Прехвала/54
| ←Седамнајсти призор | Прехвала Писац: Јован Суботић ОСАМНАЈСТИ ПРИЗОР |
Први призор→ |
ОСАМНАЈСТИ ПРИЗОР
Краљева мати, Жупан. Краљ и Пијена уђу нагло.
ЖУПАН (весео):
Брат ти дође: радуј се Прехвало!
ПРЕХВАЛА (тргне се и погледи на улазеће.)
ПИЈЕНА (озбиљно):
Томислав је од своје ране умро...
То ми главом отац му сам каза!
МАТИ КРАЉЕВА:
Сад смеш моме руку дати сину.
ЖУПАН:
Ето чујеш... сад већ сумње нема!
Подај, кћери, сада краљу руку,
Сад ћеш му је дати с благословом.
ПРЕХВАЛА (ћути као у сан занешена.)
КРАЉ (приступи јој):
Одпечати своја лепа уста
Па повољном позлати их речју:
Кад си прије дева-анђео била,
Буди сада анђео-девојка!
ПРЕХВАЛА (као да се прене из чудесна какова сна, гледи краља изразом неописане љубови, па му онда лагано пружи руку и тихо рекне):
Кад Бог хоће, нека тако буде!
КРАЉ:
Кад те створи најлепшом на свету,
Мораде ти и златну круну дати!
(Узме је за руку.)
МАТИ КРАЉЕВА (загрли Прехвалу.)
ЖУПАН (загрли краља.)
ПИЈЕНА (стоји у среди спустив главу земљи.)
МИЛЕНА (стоји уз њега и брише сузе.)
(Завеса падне.)
|