Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 15

←Катизма 14

ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински

Катизма 16→

КАТИЗМА 15

ПСАЛАМ 105

Невјера Израјиљева из Мисира и Божија вјерност све доселе.

Алилуја, Богу Алилуја!

Хвал'те Бога, Господа вишњега,
Јер је добар, милост Му до в'јека.
2. Ко ће силу изказат Господњу?
Сву Његову изпричати славу?
3. Благо оним што правицу хране,
У свачему свагда право творе!
4. Опомен' се Господе, и мене,
На свој народ милост кад изл'јеваш;
Походи ме са помоћи Својом,
5. Да у добру гледам Ти избране,
Веселим се народа весељу,
Да се дичим Твојим достојањем.
6. Сгријешисмо са отцима својим
Те смо кривци и безаконици.
7. Отци наши у плодном Мисиру
Не пазише на чудеса Твоја;
Не сјећаше милости̂ се Твојих,
Пркосише крај црвеног мора.
8. Ал им ипак поможе милостно
Рад имена Свога небеснога,
Да покаже силу Своју дивну.
9. Он запр'јети црвеноме мору,
И послушно пресахнуло море.
Проведе их преко све бездане
Јави као преко поља равна.
10. Сачува их ненавидне руке,
Те избави̂ непр'јатељске руке.
11. Непр'јатеље вода им покрије,
Да ни један од њих не остаде.
12. Тад Његовим вјероваше рјеч'ма,
Попје́ваше све Господњу хвалу.
13. Ал Му брзо дјела забораве,
Нит Му воље почекаше свете.
14. У пустињи сви се полакоме;
Стани опет те Бога кушавај
У тој земљи гдје живјети није.
15. Он изпуни молитву њихову,
Ал им посла погибију души.
16. Позавиде Мојсиј' у околу
И Арону светцу Господњему.
17. Разсједне се земља и прождере
Та бездана и узме Датана,
И затрпа̂ чету Авирама.
18. Огањ чету спали сву њихову,
И сажеже̂ пламен незнабожце.
19. Сад начине теле на Хориву,
Клањаху се кипу сливеноме.
20. Промијене славу своју дивну
На прилику вола рогатога
Који пасе по ливади траву.
21. Забораве у својој објести
Спаситеља Господа својега,
И дјела Му веља у Мисиру;
22. Дивна дјела у Хамовој земљи,
Страшна чуда на црвеном мору.
23. Ту их шћаше богме да изтр'јеби,
Да Мојсије Његов изабраник
У провалу не стадѐ пред Њиме,
Не одврати Његове жестине,
Да их онде с мјеста не изтр'јеби.
24. Посл'је тога ни марити не ће̂
За убаву земљу омиљелу,
Нити ће̂ Му вјеровати р'јечи.
25. Узроптају под шатор'ма својим,
Не слушаху гласа Господњега.
26. Тад подигне руку Своју на њих,
У пустињи све да их потуче,
27. Да им племе затре међ' народ'ма,
Разсије их по земљама туђим.
28. И пристану за Ваалфегором
Те изједу прилог жртве мртвих.
29. Дјел'ма својим Господа разсрде
Те удари погибија на њих.
30. Ал устане Финејес побожни
Те умири, погибија јења.
31. И то му се примило у правду
Од кољена дов'јек на кољено.
32. Али они све опет разгњеве
Свога Бога на води Мериви,
И пострада Мојсије њих ради.
33. Еле духу његову дотуже,
И погр'јеши устима својијем.
34. Па изтр'јебит народа̂ не хт'јаху
За које им говорио Господ.
35. Већ се сами с незнабожци сложе
Те привикну дјелима њиховим.
36. Стану служит идол'ма њиховим,
Тиме своју позамјесте замку.
37. Кћери своје и синове миле
Нечастивих жртви принашаху.
38. Крв праведну р'јекам' прол'јеваху,
Крв синова̂ и кћери̂ својијех
Које клаше идол'ма хана'нским;
Крвним дјел'ма оскврни се земља.
39. Оскврне се дјелима својијем
И прељубом поступања свога.
40. На народ Му гњев Господњи плане,
Омрзне Му мили Његов дио.
41. Преда́де их у злотворске руке,
Незнабожци да им господаре.
42. Непр'јатељи дод'јеваху њима,
Својој власти покорећ' јаднике.
43. Много их је избављао пута̂,
Ма све они дај пркоси опет
Док пропадну с безакоња свога.
44. Ал он гледне на невољу њину
Кад њихову зачује тужњаву,
45. Милосрдан са милости Своје
Тад се сјети Свог завјета с њима.
46. И учини те их жалит стану
Сви, што но их заробили бјеху.
47. Спаси нас о Боже, наш Господе,
Те покупи из незнабожаца̂
Да славимо свето име Твоје,
Да се славом нахвалимо Твојом.
48. Благословен Господ Бог Израј'љев,
Од вијека свагда до вијека.
Народ кажи: Амин! Алилуја!!

ПСАЛАМ 106

Опомена повраћенијех сународника̂ на хвалу ради претрпљене патње.

Алилуја, Богу Алилуја!

„Хвал'те Бога, Господа вишњега,
Јер је добар, милост Му до в'јека.“
2. Тако нека све они бесједе
Које но је избавио Господ
Из невоље и немиле руке;
3. Скупио их из разних земаља̂
Од истока до запада сунца,
Од сјевера и сињега мора.
4. Е луташе по пустињи пустој,
Не нађоше углађена пута,
Ни питому насељењу града.
5. Гладни, жедни све се пренемажи
Те у њима душа изнемажи.
6. Тад викаху у невољи Богу —
Из невоље избави их љуте,
7. Па изведе на те праве путе
Што но иду насељењу града.
8. Нек Господа са милости хвале̂
И чудеса̂ рад' људских синова̂.
9. Ел Он сити да не скапа душу,
Сваког добра пуни душу гладну.
10. Ти̂ у смртној што сједјаше тами
И у сјени самртној, суморној,
Оковани у гвожђе и тугу —
11. Е ријечи Бож'је не слушаху,
Не марише за вољу Вишњега,
12. Те им срце поништи страдањем:
Ти̂ посрну, а помоћи не бѝ.
13. Тад викаху у невољи Богу —
Из невоље избави их љуте.
14. Изведѐ их из сјене и таме,
Поразкидѐ окове њихове.
15. Нек Господа са милости хвале
И чудеса̂ рад' људских синова̂.
16. Ел он разби та мједена врата
И гвоздене кључанице сломи.
17. Безумници пострадаше љуто
Рад' неправде и хрђавих пута̂.
18. Свако јело згади им се души,
Веће стигну до самтрних врата̂.
19. Тад викаху у невољи Богу —
Из невоље избави их љуте.
20. Своју ријеч пошље да изц'јели,
Те избави све из гроба њина.
21. Нек Господа са милости хвале
И чудеса̂ рад' људских синова̂.
22. И нек жртву принесу Му хвале
И дјела Му у пјесми казују. —
23. Ти̂ што плове корабом по мору
И што раде на водама вељим,
24. Ти̂ Господња дјела угледаху
И чудеса морског вилимана:
25. Рече, те се силан вихар дигне,
Узбујају валови на мору.
26. А они̂ се дижи до небеса̂
Те се спуштај доље до бездана̂,
С невоље им разл'јевај се душа.
27. Као п'јани љуљај се, посрћи,
Све̂ нестаје мудрости њихове.
28. Тад викаху у невољи Богу —
Из невоље избави их љуте.
29. Он обрати ујање вихара
У мајину, те лавори само,
А валови умукну њихови.
30. Ој радости када се стишају,
Те их води жељном пристаништу!
31. Нек Господа са милости хвале
И чудеса̂ рад' људских синова̂.
32. На сабору нек га узвисују,
На скупштини старјешина̂ славе.
33. Он претвори пустињом ријеке
И сухотом изворе водѐне;
34. Плодну земљу у пустару слану,
Пакостнијех становника̂ ради.
35. У језера пустињу претвара,
Суху земљу у врела водѐна;
36. И онуда насељава гладне,
Те градове за живљење граде.
37. Сију поља, винограде саде,
Сабирају љетину обилну.
38. Све се множе јер их благосивља,
А број стоке им не умаљива.
39. Малица их и опет бијаше,
Опадаху од зла и невоље
Која их је постизала свуда.
40. Тај што стидом кнезове посипа
Оставља их да лутају сами
По пустињи гдје није путова̂:
41. Из невоље убогог извуче
Као стадо кољена умножѝ.
42. Добри̂ виде и све се радују,
Неваљалство затискује уста.
43. Ко је мудар нека ово памти,
Нек познаду милости Господње!

ПСАЛАМ 107

Два сложена Елохимска одломка псаламска.

Слједи пјесма Давидова света.

Орно ми је срце, ој Господе,
Орно ми је Боже, срце моје;
Пјевати ћу и похваљивати,
Да, појати хоће моја душа.
3. Прените се гусле, сладка арфо!
Пробудит ћу зору на уранку,
4. По народ'ма славит ћу Те Боже,
Појат ћу Ти по свим племенима.
5. Еле Твоја милост сврх небеса̂,
А истина Твоја до облака̂.
6. Узвиси се Боже, врх небеса̂,
По свој земљи нек је слава Твоја!
7. Да се мили спасавају Твоји,
Услиши ме, десницом помози!
8. Рече Господ у светињи Својој
Нека ми се срце развесели,
Нек раздјелим Сихем на потесе,
И долину Соков да размјерим.
9. Мој је Гала̂д, и мој Манасија,
Јеврем крепост буди моје главе,
Јуда жезло царске моје славе!
10. Моав чаша умивања мога,
На Едома бацит ћу обућу,
Попјеват ћу земљи Филистимској!
11. Тко ли ће ме одвести до града?
Одпратити до града Едома?
12. Зар да са́м Ти мој Господе, не ћеш?
Јеси ли нас одбацио тужне,
Те не идеш Боже, с нашом војском?
13. Дај нам помоћ у тјескоби нашој,
А узалуд обрана човјеч'ја.
14. Са Господом веома смо јаки,
Еле гази непр'јатеље наше.

ПСАЛАМ 108

Клетва оному, тко проклиње и воли клетву него ли благослов.

Слједи пјесма Давидова света,
А на руке пјевачком главару.

Боже, славо моја, дај не му̂чи!
2. Јер се ево незнабожна уста
И лукава отворише на ме;
Говоре ми лажљивим језиком.
3. Од злоба̂ ме гањају немило,
Ни за што се оружају на ме.
4. С љубави ми све устају на ме,
А ја тужан само Ти се молим.
5. Враћају ми зло за добро моје,
Своју мржњу све за моју љубав.
6. Постави му настојником залца,
Нечастивог са десне му стране.
7. Нек на суду кривијем изађе,
Гријех буди молитва његова.
8. Дани њему нека буду кратки,
Власт његову нек добије други.
9. Дјечица му нека осироте,
Вјерна љуба нек му обудови.
10. Дјеца му се потуцала просећ
И тражила хљеба у туђина
Даље изван својих пустолина̂.
11. Дуговање добро му одн'јело,
А туђини муку разнијели.
12. Не било му ни мила ни драга,
Сиротама ко би смилова̂ се.
13. Затрло се његово потомство,
У другоме кољену његову
Нек имену не буде им трага.
14. Безакоње старијех његових
У Господа нека се спомене,
Гријех мајчин нек се не избрише.
15. Нека буду пред Господом свагда,
Нек изтр'јеби спомен им на земљи,
16. С тога што је немилостив био
И гањао ништа и убога.
Смрт желио у срцу тужному.
17. Љубио је клетву, стигнула га;
За благослов ни марио није,
Господ дао те га пожелио!
18. Нек с' обуче у хаљину клетве,
Као вода нек у њега уђе
И ка̂ уље у кости његове.
19. Ка̂ хаљина буд' му што облачи,
И ка̂ појас кога опасује.
20. Така плаћа Господња злотвором,
Свим што зло о души мојој зборе.
21. А Господе, мени Ти учини
Што приличи имену Твојему;
Ти си добар, милосћу ме спаси.
22. Еле сам Ти сасвим ништ, невољан,
И срце ми је изра̀њено моје.
23. Ка̂ сјен гинем када се одмиче;
Тјерају ме ка̂ скакавце гладне.
24. Кољена ми веће изнемажу
И тијело омрша од поста.
25. Постадох им подсм'јех и поруга,
Видећи ме све климају главом.
26. Чуј помагај Господе, мој Боже,
И спаси ме по милости Својој!
27. Нек познаду да је Твоја рука,
Ти Господе да учини ово.
28. Они куну а Ти благосивљај;
И устају, ма нек се постиде,
Нека Твој се обрадује слуга.
29. Нек с' обуку моји противници
У срамоту, нек се покривају
Ка̂ хаљином све својијем стидом.
30. Хвалити ћу устима Господа,
Усред многих прослављати Њега.
31. Да он стане с десна убогоме,
Те му душу крива суда спасе.