Поштопото посланик/5
ПРИЗОР V
Поповић, Јеца и Евица.
ПОПОВИЋ:
Лепи пријатељи. Ко би се томе надо? Како сам се само у њима тако могао преварити.
ЈЕЦА:
На делу се види пријатељ, ето, сад се видило.
ЕВИЦА:
Али слатки татице, они су из чистог срца говорили.
ПОПОВИЋ:
Охо госпођице, зар и ти идеш против твога отца?
ЕВИЦА:
Слатки татице, како можете тако што и помислити, ја сам само мислила -
ПОПОВИЋ:
Добро добро, нећу да знам шта си мислила.
ЕВИЦА (кроз плач):
Слатки татице, таким гласом још нисте са- мном говорили.
ЈЕЦА:
Сад је доста, сузе остави за други пут.
ПОПОВИЋ:
Само да ми је знати зашто да ја нисам способан за посланик[а].
ЈЕЦА:
Завист драги мужу, ништа друго већ завист. Али се ти недај збунити. Треба да им покажеш да си оно што наумиш у стању и извршити.
ПОПОВИЋ:
И оћу им показати, још ће они да познаду, ко је Васа Поповић (чује се куцање). Неко куца (опет се чује). Слободно!