Верност љубе Краљевића Марка

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Верност љубе Краљевића Марка
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
139. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




139.

Верност љубе Краљевића Марка


001 Вино пије Краљевићу Марко,
002 ш њим га пије царев делибаша.
003 А кад се мало понапили вина,
004 онда вели Краљевићу Марко:
005 "Како сам се оженио јунак,
006 јошт ми нитко љубу преварио."
007 Онда вели ц[а]рев делибаша:
008 "Давор јеси, Краљевићу Марко,
009 дај ти мени своје одијело,
010 и дај мени Шарца коња свога,
011 Шарца коња и бојно копље,
012 и дај ми своју сабљу бритку,
013 и код сабље од свиле јанкесу,
014 ако твоју не преварим љубу,
015 не преварим и не обљубим,
016 ја о моју, ја о твоју главу."
017 Онда даде Краљевићу Марко,
018 он даде му своје одијело,
019 и даде му Шарца коња свога,
020 и даде му своје бојно копље,
021 и даде му своју сабљу бритку,
022 и код сабље свилену јанкесу,
023 и отиде царев делибаша
024 он отиде до града Прилепа
025 и до двора Краљевића Марка.
026 Кад је био двору на погледа,
027 далеко га љуба угледала
028 и мало га ближе сусретала,
029 под њим добра коња уфатила.
030 Онда сјаше ц[а]рев делибаша
031 са Шарца Краљевића Марка,
032 онда се фата царев делибаша
033 фата се руком под гроце,
034 отрже јој ђердан испод грла
035 мали ђердан - три стотин['] дуката
036 пак отиде горе у чардаке,
037 она води Шарца у подруме.
038 Онда се љуба Краљевића,
039 онда се она [д]осјетила
040 да није то Краљевићу Марко.
041 Видила је љуба Краљевића
042 да [је] на њему Марково одјело
043 и Марков Шарац добар коњиц
044 и Маркова сабља и копје,
045 видила да ће бити привара.
046 Онда справља господску вечеру.
047 А кад справи гос[по]дску вечеру,
048 она сестри Ширињу робињу:
049 "Богом сестро, Ширињо робињо,
050 де ти носи гос[по]дску вечеру,
051 ја ћу ти опростити сужањство."
052 Онда свлачи љуба Краљевића,
053 она свлачи лијепо одјело,
054 скида с руку дванаист прстенах,
055 дванаист све од сувога злата,
056 пак их меће Ширињи на руке.
057 И узима Шириња робиња,
058 узима господску вечеру
059 те носи у чардак јунаку.
060 Вечерао царев делибаша
061 а кад је лјепо вечерао
062 и црна се вина понапио,
063 онда леже јунак у ложницу
064 ш њим га лежи Шириња робиња.
065 Онда паша робињу љубио
066 а каде ју јунак обљубио,
067 и десну јој руку одрезао
068 и на руци дванаист прстена
069 десну руку и лијеву косу
070 пак меће пасу у јанкесу
071 и отиде из бјела чардака
072 и узима Шарца коња добра
073 и отиде к Марку Краљевићу.
074 А кад дође к Марку Краљевићу,
075 онда Турци учинише сиџил
076 хоће Марка Турци да погубе
077 одведоше Марка под вишала
078 начинише и нова вишала.
079 Онда се љуба Краљевића,
080 онда се она [д]осјетила
081 када види Ширињу робињу
082 да је њојзи рука одрезана,
083 десна рука и лијева коса.
084 Онда седла добра коња свога
085 и допала к Марку под вишала
086 исто Марка хоће да обесе.
087 Ал['] гледао Краљевићу Марко,
088 гледао је прико поља љубу
089 и не познаје своју вјерну љубу
090 ал['] познаје путаља коњица.
091 Онда вели Краљевићу Марко:
092 "Почекајте, Турци јаничари,
093 док дојде та ц[а]рева делија
094 штоно иде прико поља равна."
095 И њега Турци послушаше.
096 У том стиже љуба Краљевића,
097 она стиже к Марку под вишала.
098 Она дигла обе бјеле руке
099 и расп[л]ела своје русе косе.
100 Онда веле Турци јаничари:
101 "Ето љуба Краљевића Марка
102 да је здраве и руке и косе."
103 Онда Марку опростише руке
104 а свезаше ц[а]рев делибашу
105 и онди њега објесише.
106 А Марка лјепо опростише
107 и отиде Краљевићу Марко
108 [са] својом вјерном љубом Анђелијом,
109 отиде до града Прилепа,
110 до свога двора бјелога.



Интервенције[уреди]

е = је (пије)
шним = ш њим
дели паша = делибаша
прѣвариѡ (јат = е)
ц'рев = царев
и = ј (дај)
ѡдѣло (јат = ије)
п = б (бритку)
ѿ = од
ѩн'кеза = јанкесу
прілѣпа (јат = е)
сусрѣтала (јат = е)
ж = ш (сјаше)
з = с (са)
криѡце = гроце
ѿтер'же = отрже
ѡи = јој
ћ = ђ (ђердан)
изь под = испод
чердаке = чардаке
осѣтила (јат = је) = досјетила
гѡсдску = господску
т = д (де)
слачи = свлачи
лѣпо (јат = ије)
зрука = с руку
ѥ = их
суѡга = сувога
цер'на = црна
ч = џ (сиџил)
вижале = вишала
лѣва (јат = ије)
овезе = обесе
д = т (путаља)
і = ј (почекајте)
обѣ (јат = е)
распела = расплела
здрава = здраве
овѣзоше (јат = је) = објесише

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Марко се опклади у верност жене, а мудра жена прерушеном јунаку доводи робињу и спасава Марка испод вешала.
Варијанте: Милутиновић, 81; П. Поповић, Из књижевности, Београд, 1919: 17-31; Matica I, 2, 23: 369. Krstić 1984: H 2, 1, 3, 2 – Muž se hvali mudrošću žene i kladi se da je niko ne može prevariti. Ona strancu, prerušenom u njenog muža, podmetne robinju: 181, p. v. 130: 609; T 13, 1 – Opklada u vernost žene: 372. X 4, 4, 7 – Poznavanje – razno: 430.
Прештампано: Сувајџић 1998: 82-84 и 197, бр. 22.
Литература: Поповић 1919: 17-32; Nedić 1966: 340; Љубинковић 2000: 289-291

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.