Prehvala/54
| ←Sedamnajsti prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić OSAMNAJSTI PRIZOR |
Prvi prizor→ |
OSAMNAJSTI PRIZOR
Kraljeva mati, Župan. Kralj i Pijena uđu naglo.
ŽUPAN (veseo):
Brat ti dođe: raduj se Prehvalo!
PREHVALA (trgne se i pogledi na ulazeće.)
PIJENA (ozbiljno):
Tomislav je od svoje rane umro...
To mi glavom otac mu sam kaza!
MATI KRALjEVA:
Sad smeš mome ruku dati sinu.
ŽUPAN:
Eto čuješ... sad već sumnje nema!
Podaj, kćeri, sada kralju ruku,
Sad ćeš mu je dati s blagoslovom.
PREHVALA (ćuti kao u san zanešena.)
KRALj (pristupi joj):
Odpečati svoja lepa usta
Pa povoljnom pozlati ih rečju:
Kad si prije deva-anđeo bila,
Budi sada anđeo-devojka!
PREHVALA (kao da se prene iz čudesna kakova sna, gledi kralja izrazom neopisane ljubovi, pa mu onda lagano pruži ruku i tiho rekne):
Kad Bog hoće, neka tako bude!
KRALj:
Kad te stvori najlepšom na svetu,
Morade ti i zlatnu krunu dati!
(Uzme je za ruku.)
MATI KRALjEVA (zagrli Prehvalu.)
ŽUPAN (zagrli kralja.)
PIJENA (stoji u sredi spustiv glavu zemlji.)
MILENA (stoji uz njega i briše suze.)
(Zavesa padne.)
|