Потурче Нукица уграби сестру Вида Миљковића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Потурче Нукица уграби сестру Вида Миљковића
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
138. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




138.

Потурче Нукица уграби сестру Вида Миљковића


0001 Подигли се од Книна коњици,
0002 подиже се тридесет коњиках
0003 и прид њима Коњић арамбаша
0004 и турчено дијете Нукица.
0005 А кад бише на конаку првом,
0006 сви ми коњ`ма ситну зопцу даше
0007 и сви коњи зопцу позобаше,
0008 Нукин ђогат зоби зобат неће.
0009 А кад сјутра освануо данак,
0010 говорио Коњић арамбаша:
0011 "О дружино, дружинице моја,
0012 куда ћемо, на коју ли страну?
0013 Ако бисмо робили Котаре,
0014 Котаре смо скоро поробили,
0015 а они су врло каменити
0016 а наши се коњи обосили;
0017 ако бисмо ишли на Марину,
0018 Марина је харач ц[а]ру дала;
0019 већ идемо на село богато,
0020 на богато село Миљковића.
0021 Ал['] не има друга у дружини мојој
0022 који би ми јунак отишао
0023 уходити село Миљковића:
0024 је ли дома Миљковићу Виде
0025 и његови шест стотин['] катане."
0026 Онда вели дијете Нукица:
0027 "Ево ја би јунак отишао
0028 али не имам коња од потаје
0029 познаће ме по моме ђогату."
0030 Вели њему Коњићу Алија:
0031 "О Нукица, од невоље друже,
0032 у мене [је] коњиц вранац добар
0033 који коњиц путовати море
0034 од недиље опет до недиље
0035 ни пијући ни зоби зобљући."
0036 А кад чуо дијете Нукица,
0037 он облачи катанске хаљине
0038 пусти перчин по плећа јуначка
0039 на се меће калпак и челенку
0040 учини се банова катана
0041 пак отиде под село богато.
0042 Али иде сестра Миљковића
0043 са њом иде дванаист робиња
0044 скуте носе да се не изросе
0045 а рукаве да се не отруне
0046 дробан бисер и драго камење.
0047 Како иде дијете Нукица
0048 божију [јој] помоћ називао:
0049 "Божја ти помоћ, сестро Миљковића,
0050 дај ти мени ја воде ја вина
0051 тешка ми је жеђа додијала."
0052 Онда вели сестра Миљковића:
0053 "Здраво да си, банова катано,
0054 откуда мени водице студене?
0055 Ми пијемо винца за водицу!"
0056 Пак му даде један кондир вина,
0057 напио се дијете Нукица.
0058 А када се понапио вина,
0059 говорио дијете Нукица:
0060 "Давор курве Миљковића Вида!
0061 Да лјепу ти јунак сестру има
0062 да ју хоће поклонити мене!"
0063 Онда вели сестра Миљковића:
0064 "Давор љуто баново катанче,
0065 нисам овог лица нагојила
0066 за таково баново катанче,
0067 већ сам ово лице нагојила
0068 за турчено дијете Нукицу."
0069 Говори[л]о баново катанче:
0070 "Давор љута сестро Миљковића,
0071 да је Нуко сив зелен соколе
0072 и да јаше коња бјелу вилу,
0073 не би тебе јунак изнесао
0074 од његови шест стотин['] катанах!"
0075 Онда вели сестра Миљковића:
0076 "Давор љута банова катано,
0077 каква Нуко добра коња јаше,
0078 што [је] оно шест стотин['] катанах
0079 да су они сиви соколови
0080 и да јашу коње бјеле виле,
0081 не би под њим ђога уловили."
0082 А кад чуо дијете Нукица,
0083 дјевојки је лјепо говорио:
0084 "Остани с богом, сестро Миљковића!"
0085 Пак отиде у двору дружини
0086 пак облачи турске хаљетине
0087 и савија сарук бјелу чалму
0088 пак узјаше ђога добра коња
0089 пак отиде под село богато.
0090 Ал['] му иде сестра Миљковића
0091 скупила је многе жетеоце,
0092 саставила за шездесет српа
0093 моба жање, а она пристаје.
0094 А када га кучка угледала,
0095 к њему лети, раскрилише руке
0096 под њим љуби ђога међу очи
0097 и даде му обе бјеле руке
0098 и узео ју дијете Нукица
0099 те [је] меће за се на коњица
0100 три крат је пасом припасао
0101 а четврти од сабље кајасом
0102 пак побиже прико поља равна.
0103 Док катане коње оседлаше,
0104 дотле Нуко на сред поља био;
0105 док катане коње усидоше,
0106 дотле Нико на сред горе био;
0107 док катане дошле до горице,
0108 дотле Нуко до дружине дође.
0109 А кад Нуко дружини дошао,
0110 с коња меће лијепу дјевојку
0111 руку кваси те охлади ђогат['].
0112 Свима коњма даше ситну зопцу
0113 и сви коњи позобаше зопцу,
0114 Нукин ђогат зоби зобат неће,
0115 ногом копа и ушима стриже
0116 често ђогат уз натраг погледа.
0117 Говорио дијете Нукица:
0118 "О Коњићу, од невоље друже,
0119 сви нам коњи зопцу позобаше
0120 а мој ђогат зоби зобат неће,
0121 ногом копа и ушима стриже
0122 често ђогат уз натраг погледа
0123 није добро ја мени, ја ђогу."
0124 Говорио Коњић арамбаша:
0125 "О Нукицо, од невоље друже,
0126 мислио сам да си добар јунак
0127 али ти се врло припаднуо.
0128 Како ти је ђогат добар коњиц,
0129 како ти је донео робињу,
0130 онако се и потјери над[ај]."
0131 Онда вели дијете Нукица:
0132 "Курва њему и отац и мајка
0133 који би се јунак припаднуо!"
0134 Пак усиде добра коња ђогу
0135 меће за се танану робињу.
0136 У то доба Миљковићу Виде
0137 и његови шест стотин['] катана
0138 исјекоше тридесет коњиках
0139 сам утече дијете Нукица
0140 и однесе лијепу дјевојку,
0141 њега тјера Миљковићу Виде.
0142 А кад је га близу састигао,
0143 онда вели Миљковићу Виде:
0144 "Стани курво, дијете Нукица!
0145 Нећеш своју изнијети главу,
0146 а камоли драгу сестру моју."
0147 Говорио дијете Нукица:
0148 "Давори ђого, мило добро моје,
0149 смијем ли се у те поуздати
0150 да ја с тебе не смећем дјевојку?"
0151 Ђог['] му коњиц скока примицаше.
0152 А кад Нуко до горице дође,
0153 с коња меће танану робињу
0154 пак поштено Вида дочекао
0155 с голом сабљом и руком десницом
0156 Миљковићу главу одсјекао
0157 пак је меће к пасу у јанкесу
0158 паке меће танану робињу
0159 на братова добра коњица
0160 пак отиде у бијела Книна,
0161 пак повика по бијелу Книну:
0162 "О јунаци, кнински соколови,
0163 изгибоше дружиници моји."
0164 Исто јунак у ријечи бише,
0165 тргоше се зелени барјаци
0166 показују како мрки вуци
0167 отидоше на нове разбоје
0168 исјекоше шест стотин['] катана.



Интервенције[уреди]

ѿ = од
тур'чино = турчено
дѣте (јат = ије)
пер'вѡм = првом
б = п (зопцу)
ћокать = ђогат
друго = друга
и = ј (мојој)
кои = који
вите = Виде
рад познаѥ = из потаје
халине = хаљине
п = б (банова)
нѡм = њом
носи = носе
на рукаве = и рукаве
ж = ш (тешка)
мие = ми је
ћ = ђ (жеђа)
давори = давор
лѣпу (јат = је)
нукица = Нукицу
бѣлу (јат = је)
соколини = соколови
нѥм = њим
дѣвоіки (јат = је)
престанѥ = пристаје
шесть десеть = шездесет
сер'па = српа
мол'ба = моба
разкрѣлише (јат = и )
с = з (за)
з = с (припасао)
срѣд (јат = е)
горици = горице
дружини = дружине
зконѩ = с коња
до = од
потѣри (јат = је)
из'сѣкоше (јат = је)
ѿнѣсе (јат = е) = однесе
тѣра (јат = је)
изнѣти (јат = ије)
танѥну = танану
виту = Вида
ѿсѣкао (Јат = је) = одсјекао
га = је
кпазу = к пасу
рѣчи (јат = ије)

Напомене[уреди]

 

Коментар[уреди]

Епска песма. Коњ слути да ће ићи у бој. Турци се спремају да оробе Миљковиће. Прерушен Нукица пресреће сестру Вида Миљковића, а она га одбија и каже да би пошла само за Нукицу, којег препознаје по
коњу. Јунак се враћа и отима је са мобе. Коњ се поново чудно понаша и упозорава господара, али отмичар савлада потеру.
Још један пример постојаног модела и динамичне наративне перспективе открива и емотивну ангажованост певача/слушалаца. На такве процесе указао је Вук још 1834. у предговору прве књиге Лајпцишког издања Српских народних пјесама: "Пјесама јуначки данас има највише из шеснаестога и седамнаестог вијека од приморски јунака и ускока, који су пребјегавали из Босне и из Ерцеговине у приморје под Млетачку заштиту, и оданде четовали (као ајдуци) и бранили Млетачку крајину од Турака (као што су у III књизи пјесме 7 – 15). Оваке пјесме пјевају и Срби турског закона по Босни, само што они понајвише пјевају, да су њиови надјачавали и ришћанске жене и ђевојке робили и премамљивали“ (Вук, СНП I: 569). Садржина Ерлангенског рукописа (доминантни епски тематски кругови и варијанте о јунацима ,,средњих времена“; нестабилност, тј. амбивалентност наративне перспективе при карактеризацији ликова; заступљеност одређених сижејних модела; заговарање особеног етичког кодекса итд.) потврђује, по обичају тачно и сажето Вуково запажање о битним поступцима стилизације и условима трајања усмене епике. Варијанте: Вук, СНП III, 35, 36; Krstić 1984: T 3, 1, 8, 3 − Turčin se prerušava u hrišćanina da bi ugrabio devojku/ženu: 363.
Литература: Геземан 1926/2002: 89-92; Schmaus 1953: 233-234, 236; Пешић 1967/1972: 260-284 ; Krnjević 1980: 242, 270-271

Извори[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.

Литература[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно друштво за словенске уметности и културе. Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506. Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке књижевности. Скопље: Скопско научно друштво. Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit. Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost. Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost. Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja. Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41. Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник етнографског музеја у Београду XIX: 206–213. Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС II/4: 276–278. Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска. Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283. Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина. Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322. Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци, сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009]. Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија. Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332. Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу ,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126. Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд: Филолошки факултет: 183–200. Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ. Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић. Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ. Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ. Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ. Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије. Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1: 65–66. Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54. Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине. Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије. Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет. Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица српска. Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит. Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI: 278–295. Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8. Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику. Јужнословенски филолог XIII: 165–169. Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202. Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239. Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105. Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Државна штампарија. Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје књижевности САНУ 7: 209–268. Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ. Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit. Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo. Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139. Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд: Филип Вишњић. Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227. Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251. Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU. Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159. Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига. Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска. Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд: Балканолошки институт САНУ. Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Нови дани. Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије. Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229. Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit. Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд: Просвета: 75–78. Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Просвета. Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска. Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска. Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger. Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61. Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265. Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој народној епици. Београд: САНУ. Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч. Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет. Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost. Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић. Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С. Караџића I. Београд: Просвета. Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343. Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку. Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München: 536–537. Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С. Караџића IV. Београд: Просвета. Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ. Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ. Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска. Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV: 41–60, 220–235. Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић. Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta. Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама. Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403. Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата. Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96. Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388. Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена. ЗМСС I: 117–122. Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета. Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа. Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима, Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 333–344. Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад: Матица српска. Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник. Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7: 49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В. Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284. Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95. Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291. Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С. Караџића V. Београд: Просвета. Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić. Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности. ППНП IV/1: 29–132. Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак Музеја града Београда I: 105–110. Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32. Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236. Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396. Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа. Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја XXXV/119: 25–46. Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42. Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду I: 107–113. Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА. Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184– 199. Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига. Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа. Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73. Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка слависта у Вукове дане 36/2: 141–152. Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска. Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић, прир.). Београд: Zepter book world. Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171. Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42. Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд: Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“. Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија. Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 147–189. Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191. Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148. Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta XIV/3: 69–70, 4: 116–119. Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318. Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5: 116–118. Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221. Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257. Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20. Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU. Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138. Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.