Protekcija (komedija u pet činova)/2
II
AĆIM, SAVETA, JULKA, JOVANKA, MOMAK, (koji ostavlja stvari i odmah odlazi) I PREĐAŠNjI
MANOJLO: A, a, ožđeldum! Dobro došli!
AĆIM I SAVETA: Bolje našli! Bolje našli! (Rukuju se i ljube međusobno).
SAVETA (Ljubeći Jovanku): Gle, gle, gle, molim te! Dugačka suknja; pa frizura, baš devojka, a? Stigla, Boga mi, moju Julku.
MANOJLO: Šta ćeš! Pustio sam joj dugačku suknju, kao velim lakše će se zakačiti za kakav trn.
AĆIM: Ili za kakvu mamuzu, a? (Miluje Jovanku) Ha, ha, ha!
MANOJLO: He, he, he! Ama, de-te, razuzurite se! Skini to, Saveta, sedite, sedite! (Uzima joj korpicu koju je imala u rukama). I ne pitam, kako ste putovali?
AĆIM: Kako? Kao obično. Meni se ukočile vratne žile, Savetu boleo stomak, a Julki bilo dosadno. Nego, ti si dobio valjda moj telegram?
MANOJLO: Dobio sam jutros.
SAVETA: Pa jesi li javio Svetislavu?
JULKA: Ja sam mislila da će nas on dočekati na stanici?
MANOJLO: Trebalo je da vas dočeka, javio sam mu, ali biće da je u poslu. Doći će on, tek što nije došao.
JULKA: Ja i Jovanka očekivaćemo ga na prozoru.
MANOJLO: A ti, Aćime, ako su ti još ukočene vratne žile od puta, mogao bi jednu dobru šljivovicu, od one što rasteruje nazeb..
AĆIM: Mogao bi, Boga mi!
MANOJLO: 'Ajdemo ovamo! (Odu levo u sobu).
|