Протекција (комедија у пет чинова)/72
XII
САВЕТА, ЈУЛКА, САВА САВИЋ и ПРЕЂАШЊИ
ПЕРСИДА (Кад спази Саву Савића, цикне): Јух, брате, и он је ту!
МИНИСТАР (Персиди): Пст! Мирна! (Гласно) Господине Кукићу, жао ми је што вам морам изјавити да ће једна непријатност морати да помути данашњу нашу радост.
АЋИМ, МАНОЈЛО: Да помути?
МИНИСТАР (Показује на Савету): Госпођин муж налази се такође овде, а то је врло непријатно, бар за нас!
АЋИМ: Како, зар што сам ја овде?
МИНИСТАР: Не ви, већ, господин Сава Савић, госпођин муж.
САВА САВИЋ (Чим је ушао на врата, запрепастио се те опет испустио шешир): Ја... ја!...
АЋИМ: Али, забога, та ја сам њен муж, она је Светина мајка.
ПЕРСИДА (Изненађена): Како, молим вас?
САВЕТА (Скинула је кромпире. Све што се говори слуша не разумевајући и једнако се крсти): Ама ја не знам шта је све ово?
МИНИСТАР: Па ви сте, госпођо, долазили к мени?
САВЕТА: Јесам, господине министре, и казала сам вам да мој муж Аћим има живу жену.
ПЕРСИДА: Како, зар није господин Сава Савић ваш муж?
САВЕТА: Боже сачувај!
САВА САВИЋ: Није, дабогме!
МИНИСТАР (Весело): Па то је била нека велика забуна.
АЋИМ: Бог види моје чисто срце! Чујеш ли, Савета, видиш ли, Манојло, да нисам ништа замесио.
САВЕТА: Добро, добро! Али шта је све ово?
АЋИМ: Шта је? Како шта је? Зар не видиш шта је?
МАНОЈЛО: Прошевина!
СВЕТИСЛАВ: Ја сам, мајко, испросио госпођицу, ћерку господина министра.
САВЕТА: Па што не говорите? (Заплаче се и загрли Светислава). Слатко моје дете! (Љуби Драгињу) Што не говорите забога! Дечице моја!
ПЕРСИДА (Која је одмах после објашњења почеда да гледа пријатније Саву Савића и да му се приближава): Дакле, ви нисте жењени?
САВА САВИЋ: Па разуме се!
ПЕРСИДА: Онда... опростите... ми смо криви...
САВА САВИЋ: Нисте хтели ни да ме саслушате.
ПЕРСИДА: Опростите... то је можда моја кривица. Ја вам опет радо пружам руку... (Пружа му руку).
САВА САВИЋ (Збуњено гледа у Јулку): Али ја... овај...
АЋИМ: Он је мало час испросио моју кћер!
МИНИСТАР: Дакле, свеједно, ако немате две жене, имате две заручнице.
АЋИМ: Па шта је сад?
САВА САВИЋ (За се): Сава Савићу, баш ти се не да!
МИНИСТАР: Једна мора одустати. Ево, моја сестра.
ПЕРСИДА: Али!...
МИНИСТАР (Одлучно): Моја сестра одустаје и тако, пријатељу Аћиме, нека вам је срећно!
СВИ: Срећно, срећно!
МАНОЈЛО: Хасан-ага два весеља гради!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|