље живе.
Не одврати Свог од мене лица,
Да не будем ка̂ да у гроб л'јежем.
8. Дај да рано милост Твоју слушам,
Јер се у Те свагда поуздавам.
Пут покажи којијем да идем,
Јер подижем к Теби своју душу.
9. Дај избав' ме од непријатеља̂,
К Теби самом утјечем се, Боже.
10. Вољу Твоју творит ме научи,
Еле Ти си Бог мој милостиви,
Дух Твој благи вод' ме стазом равном.
11. Због имена Твога ме оживи,
Из невоље избави ми душу,
Да, Господе, а по Својој правди.
12. По милости Својој изтријеби
Ненавидне непр'јатеље моје;
Све их одби што ми муче душу,
Еле сам Ти ва в'јек слуга вјеран.