Поштопото посланик/6
ПРИЗОР VI
Јазавац и пређашњи.
ЈАЗАВАЦ (с врата одма):
Понизњејши, понизњејши, милостивна, љубим руку, госпођице мој дубоки наклон.
ПОПОВИЋ и ЈЕЦА:
Добро дошли г. Јазавац.
ЈАЗАВАЦ:
Молим да ме сто пута извините, да сам се усудио, у ово касно доба досађивати. Истина да се каже да је добром пријатељу улаз увек допуштен, али ипак, никад неби вашу драгоцену наклоност, [sic!] у ово доба времена досађујем да немам да саопштим моме поштованом пријатељу г. Поповићу једну тако важну ствар, која не трпи одлагање, и само ова околност, кошто рекох, нека извини моју дрзкост.
ЈЕЦА:
Онда да се нас две уклонимо.
ЈАЗАВАЦ:
То никако милостива госпо. Присуство лепих госпа и госпођица никада ми није у мојим и ако, ко што рекох, врло важним пословима сметало, тим мање у овоме случају, јер иако је ствар коју намеравам саобштити моме, ко што рекох, велештованом пријатељу, врло важна, то ипак није такве нарави, да се не би могла у присуству, ко што рекох лепих госпа и госпођица саобштити.
ПОПОВИЋ:
Ви ме чините љубопитним драги пријатељу Јазавче!
ЈАЗАВАЦ:
Хитим да ваше љубопитство задовољим, пошто сматрам за највећу неучтивост љубазност било ма кога а најмање, ко што рекох, мога велештованог пријатеља на муке стављати. Ово је навика још из моје најраније младости и зато би и ја сматрао онога човека за врло неучтивог, који би моју љубопитност ко што рекох на муке стављао.
ЕВИЦА (за себе):
Сам себи сведоџбу даје.
ЈАЗАВАЦ:
Ствар се дакле у томе састоји. Као што вам је познато, престоји нам избор посланика за уг. сабор. Овај, ко што рекох, избор посланика за уг. сабор сачињава данашње дневно питање, јер се сада о другом чему и не разговара већ само о томе, ко ће бити кандидати и чија ће бити победа. Ово кошто реко интересантно дневно питање, несастоји се само у простом разговору, или ти у разноврсном мњењу већ почиње добијати битности у облику организованих странака или ти у језгровитој минијатури, такозваним клубовима. И моја маленкост сачињава једнога члана таквог кош-то рекох клуба који ће сутрашњим даном пре подне у 9 сати своју прву седницу отпочети, и како сам од стране целога клуба позван, да између осталих и вас поштовани пријатељу у седницу позовем, то сматрајући ову ствар, ко што рекох за врло важну, усудио сам се ово добра времена мојом посетом досађивати.
ЈЕЦА:
Ми вам само можемо благодарни бити. Мој муж за цело неће пропустити да дође, шта више, ваш му је позив баш добро дошо.
ЈАЗАВАЦ:
Смем ли веровати поштовани пријатељу?
ПОПОВИЋ:
Тако је, баш добро те сте дошли, јер имам и ја, да вами нешто важнога саопштим.
ЈАЗАВАЦ:
То никако милостива госпо. Присуство лепих госпа и госпођица вами и вашој велештвованој породици, онда се немојте заустезати да ми -
ПОПОВИЋ:
Укратко драги пријатељу, ја би желио бити посланик.
ЈАЗАВАЦ:
Ви би желили бити посланик? О драги пријатељу, ви би желили, ко што рекох, бити посланик? И то је ваша озбиљна намера?
ПОПОВИЋ:
Реко сам већ, оћу да будем пошто по то!
ЈАЗАВАЦ:
Али драги пријатељу, зашто се само жестите, јели само известно, да ви желите бити посланик. онда је ствар већ свршена, и ви се можете сматрати, као да сте већ изабран.
ПОПОВИЋ:
Заиста?
ЈЕЦА:
Нисам ли ја рекла?
ЕВИЦА (за себе):
Како само лаже!
ЈАЗАВАЦ:
Морам вам драги пријатељу истину исповедити. да се овој вашој намери од срца радујем, одавно сам и хтео, да вам ту мисао препоручим, но кад сте и сами на њу дошли тим боље, и ја се ко што рекох само радовати могу.