Protekcija (komedija u pet činova)/72
XII
SAVETA, JULKA, SAVA SAVIĆ i PREĐAŠNjI
PERSIDA (Kad spazi Savu Savića, cikne): Juh, brate, i on je tu!
MINISTAR (Persidi): Pst! Mirna! (Glasno) Gospodine Kukiću, žao mi je što vam moram izjaviti da će jedna neprijatnost morati da pomuti današnju našu radost.
AĆIM, MANOJLO: Da pomuti?
MINISTAR (Pokazuje na Savetu): Gospođin muž nalazi se takođe ovde, a to je vrlo neprijatno, bar za nas!
AĆIM: Kako, zar što sam ja ovde?
MINISTAR: Ne vi, već, gospodin Sava Savić, gospođin muž.
SAVA SAVIĆ (Čim je ušao na vrata, zaprepastio se te opet ispustio šešir): Ja... ja!...
AĆIM: Ali, zaboga, ta ja sam njen muž, ona je Svetina majka.
PERSIDA (Iznenađena): Kako, molim vas?
SAVETA (Skinula je krompire. Sve što se govori sluša ne razumevajući i jednako se krsti): Ama ja ne znam šta je sve ovo?
MINISTAR: Pa vi ste, gospođo, dolazili k meni?
SAVETA: Jesam, gospodine ministre, i kazala sam vam da moj muž Aćim ima živu ženu.
PERSIDA: Kako, zar nije gospodin Sava Savić vaš muž?
SAVETA: Bože sačuvaj!
SAVA SAVIĆ: Nije, dabogme!
MINISTAR (Veselo): Pa to je bila neka velika zabuna.
AĆIM: Bog vidi moje čisto srce! Čuješ li, Saveta, vidiš li, Manojlo, da nisam ništa zamesio.
SAVETA: Dobro, dobro! Ali šta je sve ovo?
AĆIM: Šta je? Kako šta je? Zar ne vidiš šta je?
MANOJLO: Proševina!
SVETISLAV: Ja sam, majko, isprosio gospođicu, ćerku gospodina ministra.
SAVETA: Pa što ne govorite? (Zaplače se i zagrli Svetislava). Slatko moje dete! (Ljubi Draginju) Što ne govorite zaboga! Dečice moja!
PERSIDA (Koja je odmah posle objašnjenja počeda da gleda prijatnije Savu Savića i da mu se približava): Dakle, vi niste ženjeni?
SAVA SAVIĆ: Pa razume se!
PERSIDA: Onda... oprostite... mi smo krivi...
SAVA SAVIĆ: Niste hteli ni da me saslušate.
PERSIDA: Oprostite... to je možda moja krivica. Ja vam opet rado pružam ruku... (Pruža mu ruku).
SAVA SAVIĆ (Zbunjeno gleda u Julku): Ali ja... ovaj...
AĆIM: On je malo čas isprosio moju kćer!
MINISTAR: Dakle, svejedno, ako nemate dve žene, imate dve zaručnice.
AĆIM: Pa šta je sad?
SAVA SAVIĆ (Za se): Sava Saviću, baš ti se ne da!
MINISTAR: Jedna mora odustati. Evo, moja sestra.
PERSIDA: Ali!...
MINISTAR (Odlučno): Moja sestra odustaje i tako, prijatelju Aćime, neka vam je srećno!
SVI: Srećno, srećno!
MANOJLO: Hasan-aga dva veselja gradi!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|