Прехвала/54

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Прехвала
Писац: Јован Суботић
ОСАМНАЈСТИ ПРИЗОР



ОСАМНАЈСТИ ПРИЗОР
Краљева мати, Жупан. Краљ и Пијена уђу нагло.


ЖУПАН (весео):
Брат ти дође: радуј се Прехвало!
ПРЕХВАЛА (тргне се и погледи на улазеће.)
ПИЈЕНА (озбиљно):
Томислав је од своје ране умро...
То ми главом отац му сам каза!
МАТИ КРАЉЕВА:
Сад смеш моме руку дати сину.
ЖУПАН:
Ето чујеш... сад већ сумње нема!
Подај, кћери, сада краљу руку,
Сад ћеш му је дати с благословом.
ПРЕХВАЛА (ћути као у сан занешена.)
КРАЉ (приступи јој):
Одпечати своја лепа уста
Па повољном позлати их речју:
Кад си прије дева-анђео била,
Буди сада анђео-девојка!
ПРЕХВАЛА (као да се прене из чудесна какова сна, гледи краља изразом неописане љубови, па му онда лагано пружи руку и тихо рекне):
Кад Бог хоће, нека тако буде!
КРАЉ:
Кад те створи најлепшом на свету,
Мораде ти и златну круну дати!
(Узме је за руку.)
МАТИ КРАЉЕВА (загрли Прехвалу.)
ЖУПАН (загрли краља.)
ПИЈЕНА (стоји у среди спустив главу земљи.)
МИЛЕНА (стоји уз њега и брише сузе.)

(Завеса падне.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 134 године.