Пословник Народне скупштине Републике Српске

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Seal of the Republika Srpska.svg


На основу члана 78. Устава Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске, на Петој сједници, одржаној 23. марта 2011. године, донијела је


ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Садржај

I - УВОД­НЕ ОД­РЕД­БЕ[уреди]

Члан 1.

Овим по­слов­ни­ком уре­ђу­ју се уну­тра­шња ор­га­ни­за­ци­ја На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске (у да­љем тексту: На­род­на скуп­шти­на), на­чин оства­ри­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти на­род­них по­сла­ни­ка и дру­га пи­та­ња од зна­ча­ја за рад и оства­ри­ва­ње за­да­та­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 2.

На­род­на скуп­шти­на ра­ди на сјед­ни­ца­ма, ко­је мо­гу би­ти ре­дов­не, по­себ­не и све­ча­не.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је о пи­та­њи­ма из сво­је надле­жно­сти, у скла­ду са Уста­вом и за­ко­ном, по поступ­ку утвр­ђе­ном овим по­слов­ни­ком.

Члан 3.

Сје­ди­ште На­род­не скуп­шти­не је у Ба­њој Лу­ци.

На­род­на скуп­шти­на и ње­на рад­на ти­је­ла мо­гу др­жа­ти сјед­ни­це и ван сје­ди­шта.

Члан 4.

На­род­ну скуп­шти­ну пред­ста­вља пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Члан 5.

На­род­на скуп­шти­на има пе­чат ко­ји се из­ра­ђу­је у скла­ду са За­ко­ном.

О чу­ва­њу и упо­тре­би пе­ча­та ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

II - КОН­СТИ­ТУ­И­СА­ЊЕ НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

1. Са­зи­ва­ње пр­ве сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 6.

Пр­ву сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не са­зи­ва пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не прет­ход­ног са­зи­ва, у ро­ку од 15 да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња из­вје­шта­ја над­ле­жног ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не прет­ход­ног са­зи­ва, нај­ка­сни­је 10 да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња из­вје­шта­ја над­ле­жног ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра, са­зи­ва пред­став­ни­ке пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка у функ­ци­ји припре­ме пр­ве сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не но­вог са­зи­ва.

Ако је спри­је­чен пред­сјед­ник, од­но­сно пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не из прет­ход­ног са­зи­ва да сазо­ве пр­ву сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не, пр­ву сјед­ни­цу ће са­зва­ти нај­ста­ри­ји на­род­ни по­сла­ник.

На по­чет­ку пр­ве сјед­ни­це ин­то­ни­ра­ју се хим­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, до из­бо­ра пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, пред­сје­да­ва нај­ста­ри­ји по­сла­ник, ко­ме у ра­ду по­ма­жу оста­ли чла­но­ви рад­ног пред­сјед­ни­штва, а ко­је са­чи­ња­ва­ју: предсједавају­ћи, ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не из прет­ход­ног са­зи­ва и три нај­мла­ђа на­род­на по­сла­ни­ка из ре­да три по­ли­тич­ке стран­ке, од­но­сно ко­а­ли­ци­је ко­је има­ју нај­ве­ћи број на­род­них послани­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

До из­бо­ра пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, пред­сје­да­ва­ју­ћи пр­ве сјед­ни­це има сва пра­ва и ду­жно­сти пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у по­гле­ду са­зи­ва­ња и пред­сје­да­ва­ња сјед­ни­ци.

Члан 7.

Рас­по­ред сје­де­ња на­род­них по­сла­ни­ка у са­ли На­род­не скуп­шти­не од­ре­ђу­је се спо­ра­зу­мом пред­став­ни­ка пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка на са­стан­ку, у функ­ци­ји при­пре­ме прве сјед­ни­це.

Уко­ли­ко на овом са­стан­ку ни­је мо­гу­ће по­сти­ћи спо­ра­зум, рас­по­ред сје­де­ња се од­ре­ђу­је на на­чин да пред­став­ни­ци пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка, сра­змјер­но бро­ју по­сла­ни­ка, би­ра­ју рас­по­ред сје­де­ња сво­јих по­сла­ни­ка у са­ли На­род­не скуп­шти­не.

Члан 8.

На пр­вој сјед­ни­ци На­род­на скуп­шти­на:

- би­ра Ко­ми­си­ју за из­бор и име­но­ва­ње;
- раз­ма­тра из­вје­штај Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње и по­твр­ђу­је ман­дат на­род­ним по­сла­ни­ци­ма;
- би­ра пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- до­но­си од­лу­ку о бро­ју пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скупшти­не;
- би­ра пот­пред­сјед­ни­ке На­род­не скуп­шти­не у скла­ду са од­лу­ком из али­не­је 4. овог чла­на;
- мо­же да би­ра пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве стал­них рад­них ти­је­ла, од­но­сно ко­ми­си­ја и од­бо­ра На­род­не скуп­шти­не;
- мо­же да име­ну­је ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и за­мје­ни­ка ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не;
- на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не или пред­сје­да­ва­ју­ћег пр­ве сјед­ни­це, ако пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ни­је иза­бран, по­кре­ће ини­ци­ја­ти­ву за из­бор де­ле­га­та у Дом на­ро­да Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и у Ви­је­ће на­ро­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

На пр­вој сјед­ни­ци све­ча­ну за­кле­тву по­ла­жу но­во­и­за­бра­ни пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци Ре­пу­бли­ке Српске.

По­твр­ђи­ва­њем ман­да­та по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је ман­дат по­сла­ни­ци­ма прет­ход­ног са­зи­ва Народ­не скуп­шти­не. Истог да­на пре­ста­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма прет­ход­ног са­зи­ва члан­ство у рад­ним тијели­ма На­род­не скуп­шти­не, као и ти­је­ли­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма на ко­је их је име­но­ва­ла На­род­на скупшти­на, ако је име­но­ва­ње усло­вље­но оба­вља­њем ду­жно­сти по­сла­ни­ка.


Ве­ри­фи­ка­ци­ја ман­да­та

Члан 9.

На осно­ву из­вје­шта­ја Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње, На­род­на скуп­шти­на по­твр­ђу­је ман­дат иза­бра­них на­род­них по­сла­ни­ка.

Ко­ми­си­ју за из­бор и име­но­ва­ње са­чи­ња­ва­ју пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­је На­род­на скуп­шти­на би­ра јав­ним гла­са­њем на пр­вој сјед­ни­ци из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члано­ви Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње би­ра­ју се на прин­ци­пу сра­змјер­не за­сту­пље­но­сти, ко­је уз претход­не кон­сул­та­ци­је пред­ла­же пред­сје­да­ва­ју­ћи са стра­нач­ких, од­но­сно ко­а­ли­ци­о­них из­бор­них ли­ста и са из­бор­них ли­ста не­за­ви­сних кан­ди­да­та.

Члано­ве Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње мо­гу да предло­же и нај­ма­ње 10 на­род­них по­сла­ни­ка, у скла­ду са прет­ход­ним ста­вом.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње је иза­бра­на ако је за њу гла­са­ла ве­ћи­на од укуп­ног бро­ја на­род­них посла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 10.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње пре­гле­да акт ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра о спро­ве­де­ним из­бо­ри­ма, утвр­ђу­је да ли су по­да­ци из увје­ре­ња о из­бо­ру сва­ког по­сла­ни­ка исто­вјет­ни са по­да­ци­ма из ак­та и да ли су увје­ре­ња из­да­та од над­ле­жних ор­га­на, те о утвр­ђе­ном ста­њу под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни извјештај са при­је­дло­гом за по­твр­ду ман­да­та.

На­род­на скуп­шти­на раз­ма­тра из­вје­штај Ко­ми­си­је за избор и име­но­ва­ње и од­лу­чу­је о по­твр­ђи­ва­њу мандата но­во­и­за­бра­них на­род­них по­сла­ни­ка јав­ним гла­са­њем, ве­ћи­ном гла­со­ва укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 11.

На­кон што На­род­на скуп­шти­на при­хва­ти из­вје­штај Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње о по­твр­ђи­ва­њу ман­да­та на­род­ним по­сла­ни­ци­ма, при­сту­па се да­ва­њу све­ча­не за­кле­тве.

На­род­ни по­сла­ни­ци, у сто­је­ћем ста­ву, по­на­вља­ју текст све­ча­не за­кле­тве, ко­ји из­го­ва­ра предсједавајући На­род­не скуп­шти­не, на­кон че­га пот­пи­су­ју текст по­ло­же­не за­кле­тве.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји ни­је био при­су­тан на пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно на­род­ни посланик ко­ме је на­кнад­но по­твр­ђен ман­дат, да­је све­ча­ну за­кле­тву на пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скупштине ко­јој при­су­ству­је.


Клу­бо­ви по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ке гру­пе

Члан 12.

У На­род­ној скуп­шти­ни обра­зу­ју се по­сла­нич­ки клу­бо­ви.

Клуб по­сла­ни­ка се кон­сти­ту­и­ше та­ко што се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не под­но­си спи­сак чла­но­ва, ко­ји је пот­пи­сао сва­ки члан клу­ба по­сла­ни­ка. На спи­ску се по­себ­но на­зна­ча­ва­ју пред­сјед­ник клу­ба посла­ни­ка и ње­гов за­мје­ник.

Клуб по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни мо­гу осно­ва­ти на­род­ни по­сла­ни­ци иза­бра­ни са јед­не из­бор­не листе, ако бро­је че­ти­ри и ви­ше чла­но­ва.

На­род­ни по­сла­ни­ци иза­бра­ни са дви­је или ви­ше из­бор­них ли­ста, од ко­јих сва­ка ли­ста по­је­ди­нач­но има ма­ње од че­ти­ри на­род­на по­сла­ни­ка, мо­гу удру­жи­ва­њем обра­зо­ва­ти клуб по­сла­ни­ка од нај­ма­ње че­ти­ри члана.

Ако по­ли­тич­ка пар­ти­ја или из­бор­на ли­ста са ко­је је по­сла­ник иза­бран у На­род­ну скуп­шти­ну има клуб по­сла­ни­ка, по­сла­ник, док је члан те по­ли­тич­ке пар­ти­је или ко­а­ли­ци­је, не мо­же би­ти члан дру­гог клуба по­сла­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, исте пар­ти­је, ко­ји не­ма­ју про­пи­са­ни ми­ни­мал­ни број по­треб­них чла­но­ва, а не же­ле да се са дру­гим удру­жу­ју у клуб по­сла­ни­ка, чи­не по­сла­нич­ку гру­пу.

На­род­ни по­сла­ник мо­же би­ти члан са­мо јед­ног клу­ба по­сла­ни­ка.

Уко­ли­ко на­род­ни по­сла­ник на­пу­сти клуб по­сла­ни­ка или по­сла­нич­ку гру­пу или при­сту­пи дру­гом посланичком клу­бу или гру­пи, ду­жан је да у ро­ку од три да­на о то­ме пи­са­ним пу­тем оба­ви­је­сти предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не и пред­сјед­ни­ка клу­ба, од­но­сно гру­пе ко­је на­пу­шта и ко­ји­ма при­сту­па.

Клуб по­сла­ни­ка уче­ству­је у ра­ду На­род­не скуп­шти­не на на­чин утвр­ђен овим по­слов­ни­ком.

Члан 13.

Клуб по­сла­ни­ка пред­ста­вља пред­сјед­ник клу­ба по­сла­ни­ка или ње­гов за­мје­ник. Ако по­сла­нич­ки клуб има ви­ше од 20 по­сла­ни­ка, пред­сјед­ник по­сла­нич­ког клу­ба мо­же има­ти два за­мје­ни­ка.

Ако клуб по­сла­ни­ка пред­ста­вља за­мје­ник пред­сјед­ни­ка, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник, он пре­у­зи­ма овла­шће­ње пред­сјед­ни­ка клу­ба.

Члан 14.

По­сла­нич­ку гру­пу пред­ста­вља од­ре­ђе­ни на­род­ни по­сла­ник.

По­сла­нич­ка гру­па уче­ству­је у ра­ду На­род­не скуп­шти­не, у скла­ду са овим по­слов­ни­ком.

2. Из­бор пред­сјед­ни­ка и потпредсједникā, име­но­ва­ње ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и за­мје­ни­ка ге­не­рал­ног секре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

а) Из­бор пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 15.

Сва­ки по­сла­ник мо­же пред­ло­жи­ти кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник мо­же да уче­ству­је у пред­ла­га­њу са­мо јед­ног кан­ди­да­та.

При­је­длог са­др­жи: име и пре­зи­ме кан­ди­да­та, би­о­гра­фи­ју, стра­нач­ку при­пад­ност, пот­пи­се на­род­них посла­ни­ка ко­ји по­др­жа­ва­ју кан­ди­да­ту­ру, име на­род­ног по­сла­ни­ка извје­сти­о­ца, обра­зло­же­ње и сагласност кан­ди­да­та.

Члан 16.

Пред­сје­да­ва­ју­ћи до­ста­вља на­род­ним по­сла­ни­ци­ма све при­мље­не пи­са­не при­је­дло­ге кан­ди­да­та за предсједни­ка На­род­не скуп­шти­не.

У име пред­ла­га­ча, на­род­ни по­сла­ник из­вје­сти­лац има пра­во да обра­зло­жи при­је­длог.

О при­је­дло­гу кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не отва­ра се рас­пра­ва.

На­кон рас­пра­ве пред­сје­да­ва­ју­ћи утвр­ђу­је ли­сту кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, и то по азбуч­ном ре­ду пре­зи­ме­на.

Члан 17.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не би­ра се јав­ним гла­са­њем, ако На­род­на скуп­шти­на дру­га­чи­је не од­лу­чи.

На­род­ни по­сла­ник мо­же гла­са­ти са­мо за јед­ног кан­ди­да­та.

Тај­но гла­са­ње за из­бор пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не вр­ши се пре­ма од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка о доно­ше­њу од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не тај­ним гла­са­њем.

Кан­ди­дат за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не не мо­же да ру­ко­во­ди гла­са­њем, ни­ти да по­ма­же у руковођењу.

Члан 18.

За пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не иза­бран је на­род­ни по­сла­ник ко­ји је до­био ве­ћи­ну од укуп­ног броја гла­со­ва на­род­них по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Ако су пред­ло­же­на два кан­ди­да­та, а ни­је­дан ни­је до­био по­треб­ну ве­ћи­ну, по­сту­пак из­бо­ра се по­на­вља.

Ако је пред­ло­же­но ви­ше од два кан­ди­да­та, а ни­је­дан ни­је до­био по­треб­ну ве­ћи­ну, по­но­ви­ће се гла­са­ње о два кан­ди­да­та ко­ји су до­би­ли нај­ве­ћи број гла­со­ва.

Ако ни у дру­гом кру­гу пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ни­је иза­бран, по­на­вља се по­сту­пак из­бо­ра.

б) Из­бор потпредсједникā На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 19.

На­род­на скуп­шти­на би­ра два до че­ти­ри пот­пред­сјед­ни­ка.

Је­дан пот­пред­сјед­ник би­ра се из ре­да нај­број­ни­је опо­зи­ци­о­не стран­ке у На­род­ној скуп­шти­ни, при че­му од­лу­чу­ју­ћи кри­те­ри­јум при­ли­ком ње­го­вог из­бо­ра ни­је при­пад­ност кон­сти­ту­тив­ном на­ро­ду, ако је она задо­во­ље­на из­бо­ром пред­сјед­ни­ка и оста­лих потпредсједникā.

На­род­на скуп­шти­на утвр­ђу­је број потпредсједникā на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог и из­бор потпредсједникā На­род­не скуп­шти­не вр­ши се пре­ма од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на из­бор пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

в) Име­но­ва­ње ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и за­мје­ни­ка ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 20.

На­род­на скуп­шти­на име­ну­је ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не и ње­го­вог за­мје­ни­ка на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог са­др­жи: име и пре­зи­ме кан­ди­да­та, би­о­гра­фи­ју, обра­зло­же­ње и са­гла­сност кан­ди­да­та, у писменом обли­ку.

3. Из­бор пред­сјед­ни­ка и чла­но­ва стал­них рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 21.

Рад­но ти­је­ло има пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и од­ре­ђе­ни број чла­но­ва.

Уку­пан са­став свих рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, као и са­став име­но­ва­них пред­сјед­ни­ка ових тијела, утвр­ђу­је се сра­змјер­но за­сту­пље­но­сти по­сла­нич­ког клу­ба, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе у Народној скуп­шти­ни.

Рас­по­ред за­сту­пље­но­сти сва­ког по­сла­нич­ког клу­ба, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе у рад­ним ти­је­ли­ма Народне скуп­шти­не утвр­ђу­је Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не.

Клу­бо­ви по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе пред­ла­жу чла­но­ве рад­них ти­је­ла из свог са­ста­ва, у складу са распо­ре­дом ко­ји утвр­ди Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не, во­де­ћи ра­чу­на да сва­ки на­род­ни посланик у пра­ви­лу је члан нај­ма­ње јед­ног рад­ног ти­је­ла.

Ако по­је­ди­ни клу­бо­ви по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе не пред­ло­же кан­ди­да­те за из­бор чла­но­ва рад­них тије­ла до по­треб­ног бро­ја, чла­но­ве рад­ног ти­је­ла ће пред­ло­жи­ти Ко­ми­си­ја за из­бор и именовање, во­де­ћи ра­чу­на да сва­ки на­род­ни по­сла­ник у пра­ви­лу је члан нај­ма­ње јед­ног рад­ног ти­је­ла.

За чла­но­ве по­је­ди­них рад­них ти­је­ла мо­гу се, ка­да је то од­ре­ђе­но овим по­слов­ни­ком или од­лу­ком о обра­зо­ва­њу рад­них ти­је­ла, би­ра­ти спољ­ни чла­но­ви, с тим да је њи­хов број ма­њи од тре­ћи­не укуп­ног бро­ја чла­но­ва рад­ног ти­је­ла.

Члан 22.

На­род­на скуп­шти­на би­ра пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве рад­них ти­је­ла, на при­је­длог Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње јав­ним гла­са­њем, уко­ли­ко На­род­на скуп­шти­на дру­га­чи­је не од­лу­чи.

При­је­длог из ста­ва 1. овог чла­на са­др­жи кан­ди­да­те за пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и онолико кан­ди­да­та ко­ли­ко се чла­но­ва рад­ног ти­је­ла би­ра.

При­ли­ком гла­са­ња о при­је­дло­гу, гла­са се о при­је­дло­гу у цје­ли­ни.

Рад­но ти­је­ло је иза­бра­но, ако је за ње­га гла­са­ла ве­ћи­на од укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка у Народ­ној скуп­шти­ни.

Ако рад­но ти­је­ло у На­род­ној скуп­шти­ни не бу­де иза­бра­но, по­сту­пак се по­на­вља.

На­кнад­ни из­бор по­је­ди­ног чла­на рад­ног ти­је­ла вр­ши се на осно­ву при­је­дло­га Ко­ми­си­је за из­бор и имено­ва­ње.

III - УНУ­ТРА­ШЊА ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

1. Пред­сјед­ник, пот­пред­сјед­ни­ци, ге­не­рал­ни се­кре­тар и за­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

а) Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 23.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не:

- пред­ста­вља На­род­ну скуп­шти­ну;
- пред­ла­же го­ди­шњи про­грам ра­да На­род­не скуп­шти­не;
- са­зи­ва сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не и пред­сје­да­ва сјед­ни­ца­ма;
- пред­ла­же днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не;
- ста­ра се о при­мје­ни По­слов­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- ускла­ђу­је рад рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не;
- упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и рад­ним ти­је­ли­ма на­цр­те и при­је­дло­ге за­ко­на, дру­ге ак­те и материјале на разма­тра­ње, по­кре­ће ини­ци­ја­ти­ву за раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња из над­ле­жно­сти Народне скуп­шти­не, а мо­же по­кре­ну­ти ини­ци­ја­ти­ву за раз­ма­тра­ње од­ре­ђе­них пи­та­ња и у рад­ним ти­је­ли­ма На­род­не скуп­шти­не;
- пот­пи­су­је за­ко­не и дру­ге ак­те ко­је до­но­си На­род­на скуп­шти­на;
- за­ко­не или дру­ге про­пи­се или ак­те ко­је из­гла­са На­род­на скуп­шти­на, до­ста­вља Ви­је­ћу на­ро­да;
- упу­ћу­је до­не­се­не за­ко­не пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке, ра­ди про­гла­ше­ња;
- пред­ла­же пред­став­ни­ке На­род­не скуп­шти­не, из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка, у За­јед­нич­ку ко­ми­си­ју;
- ста­ра се о оства­ри­ва­њу на­че­ла јав­но­сти у ра­ду На­род­не скуп­шти­не и о оства­ри­ва­њу пра­ва на­род­них по­сла­ни­ка у оба­вља­њу по­сла­нич­ке функ­ци­је;
- до­но­си акт о кри­те­ри­ју­ми­ма за утвр­ђи­ва­ње ко­ји се ма­те­ри­ја­ли и по­да­ци сма­тра­ју по­вјер­љи­вим, односно др­жав­ном тај­ном и утвр­ђу­је на­чин ру­ко­ва­ња тим ма­те­ри­ја­ли­ма;
- при­ма све­ча­не за­кле­тве функ­ци­о­не­ра ко­ји, у скла­ду са Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком све­ча­ну за­кле­тву да­ју пред На­род­ном скуп­шти­ном;
- при­хва­та по­кро­ви­тељ­ство у свој­ству пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- од­ре­ђу­је пред­став­ни­ке На­род­не скуп­шти­не ко­ји ће при­су­ство­ва­ти до­га­ђа­ји­ма и ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма на које је по­зван пред­сјед­ник или На­род­на скуп­шти­на;
- раз­ви­ја ме­ђу­на­род­ну и ме­ђу­пар­ла­мен­тар­ну са­рад­њу На­род­не скуп­шти­не;
- пред­ла­же де­ле­га­ци­ју На­род­не скуп­шти­не у до­ма­ћим и стра­ним пар­ла­мен­тар­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, организаци­ја­ма и ти­је­ли­ма;
- одо­бра­ва, во­де­ћи ра­чу­на о рас­по­ло­жи­вим сред­стви­ма, пу­то­ва­ња по­сла­ни­ка из­ван Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ако су по­зва­ни у свој­ству по­сла­ни­ка;
- вр­ши дру­ге по­сло­ве пред­ви­ђе­не Уста­вом, по­себ­ним про­пи­си­ма и овим по­слов­ни­ком.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вља по­вје­ре­не ду­жно­сти до по­чет­ка пр­ве сјед­ни­це но­во­и­за­бра­ног сази­ва На­род­не скуп­шти­не.

Члан 24.

Пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је функ­ци­ја при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран разрјешењем, остав­ком или пре­стан­ком ман­да­та на­род­ног по­сла­ни­ка.

У слу­ча­ју под­но­ше­ња остав­ке, пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је функ­ци­ја да­ном одр­жа­ва­ња сједни­це на ко­јој је под­нио остав­ку, од­но­сно на пр­вој на­ред­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, ако је остав­ку под­нио у вре­ме­ну из­ме­ђу дви­је сјед­ни­це.

О под­не­се­ној остав­ци не отва­ра се рас­пра­ва, ни­ти се од­лу­чу­је, већ се пре­ста­нак функ­ци­је предсједника по овом осно­ву са­мо кон­ста­ту­је.

Члан 25.

На­род­на скуп­шти­на мо­же раз­ри­је­ши­ти ду­жно­сти пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран, уко­ли­ко му На­род­на скуп­шти­на из­гла­са не­по­вје­ре­ње или уко­ли­ко по­вје­ре­ну ду­жност не оба­вља у скла­ду са Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком пре­ма по­ступ­ку пред­ви­ђе­ним за из­бор предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог за ра­зр­је­ше­ње из ста­ва 1. овог чла­на мо­ра би­ти обра­зло­жен.

Члан 26.

У слу­ча­ју пре­стан­ка функ­ци­је пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је изабран, На­род­на скуп­шти­на ће на ис­тој, а нај­ка­сни­је на на­ред­ној сјед­ни­ци, за­по­че­ти по­сту­пак избора пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у скла­ду са од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

Ако је пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не пре­стао ман­дат при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран, дужност пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, до из­бо­ра но­вог пред­сјед­ни­ка, вр­ши је­дан од потпредсједника би­ран из ре­да по­сла­ни­ка пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не у На­род­ној скуп­шти­ни, а уко­ли­ко ни­је мо­гу­ће, нај­ста­ри­ји пот­пред­сјед­ник.

б) Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 27.

Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не по­ма­жу пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не у оба­вља­њу по­сло­ва из његове над­ле­жно­сти.

Пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у слу­ча­ју при­вре­ме­не спри­је­че­но­сти, за­мје­њу­је је­дан од потпредсједни­ка, ко­га он од­ре­ди, о че­му оба­вје­шта­ва пот­пред­сјед­ни­ке и ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не. Уко­ли­ко пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ни­је од­ре­дио пот­пред­сјед­ни­ка ко­ји ће га замјењивати, а на­сту­пи­ла је при­вре­ме­на спри­је­че­ност, пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не за­мје­њу­је потпред­сјед­ник, би­ран из ре­да по­сла­ни­ка пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не у На­род­ној скуп­шти­ни, а уко­ли­ко ни­је мо­гу­ће, нај­ста­ри­ји пот­пред­сјед­ник.

На­род­ну скуп­шти­ну мо­же да пред­ста­вља и пот­пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, ко­јег прет­ход­но овла­сти пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не оба­вља­ју по­вје­ре­не ду­жно­сти до по­чет­ка пр­ве сјед­ни­це новоизабраног са­зи­ва На­род­не скуп­шти­не.

Члан 28.

Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не мо­гу под­ни­је­ти остав­ку или би­ти раз­ри­је­ше­ни функ­ци­је, по поступку и на на­чин пред­ви­ђен за пре­ста­нак функ­ци­је пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

У слу­ча­ју пре­стан­ка функ­ци­је пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је изабран, избор пот­пред­сјед­ни­ка вр­ши се по по­ступ­ку и на на­чин пред­ви­ђен за из­бор пред­сјед­ни­ка Народ­не скуп­шти­не.

в) Ге­не­рал­ни се­кре­тар и за­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 29.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не по­ма­же пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не у при­пре­ма­њу и организова­њу сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не и ра­ди дру­ге по­сло­ве ко­је му по­вје­ре На­род­на скуп­шти­на и пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не ру­ко­во­ди Слу­жбом На­род­не скуп­шти­не.

У по­гле­ду пра­ва, ду­жно­сти и од­го­вор­но­сти рад­ни­ка из ра­да и на осно­ву ра­да у Слу­жби На­род­не скупштине ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не има пра­во и ду­жно­сти функ­ци­о­не­ра ко­ји ру­ко­во­ди самостал­ним ор­га­ном др­жав­не упра­ве.

На за­хтјев пред­сјед­ни­штва На­род­не скуп­шти­не и На­род­не скуп­шти­не, ге­не­рал­ни се­кре­тар из­вје­шта­ва Народ­ну скуп­шти­ну и пред­сјед­ни­штво о ра­ду ње­не Слу­жбе.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не је на­ред­бо­да­вац за фи­нан­сиј­ско и ма­те­ри­јал­но по­сло­ва­ње Народне скуп­шти­не и Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не за свој рад и рад Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не од­го­во­ран је Народној скуп­шти­ни и пред­сјед­ни­штву На­род­не скуп­шти­не.

Члан 30.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не има за­мје­ни­ка, ко­ји му по­ма­же у ра­ду.

За­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра за­мје­њу­је ге­не­рал­ног се­кре­та­ра у ври­је­ме ње­го­ве од­сут­но­сти или сприје­че­но­сти и ра­ди дру­ге по­сло­ве ко­је му по­вје­ри ге­не­рал­ни се­кре­тар.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар мо­же има­ти јед­ног или ви­ше по­моћ­ни­ка.

Члан 31.

Ге­не­рал­ном се­кре­та­ру На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је функ­ци­ја при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­ју је име­но­ван остав­ком и ра­зр­је­ше­њем.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар, од­но­сно за­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра, мо­же би­ти раз­ри­је­шен при­је ис­те­ка времена на ко­је је име­но­ван:

- ако се не при­др­жа­ва про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не или не из­вр­ша­ва за­кључ­ке На­род­не скуп­шти­не или се по­на­ша у су­прот­но­сти са њи­ма;
- ако сво­јим ра­дом про­у­зро­ку­је ште­ту или за­не­ма­ру­је и не­у­ред­но оба­вља сво­је ду­жно­сти.

До име­но­ва­ња но­вог ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не, ду­жност ге­не­рал­ног се­кре­та­ра вр­ши замјеник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра.

2. Пред­сјед­ни­штво и Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 32.

Пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не чи­не Пред­сјед­ни­штво На­род­не скуп­шти­не. Сјед­ни­ца­ма Пред­сјед­ни­штва при­су­ству­је и ге­не­рал­ни се­кре­тар.

Члан 33.

Пред­сјед­ни­штво На­род­не скуп­шти­не:

- рас­пра­вља о пи­та­њи­ма ве­за­ним за рад На­род­не скуп­шти­не,
- по­кре­ће ини­ци­ја­ти­ву за ста­вља­ње од­ре­ђе­них пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не на днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не,
- ускла­ђу­је рад рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не,
- бри­не се о са­рад­њи На­род­не скуп­шти­не са Вла­дом и Ви­је­ћем на­ро­да, пар­ла­мен­тар­ној са­рад­њи у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и ван Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, са­рад­њи са дру­гим ор­га­ни­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни,
- да­је са­гла­сност на Пра­вил­ник о ра­ду, си­сте­ма­ти­за­ци­ји и ор­га­ни­за­ци­ји Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не,
- пра­ти спрово­ђе­ње за­кљу­ча­ка На­род­не скуп­шти­не,
- ста­ра се о пра­во­вре­ме­ним од­го­во­ри­ма на по­сла­нич­ка пи­та­ња,
- оба­вља и дру­ге по­сло­ве од­ре­ђе­не овим по­слов­ни­ком.

О ра­ду Пред­сјед­ни­штва На­род­не скуп­шти­не во­ди се за­пи­сник.

Члан 34.

Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не има ко­ор­ди­ни­ра­ју­ћу функ­ци­ју, а у слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним овим пословником до­но­си од­лу­ку.

Члано­ви Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не су: пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, предсједни­ци клу­бо­ва по­сла­ни­ка и пред­став­ни­ци по­сла­нич­ких гру­па.

На сјед­ни­ци Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не уче­ству­је ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, а по позиву пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не сјед­ни­ци мо­гу при­су­ство­ва­ти пред­став­ни­ци Вла­де Ре­пу­бли­ке Српске, пред­сјед­ни­ци рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, за­по­сле­ни рад­ни­ци струч­не слу­жбе На­род­не скуп­шти­не и дру­ги уче­сни­ци.

Сјед­ни­це Ко­ле­ги­ју­ма су јав­не.

Сјед­ни­це Ко­ле­ги­ју­ма, при­је са­зи­ва­ња, а по по­тре­би и при­је одр­жа­ва­ња сва­ке сјед­ни­це На­род­не скупштине, са­зи­ва и во­ди пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Обра­зло­же­ну ини­ци­ја­ти­ву за са­зив сјед­ни­це Ко­ле­ги­ју­ма мо­же под­ни­је­ти сва­ки члан Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не.

На за­хтјев клу­ба по­сла­ни­ка, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не са­зи­ва сјед­ни­цу Ко­ле­ги­ју­ма, нај­ка­сни­је у ро­ку од се­дам да­на од да­на под­но­ше­ња за­хтје­ва.

Ко­ле­ги­јум утвр­ђу­је:

- уса­гла­ше­ни при­је­длог днев­ног ре­да, да­тум и ври­је­ме тра­ја­ња за­сје­да­ња На­род­не скуп­шти­не,
- ори­јен­та­ци­о­ни рас­по­ред ра­да На­род­не скуп­шти­не за пе­ри­од од нај­ма­ње два мје­се­ца, ко­ји са­др­жи да­не у ко­ји­ма су пла­ни­ра­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не и да­не кад је пла­ни­ра­но за­сје­да­ње рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не,
- при­је­длог бро­ја мје­ста у рад­ним ти­је­ли­ма, са при­је­дло­гом пред­сјед­ни­ка рад­них ти­је­ла, ко­ја припада­ју по­је­ди­ним по­сла­нич­ким клу­бо­ви­ма, по­сла­нич­ким гру­па­ма и по­сла­ни­ци­ма ко­ји ни­су у са­ста­ву по­сла­нич­ких клу­бо­ва и по­сла­нич­ких гру­па у На­род­ној скуп­шти­ни,
- ори­јен­та­ци­о­ни рас­по­ред стал­них тер­ми­на за­сје­да­ња стал­них рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не,
- при­су­ство на­ја­вље­них го­сти­ју на скуп­штин­ском за­сје­да­њу и од­лу­чу­је о њи­хо­вом уче­шћу у ра­ду истог.

Ко­ле­ги­јум од­лу­чу­је о при­је­дло­гу пред­ла­га­ча за­ко­на да се оба­ви прет­ход­на рас­пра­ва за­ко­на.

Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не раз­ма­тра пи­та­ња и ини­ци­ја­ти­ве по­сла­ни­ка ко­ји се од­но­се на рад На­род­не скуп­шти­не. О ста­во­ви­ма Ко­ле­ги­ју­ма ко­ји се од­но­се на пи­та­ња и ини­ци­ја­ти­ве пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не оба­вје­шта­ва по­сла­ни­ке.

Сјед­ни­ца Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не је пу­но­ва­жна ако јој при­су­ству­ју пред­сјед­ни­ци клу­бо­ва послани­ка чи­ји чла­но­ви пред­ста­вља­ју ви­ше од по­ло­ви­не свих по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Ако сјед­ни­ца Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не и по дру­гом са­зи­ва­њу ни­је пу­но­ва­жна, а ра­ди се о хит­ним пред­ме­ти­ма, од­лу­ке из над­ле­жно­сти Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не до­но­си пред­сјед­ник На­род­не скупштине.

У слу­ча­је­ви­ма ка­да Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не одлу­чу­је, од­лу­ка је до­не­се­на ако при­је­длог при­хва­те пред­сјед­ни­ци по­сла­нич­ких клу­бо­ва, чи­ји чла­но­ви пред­ста­вља­ју ви­ше од по­ло­ви­не свих по­сла­ни­ка у Народ­ној скуп­шти­ни.

Ве­ћин­ску во­љу Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не по­твр­ђу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

3. Рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не[уреди]

А. Оп­ште од­ред­бе[уреди]

Члан 35.

За раз­ма­тра­ње пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, пред­ла­га­ње ака­та и вр­ше­ње дру­гих по­сло­ва из надле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не обра­зу­ју се ко­ми­си­је, од­бо­ри и са­вје­ти као стал­на рад­на ти­је­ла Народне скуп­шти­не (у да­љем тек­сту: рад­но ти­је­ло).

На­род­на скуп­шти­на мо­же, по­себ­ном од­лу­ком, обра­зо­ва­ти и дру­га стал­на и при­вре­ме­на рад­на ти­је­ла.

Од­лу­ком о осни­ва­њу дру­гих рад­них ти­је­ла уре­ђу­ју се њи­хов на­зив, са­став, над­ле­жност, на­чин ра­да и дру­га пи­та­ња зна­чај­на за функ­ци­о­ни­са­ње тог рад­ног ти­је­ла.

Члан 36.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла ор­га­ни­зу­је рад рад­ног ти­је­ла.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не ускла­ђу­је рад рад­ног ти­је­ла са ра­дом На­род­не скуп­шти­не и дру­гих рад­них ти­је­ла, пред­ла­же днев­ни ред и пред­сје­да­ва сјед­ни­ца­ма рад­ног ти­је­ла, по­кре­ће иниција­ти­ву за раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња из дје­ло­кру­га рад­ног ти­је­ла, ста­ра се о оба­вје­шта­ва­њу рад­ног ти­је­ла и по­сла­ни­ка о про­бле­ми­ма из дје­ло­кру­га рад­ног ти­је­ла, са­ра­ђу­је са пред­сјед­ни­ци­ма других рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, функ­ци­о­не­ри­ма ко­ји ру­ко­во­де ми­ни­стар­стви­ма и по­себ­ним органи­за­ци­ја­ма, ста­ра се о спро­во­ђе­њу за­кљу­ча­ка рад­них ти­је­ла и ра­ди дру­ге по­сло­ве од­ре­ђе­не овим по­слов­ни­ком.

За­мје­ник пред­сјед­ни­ка рад­ног ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не у слу­ча­ју спри­је­че­но­сти или од­сут­но­сти предсјед­ни­ка има ње­го­ва пра­ва, оба­ве­зе и од­го­вор­но­сти од­ре­ђе­не овим по­слов­ни­ком.

Члан 37.

Рад­но ти­је­ло ра­ди у сјед­ни­ца­ма.

Рад­но ти­је­ло мо­же у скла­ду са овим по­слов­ни­ком до­ни­је­ти по­слов­ник о свом ра­ду.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла одр­жа­ва­ју се у сје­ди­шту На­род­не скуп­шти­не, а по по­тре­би, мо­гу се одр­жа­ва­ти и ван сје­ди­шта.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла, у пра­ви­лу, одр­жа­ва­ју се по­не­дјељ­ком.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла са­зи­ва пред­сјед­ник рад­ног тије­ла на сво­ју ини­ци­ја­ти­ву. Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла ду­жан је да са­зо­ве сјед­ни­цу рад­ног ти­је­ла и ако то за­тра­жи пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или ако пред­ло­жи ве­ћи­на чла­но­ва рад­ног ти­је­ла, уз на­во­ђе­ње пи­та­ња ко­ја тре­ба да се раз­мо­тре на сјед­ни­ци.

Члан 38.

Рад­но ти­је­ло мо­же до­ни­је­ти го­ди­шњи про­грам ра­да, о че­му оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Го­ди­шњи про­грам ра­да до­но­си се на по­чет­ку го­ди­не, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка рад­ног ти­је­ла.

Го­ди­шњи про­грам ра­да са­др­жи оба­ве­зно опе­ра­тив­ни дио про­гра­ма, ве­зан уз по­је­ди­нач­на за­сје­да­ња, и темат­ски дио. Те­мат­ски дио са­др­жи ви­ше те­мат­ских рас­пра­ва у рад­ном ти­је­лу, у то­ку го­ди­не, из области ра­да рад­ног ти­је­ла, по оцје­ни ак­ту­ел­но­сти те­ма или у ве­зи са го­ди­шњим про­гра­мом ра­да Народне скуп­шти­не.

Рад­но ти­је­ло мо­же да­ва­ти пријед­ло­ге за го­ди­шњи про­грам ра­да На­род­не скуп­шти­не, нај­ка­сни­је до 1. децем­бра те­ку­ће го­ди­не, за го­ди­шњи про­грам ра­да за на­ред­ну го­ди­ну.

Члан 39.

По­зив за сјед­ни­цу рад­ног ти­је­ла, с при­је­дло­гом днев­ног ре­да, упу­ћу­је се чла­но­ви­ма рад­ног ти­је­ла три да­на прије да­на одр­жа­ва­ња сјед­ни­це.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла мо­же, ка­да за то по­сто­је оправ­да­ни раз­ло­зи, са­зва­ти сјед­ни­цу рад­ног тијела у ро­ку кра­ћем од три да­на, а днев­ни ред за ту сјед­ни­цу мо­же предло­жи­ти и на са­мој сјед­ни­ци.

Ако су пред­сјед­ник и за­мје­ник пред­сјед­ни­ка рад­ног тије­ла од­сут­ни или спри­је­че­ни да бу­ду на сједници, сјед­ни­ци пред­сје­да­ва члан ко­га од­ре­ди пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла.

Ако пред­сјед­ник не са­зо­ве сјед­ни­цу рад­ног ти­је­ла ка­да је то ду­жан да ура­ди, сјед­ни­цу мо­же са­зва­ти пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Члан 40.

Рад­но ти­је­ло мо­же за­у­зи­ма­ти ста­во­ве о пи­та­њи­ма из сво­је над­ле­жно­сти, ако сјед­ни­ци при­су­ству­је већина чла­но­ва, а ста­во­ве за­у­зи­ма ве­ћи­ном гла­со­ва при­сут­них чла­но­ва.

У слу­ча­је­ви­ма ка­да је рад­но ти­је­ло овла­шће­но да до­но­си ак­те и аманд­ма­не на ак­те, до­но­си их ве­ћи­ном гла­со­ва свих чла­но­ва рад­ног ти­је­ла.

Члан 41.

Рад­но ти­је­ло има пра­во пред­ла­га­ња и усва­ја­ња аманд­ма­на на ак­те пред­ло­же­не за раз­ма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни, уко­ли­ко је рад­но ти­је­ло овлашће­но да раз­ма­тра акт по овом по­слов­ни­ку.

Рад­но ти­је­ло мо­же усво­ји­ти аманд­ман, са­мо уз са­гла­сност пред­ла­га­ча, на акт пред­ло­жен за раз­ма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни. Та­кав аманд­ман по­ста­је са­став­ни дио пред­ло­же­ног ак­та, о че­му је рад­но ти­је­ло ду­жно из­ви­је­сти­ти На­род­ну скуп­шти­ну у свом из­вје­шта­ју о раз­ма­тра­њу пред­ло­же­ног ак­та.

Уко­ли­ко рад­но ти­је­ло пред­ло­жи аманд­ман на акт предло­жен за раз­ма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни, о том аманд­ма­ну се у ре­дов­ној про­це­ду­ри из­ја­шња­ва На­род­на скуп­шти­на.

Члан 42.

Рад­но ти­је­ло ду­жно је, ка­да је то од­ре­ђе­но овим по­слов­ни­ком, на за­хтјев На­род­не скуп­шти­не и предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, раз­мо­три­ти сва­ко пи­та­ње из свог дје­ло­кру­га и о то­ме На­род­ној скупшти­ни под­ни­је­ти из­вје­штај, а пи­та­ња из свог дје­ло­кру­га мо­же раз­мо­три­ти и на осно­ву соп­стве­не ини­ци­ја­ти­ве и о то­ме, пре­ма по­тре­би, под­ни­је­ти из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 43.

Рад­на ти­је­ла са­ра­ђу­ју ме­ђу­соб­но о пи­та­њи­ма ко­ја су од за­јед­нич­ког ин­те­ре­са и мо­гу да одр­жа­ва­ју зајед­нич­ке сјед­ни­це.

О пи­та­њи­ма из свог дје­ло­кру­га рад­но ти­је­ло са­ра­ђу­је и са од­го­ва­ра­ју­ћим рад­ним ти­је­ли­ма дру­гих парла­ме­на­та у окви­ру Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, као и пар­ла­ме­на­та по­кра­ји­на, ре­ги­ја, др­жа­ва ре­ги­о­на и дру­гих др­жа­ва.

Члан 44.

Пред­став­ник Вла­де, од­но­сно пред­став­ник дру­гог под­но­си­о­ца при­је­дло­га оба­ве­зно се по­зи­ва да присуству­је сјед­ни­ци на ко­јој се раз­ма­тра ње­гов при­је­длог. Уко­ли­ко је пред­став­ник под­но­си­о­ца приједло­га оправ­да­но од­су­тан са сјед­ни­це рад­ног ти­је­ла, рад­но ти­је­ло мо­же да од­лу­чи да сјед­ни­цу наста­ви у дру­гом тер­ми­ну са при­сут­ним пред­став­ни­ком под­но­си­о­ца при­је­дло­га или да ски­не при­је­длог са днев­ног ре­да рад­ног ти­је­ла и На­род­не скуп­шти­не.

Сјед­ни­ци има пра­во да при­су­ству­је пред­став­ник ми­ни­стар­ства и по­себ­них ор­га­на, од­но­сно ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца ко­ји има­ју јав­на овла­шће­ња, ка­да се на сјед­ни­ци разма­тра пи­та­ње из дје­ло­кру­га тог министар­ства, ор­га­на, од­но­сно ор­га­ни­за­ци­је.

У ра­ду рад­ног ти­је­ла мо­гу уче­ство­ва­ти и струч­ни рад­ни­ци ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја из ста­ва 1. овог члана, ра­ди да­ва­ња струч­них обра­зло­же­ња и об­ја­шње­ња.

У ра­ду рад­ног ти­је­ла мо­гу уче­ство­ва­ти и на­уч­ни и струч­ни рад­ни­ци, као и пред­став­ни­ци дру­штве­них орга­ни­за­ци­ја, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.

Члан 45.

Пред­став­ни­ци не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја, фон­да­ци­ја, син­ди­ка­та и дру­гих удру­же­ња гра­ђа­на, регистрованих у скла­ду са за­ко­ном, мо­гу при­су­ство­ва­ти сјед­ни­ца­ма рад­них ти­је­ла на осно­ву акредитаци­је, ко­ју до­дје­љу­је Ко­ле­ги­јум.

Акре­ди­та­ци­ја се до­дје­љу­је на го­ди­ну да­на, за уче­шће у ра­ду кон­крет­ног рад­ног ти­је­ла, на­кон објављеног јав­ног по­зи­ва, у пра­ви­лу на кра­ју ка­лен­дар­ске го­ди­не, и на тран­спа­рен­тан на­чин спроведеног про­це­са одо­бра­ва­ња, оцје­њу­ју­ћи ве­ли­чи­ну и ва­жност за­ин­те­ре­со­ва­них су­бје­ка­та, као и простор­не и вре­мен­ске ка­па­ци­те­те ра­да рад­них ти­је­ла.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла мо­же из­у­зет­но по­зва­ти и пред­став­ни­ке дру­гих удру­же­ња и гру­па гра­ђа­на, уз прет­ход­ну са­гла­сност рад­ног ти­је­ла, ако се на сјед­ни­ци раз­ма­тра­ју пи­та­ња ди­рект­но ве­за­на за наведене ка­те­го­ри­је.

Ли­ца на­ве­де­на у ста­ву 1. овог чла­на има­ју пра­во уче­шћа у рас­пра­ви, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.

Акре­ди­та­ци­ја се мо­же од­у­зе­ти ако по­ме­ну­ти пред­став­ни­ци не по­шту­ју По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла, од­но­сно дру­ги члан рад­ног ти­је­ла кад пред­сје­да­ва сјед­ни­ци рад­ног ти­је­ла мо­же уда­љи­ти пред­став­ни­ка из ст. 1. и 3. овог чла­на ако не по­шту­је По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Члан 46.

Пред­став­ни­ци ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, стра­них зе­ма­ља и ин­сти­ту­ци­ја мо­гу при­су­ство­ва­ти сјед­ни­ца­ма рад­них ти­је­ла на по­зив пред­сјед­ни­ка рад­ног ти­је­ла.

Пред­став­ни­ци из ста­ва 1. овог чла­на ду­жни су по­што­ва­ти По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та који­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Члан 47.

Рад­но ти­је­ло има пра­во да тра­жи од Вла­де, ми­ни­стар­ста­ва и по­себ­них ор­га­ни­за­ци­ја оба­вје­ште­ња ко­ја су му по­треб­на за рад, као и дру­ге по­дат­ке ко­ји­ма рас­по­ла­жу или су ду­жни да их при­ку­пља­ју или евиден­ти­ра­ју.

Члан 48.

По­сли­је за­вр­ше­ног раз­ма­тра­ња по­је­ди­ног пи­та­ња рад­но ти­је­ло мо­же да под­не­се из­вје­штај На­род­ној скупшти­ни и из ре­да сво­јих чла­но­ва од­ре­ђу­је из­вје­сти­о­ца.

Из­вје­штај рад­ног ти­је­ла са­др­жи: став о раз­ма­тра­ном пи­та­њу ако га је усво­ји­ло рад­но ти­је­ло, амандмане ко­је је рад­но ти­је­ло усво­ји­ло, аманд­ма­не и за­кључ­ке ко­је рад­но ти­је­ло пред­ла­же На­род­ној скуп­шти­ни, те из­не­се­на ми­шље­ња о пи­та­њу ко­је је раз­ма­тра­но.

Члан рад­ног ти­је­ла мо­же о за­у­зе­том ста­ву из­дво­ји­ти ми­шље­ње, што се на ње­гов за­хтјев уно­си у извјештај рад­ног ти­је­ла.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла пот­пи­су­је из­вје­штај рад­ног ти­је­ла и од­го­во­ран је за ње­го­ву вјеродостојност.

Из­вје­сти­лац се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, у скла­ду са ста­во­ви­ма ко­је је за­у­зе­ло рад­но ти­је­ло, из­ја­шња­ва у име рад­ног ти­је­ла о пи­та­њи­ма у ве­зи са из­вје­шта­јем, од­но­сно при­је­дло­гом рад­ног ти­је­ла и не мо­же из­ми­је­ни­ти при­је­длог или од­у­ста­ти од ста­ва рад­ног ти­је­ла, ако га рад­но ти­је­ло ни­је за то овла­сти­ло.

Члан 49.

Члано­ви рад­ног ти­је­ла иза­бра­ни из ре­да спољ­њих чла­но­ва, по­ред на­кна­де тро­шко­ва, оства­ру­ју и пра­во на по­себ­ну на­кна­ду за рад у рад­ном ти­је­лу.

Члан 50.

О ра­ду на сјед­ни­ци рад­ног ти­је­ла во­ди се за­пи­сник.

За­пи­сник са­др­жи основ­не по­дат­ке о ра­ду на сјед­ни­ци, пи­та­њи­ма ко­ја су раз­ма­тра­на, као и из­не­се­на мишље­ња, аманд­ма­не и ста­во­ве ко­је је рад­но ти­је­ло усво­ји­ло.

Усво­је­ни за­пи­сник пот­пи­су­је пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла.

Члан 51.

У то­ку сјед­ни­це рад­ног ти­је­ла мо­же би­ти ис­кљу­че­на јав­ност.

Од­лу­ку о ис­кљу­че­њу јав­но­сти до­но­си рад­но ти­је­ло, на осно­ву обра­зло­же­ног при­је­дло­га пред­сјед­ни­ка или дру­гог чла­на рад­ног ти­је­ла или пред­ла­га­ча ак­та ко­ји се раз­ма­тра.

Б. Јав­на са­слу­ша­ња[уреди]

Члан 52.

Ра­ди при­ба­вља­ња ин­фор­ма­ци­ја, од­но­сно струч­них ми­шље­ња о при­је­дло­гу ак­та ко­ји је у скуп­штин­ској проце­ду­ри, раз­ја­шње­ња по­је­ди­них рје­ше­ња из пред­ло­же­ног или ва­же­ћег ак­та, раз­ја­шње­ња пи­та­ња значајних за при­пре­му при­је­дло­га ак­та или дру­гог пи­та­ња ко­је је у над­ле­жно­сти од­бо­ра, као и ра­ди пра­ће­ња спро­во­ђе­ња и при­мје­не за­ко­на, од­но­сно оства­ри­ва­ња кон­трол­не функ­ци­је На­род­не скуп­шти­не, одбо­ри мо­гу да ор­га­ни­зу­ју јав­на са­слу­ша­ња.

Члан 53.

При­је­длог за ор­га­ни­зо­ва­ње јав­ног са­слу­ша­ња мо­же да под­не­се сва­ки члан од­бо­ра.

Од­лу­ку о ор­га­ни­зо­ва­њу јав­ног са­слу­ша­ња до­но­си од­бор ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног бро­ја чла­но­ва одбора.

О од­лу­ци из ста­ва 2. овог чла­на пред­сјед­ник од­бо­ра оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник од­бо­ра на јав­но са­слу­ша­ње по­зи­ва чла­но­ве од­бо­ра и дру­га ли­ца ко­ја су пред­ви­ђе­на за учешће од­лу­ком из ста­ва 2. овог чла­на.

На­кон јав­ног са­слу­ша­ња, од­бор усва­ја ин­фор­ма­ци­ју о јав­ном са­слу­ша­њу. Пред­сјед­ник од­бо­ра до­ста­вља ин­фор­ма­ци­ју о јав­ном са­слу­ша­њу пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не и уче­сни­ци­ма јав­ног са­слу­ша­ња.

Јав­но са­слу­ша­ње се ор­га­ни­зу­је и кад то за­кључ­ком на­ло­жи На­род­на скуп­шти­на.

В. По­себ­не од­ред­бе[уреди]

3.1. Ко­ми­си­је На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 54.

Ко­ми­си­је На­род­не скуп­шти­не су:

- Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње и
- Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја.


Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње

Члан 55.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам члано­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Ли­сту кан­ди­да­та за из­бор пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње под­но­си предсједавају­ћи пр­ве сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, на осно­ву прет­ход­ног до­го­во­ра са пред­сјед­ни­ци­ма клу­бо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па.

Пред­сјед­ник Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње би­ра се из ре­да по­ли­тич­ке пар­ти­је ко­ја је до­би­ла нај­ве­ћи број по­сла­нич­ких мје­ста у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 56.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње:

- под­но­си из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни са при­је­дло­гом за по­твр­ду ман­да­та на осно­ву ак­та ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра;
- под­но­си из­вје­штај ко­јим се кон­ста­ту­је пре­ста­нак ман­да­та на осно­ву пра­во­сна­жног ак­та ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра;
- раз­ма­тра пи­та­ња при­мје­не и ус­кра­ћи­ва­ња иму­ни­те­та на­род­них по­сла­ни­ка у слу­ча­је­ви­ма утвр­ђе­ним Уставом и за­ко­ном;
- раз­ма­тра и дру­га пи­та­ња у ве­зи са ман­дат­но-иму­ни­тет­ским пра­ви­ма на­род­них по­сла­ни­ка;
- утвр­ђу­је при­је­дло­ге за из­бор, име­но­ва­ње и ра­зр­је­ше­ње из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, осим прије­дло­га ко­је утвр­ђу­ју дру­ги ор­га­ни од­ре­ђе­ни Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком;
- са­ра­ђу­је са од­го­ва­ра­ју­ћим ор­га­ни­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма у рје­ша­ва­њу ка­дров­ске по­ли­ти­ке у Ре­пу­бли­ци;
- обез­бје­ђу­је де­мо­крат­ско пред­ла­га­ње и утвр­ђи­ва­ње кан­ди­да­та за но­си­о­це функ­ци­ја ко­је би­ра или имену­је На­род­на скуп­шти­на, а Ко­ми­си­ја пред­ла­же.

Из­вје­штај ко­ји се од­но­си на пи­та­ња у ве­зи са ман­дат­но-иму­ни­тет­ским пра­ви­ма на­род­них по­сла­ни­ка подно­си се при­је утвр­ђи­ва­ња днев­ног ре­да, осим на пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.


Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја

Члан 57.

Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 58.

Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја:

- од­лу­чу­је о ма­те­ри­јал­ним и дру­гим усло­ви­ма за рад На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске;
- утвр­ђу­је при­је­длог за обез­бје­ђе­ње сред­ста­ва у бу­џе­ту за рад На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске, на при­је­длог ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не;
- раз­ма­тра на­црт и при­је­длог бу­џе­та у ди­је­лу сред­ста­ва пред­ви­ђе­них за рад На­род­не скуп­шти­не Републи­ке Срп­ске;
- при­пре­ма и пред­ла­же про­пи­се ко­ји­ма се утвр­ђу­ју пи­та­ња оства­ри­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти по­сла­ни­ка;
- доно­си про­пи­се о на­кна­да­ма и дру­гим при­ма­њи­ма на­род­них по­сла­ни­ка и функ­ци­о­не­ра ко­је би­ра или имену­је На­род­на скуп­шти­на, као и функ­ци­о­не­ра ко­ји­ма је пре­ста­ла функ­ци­ја;
- оба­вља по­сло­ве у ве­зи са обез­бје­ђе­њем слу­жбе­них ста­но­ва за по­тре­бе на­род­них по­сла­ни­ка и функционе­ра, рас­по­ла­же тим ста­но­ви­ма, од­лу­чу­је о њи­хо­вом до­дје­љи­ва­њу на ко­ри­шће­ње, за­мје­ни и једнократ­ном пре­но­су пра­ва ко­ри­шће­ња у скла­ду са за­ко­ном;
- доно­си по­је­ди­нач­не ак­те о ста­ту­сним пи­та­њи­ма на­род­них по­сла­ни­ка и функ­ци­о­не­ра, а ко­је би­ра и имену­је На­род­на скуп­шти­на, ако за­ко­ном ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но;
- одлу­чу­је о при­вре­ме­ном смје­шта­ју функ­ци­о­не­ра ко­је би­ра или име­ну­је На­род­на скуп­шти­на;
- усваја го­ди­шњи план јав­них на­бав­ки ро­бе, вр­ше­ња услу­га и из­во­ђе­ња ра­до­ва у На­род­ној скуп­шти­ни Репу­бли­ке Срп­ске;
- до­но­си про­пи­се о рас­по­дје­ли сред­ста­ва за рад по­сла­нич­ких клу­бо­ва и по­сла­нич­ких гру­па;
- доно­си про­пи­се о на­кна­да­ма за рад спољ­них чла­но­ва у рад­ним ти­је­ли­ма;
- до­но­си про­пи­се о са­др­жа­ју, об­ли­ку и на­чи­ну во­ђе­ња еви­ден­ци­ја по­сла­нич­ких ле­ги­ти­ма­ци­ја;
- до­но­си од­лу­ке о нов­ча­ним ка­зна­ма на­род­ним по­сла­ни­ци­ма на­кон из­ре­че­них мје­ра из чла­на 169. овог по­слов­ни­ка;
- даје са­гла­сност на ак­те слу­жбе дру­гих ор­га­на ка­да је за­ко­ном пред­ви­ђе­но да на те ак­те са­гла­сност да­је рад­но тије­ло На­род­не скуп­шти­не и ра­ди дру­ге по­сло­ве пред­ви­ђе­не дру­гим про­пи­сом;
- обавља и дру­ге по­сло­ве из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ка­да то за­тра­жи На­род­на скуп­шти­на.

3.2. Стал­ни од­бо­ри На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 59.

1. Од­бор за устав­на пи­та­ња;
2. За­ко­но­дав­ни од­бор;
3. Од­бор за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву;
4. Од­бор за ре­ви­зи­ју;
5. Од­бор за при­вре­ду;
6. Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет;
7. Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња;
8. Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не;
9. Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу;
10. Од­бор за без­бјед­ност;
11. Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње;
12. Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор;
13. Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка;
14. Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти;
15. Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду;
16. Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту;
17. Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку;
18. Од­бор за пи­та­ња дје­це, мла­дих и спор­та;
19. Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву;
20. Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам.


Од­бор за устав­на пи­та­ња

Члан 60.

Од­бор за устав­на пи­та­ња има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник и шест чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скупшти­ни и три спољ­на чланa ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је по функ­ци­ји пред­сјед­ник Од­бо­ра за устав­на пи­та­ња.

Јед­ног стал­ног по­сма­тра­ча у Од­бо­ру де­ле­ги­ра Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на у скла­ду са за­ко­ном.

Члан 61.

Од­бор за устав­на пи­та­ња:

- пра­ти и про­у­ча­ва при­мје­ну и оства­ри­ва­ње Уста­ва;
- раз­ма­тра пи­та­ња у ве­зи са уса­гла­ша­ва­њем за­ко­на са Уста­вом и на­чел­на пи­та­ња устав­ног ка­рак­те­ра и ор­га­ни­зу­је рад на из­у­ча­ва­њу раз­во­ја устав­ног си­сте­ма;
- ини­ци­ра и пред­ла­же На­род­ној скуп­шти­ни мје­ре ра­ди ефи­ка­сни­јег оства­ри­ва­ња Уста­ва;
- раз­ма­тра при­је­дло­ге да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва, при­пре­ма на­црт аманд­ма­на, а на­кон јав­не распра­ве о на­цр­ту утвр­ђу­је при­је­длог устав­них аманд­ма­на, а по по­тре­би и при­је­длог устав­ног за­ко­на за спро­во­ђе­ње устав­них аманд­ма­на;
- раз­ма­тра оба­вје­ште­ња, при­је­дло­ге и ми­шље­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске о оства­ри­ва­њу уставности и за­ко­ни­то­сти;
- утвр­ђу­је од­го­вор Устав­ном су­ду Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Устав­ном су­ду Бо­сне и Хер­це­го­ви­не по­во­дом покре­ну­тог по­ступ­ка за оцје­ну устав­но­сти за­ко­на или устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти дру­гих оп­штих ака­та пред Устав­ним су­дом;
- раз­ма­тра при­је­дло­ге о про­ду­же­њу, од­но­сно скра­ће­њу ман­да­та на­род­них по­сла­ни­ка;
- оба­вља и дру­ге по­сло­ве у ве­зи са оства­ри­ва­њем Уста­ва и раз­во­јем устав­ног си­сте­ма.


За­ко­но­дав­ни од­бор

Члан 62.

За­ко­но­дав­ни од­бор има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 63.

За­ко­но­дав­ни од­бор:

- раз­ма­тра на­цр­те и при­је­дло­ге за­ко­на и дру­гих ака­та ко­је до­но­си На­род­на скуп­шти­на са ста­но­ви­шта њи­хо­ве ускла­ђе­но­сти са Уста­вом и прав­ним си­сте­мом, као и у по­гле­ду прав­не об­ра­де;
- раз­ма­тра при­је­дло­ге и за­хтје­ве за да­ва­ње аутен­тич­них ту­ма­че­ња за­ко­на и дру­гих ака­та, да­је о то­ме ми­шље­ње На­род­ној скуп­шти­ни и утвр­ђу­је при­је­дло­ге аутен­тич­ног ту­ма­че­ња;
- пра­ти из­гра­ђи­ва­ње прав­ног си­сте­ма и да­је На­род­ној скуп­шти­ни ми­шље­ња и при­је­дло­ге о на­чел­ним питањи­ма из­гра­ђи­ва­ња тог си­сте­ма;
- под­но­си При­је­длог по­слов­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- да­је ми­шље­ња и при­је­дло­ге о уго­во­ри­ма ка­да На­род­на скуп­шти­на уче­ству­је у њи­хо­вом за­кљу­чи­ва­њу;
- утвр­ђу­је пре­чи­шће­не тек­сто­ве за­ко­на и дру­гих оп­штих ака­та у На­род­ној скуп­шти­ни, ако је овла­шћен;
- ра­ди дру­ге по­сло­ве ко­је од­ре­ди пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или На­род­на скуп­шти­на.

Члан 64.

Ако се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, при­ли­ком разма­тра­ња при­је­дло­га за­ко­на или дру­гог ак­та, предло­же бит­не из­мје­не и до­пу­не, Од­бор на тра­же­ње На­род­не скуп­шти­не да­је ми­шље­ња, од­но­сно приједлоге у ве­зи са пред­ло­же­ним из­мје­на­ма и до­пу­на­ма.


Од­бор за за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву

Члан 65.

Од­бор за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсједни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 66.

Од­бор за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву, раз­ма­тра пи­та­ња у обла­сти­ма у ко­ји­ма На­род­на скупшти­на до­но­си за­ко­не и дру­ге оп­ште ак­те, а ко­ји се од­но­се на:

- осни­ва­ње, ор­га­ни­за­ци­ју и функ­ци­о­ни­са­ње ор­га­на вла­сти и др­жав­не упра­ве;
- по­ли­тич­ко ор­га­ни­зо­ва­ње и удру­жи­ва­ње гра­ђа­на, вјер­ске за­јед­ни­це, из­бор­ни си­стем и ре­фе­рен­дум;
- људ­ска пра­ва, сло­бо­де, ду­жно­сти чо­вје­ка и гра­ђа­ни­на;
- оства­ри­ва­ње рав­но­прав­но­сти на­ро­да;
- ор­га­ни­за­ци­ју ре­со­ра уну­тра­шњих по­сло­ва;
- ор­га­ни­за­ци­ју и рад пра­во­суд­них ор­га­на, адво­ка­ту­ре, но­та­ра и дру­гих ви­до­ва прав­не по­мо­ћи;
- имо­вин­ско-прав­не и обли­га­ци­о­не од­но­се;
- пре­мјер и ка­та­стар не­крет­ни­на;
- еви­ден­ци­ју до­ба­ра и екс­про­при­ја­ци­ју;
- ка­зне­ну по­ли­ти­ку и си­стем из­вр­ше­ња санк­ци­ја;
- суд­ске и управ­не по­ступ­ке, ам­не­сти­ју и по­ми­ло­ва­ње;
- др­жа­вљан­ство, пре­би­ва­ли­ште и бо­ра­ви­ште гра­ђа­на, ма­тич­не књи­ге, лич­на име­на и лич­не кар­те;
- ре­пу­блич­ке пра­зни­ке, ре­пу­блич­ка од­ли­ко­ва­ња, на­гра­де и дру­га при­зна­ња;
- ре­пу­блич­ке сим­бо­ле;
- пра­ва, ду­жно­сти и од­го­вор­но­сти но­си­ла­ца јав­них функ­ци­ја и
- дру­га пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, ка­да то тра­жи На­род­на скуп­шти­на.


Од­бор за ре­ви­зи­ју

Члан 67.

Од­бор за ре­ви­зи­ју има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 68.

Од­бор за ре­ви­зи­ју:

- раз­ма­тра из­вје­шта­је по оба­вље­ним ре­ви­зи­ја­ма Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју бу­џет­ских и дру­гих прав­них ли­ца;
- раз­ма­тра го­ди­шње пла­но­ве за ре­ви­зи­ју Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју;
- да­је ини­ци­ја­ти­ву за про­фе­си­о­нал­ну оцје­ну ра­да Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју сва­ке че­ти­ри го­ди­не;
- раз­ма­тра из­вје­штај слу­жбе ко­ја је вр­ши­ла про­фе­си­о­нал­ну оцје­ну ра­да Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју;
- по потре­би зах­ти­је­ва од Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју да из­вр­ши по­себ­не ре­ви­зи­је;
- одре­ђу­је пла­ту и на­кна­де глав­ног ре­ви­зо­ра и за­мје­ни­ка глав­ног ре­ви­зо­ра;
- да­је при­је­дло­ге На­род­ној скуп­шти­ни о сма­ње­њу бу­џе­та бу­џет­ских ко­ри­сни­ка, на осно­ву на­ла­за и препо­ру­ка из из­вје­шта­ја о ре­ви­зи­ји;
- усва­ја го­ди­шњи бу­џет­ски за­хтјев Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју;
- упу­ћу­је На­род­ној скуп­шти­ни на раз­ма­тра­ње све не­га­тив­не из­вје­шта­је Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју и
- раз­ма­тра и дру­га пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, кад то тра­жи На­род­на скуп­шти­на.


Од­бор за при­вре­ду

Члан 69.

Од­бор за при­вре­ду има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 70.

Од­бор за при­вре­ду раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- дру­штве­но-еко­ном­ски и тех­но­ло­шки раз­вој Ре­пу­бли­ке;
- еко­ном­ске по­ли­ти­ке;
- раз­вој­не про­гра­ме и про­јек­те;
- пла­ни­ра­ње и про­стор­ни план Ре­пу­бли­ке;
- раз­вој ма­ње раз­ви­је­них оп­шти­на и ре­ги­о­на;
- енер­ге­ти­ку, ин­ду­стри­ју, руд­но бла­го и дру­га при­вред­на бо­гат­ства;
- раз­ма­тра пла­но­ве ра­да и из­вје­шта­је о ра­ду ор­га­ни­за­ци­ја за­ду­же­них за спро­во­ђе­ње про­це­са приватизаци­је, по­себ­но у ди­је­лу ко­ји се од­но­си на пла­но­ве и спро­во­ђе­ње пла­но­ва при­ва­ти­за­ци­је државног ка­пи­та­ла;
- по по­тре­би под­но­си за­хтјев над­ле­жној ор­га­ни­за­ци­ји за под­но­ше­ње ин­фор­ма­ци­је о по­је­ди­нач­ним поступци­ма при­ва­ти­за­ци­је;
- раз­ма­тра из­вје­шта­је над­ле­жног ор­га­на о из­вр­ше­ној ре­ви­зи­ји при­ва­ти­за­ци­је др­жав­ног ка­пи­та­ла у преду­зе­ћи­ма и бан­ка­ма;
- под­но­си из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни по раз­ма­тра­ним из­вје­шта­ји­ма над­ле­жних ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја за спро­во­ђе­ње при­ва­ти­за­ци­је и ре­ви­зи­је при­ва­ти­за­ци­је др­жав­ног ка­пи­та­ла у пред­у­зе­ћи­ма и бан­ка­ма;
- са­о­бра­ћај и ве­зе, из­град­њу и одр­жа­ва­ње са­о­бра­ћај­ни­ца, из­град­њу ин­ве­сти­ци­о­них обје­ка­та;
- стам­бе­ну по­ли­ти­ку, ко­му­нал­не дје­лат­но­сти, гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште, про­стор­но и ур­ба­ни­стич­ко планирање;
- дру­га пи­та­ња из обла­сти при­вре­де ка­да то тра­жи На­род­на скуп­шти­на.

Од­бор за при­вре­ду у окви­ру сво­је над­ле­жно­сти раз­ма­тра при­је­дло­ге и за­хтје­ве При­вред­не ко­мо­ре и синдикатā, ко­је му они упу­те.


Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет

Члан 71.

Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ник Од­бо­ра би­ра се из ре­да по­ли­тич­ке пар­ти­је, ко­ја је до­би­ла нај­ве­ћи број по­сла­нич­ких мјеста у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 72.

Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- ре­пу­блич­ки бу­џет;
- Аген­ци­ју за бан­кар­ство Ре­пу­бли­ке Срп­ске;
- фи­нан­си­ра­ње оп­штих по­тре­ба;
- по­ре­зе, так­се и дру­ге да­жби­не;
- зај­мо­ве и за­ду­же­ња Ре­пу­бли­ке;
- игре на сре­ћу;
- оси­гу­ра­ње имо­ви­не и ли­ца;
- фи­нан­си­ра­ње бр­жег раз­во­ја ма­ње раз­ви­је­них оп­шти­на и ре­ги­о­на и до­пун­ска сред­ства оп­шти­на­ма;
- кре­дит­но-мо­не­тар­ни, де­ви­зни и бан­кар­ски си­стем, фи­нан­сиј­ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је при­ку­пља­ју штед­не уло­ге и штед­њу;
- дру­га пи­та­ња из обла­сти фи­нан­си­ја ка­да то за­тра­жи На­род­на скуп­шти­на.

Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет, та­ко­ђе, раз­ма­тра и фи­нан­сиј­ске усло­ве и по­сље­ди­це до­но­ше­ња ака­та у Народ­ној скуп­шти­ни.


Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња

Члан 73.

Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни, а два спољ­на чла­на би­ра На­род­на скуп­шти­на, на при­је­длог Удру­же­ња пен­зи­о­не­ра Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња:

- раз­ма­тра ин­фор­ма­ци­је Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Фон­да пен­зиј­ског и ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња о ста­њу у обла­сти пен­зиј­ског и ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња;
- раз­ма­тра ин­фор­ма­ци­је Удру­же­ња пен­зи­о­не­ра Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ко­је се од­но­се на по­ло­жај пен­зи­о­не­ра;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о ста­њи­ма и уоче­ним про­бле­ми­ма ма­те­ри­јал­ног по­ло­жа­ја и оства­ри­ва­ња за­кон­ских пра­ва пен­зи­о­не­ра;
- рас­пра­вља у по­ступ­ку до­но­ше­ња за­ко­на и дру­гих ака­та, ко­ји се од­но­се на ин­те­ре­се и пра­ва пензионера;
- раз­ма­тра и дру­га пи­та­ња из обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња ка­да то за­тра­жи На­род­на скупшти­на.


Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не

Члан 74.

Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 75.

Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- област за­шти­те и уна­пре­ђе­ња жи­вот­не сре­ди­не,
- очу­ва­ње, раз­вој и ра­ци­о­нал­но ко­ри­шће­ње при­род­них ре­сур­са,
- пи­та­ња из обла­сти по­љо­при­вре­де и по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта, за­дру­гар­ства и се­ла, шу­ме и шум­ског земљи­шта, во­де и во­до­то­ке, енер­ге­ти­ку, ди­вљач и ри­бе, руд­но бла­го и дру­га при­род­на бо­гат­ства,
- спре­ча­ва­ња и от­кла­ња­ња за­га­ђи­ва­ња при­род­них ре­сур­са, као и дру­ге на­чи­не и из­во­ре угро­жа­ва­ња живот­не сре­ди­не.


Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу

Члан 76.

Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у Народ­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ник Од­бо­ра би­ра се из ре­да опо­зи­ци­је.

Члано­ви од­бо­ра, по пра­ви­лу, тре­ба да ак­тив­но по­зна­ју је­дан свјет­ски је­зик.

Члан 77.

Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу раз­ма­тра пи­та­ња ко­ја се од­но­се на:

- пра­ће­ње и ускла­ђи­ва­ње прав­ног си­сте­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске са прав­ним си­сте­мом Европ­ске уни­је,
- раз­ма­тра­ње на­цр­та и при­је­дло­га за­ко­на пу­тем ко­јих се у скла­ду са оба­ве­за­ма ко­је за Бо­сну и Херцего­ви­ну и Ре­пу­бли­ку Срп­ску про­из­и­ла­зе из про­це­са при­дру­жи­ва­ња са Европ­ском уни­јом, вр­ши усклађи­ва­ње прав­ног си­сте­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске са прав­ним си­сте­мом Европ­ске уни­је,
- раз­ма­тра­ње Упо­ред­ног при­ка­за ускла­ђе­но­сти на­цр­та, од­но­сно при­је­дло­га за­ко­на са ЕU ac­qu­is, Изја­ве о ускла­ђе­но­сти на­цр­та, од­но­сно при­је­дло­га за­ко­на са EU ac­qu­is, те ми­шље­ња Вла­де Републике Срп­ске о сте­пе­ну ускла­ђе­но­сти на­цр­та, од­но­сно при­је­дло­га за­ко­на са EU ac­qu­is,
- раз­ма­тра­ње спо­ра­зу­ма ко­је Ре­пу­бли­ка за­кљу­чи са др­жа­ва­ма и ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, уз пристанак Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не,
- пра­ће­ње про­гра­ма по­мо­ћи и са­рад­ње са Европ­ском уни­јом,
- раз­ма­тра­ње ме­ђу­на­род­них од­но­са и ре­ги­о­нал­не са­рад­ње, те по­ли­тич­ких и еко­ном­ских ак­ту­ел­но­сти од по­себ­ног ин­те­ре­са за Ре­пу­бли­ку,
- пра­ће­ње и функ­ци­о­ни­са­ње ак­тив­но­сти пред­став­ни­шта­ва и пред­став­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске у иностранству,
- пра­ће­ње за­сту­пље­но­сти пред­став­ни­ка из Ре­пу­бли­ке Срп­ске у пред­став­ни­штви­ма Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у ино­стран­ству,
- ус­по­ста­вља­ње и одр­жа­ва­ње са­рад­ње са пар­ла­мен­ти­ма Ср­би­је и Цр­не Го­ре, у скла­ду са Уста­вом,
- ус­по­ста­вља­ње и одр­жа­ва­ње са­рад­ње са пар­ла­мен­ти­ма по­кра­ји­на, ре­ги­ја, зе­ма­ља ре­ги­о­на, дру­гим земљама и ин­сти­ту­ци­ја­ма Европ­ске уни­је,
- ус­по­ста­вља­ње са­рад­ње са ре­ле­вант­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и фон­да­ци­ја­ма из Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и ино­стран­ства, са ци­љем при­бли­жа­ва­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не европ­ским ин­те­гра­ци­о­ним про­це­си­ма.


Од­бор за без­бјед­ност

Члан 78.

Од­бор за без­бјед­ност има се­дам чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Пред­сјед­ник и за­мје­ник пред­сјед­ни­ка су уви­јек из разли­чи­тих пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка, с тим што се пред­сјед­ник од­бо­ра би­ра из ре­да опо­зи­ци­је.

Члан 79.

Од­бор за без­бјед­ност, по­ред оста­лог, ба­ви се сље­де­ћим:

- раз­ма­тра ста­ње при­пре­ма за од­бра­ну у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и пред­ла­же мје­ре На­род­ној скуп­шти­ни за утвр­ђи­ва­ње по­ли­ти­ке без­бјед­но­сти;
- пра­ти ак­тив­но­сти ин­сти­ту­ци­ја и ор­га­на без­бјед­но­сти у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, у ци­љу уви­да у остваривање за­цр­та­не по­ли­ти­ке у овим обла­сти­ма, те мо­же тра­жи­ти да до­ста­ве ин­фор­ма­ци­је о активности­ма и пред­у­зе­тим мје­ра­ма по сва­ком пи­та­њу из њи­хо­вог до­ме­на ра­да;
- раз­ма­тра, да­је су­ге­сти­је и ми­шље­ње на за­кон­ске про­јек­те из oбласти без­бјед­но­сти, као и на дру­ге за­кон­ске про­јек­те ко­ји су у ве­зи са од­бра­ном и без­бјед­но­шћу;
- уче­ству­је у рас­пра­ви и до­но­ше­њу бу­џе­та без­бјед­но­сти у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, ре­дов­но пра­ти остваривање бу­џе­та у овим обла­сти­ма, раз­ма­тра из­вје­шта­је Глав­не ре­ви­зи­је о кон­тро­ли фи­нан­сиј­ског из­вје­шта­ја ин­сти­ту­ци­ја у овој обла­сти и о то­ме до­ста­вља из­вје­шта­је На­род­ној скуп­шти­ни;
- раз­ма­тра пи­та­ња из до­ме­на ра­да ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја без­бјед­но­сти, да­је ми­шље­ње, ста­во­ве и препору­ке, те пред­ла­же На­род­ној скуп­шти­ни пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих мје­ра;
- оства­ру­је увид и уче­ству­је у кон­тро­ли за­ко­ни­то­сти ра­да ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја без­бјед­но­сти;
- о ак­ту­ел­ним пи­та­њи­ма из без­бјед­но­сти мо­же ор­га­ни­зо­ва­ти отво­ре­не или за­тво­ре­не рас­пра­ве пред одбором, у ци­љу про­вје­ре ста­во­ва и фор­ми­ра­ња ко­нач­них при­је­дло­га за На­род­ну скуп­шти­ну;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о ста­њу и уоче­ним про­бле­ми­ма у обла­сти од­бра­не и без­бјед­но­сти, до ко­јих до­ђе у свом ра­ду, те пред­ла­же пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих мје­ра;
- вр­ши пар­ла­мен­тар­ни над­зор у обла­сти без­бјед­но­сти у скла­ду са за­ко­ном;
- оства­ру­је са­рад­њу са срод­ним до­ма­ћим и ме­ђу­на­род­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма;
- ана­ли­зи­ра и пред­у­зи­ма мје­ре у слу­ча­ју ван­ред­них си­ту­а­ци­ја и еле­мен­тар­них не­по­го­да.


Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње

Члан 80.

Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсједни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 81.

Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- обра­зо­ва­ње, вас­пи­та­ње, на­у­ку, кул­ту­ру, тех­нич­ку кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње;
- из­да­вач­ку и би­бли­о­теч­ку дје­лат­ност;
- за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре;
- ко­ри­шће­ње ар­хив­ске гра­ђе и исто­риј­ског на­сље­ђа и оби­ље­жа­ва­ње исто­риј­ских до­га­ђа­ја.


Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор

Члан 82.

Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор има се­дам чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 83.

Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор:

- ис­пи­ту­је и раз­ма­тра пред­став­ке и при­је­дло­ге ко­је гра­ђа­ни, при­вред­на дру­штва и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је и за­јед­ни­це упу­ћу­ју На­род­ној скуп­шти­ни и, пре­ма по­тре­би, пред­ла­же над­ле­жним ор­га­ни­ма и организација­ма мје­ре рје­ша­ва­ња пи­та­ња и про­бле­ма из­не­се­них у при­је­дло­зи­ма и о то­ме оба­вје­шта­ва подно­си­о­це;
- про­у­ча­ва пред­став­ке и при­је­дло­ге ко­јим гра­ђа­ни, при­вред­на дру­штва и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је и заједнице ука­зу­ју на не­до­стат­ке у за­ко­ну и дру­гим ак­ти­ма ко­ји про­из­и­ла­зе из нео­д­го­ва­ра­ју­ћих рјешења или ука­зу­ју на не­пра­вил­но спро­во­ђе­ње њи­хо­вих од­ре­да­ба од над­ле­жних ор­га­на, ра­ди предузимања по­треб­них мје­ра и о то­ме оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну;
- са­ра­ђу­је са ом­буд­сме­ни­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не;
- пра­ти и раз­ма­тра пи­та­ња и по­ја­ве у ве­зи са спро­во­ђе­њем по­ли­ти­ке и из­вр­ша­ва­ња за­ко­на и дру­гих пропи­са и ака­та ко­ји се од­но­се на рас­по­ла­га­ње сред­стви­ма, рас­по­дје­лу до­би­ти, за­шти­ту сво­ји­не, начин оства­ри­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти др­жав­них ор­га­на, пред­у­зе­ћа и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о уоче­ним про­бле­ми­ма по­во­дом раз­ма­тра­ња пред­став­ки и при­је­дло­га и пред­ла­же пред­у­зи­ма­ње по­треб­них мје­ра.


Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка

Члан 84.

Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка има се­дам чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, замје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скупштини.

Члан 85.

Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка:

- оства­ру­је кон­тро­лу за­ко­ни­то­сти ра­да ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја ко­ји у дје­ло­кру­гу свог ра­да оба­вља­ју посло­ве од зна­ча­ја за оства­ри­ва­ње пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о ста­њу и уоче­ним про­бле­ми­ма у обла­сти оства­ри­ва­ња пра­ва из­бје­гла, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка.


Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти

Члан 86.

Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти има се­дам чла­но­ва: предсјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 87.

Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти утвр­ђу­је и пра­ти спро­во­ђе­ње по­ли­ти­ке рав­но­прав­но­сти и за­шти­те људ­ских пра­ва, а у по­ступ­ку до­но­ше­ња за­ко­на и дру­гих про­пи­са има пра­ва и ду­жно­сти над­ле­жног рад­ног ти­је­ла у под­руч­ју ко­је се од­но­си на оства­ри­ва­ње рав­но­прав­но­сти и за­шти­ту људ­ских пра­ва с об­зи­ром на национал­ну, вјер­ску, ра­сну и пол­ну при­пад­ност, со­ци­јал­ни ста­тус и ста­ро­сну доб, као и по­др­шку лицима са ин­ва­ли­ди­те­том и сма­ње­ном рад­ном спо­соб­но­шћу, брак и по­ро­ди­цу, ста­ра­тељ­ство и на­сље­ђи­ва­ње.

Од­бор ак­тив­но уче­ству­је у по­ступ­ку уна­пре­ђи­ва­ња пра­ва на рав­но­прав­ност и за­шти­ту гра­ђа­на и предлаже мје­ре за укла­ња­ње свих об­ли­ка дис­кри­ми­на­ци­је, а по­себ­но ко­ја се од­но­се на рад и запошљавање, соци­јал­ну и здрав­стве­ну за­шти­ту, обра­зо­ва­ње, из­бор­но за­ко­но­дав­ство, кул­ту­ру и информиса­ње и зашти­ту од на­си­ља у по­ро­ди­ци.


Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду

Члан 88.

Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 89.

Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду раз­ма­тра:

- раз­вој по­љо­при­вре­де и се­о­ских под­руч­ја,
- по­љо­при­вред­но за­дру­гар­ство,
- одр­жив раз­вој ру­рал­них под­руч­ја и за­шти­ту свих при­род­них ре­сур­са,
- про­из­вод­њу и про­мет хра­не (биљ­ног и ани­мал­ног по­ри­је­кла),
- про­мет свих вр­ста хе­миј­ских сред­ста­ва у про­из­вод­њи хра­не,
- за­шти­ту би­ља­ка и жи­во­ти­ња од бо­ле­сти и ште­то­чи­на,
- ста­ње по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта, шум­ског зе­мљи­шта, во­де, во­до­то­ка и оба­ле,
- ин­фра­струк­ту­ру се­о­ског под­руч­ја,
- ста­ње у обла­сти уз­го­ја ди­вља­чи и ри­бе,
- екс­пло­а­та­ци­ју шу­ма,
- очу­ва­ње и за­шти­ту шу­ма,
- пла­ни­ра­ње и упра­вља­ње шу­ма­ма,
- упра­вља­ње вод­ним ре­сур­си­ма и по­бољ­ша­ње ре­сур­са вод­ног ре­жи­ма и
- си­стем за на­вод­ња­ва­ње.


Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту

Члан 90.

Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и седам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни, а два чла­на на при­је­длог удру­же­ња од јав­ног ин­те­ре­са из обла­сти бо­рач­ко-ин­ва­лид­ске зашти­те.

Члан 91.

Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту у дје­ло­кру­гу свог ра­да:

- пра­ти спро­во­ђе­ње и утвр­ђи­ва­ње по­ли­ти­ке ко­ја се од­но­си на по­себ­ну за­шти­ту пра­ва ове по­пу­ла­ци­је;
- пра­ти пи­та­ња оства­ри­ва­ња по­себ­них пра­ва бо­ра­ца, рат­них вој­них ин­ва­ли­да, по­ро­ди­ца по­ги­ну­лих и неста­лих бо­ра­ца и ци­вил­них жр­та­ва ра­та;
- во­ди ра­чу­на о за­шти­ти вој­них и ци­вил­них ин­ва­ли­да из Дру­гог свјет­ског ра­та;
- бри­не се о стан­дар­ду, со­ци­јал­ном ста­ту­су, обра­зо­ва­њу, шко­ло­ва­њу и дру­гим по­тре­ба­ма ове популације.


Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку

Члан 92.

Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку у дје­ло­кру­гу свог ра­да раз­ма­тра пи­та­ња ко­ја се од­но­се на:

- здрав­стве­но оси­гу­ра­ње,
- здрав­стве­ну за­шти­ту,
- дје­чи­ју за­шти­ту,
- со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку и со­ци­јал­ну за­шти­ту,
- за­шти­ту ста­рих и из­не­мо­глих ли­ца,
- пи­та­ња из обла­сти ра­да и рад­них од­но­са,
- за­шти­ту на ра­ду
- за­по­шља­ва­ње.


Од­бор за пи­та­ња дје­це, мла­дих и спор­та

Члан 93.

Од­бор за пи­та­ња дје­це, мла­дих и спор­та има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва. Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них посланика и два спољ­на чла­на на при­је­длог Омла­дин­ског са­вје­та Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Од­бор за пи­та­ња мла­дих:

- раз­ма­тра за­кон­ске при­је­дло­ге, стра­те­ги­је, ин­фор­ма­ци­је, из­вје­шта­је и го­ди­шње пла­но­ве ра­да републич­ких ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја, ко­је су над­ле­жне за област омла­дин­ске по­ли­ти­ке, спор­та и заштите пра­ва и ин­те­ре­са дје­це и омла­ди­не,
- раз­ма­тра по­ло­жај мла­дих у дру­штву,
- раз­ма­тра за­шти­ту пра­ва дје­це и мла­дих,
- пра­ти раз­вој спор­та и фи­зич­ке кул­ту­ре,
- ра­ди на про­мо­ци­ји пра­ва и ин­те­ре­са дје­те­та.


Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву

Члан 94.

Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чланова. Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и шест чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка, а јед­ног чла­на би­ра На­род­на скуп­шти­на на при­је­длог Са­ве­за оп­шти­на и гра­до­ва Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Члан 95.

Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву раз­ма­тра пи­та­ња у обла­сти­ма у ко­ји­ма На­род­на скуп­шти­на до­но­си за­ко­не и дру­ге оп­ште ак­те, а ко­ји се од­но­се на:

- те­ри­то­ри­јал­ну ор­га­ни­за­ци­ју Ре­пу­бли­ке и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву;
- имо­вин­ско-прав­не и обли­га­ци­о­не од­но­се;
- фи­нан­си­ра­ње је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и
- ути­цај и по­сље­ди­це ака­та ко­ји су пред­ло­же­ни за разма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни на по­ло­жај и функци­о­ни­са­ње је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве.


Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам

Члан 96.

Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чланова.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 97.

Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- дру­штве­ну кон­тро­лу ци­је­на, тр­жи­шта, про­мет про­изво­да и услу­га, рен­ту и роб­не ре­зер­ве;
- израд­њу ин­ве­сти­ци­о­них обје­ка­та у обла­сти тр­го­ви­не и ту­ри­зма;
- кон­тро­лу мје­ра, за­шти­ту про­на­ла­за­ка, тех­нич­ка уна­пре­ђе­ња, жи­го­ве, зна­ко­ве и по­ри­је­кло про­из­во­да, стан­дар­де, тех­нич­ке нор­ма­ти­ве и нор­ме ква­ли­те­та про­из­во­да;
- поре­зе, так­се и дру­ге да­жби­не у обла­сти тр­го­ви­не и ту­ри­зма;
- тури­зам и уго­сти­тељ­ство;
- ту­ри­стич­ку ин­фор­ма­тив­но-про­па­ганд­ну дје­лат­ност и
- дру­га пи­та­ња из обла­сти тр­го­ви­не и ту­ри­зма ка­да то за­тра­жи На­род­на скуп­шти­на.


Ан­кет­ни од­бор

Члан 98.

Ан­кет­ни од­бор обра­зу­је се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка као по­вре­ме­но ти­је­ло за из­вр­ша­ва­ње по­себ­них за­да­та­ка од­ре­ђе­них од­лу­ком о ње­го­вом осни­ва­њу.

Члан 99.

На­род­на скуп­шти­на мо­же обра­зо­ва­ти ан­кет­не од­бо­ре ра­ди са­гле­да­ва­ња ста­ња у од­ре­ђе­ној обла­сти или утвр­ђи­ва­ња чи­ње­ни­ца о од­ре­ђе­ним по­ја­ва­ма или по­је­ди­ним до­га­ђа­ји­ма, по­себ­но у вр­ше­њу кон­тро­ле над ра­дом по­је­ди­них ре­пу­блич­ких ор­га­на или ор­га­ни­за­ци­ја, или но­си­ла­ца јав­них функ­ци­ја.

Од­лу­ком о обра­зо­ва­њу ан­кет­ног од­бо­ра утвр­ђу­ју се са­став и за­да­так од­бо­ра.

Ан­кет­ни од­бор не мо­же вр­ши­ти ис­тра­жне или дру­ге суд­ске рад­ње.

Ан­кет­ни од­бор има пра­во да тра­жи од др­жав­них ор­га­на и од­го­ва­ра­ју­ћих ор­га­ни­за­ци­ја ис­пра­ве, по­дат­ке и оба­вје­ште­ња, као и да узи­ма по­треб­не из­ја­ве од по­је­ди­на­ца.

По­сли­је оба­вља­ња за­да­та­ка, ан­кет­ни од­бор под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај са при­је­дло­гом мје­ра.

Од­бор пре­ста­је са ра­дом ка­да На­род­на скуп­шти­на на сјед­ни­ци од­лу­чи о ње­го­вом из­вје­шта­ју.

3.3 Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на[уреди]

Члан 100.

На­род­на скуп­шти­на осни­ва Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске као по­себ­но са­вје­то­дав­но тијело ко­је са­чи­ња­ва­ју при­пад­ни­ци на­ци­о­нал­них ма­њи­на. Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на има до се­дам­на­ест чла­но­ва.

На­род­на скуп­шти­на би­ра пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве Са­вје­та на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске из ре­да кан­ди­да­та ко­је пред­ла­же Са­вез на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске да­је ми­шље­ња и при­је­дло­ге На­род­ној скуп­шти­ни о свим пита­њи­ма ко­ја се ти­чу пра­ва, по­ло­жа­ја и ин­те­ре­са на­ци­о­нал­них ма­њи­на у Ре­пу­бли­ци Срп­ској.

Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на за­сје­да два пу­та го­ди­шње, као и ка­да по­сто­ји по­тре­ба да раз­мо­три акт који је у про­це­ду­ри На­род­не скуп­шти­не, а ти­че се пра­ва и по­ло­жа­ја на­ци­о­нал­них ма­њи­на.

4. Оства­ри­ва­ње пра­ва и ду­жно­сти на­род­них по­сла­ни­ка[уреди]

Члан 101.

На­род­ни по­сла­ник по­чи­ње да оства­ру­је пра­ва и ду­жно­сти утвр­ђе­не Уста­вом Ре­пу­бли­ке, за­ко­ном и Пословни­ком На­род­не скуп­шти­не да­ном по­твр­ђи­ва­ња ман­да­та у На­род­ној скуп­шти­ни.

На­род­ни по­сла­ник је ду­жан да при­су­ству­је сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не и рад­ног ти­је­ла чи­ји је члан и да уче­ству­је у њи­хо­вом ра­ду и од­лу­чи­ва­њу.

На­род­ни по­сла­ник мо­же да уче­ству­је и у ра­ду рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не у ко­ји­ма ни­је члан, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.

Члан 102.

Сва­ки на­род­ни по­сла­ник у На­род­ној скуп­шти­ни по­на­ша се у скла­ду са сво­јим убје­ђе­њем и сво­јом савјешћу ка­да је у пи­та­њу ње­гов го­вор и дје­ло­ва­ње и ње­го­во уче­шће у гла­са­њу и из­бо­ри­ма у На­род­ној скуп­шти­ни.

На­род­на скуп­шти­на до­но­си Ко­декс о етич­ком по­на­ша­њу на­род­них по­сла­ни­ка, ко­јим се утвр­ђу­ју пра­ви­ла о по­на­ша­њу на­род­них по­сла­ни­ка у оба­вља­њу по­сла­нич­ких ду­жно­сти.

Члан 103.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је спри­је­чен да при­су­ству­је сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно сјед­ни­ци радног ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, или из од­ре­ђе­ног раз­ло­га тре­ба да у то­ку ра­да на­пу­сти сјед­ни­цу, ду­жан је да о то­ме бла­го­вре­ме­но оба­ви­је­сти пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно пред­сјед­ни­ка одго­ва­ра­ју­ћег рад­ног ти­је­ла.

Члан 104.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во и ду­жност да, у окви­ру над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, по­кре­ће иницијативу, да­је при­је­дло­ге и по­ста­вља по­сла­нич­ка пи­та­ња.

Члан 105.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во да бу­де оба­ви­је­штен о пи­та­њи­ма чи­је му је по­зна­ва­ње по­треб­но ра­ди обавља­ња функ­ци­је на­род­ног по­сла­ни­ка.

Ра­ди пот­пу­ни­јег оба­вје­ште­ња, на­род­ним по­сла­ни­ци­ма се ре­дов­но до­ста­вља­ју слу­жбе­не пу­бли­ка­ци­је Народне скуп­шти­не и дру­ги ин­фор­ма­тив­ни ма­те­ри­ја­ли о пи­та­њи­ма ко­ја су на днев­ном ре­ду На­род­не скупшти­не.

Члан 106.

На­род­ни по­сла­ник је ду­жан чу­ва­ти др­жав­ну тај­ну и по­дат­ке по­вјер­љи­ве при­ро­де, за ври­је­ме тра­ја­ња и по пре­стан­ку ман­да­та, и за то је од­го­во­ран у скла­ду са за­ко­ном.

Члан 107.

На­род­ним по­сла­ни­ци­ма се из­да­је по­сла­нич­ка ле­ги­ти­ма­ци­ја.

По­сла­нич­ка ле­ги­ти­ма­ци­ја са­др­жи: име и пре­зи­ме на­род­ног по­сла­ни­ка, иму­ни­тет­ска пра­ва по­сла­ни­ка и дру­га пра­ва ко­ја по­сла­ник мо­же да оства­ру­је на осно­ву ле­ги­ти­ма­ци­је.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не ста­ра се о из­да­ва­њу и еви­ден­ци­ји из­да­тих по­сла­нич­ких легитимаци­ја.

Члан 108.

На­род­ни по­сла­ни­ци На­род­не скуп­шти­не би­ра­ју се на пе­ри­од утвр­ђен Из­бор­ним за­ко­ном.

На­род­ном по­сла­ни­ку пре­ста­је ман­дат при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран из раз­ло­га утвр­ђе­них Избор­ним за­ко­ном.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­лу­ку о пре­стан­ку ман­да­та, ко­ју до­но­си ор­ган над­ле­жан за из­бо­ре, доста­вља свим на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

На­род­на скуп­шти­на на пр­вој сље­де­ћој сјед­ни­ци кон­ста­ту­је да је на­род­ном по­сла­ни­ку пре­стао ман­дат у скла­ду са за­ко­ном.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­јем је пре­стао ман­дат у скла­ду са за­ко­ном ауто­мат­ски пре­ста­је и ман­дат у свим рад­ним ти­је­ли­ма На­род­не скуп­шти­не у ко­ји­ма је би­ран као на­род­ни по­сла­ник.

Члан 109.

На­род­ни по­сла­ник од да­на по­твр­ђи­ва­ња ман­да­та до да­на утвр­ђи­ва­ња пре­стан­ка ман­да­та у На­род­ној скупшти­ни има пра­во на нов­ча­на при­ма­ња и дру­га пра­ва, у скла­ду са про­пи­си­ма.

На­род­ни по­сла­ни­ци мо­гу по­сла­нич­ку ду­жност оба­вља­ти са или без за­сни­ва­ња рад­ног од­но­са у На­род­ној скуп­шти­ни.

Од­лу­ку о за­сни­ва­њу рад­ног од­но­са на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни до­но­си Ад­ми­ни­стра­тив­на коми­си­ја.

Члан 110.

Слу­жбе­ни је­зи­ци у На­род­ној скуп­шти­ни су: је­зик срп­ског на­ро­да, је­зик бо­шњач­ког на­ро­да и је­зик хрват­ског на­ро­да.

Слу­жбе­на пи­сма су ћи­ри­ли­ца и ла­ти­ни­ца.


По­сла­нич­ки иму­ни­тет

Члан 111.

На­род­ни по­сла­ни­ци ужи­ва­ју иму­ни­тет од да­на по­твр­ђи­ва­ња ман­да­та до да­на утвр­ђи­ва­ња пре­стан­ка мандата у На­род­ној скуп­шти­ни, у скла­ду са за­ко­ном.

По­сла­ни­ци у На­род­ној скуп­шти­ни не­ће би­ти кри­вич­но или гра­ђан­ски од­го­вор­ни за из­ра­же­но ми­шље­ње или да­ва­ње гла­са или за би­ло ко­ји по­сту­пак из­вр­шен у окви­ру њи­хо­вих ду­жно­сти у На­род­ној скуп­шти­ни Републи­ке Срп­ске.

Члан 112.

На­род­ни по­сла­ни­ци мо­гу се по­зва­ти на иму­ни­тет у би­ло ко­је ври­је­ме за по­ступ­ке из­вр­ше­не у окви­ру сво­јих ду­жно­сти у На­род­ној скуп­шти­ни, али се он не мо­же сма­тра­ти оп­штом пре­пре­ком за кри­вич­но гоњење или по­кре­та­ње пар­нич­ног по­ступ­ка.

По­ступ­ци из­вр­ше­ни у окви­ру ду­жно­сти по­сла­ни­ка под­ра­зу­ми­је­ва­ју по­ступ­ке ко­ји про­ис­ти­чу из ду­жно­сти ко­ју по­сла­ник оба­вља у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 113.

Уко­ли­ко, у то­ку кри­вич­ног или пар­нич­ног по­ступ­ка, по­сла­ник из­ја­ви да је по­сту­пак ко­ји је основ за по­кре­та­ње кри­вич­ног или пар­нич­ног по­ступ­ка из­вр­шен у окви­ру ње­го­вих ду­жно­сти ко­је оба­вља у Народној скуп­шти­ни, то пи­та­ње ће се рас­пра­ви­ти и рје­ша­ва­ти од­лу­ком над­ле­жног су­да.

IV - СЈЕД­НИ­ЦА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

1. При­пре­ма и са­зи­ва­ње сјед­ни­це[уреди]

Члан 114.

На­род­на скуп­шти­на ра­ди у стал­ном за­сје­да­њу.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не се одр­жа­ва­ју у пе­ри­о­ди­ма од 1. сеп­тем­бра до 23. де­цем­бра (је­се­ње засједа­ње) и од 22. ја­ну­а­ра до 20. ју­ла (про­љећно за­сје­да­ње).

Ван ро­ко­ва из прет­ход­ног ста­ва, у пра­ви­лу, не одр­жа­ва­ју се ре­дов­не сјед­ни­це.

Члан 115.

Сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не са­зи­ва пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не по соп­стве­ној ини­ци­ја­ти­ви.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је ду­жан са­зва­ти сјед­ни­цу на за­хтјев 1/3 на­род­них по­сла­ни­ка, предсјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке и Вла­де.

Пред­ла­гач ко­ји је зах­ти­је­вао са­зи­ва­ње сјед­ни­це до­ста­вља ма­те­ри­јал о пи­та­њу због ко­јег тра­жи сазивање сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 116.

При­је­длог днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не при­пре­ма пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

О при­пре­мље­ном при­је­дло­гу днев­ног ре­да из­ја­шња­ва се и утвр­ђу­је га Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не.

У при­је­длог днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не мо­гу се увр­сти­ти са­мо они при­је­дло­зи ака­та који су при­пре­мље­ни у скла­ду са Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком.

Члан 117.

По­зив за сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не са­др­жи на­ро­чи­то: да­тум одр­жа­ва­ња, мје­сто, по­че­так ра­да сједнице и прије­длог днев­ног ре­да.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не по­зив и ма­те­ри­ја­ле за ре­дов­ну сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је народ­ним по­сла­ни­ци­ма нај­ма­ње 10 да­на при­је одр­жа­ва­ња сјед­ни­це.

Ма­те­ри­ја­ли за ре­дов­ну сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не мо­гу се до­ста­ви­ти у штам­па­ном или елек­трон­ском обли­ку.

Из­у­зет­но, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же са­зва­ти сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не у ро­ку кра­ћем од 10 да­на, а днев­ни ред за ову сјед­ни­цу мо­же пред­ло­жи­ти и на са­мој сјед­ни­ци, с тим да на по­чет­ку сјед­ни­це обра­зло­жи та­кав по­сту­пак.

При­ли­ком утвр­ђи­ва­ња да­на одр­жа­ва­ња сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не во­ди­ће се ра­чу­на да за­сје­да­ње Народне скуп­шти­не не па­да у да­не за­ко­ном утвр­ђе­них пра­зни­ка, ви­кен­де и дру­ге да­не не­по­год­не за одржа­ва­ње сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 118.

О одр­жа­ва­њу сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка Републи­ке и Вла­ду, као и пред­став­ни­ке ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја чи­ји се ма­те­ри­ја­ли раз­ма­тра­ју на сједни­ци.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же од­лу­чи­ти да се по­зи­ви и ма­те­ри­ја­ли са пред­ло­же­ним днев­ним ре­дом сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не до­ста­ве и дру­гим ин­сти­ту­ци­ја­ма и пред­став­ни­ци­ма јав­ног и по­ли­тич­ког живо­та.

Члан 119.

Пред­став­ни­ци не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја, фон­да­ци­ја, син­ди­ка­та и дру­гих удру­же­ња гра­ђа­на, регистрованих у скла­ду са за­ко­ном, мо­гу при­су­ство­ва­ти сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не на осно­ву акреди­та­ци­је, ко­ју до­дје­љу­је Ко­ле­ги­јум.

Акре­ди­та­ци­ја се до­дје­љу­је на го­ди­ну да­на, на­кон об­ја­вље­ног јав­ног по­зи­ва, у пра­ви­лу на кра­ју календар­ске го­ди­не, и на тран­спа­рен­тан на­чин спро­ве­де­ног про­це­са одо­бра­ва­ња, оцје­њу­ју ве­ли­чи­ну и ва­жност за­ин­те­ре­со­ва­них су­бје­ка­та, као и про­стор­не и вре­мен­ске ка­па­ци­те­те На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же из­у­зет­но по­зва­ти и пред­став­ни­ке дру­гих удру­же­ња и гру­па грађана, уз са­гла­сност Ко­ле­ги­ју­ма, ако се на сјед­ни­ци раз­ма­тра­ју пи­та­ња ди­рект­но ве­за­на за наведене ка­те­го­ри­је.

При­су­ство сјед­ни­ца­ма ли­ца из ст. 1. и 3. не зна­чи и пра­во обра­ћа­ња на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Акре­ди­та­ци­ја се мо­же од­у­зе­ти ако по­ме­ну­ти пред­став­ни­ци не по­шту­ју По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно пот­пред­сјед­ник кад пред­сје­да­ва сјед­ни­ци, мо­же уда­љи­ти представ­ни­ка из ст. 1. и 3. овог чла­на ако не по­шту­је По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та који­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Члан 120.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не одр­жа­ва­ју се, у пра­ви­лу, утор­ком, сри­је­дом и че­тврт­ком, у вре­ме­ну од 10,00 до 20,00 ча­со­ва, са пре­ки­дом у пе­ри­о­ду од 15,00 до 17,00 ча­со­ва.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да од­лу­чи да се сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не одр­жи и дру­гим данима, од­но­сно да На­род­на скуп­шти­на про­ду­жи рад и по­сли­је 20,00 ча­со­ва, ако за то по­сто­је оправдани раз­ло­зи, ко­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не са­оп­шта­ва на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да од­ло­жи час, од­но­сно дан по­чет­ка сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не уко­ли­ко је на при­је­дло­ге ака­та из пред­ло­же­ног днев­ног ре­да сјед­ни­це под­не­сен ве­ћи број аманд­ма­на ко­је Вла­да и над­ле­жна рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не не мо­гу да раз­мо­тре при­је од­ре­ђе­ног по­чет­ка сјед­ни­це, о че­му бла­го­вре­ме­но оба­вје­шта­ва на­род­не по­сла­ни­ке.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је у Да­ну за гла­са­ње, ко­ји од­ре­ђу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не. Предсјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да од­ре­ди да Дан за гла­са­ње о при­је­дло­гу за­ко­на бу­де од­мах по за­вр­шет­ку пре­тре­са тог при­је­дло­га за­ко­на.

По­че­так и пре­кид, од­но­сно за­вр­ше­так за­сје­да­ња На­род­не скуп­шти­не сим­бо­лич­но се озна­ча­ва упо­тре­бом „скуп­штин­ског че­ки­ћа“.

2. Отва­ра­ње сјед­ни­це и уче­шће на сјед­ни­ци[уреди]

Члан 121.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не отва­ра сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не и утвр­ђу­је да ли по­сто­ји кво­рум за рад На­род­не скуп­шти­не.

Кво­рум за рад На­род­не скуп­шти­не по­сто­ји ако је на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не при­сут­но ви­ше од једне по­ло­ви­не укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка.

Кво­рум се утвр­ђу­је при­мје­ном елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње, на тај на­чин што је сва­ки по­сла­ник ду­жан да се иден­ти­фи­ку­је, при ула­ску на од­ре­ђе­но мје­сто у са­ли, уба­ци­ва­њем иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це у по­сла­нич­ку је­ди­ни­цу.

Ако на­род­ни по­сла­ник из­ра­зи сум­њу у по­сто­ја­ње кво­ру­ма утвр­ђе­ног при­мје­ном елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ста­вља на увид ра­чу­нар­ски из­вод при­сут­них на­род­них посланика.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је из­ра­зио сум­њу у по­сто­ја­ње кво­ру­ма мо­же да за­тра­жи да се кво­рум утвр­ди прози­ва­њем по­сла­ни­ка, о че­му На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је без пре­тре­са.

Члан 122.

На по­чет­ку сјед­ни­це или на­став­ка сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не обавјешта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о на­род­ним по­сла­ни­ци­ма ко­ји су спри­је­че­ни да при­су­ству­ју сјед­ни­ци Народ­не скуп­шти­не.

Исто­вре­ме­но, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не да­је по­треб­на об­ја­шње­ња у ве­зи са ра­дом на сјед­ни­ци и дру­гим пи­та­њи­ма.

3. Ток сјед­ни­це[уреди]

Члан 123.

При­је утвр­ђи­ва­ња днев­ног ре­да, ако је до­ста­вљен, разма­тра се из­вје­штај Ко­ми­си­је за из­бор и именовање, ко­ји се од­но­си на пи­та­ња у ве­зи са ман­дат­но-иму­ни­тет­ским пра­ви­ма на­род­них по­сла­ни­ка.

На­кон раз­ма­тра­ња из­вје­шта­ја из ста­ва 1. овог чла­на усва­ја­ју се за­пи­сни­ци са прет­ход­них сјед­ни­ца Народ­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник мо­же ста­ви­ти при­мјед­бе на за­пи­сник са прет­ход­не сјед­ни­це и тра­жи­ти да се у ње­му из­вр­ше од­го­ва­ра­ју­ће из­мје­не или до­пу­не.

О осно­ва­но­сти при­мје­да­ба на за­пи­сник од­лу­чу­је се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, без њи­хо­вог разматра­ња.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не утвр­ђу­је да је усво­јен за­пи­сник на ко­ји ни­су ста­вље­не при­мјед­бе, одно­сно за­пи­сник у ко­ме су, пре­ма усво­је­ним при­мјед­ба­ма, уне­се­не од­го­ва­ра­ју­ће из­мје­не и до­пу­не.

Члан 124.

На сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не ни­ко не мо­же го­во­ри­ти при­је не­го што за­тра­жи и до­би­је ри­јеч од предсјед­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник и пред­став­ник Вла­де уче­ству­ју у ра­ду сјед­ни­це са мје­ста ко­је му при­па­да уз коришће­ње рас­по­ло­жи­вих тех­нич­ких мо­гућ­но­сти.

Мје­сто на­род­ног по­сла­ни­ка, клу­ба по­сла­ни­ка, по­сла­нич­ке гру­пе, Вла­де и дру­гог уче­сни­ка на сјед­ни­ци од­ре­ђу­је Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник, сто­је­ћи, го­во­ри са по­сла­нич­ког мје­ста у са­ли за сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, по до­би­ја­њу ри­је­чи од пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Ли­ца са ин­ва­ли­ди­те­том ко­ри­сте мје­ста ко­ја су за њих по­себ­но од­ре­ђе­на, уз ко­ри­шће­ње рас­по­ло­жи­вих тех­нич­ких мо­гућ­но­сти.

Члан 125.

У скуп­штин­ској са­ли по­сто­ји из­дво­је­на го­вор­ни­ца.

Ову го­вор­ни­цу ко­ри­сте: пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке, пот­пред­сјед­ни­ци Ре­пу­бли­ке, пред­сјед­ник и потпредсједни­ци На­род­не скуп­шти­не, пред­сје­да­ва­ју­ћи Ви­је­ћа на­ро­да, пред­сјед­ник Вла­де, ми­ни­стар финан­си­ја у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ка­да обра­зла­же бу­џет Ре­пу­бли­ке Срп­ске, овла­шће­ни пред­ла­га­чи и из­вје­сти­о­ци ака­та, осим Вла­де и на­род­них по­сла­ни­ка, и го­сти, кад се обра­ћа­ју На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 126.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­ре­ди­ће па­у­зу, у тра­ја­њу до 60 ми­ну­та, да би се из­вр­ши­ле по­треб­не кон­сул­та­ци­је и при­ба­ви­ло по­треб­но ми­шље­ње, ако то зах­ти­је­ва­ју окол­но­сти у ра­ду сјед­ни­це, као и на за­хтјев по­сла­нич­ких клу­бо­ва.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не пре­ки­да рад На­род­не скуп­шти­не и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма, ако то На­род­на скуп­шти­на за­кљу­чи.

У слу­ча­ју пре­ки­да сјед­ни­це, пред­сјед­ник од­ре­ђу­је ври­је­ме одр­жа­ва­ња на­став­ка сјед­ни­це На­род­не скупшти­не.

Пре­кид сјед­ни­це мо­же тра­ја­ти до 60 да­на.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­ви­је­сти­ће на­род­не по­сла­ни­ке о на­став­ку сјед­ни­це.

А. Днев­ни ред[уреди]

Члан 127.

Ако ни­ко од на­род­них по­сла­ни­ка или дру­гих овла­шће­них пред­ла­га­ча за­ко­на не под­не­се у пи­са­ном об­ли­ку при­го­вор на пред­ло­же­ни днев­ни ред нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је за­ка­за­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, пред­ло­же­ни днев­ни ред сма­тра се уса­гла­ше­ним.

Члан 128.

Днев­ни ред сјед­ни­це утвр­ђу­је На­род­на скуп­шти­на.

На­род­ни по­сла­ни­ци, од­бо­ри и дру­га рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не и Вла­да мо­гу пред­ла­га­ти из­мје­не и до­пу­не пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, и то: по­вла­че­ње по­је­ди­них та­ча­ка из пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, допу­ну пред­ло­же­ног днев­ног ре­да но­вим тач­ка­ма при­пре­мље­ним у скла­ду с овим по­слов­ни­ком, спа­ја­ње рас­пра­ве о по­је­ди­ним тач­ка­ма днев­ног ре­да, про­мје­ну ре­до­сли­је­да по­је­ди­них та­ча­ка пред­ло­же­ног дневног ре­да, про­мје­ну по­ступ­ка из хит­ног у ре­дов­ни по­сту­пак.

При­је­дло­зи за до­пу­ну днев­ног ре­да но­вим тач­ка­ма мо­гу се од­но­си­ти са­мо на при­је­дло­ге законā и одлукā по хит­ном по­ступ­ку.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, За­ко­но­дав­ни од­бор и над­ле­жно рад­но ти­је­ло мо­гу пред­ло­жи­ти од­ла­га­ње раз­ма­тра­ња при­је­дло­га ак­та за на­ред­ну сјед­ни­цу ра­ди де­таљ­ни­јег раз­ма­тра­ња под­не­се­них аманд­ма­на.

При­је­дло­зи се до­ста­вља­ју пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не у пи­са­ној фор­ми, нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је по­чет­ка сјед­ни­це.

Ако при­је­дло­зи из ста­ва 5. овог чла­на ни­су под­не­се­ни у скла­ду с од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка, На­род­на скуп­шти­на их не­ће раз­ма­тра­ти, ни­ти ће се о њи­ма из­ја­шња­ва­ти.

Пред­ме­ти за ко­је над­ле­жни од­бор пред­ла­же ски­да­ње са днев­ног ре­да ски­да­ју се са днев­ног ре­да, без рас­пра­ве и гла­са­ња.

Уко­ли­ко пред­ла­гач по­вла­чи тач­ку из пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, она се ски­да без рас­пра­ве.

При утвр­ђи­ва­њу днев­ног ре­да На­род­на скуп­шти­на одлу­чу­је сље­де­ћим ре­дом о при­је­дло­зи­ма:

- за хит­ни по­сту­пак;
- да се по­је­ди­не тач­ке по­ву­ку из при­је­дло­га;
- да се од­ло­жи раз­ма­тра­ње по­је­ди­не тач­ке за на­ред­ну сјед­ни­цу,
- да се днев­ни ред про­ши­ри;
- за спа­ја­ње рас­пра­ве;
- за про­мје­ну ре­до­сли­је­да по­је­ди­них та­ча­ка.

Члан 129.

О пред­ло­же­ним из­мје­на­ма и до­пу­на­ма днев­ног ре­да оба­вља се пре­трес, у ко­ме мо­гу уче­ство­ва­ти:

- пред­ла­гач про­мје­не днев­ног ре­да, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник гру­пе пред­ла­га­ча;
- пред­ла­гач ак­та на ко­ји се про­мје­на од­но­си, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник гру­пе пред­ла­га­ча ака­та, ако се зах­ти­је­ва да се при­је­длог ак­та по­ву­че из днев­ног ре­да.

Уче­шће у пре­тре­су мо­же тра­ја­ти нај­ду­же пет ми­ну­та.

Уче­сни­ци у пре­тре­су из ста­ва 1. мо­гу нај­ви­ше два пу­та узи­ма­ти уче­шће у пре­тре­су.

Члан 130.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је о при­је­дло­гу за из­мје­ну и до­пу­ну пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, осим из­мје­на о ко­ји­ма се по овом по­слов­ни­ку не гла­са.

Члан 131.

По­сли­је усва­ја­ња днев­ног ре­да пре­ла­зи се на раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња пре­ма утвр­ђе­ном редослиједу.

На­род­на скуп­шти­на мо­же, у то­ку сјед­ни­це, без пре­тре­са, нај­ви­ше два пу­та из­вр­ши­ти из­мје­не у редослије­ду та­ча­ка днев­ног ре­да, уз са­гла­сност пред­ла­га­ча од­го­ва­ра­ју­ћих ака­та и ако се то­ме не проти­ви нај­ма­ње јед­на тре­ћи­на на­род­них по­сла­ни­ка.

Б. Раз­ма­тра­ње[уреди]

Члан 132.

На сјед­ни­ци се раз­ма­тра сва­ко пи­та­ње ко­је је на днев­ном ре­ду при­је не­го што се о ње­му од­лу­чу­је, осим ако је овим по­слов­ни­ком од­ре­ђе­но дру­га­чи­је или се на са­мој сјед­ни­ци за­кљу­чи да се о не­ком пита­њу од­лу­чу­је без раз­ма­тра­ња.

Пред­сјед­ник или овла­шће­ни пред­став­ник клу­ба мо­же на­ја­ви­ти од­су­ство свих чла­но­ва по­сла­нич­ког клу­ба у то­ку рас­пра­ве о по­је­ди­ним тач­ка­ма днев­ног ре­да, али у том слу­ча­ју је ду­жан на­ве­сти раз­ло­ге за такво од­су­ство.

Члан 133.

По отва­ра­њу пре­тре­са сва­ке тач­ке днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не пра­во да до­би­ју ри­јеч имају по сље­де­ћем ре­до­сли­је­ду:

- пред­ла­гач ак­та, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник гру­пе пред­ла­га­ча ак­та;
- из­вје­сти­о­ци над­ле­жних од­бо­ра;
- на­род­ни по­сла­ни­ци ко­ји су на сјед­ни­ца­ма од­бо­ра издво­ји­ли ми­шље­ње;
- го­сти ко­ји су до­би­ли одо­бре­ње Ко­ле­ги­ју­ма да се обра­те;
- пред­став­ник Вла­де, ако Вла­да ни­је пред­ла­гач ак­та;
- пред­сјед­ни­ци клу­бо­ва или овла­шће­ни пред­став­ни­ци клу­бо­ва, од­но­сно пред­став­ни­ци по­сла­нич­ких гру­па и
- на­род­ни по­сла­ни­ци по ре­до­сли­је­ду при­ја­вљи­ва­ња.

Члан 134.

Ври­је­ме из­ла­га­ња на­род­ног по­сла­ни­ка из­но­си нај­ви­ше де­сет ми­ну­та.

На­род­ни по­сла­ник са­мо јед­ном мо­же уче­ство­ва­ти у изла­га­њу по сва­кој тач­ки днев­ног ре­да.

Пред­сјед­ник клу­ба или умје­сто ње­га овла­шће­ни пред­став­ник клу­ба има пра­во на из­ла­га­ње у тра­ја­њу до 20 ми­ну­та, с тим што ово ври­је­ме мо­же по­ди­је­ли­ти у два ди­је­ла.

Пред­ла­гач, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник пред­ла­га­ча ак­та има пра­во да у пр­вом обра­ћа­њу и у завршној ри­је­чи го­во­ри два пу­та ду­же од вре­ме­на од­ре­ђе­ног за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка. У то­ку пре­тре­са при­је­дло­га пред­ла­гач има пра­во да још јед­ном до­би­је ри­јеч ра­ди да­ва­ња обра­зло­же­ња, у траја­њу од­ре­ђе­ном за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка.

За­вр­шна ри­јеч да­је се на­кон за­вр­ше­не по­сла­нич­ке распра­ве.

Из­вје­сти­о­ци над­ле­жних од­бо­ра има­ју пра­во да у пр­вом обра­ћа­њу го­во­ре два пу­та ду­же од вре­ме­на одређе­ног за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка. Из­вје­сти­о­ци над­ле­жних од­бо­ра мо­гу го­во­ри­ти и пре­ко ре­да, ако то зах­ти­је­ва по­тре­ба пре­тре­са, о че­му од­лу­чу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, с тим што не могу го­во­ри­ти ду­же од вре­ме­на пред­ви­ђе­ног за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ни­ку Вла­де пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не да­је ри­јеч ка­да је за­тра­жи и на ње­га се не од­но­си огра­ни­че­ње у по­гле­ду вре­ме­на из­ла­га­ња.

Из­ла­га­ње пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке у На­род­ној скуп­шти­ни је без огра­ни­че­ња, а из­ла­га­ње свих оста­лих гости­ју не мо­же би­ти по­је­ди­нач­но ду­же од вре­ме­на за из­ла­га­ње на­род­ног по­сла­ни­ка, осим ако за то не до­би­ју са­гла­сност пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 135.

Пред­ла­гач, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник пред­ла­га­ча ак­та на по­чет­ку свог из­ла­га­ња мо­же за­тра­жи­ти да му На­род­на скуп­шти­на одо­бри ду­же вре­ме­на за из­ла­га­ње, с тим што мо­ра на­ве­сти ко­ли­ко вре­мен­ско про­ду­же­ње тра­жи и обра­зло­жи­ти за­што то чи­ни.

О овом при­је­дло­гу На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је без пре­тре­са.

Члан 136.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, ка­да пред­сје­да­ва сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, ако же­ли да уче­ству­је у пре­тре­су, пре­пу­шта пред­сје­да­ва­ње јед­ном од пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 137.

Ка­да се оба­ви раз­ма­тра­ње свих та­ча­ка днев­ног ре­да и од­лу­чи­ва­ње по њи­ма, пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не за­кљу­чу­је сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не.

Члан 138.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји же­ли да го­во­ри о по­вре­ди овог по­слов­ни­ка, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не даје ри­јеч од­мах по за­вр­ше­ном из­ла­га­њу прет­ход­ног го­вор­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник је ду­жан да на­ве­де ко­ја је од­ред­ба По­слов­ни­ка по ње­го­вом ми­шље­њу по­ври­је­ђе­на, да је ци­ти­ра и обра­зло­жи у че­му се са­сто­ји по­вре­да, с тим што мо­же го­во­ри­ти нај­ду­же три ми­ну­те.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је ду­жан да на­кон то­га да об­ја­шње­ње.

Ако и по­сли­је об­ја­шње­ња пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не по­сла­ник оста­је при то­ме да је По­слов­ник поври­је­ђен, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не по­зи­ва На­род­ну скуп­шти­ну да, без пре­тре­са, од­лу­чи о том пи­та­њу.

На­род­ни по­сла­ник не мо­же да ука­зу­је на по­вре­ду овог по­слов­ни­ка на ко­ју је већ ука­зао.

Члан 139.

Уко­ли­ко се на­род­ни по­сла­ник у свом из­ла­га­њу на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не из­ра­зи о дру­гом на­род­ном по­сла­ни­ку или чла­ну Вла­де, на­во­де­ћи ње­го­во име, пре­зи­ме или функ­ци­ју, од­но­сно по­гре­шно про­ту­ма­чи ње­го­во из­ла­га­ње, на­род­ни по­сла­ник или члан Вла­де на ко­га се из­ла­га­ње од­но­си има пра­во на ре­пли­ку или не­та­чан на­вод.

Уко­ли­ко се из­ра­зи од­но­се на по­сла­нич­ки клуб, од­но­сно пар­ла­мен­тар­ну стран­ку, пра­во на ре­пли­ку или не­та­чан на­вод има пред­сјед­ник клу­ба, од­но­сно пред­став­ник пар­ла­мен­тар­не стран­ке.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји се при­ја­ви за ре­пли­ку или не­та­чан на­вод, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не одмах да­је ри­јеч, а ре­пли­ка или не­та­чан на­вод не мо­же да тра­је ду­же од три ми­ну­те.

Ре­пли­ка је до­зво­ље­на два пу­та, а не­та­чан на­вод до­зво­љен је јед­ном.

Пред­сје­да­ва­ју­ћи На­род­не скуп­шти­не из­у­зет­но има пра­во да пре­ки­не низ од 15 или ви­ше уза­стоп­них репли­ка или не­тач­них на­во­да и дā ри­јеч по­сла­ни­ци­ма ре­дов­но при­ја­вље­ним за ди­ску­си­ју, уко­ли­ко је очи­то до­шло до од­сту­па­ња од тач­ке днев­ног ре­да или уко­ли­ко се ко­ри­сти увре­дљи­ва ре­то­ри­ка.

Ни­је до­зво­ље­на ре­пли­ка или не­та­чан на­вод на­кон за­вршне ри­је­чи. Из­у­зет­но, пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не мо­же до­зво­ли­ти ре­пли­ку на­кон за­вр­шне ри­је­чи пред­став­ни­ку клу­ба по­сла­ни­ка, од­но­сно посланич­ке гру­пе, ако је у за­вр­шној ри­је­чи из­не­се­но увре­дљи­во из­ла­га­ње о по­сла­нич­ком клу­бу, односно по­сла­нич­кој гру­пи, ко­је мо­же тра­ја­ти три ми­ну­те.

Члан 140.

На­род­ни по­сла­ни­ци ду­жни су да по­шту­ју до­сто­јан­ство На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ни­ци ду­жни су да се јед­ни дру­гим обра­ћа­ју са ува­жа­ва­њем.

Ни­је до­зво­ље­но ко­ри­шће­ње увре­дљи­вих из­ра­за, као ни из­но­ше­ње чи­ње­ни­ца и оцје­на ко­је се од­но­се на при­ват­ни жи­вот дру­гих ли­ца.

За ври­је­ме го­во­ра на­род­ног по­сла­ни­ка или дру­гих уче­сни­ка у пре­тре­су ни­је до­зво­ље­но до­ба­ци­ва­ње, омета­ње го­вор­ни­ка на дру­ги на­чин, ни­ти би­ло ка­кво дру­го по­на­ша­ње ко­је угро­жа­ва сло­бо­ду го­во­ра.

Члан 141.

На­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у раз­ма­тра­њу од­ре­ђе­них пи­та­ња мо­же го­во­ри­ти са­мо о пи­та­њи­ма која су на днев­ном ре­ду. Ако се го­вор­ник уда­љи од днев­ног ре­да, пред­сјед­ник ће га упо­зо­ри­ти на днев­ни ред.

Уко­ли­ко се го­вор­ник и по­сли­је упо­зо­ре­ња не др­жи днев­ног ре­да, пред­сјед­ник мо­же да му оду­зме ри­јеч.

Ни­ко не мо­же пре­ки­да­ти го­вор­ни­ка ни­ти га опо­ми­ња­ти, осим пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у случајеви­ма пред­ви­ђе­ним По­слов­ни­ком.

Члан 142.

Раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња је је­дин­стве­но, ако овим по­слов­ни­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Ка­да се при­ли­ком раз­ма­тра­ња пи­та­ња од оп­штег по­ли­тич­ког зна­ча­ја пред­ла­же до­но­ше­ње де­кла­ра­ци­је, резо­лу­ци­је или пре­по­ру­ке, као и ка­да се раз­ма­тра При­је­длог по­слов­ни­ка На­род­не скуп­шти­не или дру­гог оп­штег ак­та из дје­ло­кру­га На­род­не скуп­шти­не, на сјед­ни­ци се мо­же од­лу­чи­ти да се та­ква пи­та­ња разматра­ју одво­је­но у на­че­лу и по­је­ди­но­сти­ма.

У то­ку раз­ма­тра­ња о по­је­ди­но­сти­ма На­род­на скуп­шти­на мо­же од­лу­чи­ти да се рас­пра­вља о ди­је­ло­ви­ма, гла­ва­ма, од­но­сно одјељ­ци­ма или о по­је­ди­ним чла­но­ви­ма. У то­ку раз­ма­тра­ња о по­је­ди­но­сти­ма рас­пра­вља се и о аманд­ма­ни­ма.

Ка­да утвр­ди да ви­ше не­ма при­ја­вље­них за уче­шће у рас­пра­ви, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за­кљу­чу­је пре­трес.

В. Од­лу­чи­ва­ње[уреди]

1. Оп­ште од­ред­бе[уреди]

Члан 143.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је гла­са­њем на­род­них по­сла­ни­ка у скла­ду с Уста­вом, за­ко­ном и овим пословником.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је у да­ну за гла­са­ње за по­је­ди­не тач­ке днев­ног ре­да.

На по­чет­ку сва­ког за­сје­да­ња или на­став­ка за­сје­да­ња дан за гла­са­ње за по­је­ди­не тач­ке днев­ног ре­да и ври­је­ме по­чет­ка од­ре­ђу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

У да­ну за гла­са­ње На­род­на скуп­шти­на се из­ја­шња­ва о свим пи­та­њи­ма о ко­ји­ма је рас­пра­ва окон­ча­на.

Члан 144.

На­род­ни по­сла­ни­ци гла­са­ју „за“ при­је­длог, „про­тив“ при­је­дло­га или се уз­др­жа­ва­ју од гла­са­ња.

Акт и аманд­ман сма­тра се до­не­се­ним ако је за ње­га гла­са­ло ви­ше од по­ло­ви­не укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка.

2. Јав­но гла­са­ње[уреди]

Члан 145.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је јав­ним гла­са­њем: упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње, ди­за­њем ру­ке или про­зив­ком.

Члан 146.

Јав­но гла­са­ње упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње вр­ши се на на­чин од­ре­ђен овим по­слов­ни­ком.

Ди­за­њем ру­ку гла­са се на на­чин од­ре­ђен овим по­слов­ни­ком, и то са­мо ако си­стем за елек­трон­ско гласање ни­је у функ­ци­ји, ако се сјед­ни­ца одр­жа­ва у про­сто­ри­ји у ко­јој не­ма та­квог си­сте­ма или ако На­род­на скуп­шти­на прет­ход­но о то­ме од­лу­чи.

На за­хтјев клу­ба по­сла­ни­ка, На­род­на скуп­шти­на мо­же, без пре­тре­са, од­лу­чи­ти да се гла­са про­зив­ком, на на­чин одре­ђен овим по­слов­ни­ком.

Члан 147.

Гла­са­ње упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма вр­ши се при­ти­ска­њем од­ре­ђе­них та­сте­ра, уз прет­ход­но убацивање иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це, ко­ју има сва­ки на­род­ни по­сла­ник, у уре­ђај ис­пред сје­ди­шта (посла­нич­ка је­ди­ни­ца).

Ври­је­ме гла­са­ња упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма изно­си 30 се­кун­ди.

По ис­те­ку овог вре­ме­на, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за­кљу­чу­је гла­са­ње и са­оп­шта­ва ре­зул­тат гласања.

Ре­зул­та­ти сва­ког гла­са­ња при­ка­зу­ју се на мо­ни­то­ри­ма у са­ли На­род­не скуп­шти­не.

Ра­чу­нар­ски из­вод сва­ког гла­са­ња до­ста­вља се клу­бо­ви­ма по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ким гру­па­ма, на њи­хов за­хтјев, као и слу­жби На­род­не скуп­шти­не, ра­ди ста­вља­ња на увид пред­став­ни­ци­ма сред­ста­ва јавног ин­фор­ми­са­ња.

Члан 148.

На­род­ни по­сла­ни­ци ду­жни су да ко­ри­сте ис­кљу­чи­во сво­је иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це, као и да се идентифи­ку­ју при ула­ску у са­лу уба­ци­ва­њем кар­ти­це у по­сла­нич­ку је­ди­ни­цу, од­но­сно да се од­ја­ве прили­ком на­пу­шта­ња са­ле.

За на­род­ног по­сла­ни­ка ко­ји ко­ри­сти иден­ти­фи­ка­ци­о­ну кар­ти­цу дру­гог на­род­ног по­сла­ни­ка, од­но­сно на дру­ги на­чин зло­у­по­тре­бља­ва елек­трон­ски си­стем за гла­са­ње пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не из­ри­че мјеру уда­ље­ња са сјед­ни­це, а гла­са­ње у ко­јем је зло­у­по­тре­ба из­вр­ше­на би­ће по­ни­ште­но и од­мах ће се при­сту­пи­ти иден­ти­фи­ка­ци­ји и по­нов­ном гла­са­њу.

Члан 149.

На­род­ни по­сла­ни­ци, при из­ла­ску из са­ле На­род­не скуп­шти­не, ду­жни су да иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це изваде из по­сла­нич­ке је­ди­ни­це.

Члан 150.

На­род­ни по­сла­ник ду­жан је да не­ста­нак сво­је иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це од­мах при­ја­ви ге­не­рал­ном секрета­ру На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји из­гу­би иден­ти­фи­ка­ци­о­ну кар­ти­цу у то­ку тра­ја­ња сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, Слу­жба На­род­не скуп­шти­не из­да­ће при­вре­ме­ну кар­ти­цу, о че­му ће оба­ви­је­сти­ти На­род­ну скуп­шти­ну.

Члан 151.

Ако се гла­са ди­за­њем ру­ке, на­род­ни по­сла­ни­ци пр­во се из­ја­шња­ва­ју: ко је - „за“ при­је­длог, за­тим, ко је - „против“ при­је­дло­га и, на кра­ју, ко се - „уз­др­жа­ва“ од гла­са­ња.

Клуб по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ка гру­па мо­же од­ре­ди­ти јед­ног свог чла­на за кон­тро­лу пре­бро­ја­ва­ња гла­со­ва.

На­кон оба­вље­ног гла­са­ња, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за­кљу­чу­је гла­са­ње и са­оп­шта­ва ре­зул­тат гласа­ња.

Акт и аманд­ман сма­тра се до­не­се­ним ако је за ње­га гла­са­ло ви­ше од по­ло­ви­не укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка, од­но­сно Уста­вом пред­ви­ђе­на ве­ћи­на.

Члан 152.

Ако На­род­на скуп­шти­на од­лу­чи да се гла­са про­зив­ком, ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не про­зи­ва на­род­не по­сла­ни­ке по азбуч­ном ре­ду пре­зи­ме­на, а сва­ки про­зва­ни на­род­ни по­сла­ник уста­је и из­го­ва­ра ри­јеч: „за“, „против“, или: „уз­др­жан“.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не за­пи­су­је из­ја­ву на­род­ног по­сла­ни­ка или ње­го­ву од­сут­ност, уз ње­го­во име и пре­зи­ме на спи­ску.

Ако На­род­на скуп­шти­на од­лу­чи да се гла­са про­зив­ком у по­ступ­ку из­бо­ра у ко­ме је пред­ло­же­но два или ви­ше кан­ди­да­та, на­род­ни по­сла­ни­ци ко­ји при­сту­па­ју гла­са­њу из­го­ва­ра­ју пу­но име и пре­зи­ме кан­ди­да­та за ко­јег гла­са­ју.

3. Тај­но гла­са­ње[уреди]
а) Од­лу­ком На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 153.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је тај­ним гла­са­њем ка­да је то пред­ви­ђе­но за­ко­ном или од­лу­ком На­род­не скупшти­не.

Тај­но се гла­са упо­тре­бом гла­сач­ких ли­сти­ћа ко­ји се штам­па­ју у 83 при­мјер­ка.

Гла­сач­ки ли­сти­ћи су исте ве­ли­чи­не, об­ли­ка и бо­је, а овје­ре­ни су пе­ча­том На­род­не скуп­шти­не.

За сва­ко по­но­вље­но гла­са­ње, гла­сач­ки ли­сти­ћи штам­па­ју се у дру­гој бо­ји.

Члан 154.

На­род­на скуп­шти­на обра­зу­је по­себ­ну ко­ми­си­ју за гла­са­ње, ко­ја оба­вља штам­па­ње и пе­ча­ће­ње гла­сач­ких ли­сти­ћа и во­ди ци­је­ли по­сту­пак тај­ног гла­са­ња.

Гла­сач­ки ли­стић са­др­жи при­је­длог о ко­ме се од­лу­чу­је и опре­дје­ље­ње: „за“ и „против“. На дну гласачког ли­сти­ћа, ри­јеч: „за“ је на ли­је­вој, а ри­јеч: „против“ на де­сној стра­ни. На­род­ни по­сла­ник гла­са та­ко што за­о­кру­жу­је ри­јеч: „за“ или ри­јеч: „против“.

Ко­ми­си­ја из ста­ва 1. са­ста­вља за­пи­сник, ко­ји пот­пи­су­ју сви чла­но­ви ко­ми­си­је, и под­но­си из­вје­штај о тај­ном гла­са­њу На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 155.

При­ли­ком из­бо­ра и име­но­ва­ња на гла­сач­ким ли­сти­ћи­ма кан­ди­да­ти се на­во­де ре­до­сли­је­дом утвр­ђе­ним на ли­сти кан­ди­да­та. Ис­пред име­на сва­ког кан­ди­да­та или ли­сте ста­вља се ред­ни број.

Гла­са­ње се вр­ши ста­вља­њем зна­ка “Х” у ква­дра­тић испред име­на кан­ди­да­та или ли­сте за ко­је на­род­ни по­сла­ник гла­са.

Гла­са­ти се мо­же за нај­ви­ше оно­ли­ко кан­ди­да­та ко­ли­ко се би­ра, и то из­ме­ђу кан­ди­да­та чи­ја су име­на на­ве­де­на на гла­сач­ком ли­сти­ћу.

Члан 156.

Тај­ним гла­са­њем ру­ко­во­ди ко­ми­си­ја за гла­са­ње, ко­јој у ра­ду по­ма­жу ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скупшти­не и Слу­жба На­род­не скуп­шти­не.

Члан 157.

По­што је гла­са­ње за­вр­ше­но, ко­ми­си­ја за гла­са­ње утвр­ђу­је ре­зул­тат гла­са­ња у ис­тој про­сто­ри­ји, или не­кој дру­гој про­сто­ри­ји у згра­ди На­род­не скуп­шти­не у ко­јој је гла­са­ње и оба­вље­но.

При­је отва­ра­ња гла­сач­ке ку­ти­је пре­бро­ја­ће се не­у­ру­че­ни гла­сач­ки ли­сти­ћи и ста­ви­ти у по­се­бан коверат, ко­ји ће би­ти за­пе­ча­ћен.

Члан 158.

Утвр­ђи­ва­ње ре­зул­та­та гла­са­ња об­у­хва­та по­дат­ке о броју:

- уру­че­них гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- упо­три­је­бље­них гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- не­у­по­три­је­бље­них гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- не­ва­же­ћих гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- ва­же­ћих гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- гла­со­ва: „за“ и гла­со­ва: „против“, од­но­сно, ако се при­ли­ком из­бо­ра или име­но­ва­ња гла­са о ви­ше кан­ди­да­та за исту функ­ци­ју, гла­со­ва ко­је су до­би­ли по­је­ди­ни кан­ди­да­ти.

Утвр­ђи­ва­ње ре­зул­та­та гла­са­ња об­у­хва­та и кон­ста­та­ци­ју да је при­је­длог из­гла­сан, или да ни­је изгласан про­пи­са­ном ве­ћи­ном, од­но­сно ка­да се о из­бо­ру и име­но­ва­њу гла­са о два или ви­ше кан­ди­да­та за исту функ­ци­ју, ко­ји кан­ди­дат је иза­бран, од­но­сно име­но­ван.

Члан 159.

Не­ва­же­ћим гла­сач­ким ли­сти­ћем сма­тра се не­по­пу­ње­ни гла­сач­ки ли­стић и не­пра­вил­но по­пу­њен гла­сач­ки листић, тј. гла­сач­ки ли­стић из ко­га се не мо­же са си­гур­но­шћу утвр­ди­ти за ко­ји је при­је­длог на­род­ни по­сла­ник гла­сао.

При­ли­ком гла­са­ња о из­бо­ру и име­но­ва­њу, не­ва­же­ћим гла­сач­ким ли­сти­ћем сма­тра се гла­сач­ки ли­стић на ко­ме је за­о­кру­жен ве­ћи број кан­ди­да­та од бро­ја ко­ји се би­ра, од­но­сно име­ну­је.

Члан 160.

О утвр­ђи­ва­њу ре­зул­та­та гла­са­ња са­ста­вља се за­пи­сник, ко­ји пот­пи­су­ју чла­но­ви ко­ми­си­је за гла­са­ње.

Из­вје­штај о тај­ном гла­са­њу под­но­си ко­ми­си­ја за гла­са­ње и о ње­му се из­ја­шња­ва На­род­на скуп­шти­на.

б) Тај­но гла­са­ње ко­јим се би­ра­ју кан­ди­да­ти за Ви­је­ће на­ро­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Дом на­ро­да Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не[уреди]

Члан 161.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је тај­ним гла­са­њем о предло­же­ним кан­ди­да­ти­ма за Ви­је­ће на­ро­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Дом на­ро­да Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у скла­ду са за­ко­ном.

Тај­но се гла­са упо­тре­бом гла­сач­ких ли­сти­ћа ко­ји се штам­па­ју у 83 при­мјер­ка.

Гла­сач­ки ли­сти­ћи су овје­ре­ни пе­ча­том На­род­не скуп­шти­не, а обра­зац и фор­му гла­сач­ких ли­сти­ћа одређује ор­ган за спро­во­ђе­ње из­бо­ра у скла­ду са за­ко­ном.

Г. Одр­жа­ва­ње ре­да на сјед­ни­ци[уреди]

Члан 162.

О ре­ду на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не ста­ра се пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Због по­вре­де ре­да на сјед­ни­ци пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да из­рек­не сље­де­ће мје­ре: опомену, од­у­зи­ма­ње ри­је­чи и уда­ље­ње са сјед­ни­це у си­ту­а­ци­ји од­ре­ђе­ној овим по­слов­ни­ком.

На­род­на скуп­шти­на, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, без пре­тре­са мо­же да из­рек­не мје­ру уда­ље­ња са сјед­ни­це.

На осно­ву мје­ре из ст. 2. и 3. овог чла­на, Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја из­ри­че нов­ча­ну ка­зну у скла­ду с од­ред­ба­ма чла­на 169. овог по­слов­ни­ка.

Члан 163.

Опо­ме­на се из­ри­че на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви:

- ко­ји је при­шао све­ча­ној го­вор­ни­ци без до­зво­ле пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- ко­ји го­во­ри при­је не­го што је за­тра­жио и до­био ри­јеч;
- ко­ји, и по­ред упо­зо­ре­ња пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, го­во­ри о пи­та­њу ко­је ни­је на днев­ном реду;
- ако пре­ки­не го­вор­ни­ка у из­ла­га­њу или до­ба­цу­је, од­но­сно оме­та го­вор­ни­ка или на дру­ги на­чин угрожава сло­бо­ду го­во­ра;
- ко­ји се не­по­сред­но увре­дљи­во обра­ћа дру­гом по­сла­ни­ку, по­сла­нич­ком клу­бу, по­сла­нич­кој гру­пи или Вла­ди,
- ако из­но­си чи­ње­ни­це и оцје­не ко­је се од­но­се на при­ват­ни жи­вот дру­гих ли­ца;
- ако упо­тре­бља­ва псов­ке и увре­дљи­ве из­ра­зе;
- ако дру­гим по­ступ­ци­ма на­ру­ша­ва ред на сјед­ни­ци или по­сту­па про­тив­но од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

Члан 164.

Мје­ра од­у­зи­ма­ња ри­је­чи из­ри­че се на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви ко­ме су претходно изре­че­не дви­је мје­ре опо­ме­не, а ко­ји и по­сли­је то­га чи­ни по­вре­ду овог по­слов­ни­ка из члана 163. овог по­слов­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у рас­пра­ви ко­ме је из­ре­че­на мје­ра од­у­зи­ма­ња ри­је­чи ду­жан је да се, без од­ла­га­ња, при­др­жа­ва из­ре­че­не мје­ре. У су­прот­ном, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ис­кљу­чу­је озву­че­ње, а по по­тре­би од­ре­ђу­је па­у­зу.

Мје­ра од­у­зи­ма­ња ри­је­чи не од­но­си се на пра­во на­род­ног по­сла­ни­ка на ре­пли­ку у да­љем то­ку сјед­ни­це.

Про­тив од­у­зи­ма­ња ри­је­чи по­сла­ник мо­же при­го­во­ри­ти. О при­го­во­ру од­лу­чу­је На­род­на скуп­шти­на без распра­ве.

Члан 165.

Мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це из­ри­че се на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви ко­ји и послије из­ре­че­не мје­ре од­у­зи­ма­ња ри­је­чи оме­та или спре­ча­ва рад на сјед­ни­ци, не по­шту­је од­лу­ку предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не о из­ри­ца­њу мје­ре од­у­зи­ма­ња ри­је­чи или на­ста­вља да чи­ни дру­ге прекрша­је у сми­слу чла­на 163. овог по­слов­ни­ка, као и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним овим пословником.

Мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це мо­же се из­ре­ћи на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви и без прет­ход­но из­ре­че­них мје­ра у слу­ча­ју фи­зич­ког на­па­да, од­но­сно дру­гог слич­ног по­ступ­ка ко­јим се угрожа­ва фи­зич­ки или мо­рал­ни ин­те­гри­тет уче­сни­ка сјед­ни­це у згра­ди На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це или са ди­је­ла сјед­ни­це, мо­же од­мах уложи­ти при­го­вор На­род­ној скуп­шти­ни у вре­мен­ском тра­ја­њу до три ми­ну­те. О при­го­во­ру од­лу­чу­је Народна скуп­шти­на без распра­ве.

На­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у рас­пра­ви ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це ду­жан је да се од­мах уда­љи из са­ле у ко­јој се сјед­ни­ца одр­жа­ва.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­лу­чу­је да се са сјед­ни­це уда­ље го­сти ко­ји ре­ме­те ред сјед­ни­це.

Уко­ли­ко на­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у распра­ви од­би­је да се уда­љи са сјед­ни­це На­род­не скупшти­не, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ће на­ло­жи­ти слу­жби овла­шће­ној за одр­жа­ва­ње ре­да у згра­ди На­род­не скуп­шти­не да тог на­род­ног по­сла­ни­ка уда­љи са сјед­ни­це и од­ре­ди­ти па­у­зу до из­вр­ше­ња мје­ре уда­ље­ња.

Члан 166.

Ако пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ре­дов­ним мје­ра­ма не мо­же да одр­жи ред на сјед­ни­ци, од­ре­ди­ће паузу у тра­ја­њу по­треб­ном да се ус­по­ста­ви ред.

Члан 167.

Мје­ре ко­је је из­ре­као пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не при­мје­њу­ју се док тра­је пре­трес по тач­ки дневног ре­да, изу­зев из чла­на 148, а мје­ра ко­ју из­рек­не На­род­на скуп­шти­на при­мје­њу­је се за сједницу на ко­јој је из­ре­че­на.

Члан 168.

Од­ред­бе овог по­слов­ни­ка о ре­ду на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не при­мје­њу­ју се и на све дру­ге уче­сни­ке на сјед­ни­ци, а сход­но се при­мје­њу­ју и на сјед­ни­ца­ма од­бо­ра и дру­гих рад­них ти­је­ла.

Члан 169.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је од­у­зе­та ри­јеч мо­же се ка­зни­ти нов­ча­ном ка­зном у ви­си­ни до 10% мје­сеч­ног из­но­са основ­не пла­те на­род­ног по­сла­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са ди­је­ла сјед­ни­це мо­же се ка­зни­ти нов­ча­ном ка­зном у ви­си­ни до 15% мје­сеч­ног из­но­са основ­не пла­те на­род­ног по­сла­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це мо­же се ка­зни­ти нов­ча­ном ка­зном у висини до 20% мје­сеч­ног из­но­са основ­не пла­те на­род­ног по­сла­ни­ка.

Члан 170.

Од­лу­ку о нов­ча­ној ка­зни за на­род­ног по­сла­ни­ка до­но­си Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја.

На­род­ном по­сла­ни­ку у рад­ном од­но­су у На­род­ној скуп­шти­ни из­нос нов­ча­не ка­зне се од­у­зи­ма од ње­го­вих при­ма­ња за те­ку­ћи мје­сец.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји ни­је у рад­ном од­но­су у На­род­ној скуп­шти­ни из­нос нов­ча­не ка­зне од­у­зи­ма се од по­сла­нич­ког до­дат­ка ко­ји при­ма у На­род­ној скуп­шти­ни за те­ку­ћи мје­сец.

V - ПО­СЕБ­НА И СВЕ­ЧА­НА СЈЕД­НИ­ЦА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

Члан 171.

По­себ­ну сјед­ни­цу мо­гу тра­жи­ти 1/3 на­род­них по­сла­ни­ка, пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Вла­да Републике Срп­ске.

По­себ­на сјед­ни­ца мо­же се за­ка­за­ти и на за­хтјев чла­на Пред­сјед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из Републике Срп­ске, уко­ли­ко сма­тра да је од­лу­ка Пред­сјед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не де­струк­тив­на по ви­тал­ни ин­те­рес Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

По­себ­на сјед­ни­ца са­зи­ва се и на за­хтјев кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

По­себ­ну сјед­ни­цу мо­же из­у­зет­но са­зва­ти и пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске у ро­ку не ду­жем од се­дам да­на, уко­ли­ко за то по­сто­је на­ро­чи­то оправ­да­ни раз­ло­зи, ко­је је на по­чет­ку сјед­ни­це пред­сјед­ник ду­жан обра­зло­жи­ти.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, у ро­ку од се­дам да­на од да­на под­но­ше­ња за­хтје­ва, до­ста­вља за­хтјев за по­себ­ну сјед­ни­цу по­сла­ни­ци­ма и Вла­ди и за­ка­зу­је сјед­ни­цу Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не, ко­ји одре­ђу­је ври­је­ме одр­жа­ва­ња по­себ­не сјед­ни­це.

По­себ­на сјед­ни­ца мо­же се одр­жа­ти и у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два за­сје­да­ња, од­но­сно у пе­ри­о­ду зим­ске или љет­ње па­у­зе.

Члан 172.

На по­себ­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не ра­ди се по уна­при­јед утвр­ђе­ном днев­ном ре­ду, ко­ји је доставио под­но­си­лац за­хтје­ва за одр­жа­ва­ње по­себ­не сјед­ни­це.

Пред­ла­гач ко­ји је зах­ти­је­вао за­ка­зи­ва­ње по­себ­не сјед­ни­це до­ста­вља ма­те­ри­јал о пи­та­њу по ко­јем тражи са­зи­ва­ње по­себ­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 173.

Ре­до­сли­јед раз­ма­тра­ња та­ча­ка днев­ног ре­да не мо­же се ми­је­ња­ти без са­гла­сно­сти пред­став­ни­ка предлага­ча на чи­ји је за­хтјев по­себ­на сјед­ни­ца за­ка­за­на.

Члан 174.

На по­себ­ној сјед­ни­ци не мо­гу се по­ста­вља­ти по­сла­нич­ка пи­та­ња.

Члан 175.

На сва оста­ла пи­та­ња на по­себ­ној сјед­ни­ци при­мје­њу­ју се од­ред­бе ко­је ва­же за ре­дов­но за­сје­да­ње.

Члан 176.

На­род­на скуп­шти­на мо­же одр­жа­ти све­ча­ну сјед­ни­цу.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же, по­во­дом за­ко­ном утвр­ђе­них пра­зни­ка, или због по­сје­те ви­со­ких стра­них го­сти­ју, са­зва­ти све­ча­ну сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не, и по­зва­ти пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Српске, пред­сјед­ни­ка Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске, чла­на Пред­сјед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из Ре­пу­бли­ке Срп­ске или ви­со­ког стра­ног зва­нич­ни­ка да се обра­те На­род­ној скуп­шти­ни.

На све­ча­ној сјед­ни­ци, осим обра­ћа­ња по­зва­них зва­нич­ни­ка, не по­ста­вља­ју се по­сла­нич­ка пи­та­ња, не раз­ма­тра­ју се дру­ге тач­ке днев­ног ре­да, ни­ти се отва­ра по­сла­нич­ка рас­пра­ва.

VI - ЗА­ПИ­СНИК И БИ­ЉЕ­ШКЕ[уреди]

Члан 177.

О ра­ду сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не во­ди се за­пи­сник.

За­пи­сник са­др­жи основ­не по­дат­ке о ра­ду на сјед­ни­ци и да­тим при­је­дло­зи­ма и за­кључ­ци­ма усво­је­ним на сјед­ни­ци.

У за­пи­сник се уно­се и ре­зул­та­ти гла­са­ња о по­је­ди­ним пи­та­њи­ма.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је на сјед­ни­ци из­дво­јио ми­шље­ње мо­же тра­жи­ти да се бит­ни ди­је­ло­ви ње­го­ве изја­ве уне­су у за­пи­сник.

О из­ра­ди за­пи­сни­ка ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

За­пи­сник се упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма са по­зи­вом за на­ред­ну сјед­ни­цу.

За­пи­сник на ко­ји ни­су ста­вље­не при­мјед­бе, од­но­сно у ко­ји су, пре­ма при­хва­ће­ним при­мјед­ба­ма, унесене из­мје­не, усва­ја се без рас­пра­ве.

Усво­је­ни за­пи­сник пот­пи­су­ју пред­сјед­ник и ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

За исти­ни­тост за­пи­сни­ка од­го­во­ран је ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

Члан 178.

О ра­ду сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не из­ра­ђу­ју се сте­но­гра­ми.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не се тон­ски и ви­део сни­ма­ју.

Члан 179.

На­род­ни по­сла­ни­ци и дру­ги уче­сни­ци у ра­ду На­род­не скуп­шти­не мо­гу, на лич­ни за­хтјев, из­вр­ши­ти увид у сте­но­грам, дио ко­ји са­др­жи њи­хо­во из­ла­га­ње, и тра­жи­ти да се у сте­но­гра­му из­вр­ше из­мје­не редакцијске при­ро­де у ро­ку од се­дам да­на од из­вр­ше­ног уви­да у сте­но­грам. Овим из­мје­на­ма не мо­же се ми­је­ња­ти сми­сао и су­шти­на из­ла­га­ња.

Ако ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не оспо­ри да из­мје­не ко­је се тра­же ни­су ре­дак­циј­ске при­ро­де, о спор­ном пи­та­њу од­лу­чу­је На­род­на скуп­шти­на, без раз­ма­тра­ња.

Сте­но­гра­ми се при­ла­жу уз усво­је­ни за­пи­сник.

Члан 180.

Уре­ђи­ва­ње, из­да­ва­ње и чу­ва­ње сте­но­гра­ма, од­но­сно тон­ских и ви­део сни­ма­ка са сјед­ни­це На­род­не скупшти­не ре­гу­ли­ше се по­себ­ним про­пи­си­ма.

VII - ПРО­ГРАМ РА­ДА[уреди]

Члан 181.

На­род­на скуп­шти­на до­но­си про­грам ра­да за ка­лен­дар­ску го­ди­ну.

Из­у­зет­но, На­род­на скуп­шти­на мо­же до­ни­је­ти про­грам ра­да и за ду­жи и кра­ћи вре­мен­ски пе­ри­од.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не пред­ла­же про­грам ра­да На­род­не скуп­шти­не, на­кон при­ба­вље­ног Про­гра­ма ра­да Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и при­је­дло­га скуп­штин­ских рад­них ти­је­ла, по­сла­нич­ких клу­бо­ва и гру­па.

Про­гра­мом ра­да утвр­ђу­ју се по­сло­ви и за­да­ци На­род­не скуп­шти­не и њи­хов основ­ни са­др­жај, но­си­о­ци посло­ва и за­да­та­ка и ро­ко­ви раз­ма­тра­ња по­је­ди­них пи­та­ња.

VI­II - АК­ТИ СКУП­ШТИ­НЕ И ПО­СТУ­ПАК ЗА ДО­НО­ШЕ­ЊЕ[уреди]

1. Ак­ти На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 182.

На­род­на скуп­шти­на, по­ред Уста­ва, до­но­си за­ко­не, про­стор­ни план, бу­џет, де­кла­ра­ци­је, ре­зо­лу­ци­је, пре­по­ру­ке, од­лу­ке и за­кључ­ке и да­је аутен­тич­но ту­ма­че­ње ака­та ко­је до­но­си.

Члан 183.

Де­кла­ра­ци­јом се из­ра­жа­ва став На­род­не скуп­шти­не о оп­штем пи­та­њу по­ли­ти­ке у ве­зи са пра­ви­ма и дужности­ма Ре­пу­бли­ке.

Члан 184.

Ре­зо­лу­ци­јом се ука­зу­је на ста­ње и про­бле­ме у од­ре­ђе­ној обла­сти дру­штве­ног жи­во­та, утвр­ђу­је политика ко­ју тре­ба спро­во­ди­ти у тој обла­сти и да­је смјер­ни­це за спро­во­ђе­ње те по­ли­ти­ке, од­но­сно пред­ви­ђа­ју мје­ре за ње­но спро­во­ђе­ње.

Члан 185.

Пре­по­ру­ком се из­ра­жа­ва ми­шље­ње На­род­не скуп­шти­не о пи­та­њи­ма од зна­ча­ја за рад др­жав­них ор­га­на и орга­ни­за­ци­ја и пред­ла­жу мје­ре ко­је ти ор­га­ни, ор­га­ни­за­ци­је и за­јед­ни­це тре­ба да пре­ду­зму ра­ди рјеша­ва­ња пи­та­ња на ко­је се ука­зу­је у скла­ду са њи­хо­вим пра­ви­ма и ду­жно­сти­ма.

Члан 186.

Од­лу­ка се до­но­си као акт из­вр­ша­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, као из­вр­шни про­пис, или као акт ре­гу­ли­са­ња уну­тра­шње ор­га­ни­за­ци­је и од­но­са у На­род­ној скуп­шти­ни.

Од­лу­ком се од­лу­чу­је о из­бо­ру, име­но­ва­њу и ра­зр­је­ше­њу, о по­твр­ди или о да­ва­њу са­гла­сно­сти на ак­те ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца, као и о дру­гим по­сло­ви­ма из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не утвр­ђе­ним Уставом и овим по­слов­ни­ком.

Од­лу­ка као из­вр­шни про­пис је акт ко­ји се до­но­си ра­ди из­вр­ша­ва­ња за­ко­на.

Од­лу­ке мо­гу да до­но­се и скуп­штин­ске ко­ми­си­је и од­бо­ри за пи­та­ња за ко­ја су овла­шће­не за­ко­ном или овим по­слов­ни­ком.

Од­лу­ком као ак­том уре­ђи­ва­ња уну­тра­шње ор­га­ни­за­ци­је и од­но­са од­лу­чу­је се о обра­зо­ва­њу рад­них ти­је­ла и о дру­гим од­но­си­ма у На­род­ној скуп­шти­ни, ако то ни­је уре­ђе­но По­слов­ни­ком.

Члан 187.

За­кључ­ком се утвр­ђу­је по­ли­ти­ка из­вр­ша­ва­ња за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та ко­је до­но­си Народна скуп­шти­на, да­ју смјер­ни­це за спро­во­ђе­ње те по­ли­ти­ке и утвр­ђу­ју оба­ве­зе Вла­де, ми­ни­стар­ства и по­себ­них ор­га­ни­за­ци­ја у спро­во­ђе­њу те по­ли­ти­ке, при­пре­ма­њу за­ко­на и дру­гих ака­та.

За­кључ­ци се до­ста­вља­ју ор­га­ни­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма на ко­је се од­но­се. На­род­на скуп­шти­на мо­же одлучити да се за­кључ­ци ко­ји­ма се утвр­ђу­ју ста­во­ви и гле­ди­шта о зна­чај­ним пи­та­њи­ма об­ја­ве и у „Службе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“.

На­род­на скуп­шти­на мо­же до­но­си­ти за­кључ­ке и о сво­ме ра­ду и о ра­ду сво­јих ти­је­ла, ко­је је обра­зо­ва­ла и ра­ду Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не.

Рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не мо­гу до­но­си­ти за­кључ­ке са­мо о свом ра­ду.

За­кључ­ци се, у пра­ви­лу, не раз­ма­тра­ју као по­себ­не тач­ке днев­ног ре­да, осим уз прет­ход­ну са­гла­сност За­ко­но­дав­ног од­бо­ра и над­ле­жног рад­ног ти­је­ла, а пред­ла­жу се на раз­ма­тра­не ак­те у На­род­ној скупштини.

За­кључ­ци се не мо­гу до­но­си­ти уко­ли­ко прет­ход­но разма­тра­ни акт ни­је усво­јен.

Члан 188.

Текст за­ко­на, дру­гог про­пи­са и ак­та ко­ји до­но­си На­род­на скуп­шти­на пот­пи­су­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

На ори­ги­нал­ни текст за­ко­на ста­вља се пе­чат Ре­пу­бли­ке, а на ори­ги­нал­ни текст дру­гих про­пи­са и ака­та ста­вља се пе­чат На­род­не скуп­шти­не.

Под ори­ги­на­лом за­ко­на, од­но­сно дру­гог про­пи­са и оп­штег ак­та На­род­не скуп­шти­не под­ра­зу­ми­је­ва се текст тог ак­та усво­јен на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, или уса­гла­шен на За­јед­нич­кој ко­ми­си­ји Народне скуп­шти­не и Ви­је­ћа на­ро­да, у скла­ду са Уста­вом Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

О ста­вља­њу пе­ча­та на ори­ги­на­ле за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та и њи­хо­вом чу­ва­њу и евидентирању ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

Члан 189.

За­ко­ни, дру­ги про­пи­си и оп­шти ак­ти На­род­не скуп­шти­не, као и аутен­тич­на ту­ма­че­ња об­ја­вљу­ју се у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, у скла­ду са за­ко­ном.

О об­ја­вљи­ва­њу за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не и аутен­тич­них ту­ма­че­ња ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, на осно­ву ори­ги­нал­ног тек­ста за­ко­на, дру­гог про­пи­са и оп­штег ак­та На­род­не скуп­шти­не или аутен­тич­ног ту­ма­че­ња да­је исправ­ке евен­ту­ал­них гре­ша­ка у об­ја­вљи­ва­њу тек­ста и гре­ша­ка тех­нич­ке при­ро­де.

2. До­но­ше­ње за­ко­на[уреди]

Члан 190.

Пра­во пред­ла­га­ња за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та има­ју на­род­ни по­сла­ни­ци, пред­сјед­ник Републи­ке, Вла­да и нај­ма­ње три хи­ља­де би­ра­ча.

Члан 191.

Ини­ци­ја­ти­ву за до­но­ше­ње за­ко­на или дру­гих ака­та из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не мо­гу да­ти скупштине оп­шти­на и гра­до­ва, при­вред­на дру­штва, дру­ге ор­га­ни­за­ци­је, по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је, удружења и гра­ђа­ни.

Ини­ци­ја­ти­ва за до­но­ше­ње за­ко­на под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, ко­ји је до­ста­вља надлежном рад­ном ти­је­лу, За­ко­но­дав­ном од­бо­ру и Вла­ди. Над­ле­жно рад­но ти­је­ло и Вла­да ду­жни су да у ро­ку од 90 да­на до­ста­ве ми­шље­ње о на­ве­де­ној ини­ци­ја­ти­ви.

По­сли­је при­ба­вље­них ми­шље­ња Вла­де и над­ле­жног рад­ног ти­је­ла, За­ко­но­дав­ни од­бор, у да­љем ро­ку од 90 да­на, од­лу­чу­је о ини­ци­ја­ти­ви. Ако За­ко­но­дав­ни од­бор сма­тра да је ини­ци­ја­ти­ва осно­ва­на, пред­ло­жи­ће На­род­ној скуп­шти­ни да се до­не­се од­лу­ка о на­чи­ну на ко­ји ће се из­ра­ди­ти и под­ни­је­ти на­црт, од­но­сно при­је­длог за­ко­на.

О ста­во­ви­ма по­во­дом ини­ци­ја­ти­ве оба­вје­шта­ва се под­но­си­лац ини­ци­ја­ти­ве.

Члан 192.

Пред­ла­гач за­ко­на мо­же упу­ти­ти обра­зло­жен при­је­длог да се из­вр­ши прет­ход­но раз­ма­тра­ње.

Ако Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не од­лу­чи да се из­вр­ши прет­ход­но раз­ма­тра­ње, пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не упу­ћу­је при­је­длог из ста­ва 1. овог чла­на над­ле­жном рад­ном ти­је­лу На­род­не скуп­шти­не у коме ће се то рас­пра­ви­ти.

У прет­ход­ној рас­пра­ви уче­ству­ју пред­ла­гач, Вла­да ако ни­је пред­ла­гач, за­ин­те­ре­со­ва­не асо­ци­ја­ци­је, на­уч­не и струч­не ин­сти­ту­ци­је, ор­га­ни и ор­га­ни­за­ци­је.

На за­хтјев рад­ног ти­је­ла у прет­ход­ној рас­пра­ви сво­је ми­шље­ње да­је За­ко­но­дав­ни од­бор.

По прет­ход­но из­вр­ше­ној рас­пра­ви рад­но ти­је­ло да­је ми­шље­ње, ко­је за­тим ша­ље пред­ла­га­чу.

Пред­ла­гач за­ко­на у обра­зло­же­њу на­цр­та за­ко­на обра­зла­же ми­шље­ње рад­ног ти­је­ла о прет­ход­но из­вр­ше­ној распра­ви.

а) По­кре­та­ње по­ступ­ка за до­но­ше­ње за­ко­на[уреди]

Члан 193.

По­сту­пак за до­но­ше­ње за­ко­на по­кре­ће се под­но­ше­њем на­цр­та за­ко­на.

На­црт за­ко­на са­др­жи, по­ред тек­ста за­ко­на, устав­ни основ за до­но­ше­ње за­ко­на, ми­шље­ње Се­кре­та­ри­ја­та за за­ко­но­дав­ство о са­гла­сно­сти на­цр­та са Уста­вом и прав­ним си­сте­мом и ускла­ђе­ност са пра­ви­ли­ма норма­тив­но­прав­не тех­ни­ке, из­ја­ву о ускла­ђе­но­сти са про­пи­си­ма Европ­ске Уни­је, раз­ло­ге због ко­јих се до­но­си за­кон и по­сље­ди­це ко­је ће про­и­за­ћи за ма­те­ри­јал­ни и дру­ги по­ло­жај гра­ђа­на, при­вред­них друшта­ва и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја и оцје­ну и изво­ре по­треб­них сред­ста­ва за спрово­ђе­ње за­ко­на.

По­је­ди­на за­кон­ска рје­ше­ња мо­гу се да­ти у ал­тер­на­ти­ва­ма са обра­зло­же­њем сва­ке од пред­ло­же­них алтерна­ти­ва.

Уз на­црт за­ко­на да­је се обра­зло­же­ње основ­них рје­ше­ња са­др­жа­них у на­цр­ту за­ко­на.

Уко­ли­ко се на­цр­том да­ју из­мје­не или до­пу­не за­ко­на, у при­ло­гу на­цр­та пред­ла­гач оба­ве­зно до­ста­вља пре­пис одред­би ко­је се ми­је­ња­ју и текст пред­ло­же­них из­мје­на угра­ђен у основ­ни текст за­ко­на.

Члан 194.

На­црт за­ко­на под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не.

На­црт за­ко­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља по­сла­ни­ци­ма и над­ле­жним рад­ним ти­је­ли­ма на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред На­род­не скуп­шти­не, у пра­ви­лу нај­ка­сни­је де­сет да­на при­је сјед­ни­це на ко­јој ће се на­црт раз­ма­тра­ти.

На­црт за­ко­на чи­ји пред­ла­гач ни­је Вла­да пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ће до­ста­ви­ти Вла­ди да она о ње­му да ми­шље­ње.

б) Раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма[уреди]

Члан 195.

При­је раз­ма­тра­ња на­цр­та за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, на­црт за­ко­на раз­ма­тра­ју За­ко­но­дав­ни од­бор и рад­но ти­је­ло у чи­јем је дје­ло­кру­гу пи­та­ње ко­је се за­ко­ном уре­ђу­је (у да­љем тек­сту: надлежно рад­но ти­је­ло).

На­црт за­ко­на мо­гу раз­ма­тра­ти и дру­га рад­на ти­је­ла, ако су у ње­му об­у­хва­ће­на по­је­ди­на пи­та­ња ко­ја су у дје­ло­кру­гу тих рад­них ти­је­ла (у да­љем тек­сту: за­ин­те­ре­со­ва­но рад­но ти­је­ло).

У ра­ду рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, при­ли­ком раз­ма­тра­ња на­цр­та и при­је­дло­га за­ко­на, мо­гу учество­ва­ти по­зва­ни пред­став­ни­ци удру­же­ња и асо­ци­ја­ци­ја за­ин­те­ре­со­ва­них за до­но­ше­ње за­ко­на ко­ји раз­ма­тра рад­но ти­је­ло, а ко­ји је у ди­рект­ној ве­зи са ин­те­ре­си­ма удру­же­ња или асо­ци­ја­ци­ја.

Члан 196.

На­црт за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма раз­ма­тра се на на­чин и пре­ма по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за раз­ма­тра­ње нацр­та за­ко­на у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 197.

Над­ле­жно рад­но ти­је­ло мо­же да раз­ма­тра и ми­шље­ње и при­је­дло­ге Вла­де, ако она ни­је пред­ла­гач на­цр­та и дру­гих рад­них ти­је­ла.

Ка­да раз­мо­три на­црт за­ко­на, над­ле­жно рад­но ти­је­ло под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај са ми­шље­њем и ста­во­ви­ма из­не­се­ним у то­ку раз­ма­тра­ња.

У из­вје­шта­ју ко­ји под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни над­ле­жно рад­но ти­је­ло мо­же да­ти ми­шље­ње и о ста­во­ви­ма и при­је­дло­зи­ма Вла­де и дру­гих рад­них ти­је­ла.

Члан 198.

За­ко­но­дав­ни од­бор раз­ма­тра на­црт за­ко­на и под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај са ми­шље­њем и приједло­зи­ма.

Ако За­ко­но­дав­ни од­бор усво­ји ми­шље­ње да по­је­ди­на рје­ше­ња на­цр­та ни­су у скла­ду са устав­но-прав­ним си­сте­мом, о то­ме ће од­мах упо­зна­ти пред­ла­га­ча.

Ако пред­ла­гач за­ко­на не при­хва­ти упо­зо­ре­ње За­ко­но­дав­ног од­бо­ра да не по­сто­ји устав­ни основ за доноше­ње за­ко­на или да по­је­ди­на рје­ше­ња у на­цр­ту за­ко­на ни­су у скла­ду са Уста­вом и прав­ним системом, пред­ла­гач за­ко­на и За­ко­но­дав­ни од­бор, ду­жни су да, при­је сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, поно­во за­јед­нич­ки раз­мо­тре да­то упо­зо­ре­ње и о то­ме под­не­су из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 199.

Из­вје­шта­ји рад­них ти­је­ла до­ста­вља­ју се На­род­ној скуп­шти­ни.

На­род­ним по­сла­ни­ци­ма и пред­ла­га­чи­ма из­вје­шта­ји се до­ста­вља­ју нај­ка­сни­је пред по­че­так раз­ма­тра­ња акта на ко­ји се из­вје­штај од­но­си у На­род­ној скуп­шти­ни.

в) Раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 200.

Под­но­си­лац на­цр­та за­ко­на, од­но­сно ње­гов пред­став­ник да­је на по­чет­ку и на кра­ју пре­тре­са на сједници На­род­не скуп­шти­не обра­зло­же­ње на­цр­та и на кра­ју пре­тре­са обја­шње­ња и из­ја­шња­ва се о изнесе­ним при­је­дло­зи­ма и ми­шље­њи­ма.

Из­вје­сти­лац рад­ног ти­је­ла ко­је је раз­ма­тра­ло на­црт за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не из­но­си ставо­ве и ми­шље­ња рад­ног ти­је­ла.

Пред­став­ник Вла­де мо­же уче­ство­ва­ти у пре­тре­су на­цр­та за­ко­на и ако тај при­је­длог ни­је под­ни­је­ла Влада.

Члан 201.

Раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на об­у­хва­та је­дин­стве­ну распра­ву: о устав­ном осно­ву за до­но­ше­ње за­ко­на, о ускла­ђе­но­сти са про­пи­си­ма Европ­ске Уни­је, раз­ло­зи­ма због ко­јих се до­но­си за­кон, по­сље­ди­ца­ма ко­је ће про­и­за­ћи за ма­те­ри­јал­ни и дру­ги по­ло­жај гра­ђа­на, при­вред­них дру­шта­ва и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја и зајед­ни­ца, о оцје­ни и из­во­ри­ма по­треб­них сред­ста­ва за спрово­ђе­ње за­ко­на и о тек­сту на­цр­та за­ко­на.

На­црт за­ко­на под­но­си­лац мо­же по­ву­ћи све до за­вр­шет­ка раз­ма­тра­ња на­цр­та, а нај­ка­сни­је у за­вр­шној рије­чи, на­кон окон­ча­ног раз­ма­тра­ња.

Члан 202.

По за­вр­ше­ном раз­ма­тра­њу На­род­на скуп­шти­на, у Да­ну за гла­са­ње из­ја­шња­ва се о на­цр­ту, а мо­же закључком утвр­ди­ти до­дат­не ста­во­ве, при­је­дло­ге и ми­шље­ња о на­цр­ту и упу­ти­ти их под­но­си­о­цу на­цр­та да их узме у об­зир при­ли­ком из­ра­де при­је­дло­га за­ко­на.

На­род­на скуп­шти­на мо­же од­ре­ди­ти ор­га­не и ор­га­ни­за­ци­је ко­је ће пред­ла­гач кон­сул­то­ва­ти при из­ра­ди при­је­дло­га за­ко­на.

Члан 203.

Ако су при­мјед­бе на текст на­цр­та за­ко­на зна­чај­не или су ве­ћег оби­ма, На­род­на скуп­шти­на мо­же одлучити да се на­црт за­ко­на вра­ти под­но­си­о­цу ра­ди до­ра­де или из­ра­де но­вог на­цр­та.

г) Јав­на рас­пра­ва о на­цр­ту за­ко­на[уреди]

Члан 204.

По­сли­је усва­ја­ња на­цр­та за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на мо­же од­лу­чи­ти да се на­црт ста­ви на јав­ну расправу, ако се за­ко­ном уре­ђу­ју пи­та­ња ко­ја су од по­себ­ног зна­ча­ја за гра­ђа­не и ако је нео­п­ход­но да се кон­сул­ту­ју ор­га­ни, ор­га­ни­за­ци­је, на­уч­не и струч­не ин­сти­ту­ци­је и за­ин­те­ре­со­ва­ни гра­ђа­ни.

На­род­на скуп­шти­на мо­же за­кључ­ком на­ло­жи­ти над­ле­жном рад­ном ти­је­лу да о на­цр­ту за­ко­на ор­га­ни­зу­је јав­но са­слу­ша­ње или струч­ну рас­пра­ву. За­кључ­ком ко­јим се на­ла­же ор­га­ни­зо­ва­ње јав­ног са­слу­ша­ња или струч­не рас­пра­ве од­ре­ди­ће се рок у ко­јем се са­слу­ша­ње, од­но­сно рас­пра­ва тре­ба одр­жа­ти.

Члан 205.

На­род­на скуп­шти­на до­но­си за­кљу­чак ко­јим се на­црт за­ко­на ста­вља на јав­ну рас­пра­ву и од­ре­ђу­је рок до 90 да­на у ко­ме тре­ба да се спро­ве­де јав­на рас­пра­ва.

За­кљу­чак се об­ја­вљу­је у днев­ним но­ви­на­ма или јав­ном РТВ сер­ви­су.

На­црт за­ко­на, уз за­кљу­чак из ста­ва 1. овог чла­на, об­ја­вљу­је се на ин­тер­нет стра­ни­ци На­род­не скупшти­не.

Члан 206.

Из­вје­штај о ре­зул­та­ти­ма јав­не рас­пра­ве до­ста­вља се На­род­ној скуп­шти­ни уз при­је­длог за­ко­на.

Из­вје­штај из прет­ход­ног ста­ва са­др­жи ми­шље­ња и при­је­дло­ге из­не­се­не у јав­ној рас­пра­ви.

Члан 207.

На­кон про­те­ка ро­ка од шест мје­се­ци од усва­ја­ња на­цр­та за­ко­на у На­род­ној скуп­шти­ни, исти се не мо­же под­ни­је­ти у фор­ми при­је­дло­га за­ко­на на раз­ма­тра­ње, већ се сма­тра да је пред­ла­гач од истог од­у­стао.

д) При­је­длог за­ко­на[уреди]

Члан 208.

При­је­длог за­ко­на се под­но­си у об­ли­ку у ко­ме се до­но­си за­кон и мо­ра би­ти обра­зло­жен.

Обра­зло­же­ње при­је­дло­га за­ко­на об­у­хва­та устав­ни основ за до­но­ше­ње за­ко­на, ми­шље­ње Се­кре­та­ри­ја­та за за­ко­но­дав­ство о са­гла­сно­сти при­је­дло­га са Уста­вом и прав­ним си­сте­мом и ускла­ђе­ност са пра­ви­ли­ма нор­ма­тив­но­прав­не тех­ни­ке, из­ја­ву о ускла­ђе­но­сти са про­пи­си­ма Европ­ске Уни­је, пи­та­ња ко­ја се приједло­гом за­ко­на уре­ђу­ју, об­ја­шње­ња основ­них прав­них ин­сти­ту­та, по­сље­ди­ца ко­је ће из пред­ло­же­них рје­ше­ња про­и­за­ћи, оцје­ну и из­во­ре по­треб­них сред­ста­ва за спрово­ђе­ње за­ко­на, као и дру­га зна­чај­на пи­та­ња у ве­зи са пред­ло­же­ним рје­ше­њи­ма.

Пред­ла­гач је ду­жан да у обра­зло­же­њу на­ве­де раз­ли­ке у рје­ше­њи­ма са­др­жа­ним у при­је­дло­гу за­ко­на у одно­су на на­црт и раз­ло­ге због ко­јих су на­ста­ле те раз­ли­ке, при­је­дло­ге и ми­шље­ња на на­црт за­ко­на ко­је пред­ла­гач ни­је усво­јио и раз­ло­ге због ко­јих их ни­је усво­јио.

Уко­ли­ко се при­је­дло­гом да­ју из­мје­не или до­пу­не за­ко­на, у при­ло­гу при­је­дло­га пред­ла­гач оба­ве­зно доста­вља пре­пис од­ред­би ко­је се ми­је­ња­ју и текст пред­ло­же­них измје­на угра­ђен у основ­ни текст закона.

Члан 209.

При­је­длог за­ко­на под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог за­ко­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма, у пра­ви­лу нај­ка­сни­је 10 да­на при­је сјед­ни­це на ко­јој ће се при­је­длог за­ко­на раз­ма­тра­ти.

ђ) Раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма[уреди]

Члан 210.

Од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма при­мје­њу­ју се и на разма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на.

Код раз­ма­тра­ња при­је­дло­га за­ко­на рад­но ти­је­ло има и пра­ва из чл. 40. и 41. овог по­слов­ни­ка.

е) Раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 211.

Текст при­је­дло­га за­ко­на раз­ма­тра се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

По за­вр­шет­ку раз­ма­тра­ња при­је­дло­га за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на у Да­ну за гла­са­ње од­лу­чу­је о поднесеним аманд­ма­ни­ма, а по­том о при­је­дло­гу за­ко­на у цје­ли­ни.

При­је­длог за­ко­на под­но­си­лац мо­же по­ву­ћи све до за­вр­шет­ка раз­ма­тра­ња при­је­дло­га, а нај­ка­сни­је у завр­шној рије­чи.

Ако Скуп­шти­на не усво­ји пред­ло­же­ни за­кон, до­но­ше­ње истог за­ко­на не мо­же се пред­ло­жи­ти при­је ис­те­ка три мје­се­ца од да­на ка­да за­кон ни­је усво­јен, а при­је то­га вре­ме­на са­мо ако На­род­на скуп­шти­на одлучи да тај рок скра­ти.

ж) Аманд­ма­ни[уреди]

Члан 212.

При­је­длог за из­мје­ну и до­пу­ну при­је­дло­га за­ко­на - аманд­ман се под­но­си пред­сјед­ни­ку На­род­не скупштине у пи­са­ном об­ли­ку с обра­зло­же­њем све до за­кљу­чи­ва­ња разма­тра­ња при­је­дло­га.

Ако се при­је­дло­гом за­ко­на ми­је­ња или до­пу­ња­ва за­кон, аманд­ма­ни се мо­гу под­но­си­ти са­мо на чла­но­ве пред­ло­же­них из­мје­на и до­пу­на.

Аманд­ма­не мо­гу да под­но­се овла­шће­ни пред­ла­га­чи за­ко­на, као и рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не.

Аманд­ма­ни на бу­џет, оба­ве­зно, по­ред по­зи­ци­је на ко­ју се вр­ши тран­сфер сред­ста­ва, мо­ра­ју са­др­жа­ва­ти и по­зи­ци­ју са ко­је се тран­сфер вр­ши.

Члан 213.

Аманд­ман на при­је­длог за­ко­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је по­сла­ни­ци­ма, пред­ла­га­чу и Влади, ако она ни­је пред­ла­гач за­ко­на.

Члан 214.

Ако у рас­пра­ви о под­не­се­ним аманд­ма­ни­ма на­род­ни по­сла­ник или члан Вла­де упо­зо­ри на њи­хо­ву супротност са од­ред­ба­ма Уста­ва или се ми­је­ња­ју на­че­ла на ко­ји­ма се за­сни­ва за­кон, сјед­ни­ца се мо­же пре­ки­ну­ти док За­ко­но­дав­ни од­бор не до­ста­ви ми­шље­ње.

Члан 215.

Аманд­ман по­ста­је са­став­ни дио при­је­дло­га за­ко­на и о ње­му На­род­на скуп­шти­на не гла­са одво­је­но, ако га је под­нио пред­ла­гач за­ко­на, ако га је усво­ји­ло над­ле­жно рад­но ти­је­ло у скла­ду са чл. 40. и 41. овог по­слов­ни­ка или се са под­не­се­ним аманд­ма­ном са­гла­сио пред­ла­гач.

Члан 216.

О аманд­ма­ни­ма на при­је­длог за­ко­на, у Да­ну за гла­са­ње, има пра­во да се из­ја­сни пред­ла­гач за­ко­на, уз обра­зло­же­ње раз­ло­га за при­хва­та­ње или од­би­ја­ње аманд­ма­на.

Под­но­си­лац амандманā ко­ји ни­су при­хва­ће­ни од стра­не пред­ла­га­ча, има пра­во да у тра­ја­њу од нај­ви­ше три ми­ну­те ко­мен­та­ри­ше из­ја­шња­ва­ње и мо­же да тра­жи да се о њи­ма гла­са.

Вла­да има пра­во да се из­ја­сни о аманд­ма­ну и ако она ни­је пред­ла­гач за­ко­на.

Члан 217.

Да би се под­не­се­ни аманд­ман, на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не мо­гао де­таљ­ни­је раз­мо­три­ти или да би се оба­ви­ле до­дат­не кон­сул­та­ци­је о при­је­дло­гу за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на мо­же, на при­је­длог предсједника На­род­не скуп­шти­не, пред­ла­га­ча или Вла­де, пре­ки­ну­ти раз­ма­тра­ње и на­кнад­но на­ста­ви­ти на ис­тој сјед­ни­ци, или од­ло­жи­ти за јед­ну од на­ред­них сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не.

Члан 218.

На­род­на скуп­шти­на мо­же, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, За­ко­но­дав­ног од­бо­ра или надлежног рад­ног ти­је­ла од­лу­чи­ти при­ли­ком утвр­ђи­ва­ња днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не да одло­жи раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на за на­ред­ну сјед­ни­цу, ако су на при­је­длог за­ко­на под­не­се­ни аманд­ма­ни ко­ји бит­но ми­је­ња­ју рје­ше­ња да­та у при­је­дло­гу за­ко­на.

Ако је од­лу­че­но да се раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на од­ло­жи, На­род­на скуп­шти­на мо­же оба­ве­за­ти предлага­ча за­ко­на да при­пре­ми текст при­је­дло­га за­ко­на у ко­ји ће би­ти угра­ђе­ни аманд­ма­ни о ко­ји­ма се са­гла­сио пред­ла­гач.

Члан 219.

О сва­ком аманд­ма­ну на при­је­длог за­ко­на гла­са се по­себ­но у Да­ну за гла­са­ње.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је пр­во о аманд­ма­ни­ма овла­шће­них пред­ла­га­ча за­ко­на, а за­тим о аманд­ма­ни­ма рад­них ти­је­ла.

Ако је под­не­се­но ви­ше аманд­ма­на на исти члан при­је­дло­га за­ко­на, пр­во се од­лу­чу­је о аманд­ма­ну ко­јим се предла­же бри­са­ње тог чла­на.

Ако је под­не­сен аманд­ман на аманд­ман, пр­во се гла­са о аманд­ма­ну ко­ји је под­не­сен на аманд­ман.

Аманд­ман усво­јен на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не по­ста­је са­став­ни дио при­је­дло­га за­ко­на.

Члан 220.

Из­у­зет­но, ка­да је на текст при­је­дло­га за­ко­на усво­јен ве­ћи број аманд­ма­на ко­ји су та­кве при­ро­де да бит­но ми­је­ња­ју са­др­жај тек­ста при­је­дло­га за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на од­лу­ком мо­же оба­ве­за­ти предлагача за­ко­на да при­пре­ми текст при­је­дло­га за­ко­на са угра­ђе­ним аманд­ма­ни­ма ко­ји су усво­је­ни и да га упу­ти на по­нов­но раз­ма­тра­ње и усва­ја­ње на на­ред­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Да­љи по­сту­пак са при­је­дло­гом из ста­ва 1. спрово­ди се у скла­ду са од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на.

з) До­но­ше­ње за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку[уреди]

Члан 221.

За­кон се мо­же, из­у­зет­но, до­ни­је­ти по хит­ном по­ступ­ку.

По хит­ном по­ступ­ку мо­же да се до­не­се са­мо за­кон ко­јим се уре­ђу­ју пи­та­ња и од­но­си на­ста­ли усљед окол­но­сти ко­је ни­су мо­гле да се пред­ви­де, а не­до­но­ше­ње за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку мо­гло би да проузро­ку­је штет­не по­сље­ди­це по жи­вот и здра­вље љу­ди, без­бјед­ност Ре­пу­бли­ке и рад ор­га­на и организа­ци­ја.

Пред­ла­гач за­ко­на је ду­жан да у пи­са­ном обра­зло­же­њу при­је­дло­га за­ко­на на­ве­де штет­не по­сље­ди­це ко­је би на­ста­ле због не­до­но­ше­ња овог за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку.

При­је­длог за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку мо­же под­ни­је­ти на­род­ни по­сла­ник чи­ји при­је­длог по­др­жи нај­ма­ње 15 по­сла­ни­ка, или клуб ко­ји има 10 или ви­ше чла­но­ва, те клу­бо­ви ко­ји има­ју за­јед­но 10 или ви­ше посла­ни­ка.

Члан 222.

При­је­длог за­ко­на за чи­је се до­но­ше­ње пред­ла­же хит­ни по­сту­пак мо­же се ста­ви­ти на днев­ни ред сједнице На­род­не скуп­шти­не, ако је под­не­сен нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је од­ре­ђе­ног по­чет­ка те сјед­ни­це.

3. Про­гла­ше­ње за­ко­на[уреди]

Члан 223.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не у ро­ку од се­дам да­на по до­но­ше­њу до­ста­вља за­кон Ви­је­ћу на­ро­да Републи­ке Срп­ске, а по до­ста­вље­ном оба­вје­ште­њу од Ви­је­ћа на­ро­да, до­ста­вља за­кон пред­сјед­ни­ку Републи­ке на про­гла­ше­ње.

Ако пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке у Уста­вом утвр­ђе­ном ро­ку зах­ти­је­ва да На­род­на скуп­шти­на по­но­во гла­са о за­ко­ну, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не тај за­хтјев до­ста­вља од­мах на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и ста­вља тај за­кон на днев­ни ред пр­ве на­ред­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

По­но­во из­гла­са­ни за­кон пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­мах до­ста­вља пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке, ра­ди про­гла­ше­ња.

4. По­сту­пак за до­но­ше­ње дру­гих ака­та[уреди]

Члан 224.

До­но­ше­ње про­стор­ног пла­на, бу­џе­та, еко­ном­ске по­ли­ти­ке и стра­те­ги­је по­кре­ће се под­но­ше­њем на­цр­та ових ака­та.

Члан 225.

На­црт про­стор­ног пла­на, бу­џе­та, еко­ном­ске по­ли­ти­ке и стра­те­ги­је, с обра­зло­же­њем и по­треб­ном докумен­та­ци­јом, под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не.

На­црт про­стор­ног пла­на оба­ве­зно се упу­ћу­је на јав­ну рас­пра­ву.

Члан 226.

Од­лу­ке, за­кључ­ци, де­кла­ра­ци­је, ре­зо­лу­ци­је, пре­по­ру­ке, пла­но­ви, про­гра­ми, ин­фор­ма­ци­је, ана­ли­зе и дру­га ак­та о ко­ји­ма се од­лу­чу­је у На­род­ној скуп­шти­ни раз­ма­тра­ју се у фор­ми при­је­дло­га, ако Уставом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Из­у­зет­но, ак­ти из ста­ва 1. овог чла­на мо­гу се раз­ма­тра­ти у фор­ми на­цр­та, на при­је­длог овлашће­ног пред­ла­га­ча.

Члан 227.

На ак­те из чл. 224. и 226. при­мје­њу­ју се од­ред­бе овог по­слов­ни­ка о по­ступ­ку за до­но­ше­ње за­ко­на, ако Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Члан 228.

Ак­ти ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца ко­је На­род­на скуп­шти­на по­твр­ђу­је, од­но­сно на ко­је да­је са­гла­сност, раз­ма­тра­ју се пре­ма по­ступ­ку утвр­ђе­ном у прет­ход­ном чла­ну.

5. Да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња[уреди]

Члан 229.

При­је­длог за да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња за­ко­на мо­гу да под­не­су овла­шће­ни пред­ла­га­чи за­ко­на.

При­је­длог за да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, ко­ји га упућује За­ко­но­дав­ном од­бо­ру и Вла­ди, ра­ди да­ва­ња ми­шље­ња.

При­је­длог за да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња за­ко­на са­др­жи од­ред­бе за­ко­на чи­је се аутен­тич­но ту­ма­че­ње тра­жи и раз­ло­ге због ко­јих се оно тра­жи.

Члан 230.

Вла­да је ду­жна да у ро­ку од 60 да­на од да­на при­је­ма при­је­дло­га За­ко­но­дав­ном од­бо­ру до­ста­ви ми­шље­ње о прије­дло­гу за аутен­тич­но ту­ма­че­ње за­ко­на.

Ако За­ко­но­дав­ни од­бор, на­кон при­ба­вље­ног ми­шље­ња Вла­де, оци­је­ни да је по­треб­но да­ти аутен­тич­но тума­че­ње, у да­љем ро­ку од 60 да­на, утвр­ђу­је при­је­длог аутен­тич­ног ту­ма­че­ња и до­ста­вља га предсједни­ку На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог аутен­тич­ног ту­ма­че­ња пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и Влади, на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

За раз­ма­тра­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња при­мје­њу­ју се од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на разматра­ње при­је­дло­га за­ко­на.

Ако За­ко­но­дав­ни од­бор оци­је­ни да не­ма по­тре­бе за да­ва­њем аутен­тич­ног ту­ма­че­ња, исто кон­ста­ту­је и оба­вје­шта­ва под­но­си­о­ца.

Аутен­тич­но ту­ма­че­ње об­ја­вљу­је се у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“.

6. Пре­чи­шће­ни тек­сто­ви за­ко­на[уреди]

Члан 231.

За­ко­но­дав­ни од­бор у скла­ду са чла­ном 63. али­не­ја 6. утвр­ђу­је пре­чи­шће­ни текст за­ко­на ка­да је за то овла­шћен.

Пре­чи­шће­ни текст за­ко­на об­ја­вљу­је се у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“.

На­кон об­ја­вље­ног пре­чи­шће­ног тек­ста за­ко­на не мо­гу се вр­ши­ти из­мје­не и до­пу­не на­ве­де­ног пречишћеног тек­ста за­ко­на.

На­ве­де­не од­ред­бе сход­но се при­мје­њу­ју и на По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не.

7. Ра­ти­фи­ка­ци­ја и за­кљу­чи­ва­ње ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и спо­ра­зу­ма[уреди]

Члан 232.

У по­ступ­ку ра­ти­фи­ка­ци­је ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и спо­ра­зу­ма сход­но се при­мје­њу­ју од­ред­бе овог пословни­ка, ко­је се од­но­се на до­но­ше­ње при­је­дло­га за­ко­на.

Ме­ђу­на­род­ни уго­вор из над­ле­жно­сти Ре­пу­бли­ке по­твр­ђу­је се за­ко­ном.

При­је­длог за­ко­на са­др­жи и текст ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра чи­је се по­твр­ђи­ва­ње пред­ла­же.

Ра­ти­фи­ко­ва­не ме­ђу­на­род­не уго­во­ре и спо­ра­зу­ме пот­пи­су­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Члан 233.

Ка­да На­род­на скуп­шти­на уче­ству­је у за­кљу­чи­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и спо­ра­зу­ма, у по­ступ­ку закључи­ва­ња при­мје­њу­ју се од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на по­сту­пак до­но­ше­ња за­ко­на.

Члан 234.

Уго­вор, од­но­сно спо­ра­зум, пот­пи­су­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, уко­ли­ко На­род­на скуп­шти­на не одре­ди дру­гог пред­став­ни­ка.

IX - ПРО­МЈЕ­НА УСТА­ВА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ[уреди]

Члан 235.

При­је­длог да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва Ре­пу­бли­ке мо­гу под­ни­је­ти пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке, Вла­да и нај­ма­ње 30 по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог из ста­ва 1. пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма, Од­бо­ру за уставна пи­та­ња и Вла­ди, кад се увр­сти у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 236.

О при­је­дло­гу да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не во­ди се је­дин­ствен претрес.

Члан 237.

Ка­да усво­ји при­је­длог да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва, На­род­на скуп­шти­на од­ре­ђу­је рок у ко­ме ће Одбор за устав­на пи­та­ња из­ра­ди­ти текст на­цр­та аманд­ма­на на Устав и до­ста­ви­ти га На­род­ној скуп­шти­ни.

Текст на­цр­та аманд­ма­на са­др­жи и обра­зло­же­ње.

Члан 238.

Текст на­цр­та аманд­ма­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља по­сла­ни­ци­ма и Вла­ди, ра­ди да­ва­ња мишље­ња, на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 239.

О тек­сту на­цр­та аманд­ма­на во­ди се је­дин­ствен пре­трес.

По за­вр­ше­ном пре­тре­су, На­род­на скуп­шти­на утвр­ђу­је на­црт аманд­ма­на, ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног броја на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 240.

На­црт аманд­ма­на ста­вља се на јав­ну рас­пра­ву и об­ја­вљу­је се у сред­стви­ма ин­фор­ми­са­ња.

На­род­на скуп­шти­на утвр­ђу­је тра­ја­ње јав­не рас­пра­ве.

Од­бор за устав­на пи­та­ња ор­га­ни­зу­је јав­ну рас­пра­ву, раз­ма­тра све при­спје­ле при­је­дло­ге, ми­шље­ња и суге­сти­је из јав­не рас­пра­ве и на­кон то­га утвр­ђу­је при­је­длог аманд­ма­на и до­ста­вља На­род­ној скупштини.

Уз при­је­длог аманд­ма­на утвр­ди­ће се, по по­тре­би, прије­длог устав­ног за­ко­на за спро­во­ђе­ње аманд­ма­на.

Члан 241.

При­је­длог аманд­ма­на и при­је­длог Устав­ног за­ко­на за спро­во­ђе­ње аманд­ма­на пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не до­ста­вља на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и Вла­ди, ра­ди мо­гућ­но­сти да­ва­ња ми­шље­ња, на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 242.

О при­је­дло­гу аманд­ма­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не во­ди се пре­трес у по­је­ди­но­сти­ма.

При­је­длог за из­мје­ну или до­пу­ну по­је­ди­них рје­ше­ња у при­је­дло­гу аманд­ма­на мо­гу под­ни­је­ти Уста­вом овла­шће­ни пред­ла­га­чи, нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је по­чет­ка сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не на ко­јој је предви­ђе­но раз­ма­тра­ње при­је­дло­га аманд­ма­на.

Од­бор за устав­на пи­та­ња раз­мо­три­ће при­је сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не при­је­дло­ге и пред­ло­жи­ти Народној скуп­шти­ни њи­хо­во при­хва­та­ње или од­би­ја­ње.

По за­вр­ше­ном пре­тре­су и гла­са­њу о при­је­дло­зи­ма из ст. 2. и 3. овог чла­на, На­род­на Скуп­шти­на одлучује о прије­дло­гу аманд­ма­на у цје­ли­ни.

На­род­на скуп­шти­на мо­же од­лу­чи­ти да се о сва­ком од под­не­се­них аманд­ма­на по­је­ди­нач­но из­ја­шња­ва.

Члан 243.

При­је­длог аманд­ма­на је усво­јен ако за ње­га гла­са­ју нај­ма­ње дви­је тре­ћи­не од укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка.

X - ПО­СТУ­ПАК ИЗ­БО­РА, ИМЕ­НО­ВА­ЊА И РА­ЗР­ЈЕ­ШЕ­ЊА[уреди]

1. Оп­ште од­ред­бе[уреди]

Члан 244.

О из­бо­ру и име­но­ва­њи­ма, по пра­ви­лу, од­лу­чу­је се јав­ним гла­са­њем.

Из­вор и име­но­ва­ње тај­ним гла­са­њем вр­ши се ка­да је то пред­ви­ђе­но Уста­вом, за­ко­ном и ако На­род­на скуп­шти­на, у скла­ду са овим по­слов­ни­ком, од­лу­чи.

Од­лу­ка се до­но­си у скла­ду са од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

2. Из­бор пред­сјед­ни­ка и чла­но­ва Вла­де[уреди]

Члан 245.

Кан­ди­дат за пред­сјед­ни­ка Вла­де на по­себ­ној сјед­ни­ци из­ла­же свој про­грам и пред­ла­же са­став Вла­де.

Пред­сјед­ник и чла­но­ви Вла­де би­ра­ју се јав­ним гла­са­њем, ако Уста­вом или за­ко­ном ни­је дру­га­чи­је одређе­но.

Пр­во се би­ра пред­сјед­ник Вла­де, а на­кон то­га чла­но­ви Вла­де, са ли­сте ко­ју је пред­сјед­ник пред­ло­жио.

О ли­сти за чла­но­ве Вла­де гла­са се у цје­ли­ни, из­ја­шња­ва­њем: „за“ или: „против“ ли­сте.

Члан 246.

Ако пред­сјед­ник Вла­де не бу­де иза­бран, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не о то­ме оба­вје­шта­ва предсједника Ре­пу­бли­ке, ко­ји тре­ба у ро­ку од 10 да­на да пред­ло­жи но­вог кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка.

Члан 247.

Ако при­је­длог за са­став Вла­де не до­би­је по­треб­ну ве­ћи­ну, пред­сјед­ник Вла­де под­но­си но­ви или измијење­ни при­је­длог за са­став Вла­де, у ро­ку од 15 да­на од да­на из­ја­шња­ва­ња На­род­не скуп­шти­не.

Ако и у по­нов­ном гла­са­њу при­је­длог за са­став Вла­де не до­би­је по­треб­ну ве­ћи­ну, сма­тра се да ни предсјед­ник Вла­де ни­је ви­ше иза­бран и по­но­во се пред­ла­жу кан­ди­да­ти за пред­сјед­ни­ка и са­став Вла­де.

3. Из­бор и име­но­ва­ње ре­пу­блич­ких функ­ци­о­не­ра и но­си­ла­ца пра­во­суд­них функ­ци­ја[уреди]

Члан 248.

Ре­пу­блич­ки функ­ци­о­не­ри и но­си­о­ци пра­во­суд­них функ­ци­ја ко­је би­ра или име­ну­је На­род­на скуп­шти­на бирају се, од­но­сно име­ну­ју на при­је­длог пред­ла­га­ча од­ре­ђе­ног Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком.

При­је­длог се под­но­си у пи­са­ној фор­ми и мо­ра би­ти обра­зло­жен.

4. Ра­зр­је­ше­ње и остав­ка ре­пу­блич­ких функ­ци­о­не­ра[уреди]

Члан 249.

Од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на по­сту­пак из­бо­ра, од­но­сно име­но­ва­ња, сход­но се при­мје­њу­ју и на по­сту­пак ра­зр­је­ше­ња.

Члан 250.

Ка­да остав­ку под­не­се пред­сјед­ник Вла­де, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је од­мах до­ста­вља предсједнику Ре­пу­бли­ке и по­сла­ни­ци­ма.

Ка­да остав­ку под­не­се члан Вла­де, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је од­мах до­ста­вља пред­сјед­ни­ку Владе и на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Ка­да остав­ку под­не­се дру­ги функ­ци­о­нер, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је до­ста­вља Ко­ми­си­ји за из­бор и име­но­ва­ње.

Члан 251.

На­род­на скуп­шти­на на пр­вој сјед­ни­ци кон­ста­ту­је да је Вла­да, пред­сјед­ник Вла­де, члан Вла­де, од­но­сно дру­ги ре­пу­блич­ки функ­ци­о­нер, под­нио остав­ку. Вла­да, пред­сјед­ник Вла­де, члан Вла­де, од­но­сно дру­ги ре­пу­блич­ки функ­ци­о­нер има­ју пра­во да по­ву­ку остав­ку све до кон­ста­то­ва­ња остав­ке.

XI - СВЕ­ЧА­НА ЗА­КЛЕ­ТВА[уреди]

Члан 252.

При­ли­ком сту­па­ња на ду­жност пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци Ре­пу­бли­ке, на­род­ни по­сла­ни­ци, предсједник и чла­но­ви Вла­де, су­ди­је Устав­ног су­да, глав­ни ре­пу­блич­ки ту­жи­лац и пра­во­бра­ни­лац Републи­ке Срп­ске да­ју све­ча­ну за­кле­тву на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не чи­та­њем на­глас утвр­ђе­ног текста и пот­пи­си­ва­њем тек­ста за­кле­тве.

Оста­ли функ­ци­о­не­ри ко­је би­ра или име­ну­је На­род­на скуп­шти­на све­ча­ну за­кле­тву да­ју пред предсједником На­род­не скуп­шти­не.

Текст све­ча­не за­кле­тве гла­си:

„За­кли­њем се да ћу ду­жно­сти са­вје­сно и од­го­вор­но из­вр­ша­ва­ти, др­жав­не тај­не чу­ва­ти, ин­те­ре­се на­ро­да и гра­ђа­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске бра­ни­ти и за­сту­па­ти, Уста­ва и за­ко­на Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Ре­пу­бли­ке Срп­ске ча­сно се др­жа­ти.“.

Функ­ци­о­не­ри из ста­ва 1. овог чла­на мо­гу, уко­ли­ко же­ле, по­ло­жи­ти за­кле­тву и ре­ли­ги­о­зно, у одговарају­ћем вјер­ском објек­ту.

XII - ПО­СТУ­ПАК ЗА ПРА­ЋЕ­ЊЕ, ИЗ­ВР­ША­ВА­ЊЕ ЗА­КО­НА, ДРУ­ГИХ ПРО­ПИ­СА И ОП­ШТИХ АКА­ТА[уреди]

Члан 253.

Ра­ди пра­ће­ња из­вр­ша­ва­ња за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та и оба­ве­за ор­га­на у ве­зи са извршавањем тих про­пи­са и ака­та и оцје­не ста­ња у по­је­ди­ним обла­сти­ма дру­штве­ног жи­во­та, На­род­на скуп­шти­на раз­ма­тра из­вје­шта­је, ана­ли­зе и ин­фор­ма­ци­је ко­је под­но­се Вла­да, ми­ни­стар­ства и по­себ­не орга­ни­за­ци­је, као и рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не.

Из­вје­шта­је, ана­ли­зе и ин­фор­ма­ци­је, ко­је Вла­да, ми­ни­стар­ства и по­себ­не ор­га­ни­за­ци­је до­ста­вља­ју Народ­ној скуп­шти­ни на раз­ма­тра­ње, при­пре­ма­ју се на са­жет и ја­сан на­чин.

Члан 254.

На­род­на скуп­шти­на за­у­зи­ма ста­во­ве и до­но­си за­кључ­ке о из­вје­шта­ји­ма, ана­ли­за­ма и ин­фор­ма­ци­ја­ма.

При­ли­ком раз­ма­тра­ња ма­те­ри­ја­ла из ста­ва 1. овог чла­на, На­род­на скуп­шти­на мо­же за­кљу­чи­ти рас­пра­ву без за­у­зи­ма­ња ста­во­ва.

Члан 255.

Ако Вла­да оба­ви­је­сти На­род­ну скуп­шти­ну да се не извр­ша­ва­ју за­ко­ни и дру­ги про­пи­си или оп­шти ак­ти На­род­не скуп­шти­не, На­род­на скуп­шти­на мо­же да оба­ве­же Вла­ду или над­ле­жно рад­но ти­је­ло На­род­не скупшти­не да пред­ло­жи из­мје­не тих про­пи­са, ако је то нео­п­ход­но ра­ди обез­бје­ђе­ња њи­хо­вог из­вр­ша­ва­ња.

Члан 256.

Ка­да утвр­ди да Вла­да или ми­ни­стар­ство ни­је до­ни­је­ло про­пис или ни­је пред­у­зе­ло дру­гу рад­њу за изврша­ва­ње за­ко­на, дру­гог про­пи­са и оп­штег ак­та из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, На­род­на скупштина мо­же за­кљу­чи­ти:

- да је Вла­да или ми­ни­стар­ство ду­жно да у од­ре­ђе­ном ро­ку до­не­се про­пис или пре­ду­зме дру­гу рад­њу за из­вр­ша­ва­ње за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег ак­та и
- да пре­ду­зме или да ини­ци­ја­ти­ву да се пре­ду­зму мје­ре од­го­вор­но­сти пре­ма функ­ци­о­не­ру ко­ји ру­ко­во­ди ор­га­ном ко­ји ни­је до­нио про­пис или пред­у­зео дру­гу рад­њу за из­вр­ша­ва­ње за­ко­на, дру­гог про­пи­са и општег ак­та, ако су ис­пу­ње­ни усло­ви за ње­го­ву од­го­вор­ност.

Члан 257.

У по­гле­ду ро­ко­ва за раз­ма­тра­ње из­вје­шта­ја, ана­ли­за и ин­фор­ма­ци­ја, сход­но се при­мје­њу­ју од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на раз­ма­тра­ње дру­гих ака­та, ако На­род­на скуп­шти­на дру­га­чи­је не одреди.

XI­II - ПО­СЛА­НИЧ­КО ПИ­ТА­ЊЕ[уреди]

Члан 258.

На сва­кој ре­дов­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, у окви­ру пр­ве тач­ке днев­ног ре­да, на­род­ни по­сла­ни­ци по­ста­вља­ју усме­на пи­та­ња Вла­ди из ње­не над­ле­жно­сти.

Ври­је­ме од­ре­ђе­но за по­ста­вља­ње пи­та­ња Вла­ди тра­је до 90 ми­ну­та.

За ври­је­ме од­ре­ђе­но за по­ста­вља­ње по­сла­нич­ких пи­та­ња, пред­сјед­ник Вла­де ду­жан је обез­би­је­ди­ти прису­ство нај­ма­ње по­ло­ви­не чла­но­ва Вла­де на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Пи­та­ња мо­ра­ју би­ти крат­ка и ја­сно фор­му­ли­са­на и у пра­ви­лу та­ква да се на њих мо­же од­го­во­ри­ти од­мах.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во по­ста­ви­ти нај­ви­ше јед­но по­сла­нич­ко пи­та­ње.

Пред­сјед­ник Вла­де, од­но­сно пот­пред­сјед­ник или ми­ни­стар ко­ме је пи­та­ње упу­ће­но ду­жан је од­го­во­ри­ти на по­ста­вље­но пи­та­ње на ис­тој сјед­ни­ци, у про­тив­ном ду­жан је на­ве­сти раз­ло­ге због ко­јих не мо­же одго­во­ри­ти.

Члан 259.

Ври­је­ме за по­ста­вља­ње јед­ног по­сла­нич­ког пи­та­ња изно­си нај­ви­ше јед­ну ми­ну­ту.

Члан 260.

Од­го­вор на по­сла­нич­ко пи­та­ње да­је пред­сјед­ник Вла­де, ми­ни­стар или дру­ги овла­шће­ни пред­став­ник Владе, у тра­ја­њу до дви­је ми­ну­те по јед­ном пи­та­њу.

Од­го­вор у име Вла­де да­је пред­сјед­ник или члан Вла­де.

Члан 261.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је по­ста­вио пи­та­ње, из­ја­шња­ва се о од­го­во­ру, а мо­же по­ста­ви­ти и до­пун­ско пита­ње у до­дат­ном вре­ме­ну од нај­ви­ше јед­не ми­ну­те.

Члан 262.

Ако од­го­вор на по­сла­нич­ко пи­та­ње са­др­жи по­дат­ке ко­ји пред­ста­вља­ју др­жав­ну, вој­ну или слу­жбе­ну тајну, ми­ни­стар и Вла­да мо­гу пред­ло­жи­ти да се од­го­вор са­слу­ша без при­су­ства јав­но­сти.

Члан 263.

По­сла­нич­ко пи­та­ње по­ста­вља се и у пи­са­ној фор­ми то­ком или на кра­ју сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, а мо­же би­ти по­ста­вље­но и из­ме­ђу сјед­ни­ца.

Члан 264.

Ако на по­сла­нич­ко пи­та­ње ни­је од­го­во­ре­но на сјед­ни­ци на ко­јој је по­ста­вље­но пи­та­ње, од­но­сно ако је по­сла­нич­ко пи­та­ње по­ста­вље­но из­ме­ђу сјед­ни­ца, од­го­вор се да­је у пи­са­ној фор­ми у ро­ку од 30 да­на од да­на ка­да је пи­та­ње до­ста­вље­но ми­ни­стру, од­но­сно Вла­ди и до­ста­вља се свим на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Члан 265.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во да тра­жи оба­вје­ште­ња од: функ­ци­о­не­ра у На­род­ној скуп­шти­ни, Вр­хов­ног суда, ре­пу­блич­ког ту­жи­о­ца, ре­пу­блич­ког пра­во­бра­ни­о­ца, Аген­ци­је за бан­кар­ство Ре­пу­бли­ке Срп­ске, репу­блич­ких фон­до­ва и ре­пу­блич­ких ор­га­ни­за­ци­ја ко­је има­ју јав­на овла­шће­ња.

На по­сту­пак у ве­зи са тра­же­њем оба­вје­ште­ња из ста­ва 1. овог чла­на сход­но се при­мје­њу­ју од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на по­сла­нич­ко пи­та­ње.

Члан 266.

На сва­кој тре­ћој ре­дов­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, у пра­ви­лу, умје­сто по­ста­вља­ња пи­та­ња Вла­ди, у окви­ру пр­ве тач­ке днев­ног ре­да по­ста­вља­ју се „Пи­та­ња пред­сјед­ни­ку Вла­де“.

„Пи­та­ња пред­сјед­ни­ку Вла­де“ тра­ју до 60 ми­ну­та и на њих од­го­вор да­је ис­кљу­чи­во пред­сјед­ник Вла­де.

На ову тач­ку днев­ног ре­да при­мје­њу­ју се оста­ле од­ред­бе из По­гла­вља XI­II - ПО­СЛА­НИЧ­КО ПИ­ТА­ЊЕ.

XIV - ПО­СТУ­ПАК У ВЕ­ЗИ СА ПО­КРЕ­ТА­ЊЕМ ПО­СТУП­КА ЗА ОЦЈЕ­ЊИ­ВА­ЊЕ УСТАВ­НО­СТИ ЗА­КО­НА, ДРУ­ГОГ ПРОПИСА ИЛИ ОП­ШТЕГ АК­ТА[уреди]

Члан 267.

При­је­длог за по­кре­та­ње по­ступ­ка, од­но­сно рје­ше­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске или Устав­ног су­да Бо­сне и Хер­це­го­ви­не о по­кре­та­њу по­ступ­ка за оцје­њи­ва­ње устав­но­сти за­ко­на, дру­гог про­пи­са или општег ак­та, ко­ји је На­род­ној скуп­шти­ни упу­тио Устав­ни суд, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља Од­бо­ру за устав­на пи­та­ња, ра­ди да­ва­ња од­го­во­ра.

При­је­длог, од­но­сно рје­ше­ње из ста­ва 1. овог чла­на, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља и Вла­ди, ра­ди да­ва­ња ми­шље­ња.

Члан 268.

Ако Од­бор за устав­на пи­та­ња, при­ли­ком раз­ма­тра­ња при­је­дло­га, од­но­сно рје­ше­ња о по­кре­та­њу по­ступ­ка за оцје­њи­ва­ње устав­но­сти, оци­је­ни да има осно­ва за из­мје­ну или до­пу­ну за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег ак­та, на ко­ји се при­је­длог, од­но­сно рје­ше­ње од­но­си, или да је пре­ста­ла по­тре­ба за при­мје­ну ак­та, пред­ло­жи­ће На­род­ној скуп­шти­ни да при­сту­пи из­мје­ни или до­пу­ни то­га ак­та или до­но­ше­њу ак­та о пре­стан­ку ње­го­вог ва­же­ња.

Члан 269.

Ако На­род­на скуп­шти­на оци­је­ни да је по­треб­но из­ми­је­ни­ти или до­пу­ни­ти за­кон, дру­ги про­пис или оп­шти акт на ко­ји се при­је­длог, од­но­сно рје­ше­ње од­но­си, од­но­сно до­није­ти акт о пре­стан­ку ње­го­вог ва­же­ња, од­ре­ди­ће ор­ган, од­но­сно рад­но ти­је­ло ко­је ће под­ни­је­ти при­је­длог од­го­ва­ра­ју­ћег ак­та, као и рок у ко­ме ће тај при­је­длог под­ни­је­ти На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 270.

Од­го­вор На­род­не скуп­шти­не Устав­ном су­ду утвр­ђу­је Од­бор за устав­на пи­та­ња.

О ста­ву На­род­не скуп­шти­не пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вје­шта­ва Устав­ни суд.

У по­ступ­ку пред Устав­ним су­дом, На­род­ну скуп­шти­ну пред­ста­вља пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или пред­став­ник На­род­не скуп­шти­не ко­га он овла­сти.

XV - ОСТВА­РИ­ВА­ЊЕ ЈАВ­НО­СТИ РА­ДА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

Члан 271.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не и ње­них рад­них ти­је­ла су јав­не.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не мо­гу би­ти за­тво­ре­не за јав­ност у слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним за­ко­ном, ако то пред­ло­жи пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, Вла­да или нај­ма­ње 10 на­род­них по­сла­ни­ка. При­је­длог мо­ра бити обра­зло­жен и о том при­је­дло­гу гла­са се у На­род­ној скуп­шти­ни, без пре­тре­са.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не мо­гу би­ти за­тво­ре­не за јав­ност у слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним зако­ном, ако то пред­ло­жи пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла, Вла­да или нај­ма­ње јед­на тре­ћи­на чла­но­ва рад­ног ти­је­ла са пра­вом гла­са. При­је­длог мо­ра би­ти обра­зло­жен и о том при­је­дло­гу рад­но ти­је­ло гла­са без пре­тре­са.

Члан 272.

При­је­дло­зи и ак­ти ко­ји се раз­ма­тра­ју на сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не об­ја­вљу­ју се и на ин­тер­нет стра­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Члан 273.

Пред­став­ни­ци сред­ста­ва јав­ног ин­фор­ми­са­ња, у скла­ду са про­пи­си­ма, има­ју сло­бо­дан при­ступ сједницама На­род­не скуп­шти­не и ње­ним рад­ним ти­је­ли­ма, ра­ди оба­вје­шта­ва­ња јав­но­сти о њи­хо­вом ра­ду.

Члан 274.

Гра­ђа­ни­ма се, у скла­ду са про­стор­ним мо­гућ­но­сти­ма, мо­же омо­гу­ћи­ти сло­бо­дан при­ступ сјед­ни­ца­ма Народ­не скуп­шти­не и сјед­ни­ца­ма рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, с тим да мо­гу при­су­ство­ва­ти сједница­ма у ди­је­лу са­ле пред­ви­ђе­ном за слу­ша­о­це.

Члан 275.

Слу­жбе­но са­оп­ште­ње за штам­пу и дру­га сред­ства јав­ног оба­вје­шта­ва­ња са­ста­вља од­го­ва­ра­ју­ћа Слу­жба Народ­не скуп­шти­не, а одо­бра­ва пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или пред­став­ник На­род­не скуп­шти­не ко­га он овла­сти.

Са­оп­ште­ње за јав­ност да­је се, углав­ном, по­сли­је сјед­ни­це ко­ја је би­ла за­тво­ре­на за јав­ност, као и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма ка­да На­род­на скуп­шти­на или рад­но ти­је­ло од­лу­чи.

Члан 276.

Кон­фе­рен­ци­ја за штам­пу се одр­жа­ва ка­да то од­лу­чи На­род­на скуп­шти­на или пред­сјед­ник На­род­не скупштине.

Ка­да од­лу­чи да одр­жи кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу, На­род­на скуп­шти­на од­ре­ђу­је пред­став­ни­ка ко­ји ће ту кон­фе­рен­ци­ју одр­жа­ти.

XVI - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ И ПРЕД­СЈЕД­НИ­КА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ[уреди]

Члан 277.

На­род­на скуп­шти­на оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка и пот­пред­сјед­ни­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске о сво­јим сјед­ни­ца­ма и до­ста­вља им при­је­длог днев­ног ре­да и ма­те­ри­ја­ле ко­ји се до­ста­вља­ју и на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Члан 278.

На­род­на скуп­шти­на раз­ма­тра ини­ци­ја­ти­ве и при­је­дло­ге пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке и оба­вје­шта­ва га о заузе­тим ста­во­ви­ма.

Члан 279.

На­род­на скуп­шти­на мо­же да тра­жи од пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке да о пи­та­њи­ма од оп­штег по­ли­тич­ког значаја за­у­зме ста­во­ве и о њи­ма оба­ви­је­сти На­род­ну скуп­шти­ну.

XVII - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ И ВИ­ЈЕ­ЋА НА­РО­ДА[уреди]

Члан 280.

На­род­на скуп­шти­на у оства­ри­ва­њу пра­ва и ду­жно­сти пре­ма Ви­је­ћу на­ро­да по­сту­па у скла­ду с Уста­вом, за­ко­ном и од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

Члан 281.

За­ко­ни или дру­ги про­пи­си или ак­ти ко­је из­гла­са На­род­на скуп­шти­на ће се до­ста­ви­ти и раз­ма­тра­ти од стра­не Вије­ћа на­ро­да ако се исти од­но­се на ви­тал­ни ин­те­рес де­фи­ни­сан у Аманд­ма­ну LXXVII на Устав Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Члан 282.

Уко­ли­ко се у Ви­је­ћу на­ро­да не по­стиг­не са­гла­сност о по­кре­ну­том пи­та­њу, у ве­зи са ви­тал­ним интересом, На­род­на скуп­шти­на и Ви­је­ће на­ро­да фор­ми­ра­ће За­јед­нич­ку ко­ми­си­ју.

За­јед­нич­ка ко­ми­си­ја је са­ста­вље­на на па­ри­тет­ном осно­ву и од­лу­ке до­но­си кон­сен­зу­сом.

За­јед­нич­ка ко­ми­си­ја уса­гла­ша­ва текст за­ко­на, дру­гог про­пи­са и ак­та.

На­род­на скуп­шти­на, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка, би­ра пет сво­јих пред­став­ни­ка из ре­да на­род­них послани­ка у За­јед­нич­ку ко­ми­си­ју.

XVI­II - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ И ВЛА­ДЕ[уреди]

1. Пред­ста­вља­ње Вла­де у На­род­ној скуп­шти­ни[уреди]

Члан 283.

Вла­ду у На­род­ној скуп­шти­ни пред­ста­вља пред­сјед­ник Вла­де.

Вла­ду мо­же пред­ста­вља­ти и члан Вла­де ко­га од­ре­ди Вла­да.

Вла­да мо­же од­ре­ди­ти сво­је стал­не пред­став­ни­ке у по­је­ди­ним ти­је­ли­ма На­род­не скуп­шти­не. Стал­ни представ­ни­ци мо­гу се од­ре­ди­ти и за по­је­ди­на пи­та­ња.

Члан 284.

Ка­да Вла­да под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни на­црт за­ко­на, при­је­длог за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег акта, од­но­сно из­вје­штај, ана­ли­зу или ин­фор­ма­ци­ју о спро­во­ђе­њу и из­вр­ша­ва­њу за­ко­на, Вла­да од­ре­ђу­је сво­је пред­став­ни­ке пред На­род­ном скуп­шти­ном и рад­ним ти­је­ли­ма.

Пред­став­ник Вла­де при­су­ству­је сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не и рад­них ти­је­ла на ко­ји­ма се раз­ма­тра ма­те­ри­јал из ста­ва 1. овог чла­на, уче­ству­је у њи­хо­вом ра­ду и изно­си ста­во­ве Вла­де.

Члан 285.

Ра­ди да­ва­ња струч­них и дру­гих об­ја­шње­ња на сјед­ни­ци рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, рад­на ти­је­ла мо­гу тра­жи­ти од Вла­де да од­ре­ди сво­је пред­став­ни­ке.

Члан 286.

На­род­на скуп­шти­на и ње­на рад­на ти­је­ла оба­вје­шта­ва­ју Вла­ду и над­ле­жна ми­ни­стар­ства о сво­јим сједница­ма и о пи­та­њи­ма ко­ја се раз­ма­тра­ју на тим сјед­ни­ца­ма.

2. Из­вје­шта­ва­ње На­род­не скуп­шти­не о ра­ду Вла­де[уреди]

Члан 287.

Вла­да под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај о свом ра­ду, о ста­њу у од­ре­ђе­ној обла­сти дру­штве­ног живо­та и о из­вр­ша­ва­њу по­је­ди­них за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не, као и о дру­гим пи­та­њи­ма из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не.

Из­вје­штај из прет­ход­ног ста­ва Вла­да под­но­си на сво­ју ини­ци­ја­ти­ву, ка­да је то пред­ви­ђе­но за­ко­ном, Про­гра­мом ра­да На­род­не скуп­шти­не или на за­хтјев На­род­не скуп­шти­не.

Члан 288.

Из­вје­штај Вла­де из прет­ход­ног чла­на раз­ма­тра На­род­на скуп­шти­на.

По­сли­је за­кљу­че­ног раз­ма­тра­ња, На­род­на скуп­шти­на за­у­зи­ма став о ра­ду Вла­де и дру­гим пи­та­њи­ма ко­ја су би­ла пред­мет раз­ма­тра­ња. На­род­на скуп­шти­на сво­јим за­кључ­ком мо­же утвр­ди­ти оба­ве­зу у по­гле­ду извр­ша­ва­ња за­ко­на и дру­гих ака­та, као и да од­ре­ди но­ве за­дат­ке и смјер­ни­це за да­љи рад Вла­де.

3. Кон­тро­ла На­род­не скуп­шти­не над ра­дом Вла­де[уреди]

Члан 289.

Нај­ма­ње 15 на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни мо­гу под­ни­је­ти ин­тер­пе­ла­ци­ју за раз­ма­тра­ње одређе­них по­ли­тич­ких пи­та­ња у ве­зи са ра­дом Вла­де.

Члан 290.

Ин­тер­пе­ла­ци­ја се под­но­си у пи­са­ној фор­ми пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, а пи­та­ња ко­ја тре­ба разматра­ти мо­ра­ју би­ти ја­сно фор­му­ли­са­на и обра­зло­же­на.

Ин­тер­пе­ла­ци­ју пот­пи­су­ју сви по­сла­ни­ци ко­ји су је под­ни­је­ли.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­мах до­ста­вља ин­тер­пе­ла­ци­ју пред­сјед­ни­ку Вла­де и на­род­ним посланицима.

Члан 291.

Вла­да раз­ма­тра ин­тер­пе­ла­ци­ју и под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни пи­са­ни из­вје­штај са сво­јим ми­шље­њи­ма и ста­во­ви­ма по­во­дом ин­тер­пе­ла­ци­је.

Вла­да је ду­жна да из­вје­штај до­ста­ви пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, нај­ка­сни­је у ро­ку од 60 да­на од да­на при­је­ма ин­тер­пе­ла­ци­је.

Из­вје­штај Вла­де по­во­дом ин­тер­пе­ла­ци­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Члан 292.

Ин­тер­пе­ла­ци­ја се ста­вља на днев­ни ред пр­ве на­ред­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не ко­ја се одр­жа­ва посли­је до­ста­вља­ња из­вје­шта­ја Вла­де на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Ако Вла­да не под­не­се из­вје­штај у од­ре­ђе­ном ро­ку, ин­тер­пе­ла­ци­ја се ста­вља на днев­ни ред пр­ве наредне сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не по ис­те­ку тог ро­ка.

Члан 293.

Је­дан од по­сла­ни­ка ко­ји су под­ни­је­ли ин­тер­пе­ла­ци­ју има пра­во да на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не образло­жи ин­тер­пе­ла­ци­ју.

Пред­сјед­ник Вла­де има пра­во да на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не обра­зло­жи из­вје­штај Вла­де, а ако извје­штај ни­је под­не­сен - под­ни­је­ће усме­но од­го­вор на ин­тер­пе­ла­ци­ју.

Члан 294.

Раз­ма­тра­ње ин­тер­пе­ла­ци­је мо­же се за­вр­ши­ти до­но­ше­њем за­кључ­ка о пи­та­њи­ма ко­ја су по­кре­ну­та интерпела­ци­јом или да­ва­њем смјер­ни­ца Вла­ди за спро­во­ђе­ње по­ли­ти­ке из­вр­ша­ва­ња за­ко­на или дру­гог акта На­род­не скуп­шти­не, а мо­же се за­вр­ши­ти и без од­лу­чи­ва­ња.

По за­вр­ше­ном раз­ма­тра­њу ин­тер­пе­ла­ци­је мо­же се по­ста­ви­ти и пи­та­ње по­вје­ре­ња Вла­ди, у скла­ду са овим по­слов­ни­ком.

Члан 295.

По­сла­ни­ци ко­ји су под­ни­је­ли ин­тер­пе­ла­ци­ју мо­гу је по­ву­ћи при­је за­вр­шет­ка ње­ног раз­ма­тра­ња, од­но­сно при­је од­лу­чи­ва­ња о ин­тер­пе­ла­ци­ји.

Члан 296.

У оства­ри­ва­њу кон­тро­ле На­род­не скуп­шти­не над ра­дом Вла­де На­род­на скуп­шти­на мо­же по­кре­ну­ти рас­пра­ву о пи­та­њи­ма ко­ја се од­но­се на рад Вла­де.

Рас­пра­ва се мо­же по­кре­ну­ти по­во­дом раз­ма­тра­ња на­цр­та за­ко­на, при­је­дло­га за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег ак­та или из­вје­шта­ја, ана­ли­зе, ин­фор­ма­ци­је о спро­во­ђе­њу и из­вр­ша­ва­њу за­ко­на, из­вје­шта­ја о раду Вла­де и под­не­се­не ин­тер­пе­ла­ци­је.

Члан 297.

Раз­ма­тра­ње пи­та­ња ко­ја се од­но­се на рад Вла­де мо­же се за­вр­ши­ти:

- до­но­ше­њем за­кључ­ка ко­јим се усмје­ра­ва рад Вла­де или јој се да­ју смјер­ни­це у ве­зи са из­вр­ша­ва­њем за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не;
- до­но­ше­њем за­кљу­ча­ка ко­јим се утвр­ђу­ју оба­ве­зе Вла­де за пред­у­зи­ма­ње од­ре­ђе­них мје­ра, за под­но­ше­ње из­вје­шта­ја или при­је­дло­га ака­та, или за до­ста­вља­ње ин­фор­ма­ци­је и дру­гих ма­те­ри­ја­ла;
- за­у­зи­ма­њем ста­во­ва о ра­ду Вла­де и ње­ној од­го­вор­но­сти.

Члан 298.

По­во­дом раз­ма­тра­ња пи­та­ња ко­ја се од­но­се на оства­ри­ва­ње кон­тро­ле над ра­дом Вла­де, као и по­во­дом дру­гих пи­та­ња у ве­зи са ра­дом Вла­де, На­род­на скуп­шти­на мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње по­вје­ре­ња Вла­ди ако је то по­кре­ну­ло нај­ма­ње јед­на тре­ћи­на на­род­них по­сла­ни­ка.

По­кре­ну­то пи­та­ње по­вје­ре­ња мо­ра би­ти обра­зло­же­но.

При­је­длог за гла­са­ње о по­вје­ре­њу Вла­ди пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­мах до­ста­вља пред­сјед­ни­ку Вла­де.

Члан 299.

Сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не на ко­јој се рас­пра­вља о по­вје­ре­њу Вла­ди не мо­же се одр­жа­ти у ро­ку краћем од 10 да­на од да­на ка­да су са овим при­је­дло­гом упо­зна­ти Вла­да и на­род­ни по­сла­ни­ци.

На по­чет­ку сјед­ни­це пред­став­ник пред­ла­га­ча има пра­во да обра­зло­жи по­ста­вље­но пи­та­ње по­вје­ре­ња Влади, а пред­сјед­ник Вла­де има пра­во на од­го­вор.

Члан 300.

Вла­да мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње свог по­вје­ре­ња ако сма­тра да ни­је у ста­њу да обез­бје­ђу­је спро­во­ђе­ње утвр­ђе­не по­ли­ти­ке и из­вр­ше­ње ака­та На­род­не скуп­шти­не, чи­је се до­но­ше­ње пред­ла­же или спро­во­ђе­ње ставо­ва или пред­ло­же­них мје­ра, или да не мо­же пре­у­зе­ти од­го­вор­ност за оба­вља­ње сво­је функ­ци­је, ако се не до­не­се акт чи­је до­но­ше­ње пред­ла­же.

Пи­та­ње по­вје­ре­ња у име Вла­де по­ста­вља пред­сјед­ник Вла­де. О по­вје­ре­њу Вла­ди На­род­на скуп­шти­на се изја­шња­ва јав­ним гла­са­њем, ако дру­га­чи­је не од­лу­чи.

Члан 301.

Ако На­род­на скуп­шти­на из­гла­са не­по­вје­ре­ње Вла­ди, до­но­си од­лу­ку о ра­зр­је­ше­њу Вла­де и о то­ме обавјешта­ва пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке.

По­нов­ни по­сту­пак за из­ја­шња­ва­ње о по­вје­ре­њу Вла­ди не мо­же би­ти по­кре­нут при­је ис­те­ка шест мје­се­ци од да­на из­гла­са­ва­ња по­вје­ре­ња Вла­ди.

XIX - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ СА УСТАВ­НИМ СУ­ДОМ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ[уреди]

Члан 302.

Оба­вје­ште­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске упу­ће­на На­род­ној скуп­шти­ни о ста­њу и про­бле­ми­ма остварива­ња устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти, ње­го­во ми­шље­ње и при­је­дло­ге за до­но­ше­ње и из­мје­ну за­ко­на и пред­у­зи­ма­ње дру­гих мје­ра ра­ди обез­бје­ђи­ва­ња устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти и за­шти­те пра­ва и сло­бо­да грађа­на и ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца разма­тра На­род­на скуп­шти­на.

Оба­вје­ште­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске о ста­њу и про­бле­ми­ма оства­ри­ва­ња устав­но­сти и законитости, при­је раз­ма­тра­ња у На­род­ној скуп­шти­ни, раз­ма­тра­ју Од­бор за устав­на пи­та­ња, Законодавни од­бор и над­ле­жно рад­но ти­је­ло.

Оба­вје­ште­ња, ми­шље­ња и при­је­дло­зи Устав­ног су­да до­ста­вља­ју се Вла­ди, ра­ди мо­гу­ћег да­ва­ња ми­шље­ња.

Члан 303.

На сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не на ко­јој се раз­ма­тра­ју оба­вје­ште­ња, ми­шље­ња и при­је­дло­зи Устав­ног суда по­зи­ва се пред­сјед­ник Устав­ног су­да, ко­ји мо­же да уче­ству­је у ра­ду сјед­ни­це.

О за­у­зе­тим ста­во­ви­ма На­род­не скуп­шти­не пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вје­шта­ва Устав­ни суд.

XX - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ СА ВР­ХОВ­НИМ СУ­ДОМ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ И РЕ­ПУ­БЛИЧ­КИМ ТУ­ЖИ­ЛА­ШТВОМ[уреди]

Члан 304.

Вр­хов­ни суд Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ре­пу­блич­ко ту­жи­ла­штво, по вла­сти­тој ини­ци­ја­ти­ви или на за­хтјев Народ­не скуп­шти­не, под­но­се На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­шта­је о при­мје­ни за­ко­на и о по­ја­ва­ма и проблемима ко­ји су зна­чај­ни за оства­ри­ва­ње њи­хо­ве функ­ци­је и пред­ла­жу пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих мје­ра.

Из­вје­шта­ји Вр­хов­ног су­да и Ре­пу­блич­ког ту­жи­ла­штва до­ста­вља­ју се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, који их упу­ћу­ју над­ле­жном рад­ном ти­је­лу и по­сла­ни­ци­ма.

Пред­сјед­ник Вр­хов­ног су­да и ре­пу­блич­ки ту­жи­лац мо­гу да уче­ству­ју у ра­ду На­род­не скуп­шти­не ка­да се раз­ма­тра­ју њи­хо­ви из­вје­шта­ји.

XXI - ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РАД НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ ЗА ВРИ­ЈЕ­МЕ РАТ­НОГ СТА­ЊА И НЕ­ПО­СРЕД­НЕ РАТ­НЕ ОПАСНО­СТИ[уреди]

Члан 305.

За ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти при­мје­њу­је се овај по­слов­ник, ако од­ред­ба­ма овог по­гла­вља, по­себ­ном од­лу­ком На­род­не скуп­шти­не или за­кључ­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Члан 306.

За ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти по­сла­ни­ци у На­род­ној скуп­шти­ни ко­ји су позва­ни на вој­ну ду­жност или су из дру­гих раз­ло­га про­ми­је­ни­ли сво­је пре­би­ва­ли­ште или адре­су ду­жни су да нај­кра­ћим и нај­бр­жим пу­тем оба­ви­је­сте На­род­ну скуп­шти­ну о сва­кој про­мје­ни пре­би­ва­ли­шта и адре­се.

Члан 307.

За ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти при­је­дло­зи за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та мо­гу се из­ни­је­ти на раз­ма­тра­ње и од­лу­чи­ва­ње, без прет­ход­ног раз­ма­тра­ња у над­ле­жним рад­ним тије­ли­ма, и сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не са­зва­ти у ро­ко­ви­ма кра­ћим од ро­ко­ва пред­ви­ђе­них овим пословни­ком.

Ма­те­ри­ја­ли за сјед­ни­це мо­гу се по­сла­ни­ци­ма уру­чи­ти не­по­сред­но уочи сјед­ни­це или на са­мој сјед­ни­ци, ако ни­је би­ло мо­гућ­но­сти да се до­ста­ве ра­ни­је или из дру­гих оправ­да­них раз­ло­га.

Члан 308.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти:

- раз­ма­тра не­по­сред­не за­дат­ке ко­је у ве­зи са рат­ним ста­њем, од­но­сно не­по­сред­ном рат­ном опа­сно­шћу тре­ба пред­у­зе­ти у ве­зи са ра­дом На­род­не скуп­шти­не;
- пред­ла­же, утвр­ђу­је и пред­у­зи­ма од­го­ва­ра­ју­ће мје­ре и од­ре­ђу­је ври­је­ме и мје­сто сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не;
- раз­ма­тра и за­у­зи­ма ста­во­ве о на­чи­ну по­зи­ва­ња на­род­них по­сла­ни­ка на сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не и од­лу­чу­је о на­чи­ну до­ста­вља­ња ма­те­ри­ја­ла на­род­ним по­сла­ни­ци­ма за те сјед­ни­це, и ако то зах­ти­је­ва­ју по­себ­ни усло­ви рат­ног ста­ња, од­но­сно не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти, од­ре­ди­ће да се по­сла­ни­ци по­зи­ва­ју на сјед­ни­цу јав­ним по­зи­вом (пу­тем ра­дио-те­ле­ви­зи­је или штам­пе, др­жав­них ор­га­на, ор­га­ни­за­ци­ја и зајед­ни­ца или на дру­ги по­тре­бан на­чин).

Члан 309.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, по­ла­зе­ћи од оцје­не по­ли­тич­ке и без­бјед­но­сне си­ту­а­ци­је, оцје­њу­је да ли је по­треб­но и мо­гу­ће са­зи­ва­ти сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не.

Ако оци­је­ни да се На­род­на скуп­шти­на не мо­же са­ста­ти, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­ви­је­сти­ће о то­ме пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке, ка­ко би он мо­гао до­ни­је­ти по­себ­не про­пи­се и пред­у­зе­ти од­го­ва­ра­ју­ће мје­ре, у скла­ду са устав­ним овла­шће­њи­ма.

Члан 310.

Ак­те ко­је пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке до­не­се у пе­ри­о­ду ка­да На­род­на скуп­шти­на не мо­же да се са­ста­не, Народ­на скуп­шти­на по­твр­ђу­је на пр­вој сјед­ни­ци на­кон њи­хо­вог до­но­ше­ња.

XXII - СЛУ­ЖБА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

Члан 311.

Слу­жба На­род­не скуп­шти­не:

- уче­ству­је у при­пре­ми са­ста­на­ка пред­сјед­ни­ка и пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не и пред­сјед­ни­ка рад­них ти­је­ла, клу­бо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па ко­ји се ор­га­ни­зу­ју у На­род­ној скуп­шти­ни и стара се о ре­а­ли­за­ци­ји за­кљу­ча­ка са тих са­ста­на­ка;
- оба­вља струч­не и дру­ге по­сло­ве за по­тре­бе пред­сјед­ни­ка, пот­пред­сјед­ни­ка, ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Народ­не скуп­шти­не и клу­бо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па;
- оба­вља по­сло­ве у ве­зи са усмје­ра­ва­њем ма­те­ри­ја­ла ко­је пред­сјед­ник упу­ћу­је рад­ним ти­је­ли­ма Народне скуп­шти­не, пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке, Вла­ди, Ви­је­ћу на­ро­да и дру­гим др­жав­ним ор­га­ни­ма;
- ра­ди од­ре­ђе­не по­сло­ве у ве­зи са оства­ри­ва­њем са­рад­ње На­род­не скуп­шти­не са: Пар­ла­мен­тар­ном скупшти­ном Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Пар­ла­мен­том Фе­де­ра­ци­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, На­род­ном скуп­шти­ном Репу­бли­ке Ср­би­је и Скуп­шти­ном Цр­не Го­ре;
- при­ма и из­ра­ђу­је ана­ли­тич­ко-ин­фор­ма­тив­не и дру­ге ма­те­ри­ја­ле, ка­да је то пред­ви­ђе­но про­гра­мом рада На­род­не скуп­шти­не и на за­хтјев Ко­ле­ги­ју­ма, пред­сјед­ни­ка, пот­пред­сјед­ни­ка и рад­них ти­је­ла Народ­не скуп­шти­не;
- да­је струч­на ми­шље­ња рад­ним ти­је­ли­ма, на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и клу­бо­ви­ма по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ким гру­па­ма у оства­ри­ва­њу њи­хо­вих функ­ци­ја у На­род­ној скуп­шти­ни;
- уче­ству­је у при­пре­ма­њу про­гра­ма ра­да На­род­не скуп­шти­не и рад­них ти­је­ла и пра­ти њи­хо­во остваривање;
- уре­ђу­је и из­да­је пу­бли­ка­ци­је и гла­си­ла На­род­не скуп­шти­не и маг­не­то­фон­ске сним­ке;
- ор­га­ни­зу­је и обез­бје­ђу­је са­рад­њу са пред­став­ни­ци­ма сред­ста­ва јав­ног ин­фор­ми­са­ња у оства­ри­ва­њу њихо­вих пра­ва и ду­жно­сти, у ве­зи са оба­вје­шта­ва­њем о ра­ду На­род­не скуп­шти­не;
- при­ку­пља, об­ра­ђу­је, чу­ва и да­је на ко­ри­шће­ње по­дат­ке и ма­те­ри­ја­ле и оба­вља дру­ге информативно-доку­мен­та­ци­о­не по­сло­ве;
- оба­вља по­сло­ве у ве­зи са рад­ним од­но­си­ма на­род­них по­сла­ни­ка и рад­ни­ка у Слу­жби На­род­не скупштине;
- ста­ра се о при­пре­ма­њу и чу­ва­њу ори­ги­на­ла за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скупштине;
- ра­ди по­сло­ве ко­ји се од­но­се на кан­це­ла­риј­ско по­сло­ва­ње, фи­нан­сиј­ско-ма­те­ри­јал­не, дак­ти­ло­граф­ске, тех­нич­ке и дру­ге слич­не по­сло­ве и
- ра­ди дру­ге струч­не, ад­ми­ни­стра­тив­не и тех­нич­ке по­сло­ве.

Члан 312.

У Слу­жби и рад­ним ти­је­ли­ма Скуп­шти­не мо­гу се ан­га­жо­ва­ти ли­ца са за­вр­ше­ним ви­со­ким обра­зо­ва­њем, у ци­љу сти­ца­ња рад­ног ис­ку­ства во­лон­ти­ра­њем, од­но­сно сту­ден­ти у ци­љу сти­ца­ња зна­ња и ис­ку­ства стажира­њем.

Члан 313.

Струч­не и дру­ге по­сло­ве за по­тре­бе На­род­не скуп­шти­не, ње­них рад­них ти­је­ла, на­род­них по­сла­ни­ка, клубо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па ра­ди Слу­жба На­род­не скуп­шти­не.

Члан 314.

У окви­ру је­дин­стве­не Слу­жбе, Пра­вил­ни­ком о ор­га­ни­за­ци­ји и си­сте­ма­ти­за­ци­ји рад­них мје­ста, ко­ји доноси ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, уз са­гла­сност пред­сјед­ни­штва На­род­не скуп­шти­не, мо­гу се за по­је­ди­не по­сло­ве и за­дат­ке ор­га­ни­зо­ва­ти уже ор­га­ни­за­ци­о­не је­ди­ни­це.

Члан 315.

Пра­вил­ни­ком о ор­га­ни­за­ци­ји и си­сте­ма­ти­за­ци­ји рад­них мје­ста уре­ђу­ју се на­чин ру­ко­во­ђе­ња организационим је­ди­ни­ца­ма, из­вр­ша­ва­ње за­да­та­ка и по­сло­ва, уку­пан број рад­ни­ка за из­вр­ша­ва­ње задатака и по­сло­ва, на­зив и рас­по­ред за­да­та­ка и по­сло­ва у ор­га­ни­за­ци­о­ним је­ди­ни­ца­ма, са опи­сом посло­ва за сва­ког рад­ни­ка или гру­пу рад­ни­ка и по­треб­ним усло­ви­ма за оба­вља­ње тих за­да­та­ка и послова.

У Слу­жби На­род­не скуп­шти­не мо­гу се по­ста­вља­ти ру­ко­во­де­ћи рад­ни­ци и рад­ни­ци са по­себ­ним ста­ту­сом.

Ру­ко­во­де­ћи рад­ни­ци су рад­ни­ци од­ре­ђе­ни Пра­вил­ни­ком о ор­га­ни­за­ци­ји и си­сте­ма­ти­за­ци­ји рад­них мје­ста.

Рад­ни­ке са по­себ­ним ста­ту­сом по­ста­вља ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, по при­ба­вље­ном ми­шље­њу пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

XXI­II - ЗА­ВР­ШНЕ ОД­РЕД­БЕ[уреди]

Члан 316.

Пи­та­ња ко­ја ни­су ре­гу­ли­са­на овим по­слов­ни­ком мо­гу се уре­ђи­ва­ти од­лу­ком или за­кључ­ком На­род­не скупшти­не.

Из­мје­не и до­пу­не По­слов­ни­ка вр­ше се на на­чин предви­ђен за ње­го­во до­но­ше­ње.

Члан 317.

Да­ном сту­па­ња на сна­гу овог по­слов­ни­ка пре­ста­је да ва­жи По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Српске - Пре­чи­шће­ни текст („Слу­жбе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, број 79/07).

Члан 318.

Овај по­слов­ник сту­па на сна­гу осмог да­на од да­на обја­вљи­ва­ња у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Српске“.


Број: 01-413/11
23. мар­та 2011. го­ди­не
Бања Лука


Предсједник
Народне скупштине,
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 31/11