Протекција (комедија у пет чинова)/2
II
АЋИМ, САВЕТА, ЈУЛКА, ЈОВАНКА, МОМАК, (који оставља ствари и одмах одлази) И ПРЕЂАШЊИ
МАНОЈЛО: А, а, ожђелдум! Добро дошли!
АЋИМ И САВЕТА: Боље нашли! Боље нашли! (Рукују се и љубе међусобно).
САВЕТА (Љубећи Јованку): Гле, гле, гле, молим те! Дугачка сукња; па фризура, баш девојка, а? Стигла, Бога ми, моју Јулку.
МАНОЈЛО: Шта ћеш! Пустио сам јој дугачку сукњу, као велим лакше ће се закачити за какав трн.
АЋИМ: Или за какву мамузу, а? (Милује Јованку) Ха, ха, ха!
МАНОЈЛО: Хе, хе, хе! Ама, де-те, разузурите се! Скини то, Савета, седите, седите! (Узима јој корпицу коју је имала у рукама). И не питам, како сте путовали?
АЋИМ: Како? Као обично. Мени се укочиле вратне жиле, Савету болео стомак, а Јулки било досадно. Него, ти си добио ваљда мој телеграм?
МАНОЈЛО: Добио сам јутрос.
САВЕТА: Па јеси ли јавио Светиславу?
ЈУЛКА: Ја сам мислила да ће нас он дочекати на станици?
МАНОЈЛО: Требало је да вас дочека, јавио сам му, али биће да је у послу. Доћи ће он, тек што није дошао.
ЈУЛКА: Ја и Јованка очекиваћемо га на прозору.
МАНОЈЛО: А ти, Аћиме, ако су ти још укочене вратне жиле од пута, могао би једну добру шљивовицу, од оне што растерује назеб..
АЋИМ: Могао би, Бога ми!
МАНОЈЛО: 'Ајдемо овамо! (Оду лево у собу).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|