Препелица и препеличићи

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Препелица и препеличићи
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Препелица излеже у животу своје препеличиће, па кад ови поодрасту и жито почне сазирати, пре него би куд препелица одлетила, всегда би налагала пилићем својим да мотре што се око њиве твори, и да слушају шта се туда говори. Једном кад долети мати, нађе своје птичиће у великом страху и трепету; пита што им је, шта их је тако уплашило. Кажу ови да су слуге господара њиве ту били, и видећи да је жито сазрело, отишли су по српове, и доћи ће жети; зато да се бежи куд се пре може.

„Не бојте се“ — рече им мати — „док год не видите домаћина да дође и не чујете да он то рекне, не плашите се“.

Наравоученије

Сваки посао гди прави домаћин не присуствује, слабо напредује, често пропада. „Пусто млеко пси лочу. “

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.