Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 18



←Катизма 17

ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински

Катизма 19→

КАТИЗМА 18

Ово је посебна врст псалмова̂ све до 133. дакле њих петнаест, што... Даничић превађа „за пењање.“

Једни држе да су ово пјесме побожнијех путника̂, што су их они појали на свом путу на зборове црковне.

Предавање јеврејско разумијева овдје стубе храма Божијега, којијех је било на Сиону из препрате (женске цркве) у велико двориште 15 те и јест 15 тијех стубовнијех пјесама̂, као за сваки ступањ од стуба̂ по један псалам, које су Левите пјевали на тијем стубама.

Други тумаче овај назив тиме, што је садржај овијех петнаест псалама̂ такав, да се смисао њихов развија и подиже све засобице из првог помишљаја у другом, из другога у трећем и т. д. те и некојијем ријечима хватају се као карикама у ланцу једна за другу, и чине својијем помишљајима као стубе духовне к савршенству. Ове ријечи су назначене у поменутијем псалмовима писаћим словима, и мени се чини као да су поједини стихови пјевани по разнијем пјевачима, који су наведене ријечи ове као предавали и примали једни од другијех, који начин пјевања морао је бити од особите милине. Према том тумачењу назвао сам ја ове пјесме постубовнијем.

ПСАЛАМ 119

Невољни клик у дружтву свадљивом.

Ова пјесма јесте постубовна.

У невољи Господу покликнем,
Усли̂ши̂ ме по милости Својој.
2. Избави ми ој Господе, душу
Од нечистих и лажљивих уста̂,
И језика̂ злијех лукавијех;
3. Шта ли ће Ти дати, шта л' прин'јети
Лажна уста и језик лукави?
4. Тај је као што су стр'јеле љуте
У рукама јакога човјека,
Ил ка̂ живо смреково угљевље.
5. Јао си га мени кад наставам
Као туђин незнан код Мосоха,
Код шатора̂ Кидарских наставам.
6. И дуго је живјела ми душа
Са онима који мир не љубе.
7. Мир ја љубим, заустим ли само,
Ема они махом на оружје.

ПСАЛАМ 120

Утјеха Божије обране.

Ова пјесма јесте постубовна.

Очи своје дижем ка горама
Одакле ће мени помоћ доћи.
2. Од Господа мени помоћ иде
Који створи земљу и небеса.
3. Не ће дат ти нози да попузне;
Благо теби, чувар ти не дријема.
4. Спаваћива није њега наћи,
Израјиљев чувар не дријема.
5. Господ чувар и сјен т'јела твога,
И Он ти је све са десне стране.
6. Дању сунце убити те не ће,
Нити мјесец мрке ноћи тавне.
7. Господ ће те од зла да сачува,
Господ твоју сачуват ће душу.
8. Господ нека улазак сачува
И излазак од сад до вијека.

ПСАЛАМ 121

Обзир на град зборни с добром жељом.

Давидова пјесма постубовна.

Радовах се када ми рекоше:
„Да идемо Господњему дому.“
2. Постајаху трудне ноге наше
На вратима Јерусалим граду;
3. Јерусалим ново иззидану,
Ка̂ сливену ва̀с у једну зграду.
4. Тамо иду сва племена силна,
Та племена Господња су сама —
По наредби Израј'љевој светој —
На прославље имена Господњег.
5. Еле тамо пр'јестоли бијаху
Пријестоли дома Давидова.
6. Мир тражите Јерусалим-граду;
Нек благују они што те љубе.
7. Мир нек буде око́ зидова̂ ти,
Да благују у дворима твојим!
8. Ради браће, пријатеља̂ својих,
Говорим ти ево: мир ти буди!
9. Ради дома Бог-Господа нашег
Желим теби добро изобилно.

ПСАЛАМ 122

Поглед ка Господу за времена руге и срамоте.

Ова пјесма јесте постубовна.

К Теби своје очи подижем
Који горе на небес'ма живеш!
2. Као што су очи слугу̂ вјерних
Господар'ма упрте у руку,
Ка̂ по очи слушкиње послушне
У ручицу незине госпође:
Тако су нам очи у Господа
Док се сјети и смилује на нас.
3. Смилуј нам се Господе, смилуј се,
Довољно смо срамотом пѝтани.
4. Душа нам је пѝтана довољно
Сваке руге поноситих људи̂,
И зулума злобних насилника̂.

ПСАЛАМ 123

Спаситељ од самтри у води и у замки.

Давидова пјесма постубовна.

Да Господа с нама не бијаше —
Нека рече израјиљ избрани —
2. Да Господа с нама не бијаше,
Када људи устадоше на нас:
3. Живе би нас тада прождирали
Кад б' им гњев се разпалио на нас.
4. Тада би нас вода потопила,
Ријека би нам заронила душу.
5. Тад би нашу зарониле душу,
Зарониле воде узбујане.
6. Благословен Господ до вијека,
Што нас неда зубима њиховим!
7. Душа наша избави се жива
Као птица из ловачке замке:
Замјештена разкине се замка
А ми ти се избависмо јада.
8. Помоћ нам је именом Господњим
Који створи земљу и небеса.

ПСАЛАМ 124

Бедем Израјиља проти изкушавању на одметничтво.

Ова пјесма јесте постубовна.

Ко се узда у Господа свога
Тај је као Сион гора миран,
Ва вијек је и не помјешта се.
2. Око́ светог Јерусалим града
Подижу се горе наоколо,
А Господ је око́ Свог народа
Непрестанце ва вијек вијека.
3. Не ће остат жезло пакостника̂
Нада самим дјелом праведника̂,
Да не пруже праведници руке
На њихово безакоње клето.
4. Добро свима Господе, учини,
Што су добри те су срца пра̀вог.
5. Који сврћу на путове криве,
Отјерат ће Господ са зликовци.
Мир Израј'љу! Нек је мир Израј'љу!

ПСАЛАМ 125

Жетва радости иза сјетве сузне.

Ова пјесма јесте постубовна.

Кад Сионско робље Господ врати,
Ка̂ но у сну тако нам бијаше.
2. Радости нам пуна бише уста
И наш језик преопун пјевања.
По народ'ма тада говораху:
„Веље дјело чини Господ њима.“ —
3. Веље дјело нама чини Господ,
Радујмо се и веселимо се!
4. Робље наше Господе, поврати,
Ка̂ на југу потоке повраћаш,
5. Са сузама који су сијали
Пожети ће пјесму пјевајући;
6. Плачућ иду тамо и овамо
Сјеме сјетви собом доносећи;
Вратит ће се пјесму пјевајући,
Снопље своје собом поносећи.

ПСАЛАМ 126

Ништа без благослова Божијега.

Соломунска пјесма постубовна.

Ако Господ не сагради дома
Залуд муке оних што га граде.
Ако Господ не сачува града
Залуд стражи онај што га чува.
2. На уранку ра̀ни́те залуду
А вечером касно лијежете,
Хљеб једући трудна рада свога —
Он то даје у сну милом своме. —
3. Од Бога су наслједство синови,
Плод премили кољена људскога.
4. Што су стр'јеле у јуначкој руци
То синови родитељу млади.
5. Благо си га човјеку ономе
Што је с њима напунио тулац:
Еле не ће остати под стидом
Кад на врат'ма са злотвор'ма зборе.

ПСАЛАМ 127

Домаћа срећа богобојазнога.

Ова пјесма јесте постубовна.

Благо сваком ко се Бога боји
И ко ходи Његовијем путем,
2. Уживат ће труд својијех руку̂,
Благо теби и добро ти буди.
3. Жена твоја родна ти је лоза
Разграната у сред дома твога,
А синови ка̂ маслине младе
Око́ стола поредани твога.
4. Гле, тако ће благословен бити
Човјек који Господа се боји.
5. Са Сиона Бог те благослови,
Свако добро да Јерусалимско
У све дане живота гледао,
6. И гледао синове синова̂.
Мир Израј'љу, вељу, мир Израј'љу!

ПСАЛАМ 128

Скончање нападача̂ на Сион.

Ова пјесма јесте постубовна.

С младости ми много додијаше —
Нека рече Израјиљ побожни —
2. С младости ми много додијаше,
Додијаше, ал ме не свладаше.
3. На леђ'ма ми ораше орачи,
Потезаше дуге своје бразде.
4. Али Господ праведан бијаше,
Зликовцима конопце изс'јече.
5. Постидјет се, одступити хоће
Сви који но ненавиде Сион.
6. Бити ће им ка̂ на крову трави
Што с' сасуши прије нег одрасте,
7. И од које жетелац ти не ће
Напунити руковеди своје,
Нити везач наручаја свога.
8. Ко пролази нигда рећи не ће:
„Нек је на вам благослов Господњи!
Благослов вам именом Господњим!!“

ПСАЛАМ 129

Клик из дубљине срца.

Ова пјесма јесте постубовна.

Из дубљина̂ к Теби Боже, кличем,

2. Чуј Господе, вику гласа мога!
Нек Ти уши пазе моју мо̂бу.
3. Ако ли ћеш пазит безакоње
Та ко ће Ти Боже, да остане?
4. Ал је Боже, у Тебе праштање
Да би Те се људи узбојали.
5. У Господа нада ми се душа,
Да, надам се у Његове р'јечи.
6. На Господа чека моја душа
Више нег на јутро ноћне страже
Које јутром на уранку страже́.
7. Нека чека Израјиљ Господа;
Јер је милост у Господа Бога,
Те је одкуп у њега обилан.
8. Израјиља он ће да одкупи
Од његових свијех безакоња̂.

ПСАЛАМ 130

Синовска покорност у Богу.

Давидова пјесма постубовна.

Ој Господе, срце моје смјерно
Никада се надимало није,
Нит се очи узносиле моје,
Нити идем игда на велико,
Нити што је повише од мене.
2. Душом својом кротак сам и смјеран
Као д'јете одбито у мајке,
Као д'јете одбито́ ми душа.
3. Израјиље чекај на Господа,
Сад и ва в'јек чекај до вијека.

ПСАЛАМ 131

Молитва за дом Божији и дом Давидов.

Ова пјесма јесте постубовна.

Помени се Господе Давида,
И биједа̂, смјерности његове!
2. Тога, што се Богу кунијаше,
Завјетова̂ Силном Јаковљеву:
3. „Не ћу ућ' у шатор дома свога,
Нити лећи одру на постељу;
4. Нит очима дати ноћна санка,
Ни др'јемати вјеђама својима,
5. Док не нађем мјеста свом Господу,
Светог стана Силном Јаковљеву.“
6. Ево чусмо да Му стан бијаше
У Ефрати на пољу питому,
Нађосмо Га у Јарим дубрави.
7. Ел у стан Му ступимо шатора,
Клањајмо се подножју Његову.
8. Стани Боже, у стану Свог мира,
И с ковчегом силе Твоје дивне.
9. Свештеници нек Ти се обуку
У одору истините правде,
Да побожни радују се Твоји.
10. Рад Давида слуге Свога немој
Да одвратиш сјајног лица Свога
Од избраног Свог помазаника.
11. Давиду се заклињао Господ,
Ва истину свјеровати хоће:
„Од порода посадит ћу твога
На пријестол да народом влада.
12. Ако твоја узчувају дјеца
Одкривења и завјете Моје,
Којима сам научит их вољан,
Тада ће им и дјеца њихова
На пр'јестолу сидјет до вијека.“
13. Јер је Господ Сион изабрао,
Омиље Му да на њему живи.
14. „Овдје ти је мир Мој до вијека,
И ту Ми се хоће да наставам,
Еле Мени омиље веома,
15. Да му житак његов благословим,
Хлебом да му убоге нахраним,
16. Свештенике обучем спасењем,
Да побожни пјевају његови. —
17. Давиду ћу рог дигнути онди,
А видјело Мом помазанику.
18. Непр'јатеље злобне ћу његове
Све обући у одору срама,
А над њиме цвјетат ће му вјенац.“

ПСАЛАМ 132

Похвала братинске задруге.

Давидова пјесма постубовна.

Шта је тако красно, племенито,
Као браћа кад у слози живе!
2. Као добро уље што на глави,
Све се стаче Ароновом брадом,
Те се стаче одежди на скуте —
3. Као рана роса на Ермону,
Што се стаче на гору Сионску,
Е ту Господ благослов утврди,
И радости живот до вијека.

ПСАЛАМ 133

Свеноћни поздрав и одпоздрав.

Ова пјесма јесте постубовна.

Благослов'те Господа ој слуге,
Све Господње слуге што стојите
Мрке ноћи у Господњем дому.
2. За светињом подигните руке,
Благослов'те Господа вишњега. —
3. Да и тебе благослови Господ
Са Сиона, неба, земље творац!