Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 17

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ
Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински


КАТИЗМА 17

ПСАЛАМ 118[уреди]

Двадесет и два струки ни̂з бесједни човјека, којега прогањају ради вјере.

Алилуја, Богу Алилуја.

Благо оним' на чистоме путу
Који ходе у закону Бож'јем.
2. Благо оним што чувају свагда
Одкривења блаженства Његова,
И свесрдно Њега ва в'јек траже.
3. Што не чине гр'јешна безакоња,
Веће ходе путов'ма Његовим.
4. Ти си дао Своје заповједи
Да се по свуд сачувају вјерно.
5. Кад би на то ишли моји пути
Да сачувам све наредбе Твоје,
6. Тада ти се постидио не бих,
Пазећи Ти на све заповједи.
7. С правијем бих хвалио Те срцем
Учећ' Ти се законом праведним.
8. Чувати ћу све наредбе Твоје,
Не остав ме Господе, са свијем. —
9. Како младић да очисти пут свој?
Владајућ се по р'јечима Твојим.
10. Свијем срцем својим Тебе тражим,
Не дај заћи од наредба̂ Твојих.
11. У срце сам р'јеч Ти затворио,
Да не гр'јешим, да не губим душе.
12. Благословен нек си ми Господе,
Наредбама научѝ ме Својим.
13. Уст'ма Својим свему св'јету јављаш
Све судове мудре Твојих уста̂.
14. А на путу одкривења̂ Твојих
Радујем се као за богатство.
15. Ја разматрам заповједи Твоје,
Врло пазим на путове Твоје.
16. Наредбама Твојим с' утјешавам,
Нити рјечи̂ Твојих заборављам. —
17. Милост слузи учини Твојему,
Да поживи те р'јеч Твоју чува.
18. Отвори ми очи, да угледам
Сва чудеса закона Твојега.
19. Гост сам овдје на земљици само,
Не сакривај Твојих заповједи̂.
20. Душа моја веће изнеможе
Жељкајући знат судове Твоје.
21. Поноситу духу си престрашан,
Што не пази Твојих заповједи̂.
22. Руг, срамоту од мене одврати,
Еле чувам Твоја одкривења.
23. Ма кнезови на окупу бјеху
И на мене договараху се;
Све Твој слуга Твој закон разбира.
24. Утјеха су Твоја одкривења,
Наредбе Ти моји савјетници.
25. У прашини лежи моја душа,
Оживи ме по ријечи Својој.
26. Своје путе јављам, Ти ме чујеш,
Научи ме наредбама Својим.
27. Дај да појмим заповједи Твоје,
Размишљат ћу о чудима Твојим.
28. С туге рони сузе моја душа,
По ријечи Својој ме окр'јепи.
29. Пут лажљиви од мене уклони,
И даруј ми Твој пресвети закон.
30. Пут истине изабрах и правде,
А премудре законе Ти тражим.
31. Прионух за одкривења Твоја,
О Господе, не срамоти мене.
32. Трчим путем Твојих заповједи̂,
Е си срце разширио моје. —
33. Пут наредба̂ Својих ми покажи,
Да га се ја држим све до краја.
34. Просвјетли ме, те ме опамети,
Па закона држат ћу се Твога,
Чувати га свијем срцем својим.
35. Став' ме на пут Својих заповједи̂,
Еле мени омиље сасвиме.
36. Склон' ми срце к одкривењ'ма Својим
А не склони к подломе лакомству.
37. Од ништава очи ми одврати,
Оживи ме Својим светим путем.
38. Слузи Своме р'јеч изпуни Своју,
За да Те се срце узбојава.
39. Руг м' уклони којега се плашим,
Јер су благи сви судови Твоји.
40. Миле су ми заповједи Твоје,
Светом Својом оживи ме правдом. —
41. Дођи Боже, милост Твоја на ме,
Помоћ Твоја по ријечи Твојој.
42. Ко ме ружи одговорит ћу му,
Јер се уздам у ријечи Твоје.
43. Сасвијем ми немој одузети
Р'јеч истине од мојијех уста̂,
Јер судове Твоје изчекивам.
44. Чувати ћу све законе Твоје
Без престанка ва в'јек до вијека.
45. Слободно ћу ходити по земљи,
Еле тражим Твоје заповједи.
46. Говорит ћу о Твом одкривењу
Пред царев'ма, стидјети се не ћу.
47. Тјешит ћу се Твојим заповјед'ма
Које су ми омиљеле јако.
48. Руке пружам к Твојим заповјед'ма,
И размишљам о наредбам' Твојим. —
49. Опомен' се р'јечи к слузи Своме
На коју се ослањат имадем.
50. У невољи утјеха је моја
Што ме ријеч оживљава Твоја.
51. Охоли се ругају ми круто,
Ал остајем код закона Твога.
52. Судове Ти од искона памтим
О Господе, те се утјешавам.
53. На безбожне гњев ме обузима
Што законе остављају Твоје.
54. Пјесма моја наредбе су Твоје
У мојему путничкоме стану.
55. Ноћу име помињем Ти свето
О Господе, и чувам Ти закон.
56. То је добро, то је миље моје,
Да ја чувам заповједи Твоје. —
57. Дио мој си о Господе вишњи,
И наумих да Ти чувам р'јечи.
58. Молим Ти се из свег срца мога,
Смилуј ми се по ријечи Својој.
59. Разматрам Ти све путове Твоје,
Обраћам се к одкривењ'ма Твојим.
60. Хитим, брзам, те се не затежем
Да Ти чувам заповједи Твоје.
61. Обколи ме мрежа безбожника,
Ал закона Твог не заборављам.
62. У по ноћи устајем на славу
За те Твоје судове праведне.
63. С онијем сам који Те се боје,
Те чувају заповједи Твоје.
64. Доброте је земља пуна Твоје;
Наредбама научи ме Својим. —
65. Слузи Свом си добро учинио
О Господе, по Својој ријечи.
66. Доброј мисли, знању ме научи
Јер вјерујем Твојим заповјед'ма.
67. Прије него страдах, све Ти лутах
А сад чувам свету ријеч Твоју.
68. Ти си добар Боже, добро чиниш,
Научи ме наредбама Својим.
69. Лаж охоли на мене износе,
Ал свесрдно наредбе Ти чувам.
70. Као сало задриже им срце,
Ја се тјешим законом Твојијем.
71. Добро ми је дошло и страдање,
Да се учим наредбама Твојим.
72. Закон ми је мили̂ Твојих уста̂
нег сребра тисуће и злата. —
73. Руке Твоје начинише мене,
Дај Господе сад ме опамети,
Да се учим Твојим заповјед'ма.
74. Који те се боје, видјет ће ме,
Радујућ се што се поуздавам
У истину Твоје р'јечи благе.
75. Знам судови да су Ти праведни,
И по правди Боже, Ти ме караш.
76. Доброта Ти утјеха ми буди,
Ка̂ што рече Ти Својему слузи.
77. Нек ми дође милосрђе Твоје,
Нека дође, да јоштер поживим,
Јер је закон Твој утјеха моја.
78. Охолице нека се постиде,
Без кривице јер ме оборише;
Све разматрам Твоје заповједи.
79. Нек с' обрате к мени они кротки,
Који Те се у истину боје,
Који знаду Твоја одкривења.
80. Буд' ми срце уз наредбе Твоје
Да се с мојих не постидим дјела̂. —
81. Чезне душа за Твојим спасењем,
Жељно чекам свету ријеч Твоју.
82. Чезну м' очи за Твојом ријечи;
Вељу: Кад ли утјешит ме каниш?
83. Као мијех у диму постадох,
Ма наредба̂ нѐ повргох Твојих.
84. Мало бит ће дана̂ слуге Твога,
Кад ћеш судит гањачима мојим?
85. Охоли ми јаму изкопаше
Све у супор закону Твојему.
86. Истина су Твоје заповједи;
Без кривде ме гањају, помагај!
87. У мало ме не скончаше овдје
Ал сам вјеран Твојим заповјед'ма.
88. По милости оживи ме Својој
Одкривења уста̂ да Ти чувам.
89. До вијека света ријеч Твоја
Утврђена јесте на небес'ма.
90. На кољена ва в'јек Ти је милост,
Ти постави земљу, те је стална.
91. По наредби Твојој све постоји,
Јер све служи Твојој вољи светој.
92. Да Ти закон утјеха ми не бѝ,
Ја погинух у невољи својој.
93. До в'јека Ти заборавит не ћу
Премудријех Твојих заповједи̂,
Јер ме њима ново оживљаваш.
94. Твој сам Боже, дај те ми помози,
Еле тражим Твоје заповједи.
95. Кад зликовци хоће да ме сруше,
Ја све учим Твоја одкривења.
96. Свему видјех савршеном краје,
Ма заповјед Твоја без крајине. —
97. Како ли Ти ја Твој закон љубим!
Вас дан само о њем размишљам.
98. Заповјед ме света Твоја чини
И му̀дријем од свих непр'јатеља̂,
Јер је самном ва в'јек без престанка.
99. Учитеље претекох разумом,
Еле учим Твоја одкривења.
100. Мудрији сам од свијех стараца̂,
Јере чувам Твоје заповједи.
101. Од зла пута ноге ми устављај
Да сачувам свету ријеч Твоју.
102. Од наредба̂ Твојих не одступам,
Јере си ме научио њима.
103. Сладке су Ти р'јечи мојим уст'ма,
Мом језику слађе су од меда.
104. Разбистрих се, постадох разуман
Од Твојијех мудрих заповједи̂;
С тога мрзим лажљиве путове. —
105. Ријеч Твоја нози ми је жи́жак
И видјело на стазици мојој.
106. Ја се заклех, свјеровати хоћу,
Да Ти правде све наредбе чувам.
107. Поништен сам Господе, сасвиме,
Оживи ме по Својој ријечи.
108. Нек Ти буде Господе, угодна
Добровољна жртва мојих уста̂,
Научи ме судовима Својим.
109. За невоље ва в'јек ми је душа
Не престано све у мојој руци;
Све се сјећам закона Твојега.
110. Ма да мећу залци мени замке
Не застраних с Твојих заповједи̂.
111. За ва в'јек Ти примих одкривења,
Јер су свагда радост срцу моме.
112. Срце сам већ приволио своје
Да до краја наредбе Ти твори. —
113. Мрзим оне што нагибљу с пута,
А закон Ти нада свиме љубим.
114. Ти си мени јаки штит и заклон,
Жељно чекам ријеч Твоју свету.
115. Одбите се ој безаконици!
Свог ћу Бога чуват заповједи.
116. По ријечи укр'јепи ме Својој,
Те ћу живјет, не срамоти мене
Да ме нада моја не издаде.
117. Утврди ме, па ћу Ти се спасти,
Размишљат ћу о наредбам' Твојим.
118. Те́ обараш који но одступе
Од мудријех наредба̂ Твојијех;
Е су лажне све плетке њихове.
119. Као троску тако одбацујеш
Све зликовце од себе на земљи;
С тог ми прија Твоје одкривење.
120. Од Твог страха дрхће моје т'јело
И бојим се судова̂ Твојијех.
121. Суд и правду чиниш непрестанце,
Па не дај ме мојим гањачем.
122. Слугу Свога на добро зам'јени,
Да ми силе не чине охоли.
123. За спасењем чезну очи моје
И за свете р'јечи Твоје правдом.
124. Слузи Своме чини по милости,
Научи ме наредбама Својим.
125. Слуга сам Ти, опамети мене,
Познати ћу Твоја одкривења.
126. Вријеме је већ да Господ ради;
Оборише све законе Твоје.
127. С тог милујем заповједи Твоје
Нада златом и камењем драгим.
128. Пристајем Ти с тог на заповједи
Те све мрзим на путове лажне. —
129. Дивна ли су Твоја одкривења,
И за то их чува моја душа.
130. Р'јечи Твоје када нам се јаве
Просвјетљују разум најпростији.
131. Да достигнем све уста отварам,
Е сам жедан Твојих заповједи̂.
132. Погледај ме и смилуј се на ме
Ка̂ онима што Ти име љубе.
133. Моје стопе тврди Својом р'јечи
Те несрећи не дај да овлада.
134. Избави ме од људског насиља
И чуват ћу Твоје заповједи.
135. Своје лице преобраз' пред слугом,
Научи ме наредбама Својим.
136. Очи моје грозне сузе роне
Што закона не чувају Твога. —
137. Праведан си Господе превишњи,
И праведни судови су Твоји.
138. Правду јави у Свом одкривењу,
Правду јави те истину живу.
139. Ревност моја поједе ме веће,
Јер ти моји злобни нападачи
Твоје р'јечи позаборавише.
140. Згоља чиста све је ријеч Твоја,
И Твој слуга искрено је љуби.
141. Ја сам мален, поништен сасвиме,
Ал се сјећам Твојих заповједи̂.
142. Правда Твоја то је вјечна правда,
И закон Ти истина је жива.
143. Кад ме туга и невоља снађе,
Утјеха су заповједи Твоје.
144. Вјечна Ти је правда одкривење;
Жив ћу бити ако ме просвјетлиш. —
145. Из свег срца кличем, дај м' услиши,
Сачуват ћу наредбе Ти, Боже.
146. Призивам Те Господе, помагај,
Држат ћу се Твојих одкривења.
147. Рујну зору претјечем кличући,
Ријеч Твоју свету чекајући.
148. А претјечу очи моје мутне
И јутрењу на уранку стражу,
Да размишљам о Твојој ријечи.
149. Глас с ког словим, по милости чуј ми,
Оживи ме све по Својој правди.
150. Безобразник већ се прикучује
Који бјежи од закона Твога:
151. Тим си ближе Господе небесни,
Истина су све Ти заповједи.
152. Одавна Ти знам за одкривења
За довијек да их Ти постави. —
153. На невољу гледни, те м' избави,
Јер се сјећам закона Твојега.
154. Ствари моје прими се, обра̂н' ме,
Оживи ме по Својој ријечи.
155. Далеко је спас од незнабожца,
Јер не држи Твојих наредаба̂.
156. Велико је милосрђе Твоје,
Оживи ме по Твом правом суду.
157. Много ли је мојих противника̂,
И премного мојијех злотвора̂;
Ал никада одступити не ћу
Од мудријех Твојих одкривења̂.
158. Одметнике видим, мрско ми је
Е ријечи не чувају Твоје.
159. Гле, како Ти љубим заповједи,
Оживи ме по милости Својој.
160. Истина је основа Ти р'јечи,
А вјечни су судови Ти правде. —
161. Кнезови ме гањају без кривде,
Ал се боји срце р'јечи Твоје,
162. Радујем се р'јечи Твојој благој,
Као нетко пл'јену богатоме.
163. На сувјеру мрзим, гади ми се,
Нада свиме законе Ти љубим.
164. Седам пута̂ на дан Тебе хвалим
За судове свете Твоје правде.
165. Мир велики сви они имаду
Који закон Твој небесни љубе,
И у тијех спотицања није.
166. Чекам Твоје Господе, спасење,
Заповједи извршујем Твоје.
167. Душа моја чува Т' одкривења,
И љубим их ка̂ зенице своје.
168. Чувам свете заповједи Твоје
И премудра Твоја одкривења,
Пред Тобом су сви путови моји.
169. Нек м' изађе тужњава преда Те;
По р'јечи ме Својој уразуми.
170. Нек м' изађе мољење преда Те,
Избави ме по Својој ријечи.
171. Уста ће ми запјевати хвалу
Кад наредбам научиш ме Својим.
172. Мој ће језик р'јеч Ти казивати,
Праведне су Твоје заповједи.
173. Рука Твоја нек је помоћ моја:
Заповједи миле су ми Твоје.
174. Жедан сам Ти, Господе, спасења,
Твој је закон сва утјеха моја.
175. Тебе хвалећ нек ми живи душа,
Нек помогу судови ми Твоји.
176. Зађо' л' као изгубљена овца,
Тражи Боже, вјерног слугу Свога;
Е се сјећам Твојих заповједи̂.