Пословник Народне скупштине Републике Српске

Извор: Викизворник


На основу члана 78. Устава Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске, на Петој сједници, одржаној 23. марта 2011. године, донијела је


ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I - УВОД­НЕ ОД­РЕД­БЕ[уреди]

Члан 1.

Овим по­слов­ни­ком уре­ђу­ју се уну­тра­шња ор­га­ни­за­ци­ја На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске (у да­љем тексту: На­род­на скуп­шти­на), на­чин оства­ри­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти на­род­них по­сла­ни­ка и дру­га пи­та­ња од зна­ча­ја за рад и оства­ри­ва­ње за­да­та­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 2.

На­род­на скуп­шти­на ра­ди на сјед­ни­ца­ма, ко­је мо­гу би­ти ре­дов­не, по­себ­не и све­ча­не.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је о пи­та­њи­ма из сво­је надле­жно­сти, у скла­ду са Уста­вом и за­ко­ном, по поступ­ку утвр­ђе­ном овим по­слов­ни­ком.

Члан 3.

Сје­ди­ште На­род­не скуп­шти­не је у Ба­њој Лу­ци.

На­род­на скуп­шти­на и ње­на рад­на ти­је­ла мо­гу др­жа­ти сјед­ни­це и ван сје­ди­шта.

Члан 4.

На­род­ну скуп­шти­ну пред­ста­вља пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Члан 5.

На­род­на скуп­шти­на има пе­чат ко­ји се из­ра­ђу­је у скла­ду са За­ко­ном.

О чу­ва­њу и упо­тре­би пе­ча­та ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

II - КОН­СТИ­ТУ­И­СА­ЊЕ НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

1. Са­зи­ва­ње пр­ве сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 6.

Пр­ву сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не са­зи­ва пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не прет­ход­ног са­зи­ва, у ро­ку од 15 да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња из­вје­шта­ја над­ле­жног ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не прет­ход­ног са­зи­ва, нај­ка­сни­је 10 да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња из­вје­шта­ја над­ле­жног ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра, са­зи­ва пред­став­ни­ке пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка у функ­ци­ји припре­ме пр­ве сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не но­вог са­зи­ва.

Ако је спри­је­чен пред­сјед­ник, од­но­сно пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не из прет­ход­ног са­зи­ва да сазо­ве пр­ву сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не, пр­ву сјед­ни­цу ће са­зва­ти нај­ста­ри­ји на­род­ни по­сла­ник.

На по­чет­ку пр­ве сјед­ни­це ин­то­ни­ра­ју се хим­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, до из­бо­ра пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, пред­сје­да­ва нај­ста­ри­ји по­сла­ник, ко­ме у ра­ду по­ма­жу оста­ли чла­но­ви рад­ног пред­сјед­ни­штва, а ко­је са­чи­ња­ва­ју: предсједавају­ћи, ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не из прет­ход­ног са­зи­ва и три нај­мла­ђа на­род­на по­сла­ни­ка из ре­да три по­ли­тич­ке стран­ке, од­но­сно ко­а­ли­ци­је ко­је има­ју нај­ве­ћи број на­род­них послани­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

До из­бо­ра пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, пред­сје­да­ва­ју­ћи пр­ве сјед­ни­це има сва пра­ва и ду­жно­сти пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у по­гле­ду са­зи­ва­ња и пред­сје­да­ва­ња сјед­ни­ци.

Члан 7.

Рас­по­ред сје­де­ња на­род­них по­сла­ни­ка у са­ли На­род­не скуп­шти­не од­ре­ђу­је се спо­ра­зу­мом пред­став­ни­ка пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка на са­стан­ку, у функ­ци­ји при­пре­ме прве сјед­ни­це.

Уко­ли­ко на овом са­стан­ку ни­је мо­гу­ће по­сти­ћи спо­ра­зум, рас­по­ред сје­де­ња се од­ре­ђу­је на на­чин да пред­став­ни­ци пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка, сра­змјер­но бро­ју по­сла­ни­ка, би­ра­ју рас­по­ред сје­де­ња сво­јих по­сла­ни­ка у са­ли На­род­не скуп­шти­не.

Члан 8.

На пр­вој сјед­ни­ци На­род­на скуп­шти­на:

- би­ра Ко­ми­си­ју за из­бор и име­но­ва­ње;
- раз­ма­тра из­вје­штај Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње и по­твр­ђу­је ман­дат на­род­ним по­сла­ни­ци­ма;
- би­ра пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- до­но­си од­лу­ку о бро­ју пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скупшти­не;
- би­ра пот­пред­сјед­ни­ке На­род­не скуп­шти­не у скла­ду са од­лу­ком из али­не­је 4. овог чла­на;
- мо­же да би­ра пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве стал­них рад­них ти­је­ла, од­но­сно ко­ми­си­ја и од­бо­ра На­род­не скуп­шти­не;
- мо­же да име­ну­је ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и за­мје­ни­ка ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не;
- на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не или пред­сје­да­ва­ју­ћег пр­ве сјед­ни­це, ако пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ни­је иза­бран, по­кре­ће ини­ци­ја­ти­ву за из­бор де­ле­га­та у Дом на­ро­да Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и у Ви­је­ће на­ро­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

На пр­вој сјед­ни­ци све­ча­ну за­кле­тву по­ла­жу но­во­и­за­бра­ни пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци Ре­пу­бли­ке Српске.

По­твр­ђи­ва­њем ман­да­та по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је ман­дат по­сла­ни­ци­ма прет­ход­ног са­зи­ва Народ­не скуп­шти­не. Истог да­на пре­ста­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма прет­ход­ног са­зи­ва члан­ство у рад­ним тијели­ма На­род­не скуп­шти­не, као и ти­је­ли­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма на ко­је их је име­но­ва­ла На­род­на скупшти­на, ако је име­но­ва­ње усло­вље­но оба­вља­њем ду­жно­сти по­сла­ни­ка.


Ве­ри­фи­ка­ци­ја ман­да­та

Члан 9.

На осно­ву из­вје­шта­ја Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње, На­род­на скуп­шти­на по­твр­ђу­је ман­дат иза­бра­них на­род­них по­сла­ни­ка.

Ко­ми­си­ју за из­бор и име­но­ва­ње са­чи­ња­ва­ју пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­је На­род­на скуп­шти­на би­ра јав­ним гла­са­њем на пр­вој сјед­ни­ци из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члано­ви Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње би­ра­ју се на прин­ци­пу сра­змјер­не за­сту­пље­но­сти, ко­је уз претход­не кон­сул­та­ци­је пред­ла­же пред­сје­да­ва­ју­ћи са стра­нач­ких, од­но­сно ко­а­ли­ци­о­них из­бор­них ли­ста и са из­бор­них ли­ста не­за­ви­сних кан­ди­да­та.

Члано­ве Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње мо­гу да предло­же и нај­ма­ње 10 на­род­них по­сла­ни­ка, у скла­ду са прет­ход­ним ста­вом.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње је иза­бра­на ако је за њу гла­са­ла ве­ћи­на од укуп­ног бро­ја на­род­них посла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 10.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње пре­гле­да акт ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра о спро­ве­де­ним из­бо­ри­ма, утвр­ђу­је да ли су по­да­ци из увје­ре­ња о из­бо­ру сва­ког по­сла­ни­ка исто­вјет­ни са по­да­ци­ма из ак­та и да ли су увје­ре­ња из­да­та од над­ле­жних ор­га­на, те о утвр­ђе­ном ста­њу под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни извјештај са при­је­дло­гом за по­твр­ду ман­да­та.

На­род­на скуп­шти­на раз­ма­тра из­вје­штај Ко­ми­си­је за избор и име­но­ва­ње и од­лу­чу­је о по­твр­ђи­ва­њу мандата но­во­и­за­бра­них на­род­них по­сла­ни­ка јав­ним гла­са­њем, ве­ћи­ном гла­со­ва укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 11.

На­кон што На­род­на скуп­шти­на при­хва­ти из­вје­штај Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње о по­твр­ђи­ва­њу ман­да­та на­род­ним по­сла­ни­ци­ма, при­сту­па се да­ва­њу све­ча­не за­кле­тве.

На­род­ни по­сла­ни­ци, у сто­је­ћем ста­ву, по­на­вља­ју текст све­ча­не за­кле­тве, ко­ји из­го­ва­ра предсједавајући На­род­не скуп­шти­не, на­кон че­га пот­пи­су­ју текст по­ло­же­не за­кле­тве.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји ни­је био при­су­тан на пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно на­род­ни посланик ко­ме је на­кнад­но по­твр­ђен ман­дат, да­је све­ча­ну за­кле­тву на пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скупштине ко­јој при­су­ству­је.


Клу­бо­ви по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ке гру­пе

Члан 12.

У На­род­ној скуп­шти­ни обра­зу­ју се по­сла­нич­ки клу­бо­ви.

Клуб по­сла­ни­ка се кон­сти­ту­и­ше та­ко што се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не под­но­си спи­сак чла­но­ва, ко­ји је пот­пи­сао сва­ки члан клу­ба по­сла­ни­ка. На спи­ску се по­себ­но на­зна­ча­ва­ју пред­сјед­ник клу­ба посла­ни­ка и ње­гов за­мје­ник.

Клуб по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни мо­гу осно­ва­ти на­род­ни по­сла­ни­ци иза­бра­ни са јед­не из­бор­не листе, ако бро­је че­ти­ри и ви­ше чла­но­ва.

На­род­ни по­сла­ни­ци иза­бра­ни са дви­је или ви­ше из­бор­них ли­ста, од ко­јих сва­ка ли­ста по­је­ди­нач­но има ма­ње од че­ти­ри на­род­на по­сла­ни­ка, мо­гу удру­жи­ва­њем обра­зо­ва­ти клуб по­сла­ни­ка од нај­ма­ње че­ти­ри члана.

Ако по­ли­тич­ка пар­ти­ја или из­бор­на ли­ста са ко­је је по­сла­ник иза­бран у На­род­ну скуп­шти­ну има клуб по­сла­ни­ка, по­сла­ник, док је члан те по­ли­тич­ке пар­ти­је или ко­а­ли­ци­је, не мо­же би­ти члан дру­гог клуба по­сла­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, исте пар­ти­је, ко­ји не­ма­ју про­пи­са­ни ми­ни­мал­ни број по­треб­них чла­но­ва, а не же­ле да се са дру­гим удру­жу­ју у клуб по­сла­ни­ка, чи­не по­сла­нич­ку гру­пу.

На­род­ни по­сла­ник мо­же би­ти члан са­мо јед­ног клу­ба по­сла­ни­ка.

Уко­ли­ко на­род­ни по­сла­ник на­пу­сти клуб по­сла­ни­ка или по­сла­нич­ку гру­пу или при­сту­пи дру­гом посланичком клу­бу или гру­пи, ду­жан је да у ро­ку од три да­на о то­ме пи­са­ним пу­тем оба­ви­је­сти предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не и пред­сјед­ни­ка клу­ба, од­но­сно гру­пе ко­је на­пу­шта и ко­ји­ма при­сту­па.

Клуб по­сла­ни­ка уче­ству­је у ра­ду На­род­не скуп­шти­не на на­чин утвр­ђен овим по­слов­ни­ком.

Члан 13.

Клуб по­сла­ни­ка пред­ста­вља пред­сјед­ник клу­ба по­сла­ни­ка или ње­гов за­мје­ник. Ако по­сла­нич­ки клуб има ви­ше од 20 по­сла­ни­ка, пред­сјед­ник по­сла­нич­ког клу­ба мо­же има­ти два за­мје­ни­ка.

Ако клуб по­сла­ни­ка пред­ста­вља за­мје­ник пред­сјед­ни­ка, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник, он пре­у­зи­ма овла­шће­ње пред­сјед­ни­ка клу­ба.

Члан 14.

По­сла­нич­ку гру­пу пред­ста­вља од­ре­ђе­ни на­род­ни по­сла­ник.

По­сла­нич­ка гру­па уче­ству­је у ра­ду На­род­не скуп­шти­не, у скла­ду са овим по­слов­ни­ком.

2. Из­бор пред­сјед­ни­ка и потпредсједникā, име­но­ва­ње ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и за­мје­ни­ка ге­не­рал­ног секре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

а) Из­бор пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 15.

Сва­ки по­сла­ник мо­же пред­ло­жи­ти кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник мо­же да уче­ству­је у пред­ла­га­њу са­мо јед­ног кан­ди­да­та.

При­је­длог са­др­жи: име и пре­зи­ме кан­ди­да­та, би­о­гра­фи­ју, стра­нач­ку при­пад­ност, пот­пи­се на­род­них посла­ни­ка ко­ји по­др­жа­ва­ју кан­ди­да­ту­ру, име на­род­ног по­сла­ни­ка извје­сти­о­ца, обра­зло­же­ње и сагласност кан­ди­да­та.

Члан 16.

Пред­сје­да­ва­ју­ћи до­ста­вља на­род­ним по­сла­ни­ци­ма све при­мље­не пи­са­не при­је­дло­ге кан­ди­да­та за предсједни­ка На­род­не скуп­шти­не.

У име пред­ла­га­ча, на­род­ни по­сла­ник из­вје­сти­лац има пра­во да обра­зло­жи при­је­длог.

О при­је­дло­гу кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не отва­ра се рас­пра­ва.

На­кон рас­пра­ве пред­сје­да­ва­ју­ћи утвр­ђу­је ли­сту кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, и то по азбуч­ном ре­ду пре­зи­ме­на.

Члан 17.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не би­ра се јав­ним гла­са­њем, ако На­род­на скуп­шти­на дру­га­чи­је не од­лу­чи.

На­род­ни по­сла­ник мо­же гла­са­ти са­мо за јед­ног кан­ди­да­та.

Тај­но гла­са­ње за из­бор пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не вр­ши се пре­ма од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка о доно­ше­њу од­лу­ка На­род­не скуп­шти­не тај­ним гла­са­њем.

Кан­ди­дат за пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не не мо­же да ру­ко­во­ди гла­са­њем, ни­ти да по­ма­же у руковођењу.

Члан 18.

За пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не иза­бран је на­род­ни по­сла­ник ко­ји је до­био ве­ћи­ну од укуп­ног броја гла­со­ва на­род­них по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Ако су пред­ло­же­на два кан­ди­да­та, а ни­је­дан ни­је до­био по­треб­ну ве­ћи­ну, по­сту­пак из­бо­ра се по­на­вља.

Ако је пред­ло­же­но ви­ше од два кан­ди­да­та, а ни­је­дан ни­је до­био по­треб­ну ве­ћи­ну, по­но­ви­ће се гла­са­ње о два кан­ди­да­та ко­ји су до­би­ли нај­ве­ћи број гла­со­ва.

Ако ни у дру­гом кру­гу пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ни­је иза­бран, по­на­вља се по­сту­пак из­бо­ра.

б) Из­бор потпредсједникā На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 19.

На­род­на скуп­шти­на би­ра два до че­ти­ри пот­пред­сјед­ни­ка.

Је­дан пот­пред­сјед­ник би­ра се из ре­да нај­број­ни­је опо­зи­ци­о­не стран­ке у На­род­ној скуп­шти­ни, при че­му од­лу­чу­ју­ћи кри­те­ри­јум при­ли­ком ње­го­вог из­бо­ра ни­је при­пад­ност кон­сти­ту­тив­ном на­ро­ду, ако је она задо­во­ље­на из­бо­ром пред­сјед­ни­ка и оста­лих потпредсједникā.

На­род­на скуп­шти­на утвр­ђу­је број потпредсједникā на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог и из­бор потпредсједникā На­род­не скуп­шти­не вр­ши се пре­ма од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на из­бор пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

в) Име­но­ва­ње ге­не­рал­ног се­кре­та­ра и за­мје­ни­ка ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 20.

На­род­на скуп­шти­на име­ну­је ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не и ње­го­вог за­мје­ни­ка на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог са­др­жи: име и пре­зи­ме кан­ди­да­та, би­о­гра­фи­ју, обра­зло­же­ње и са­гла­сност кан­ди­да­та, у писменом обли­ку.

3. Из­бор пред­сјед­ни­ка и чла­но­ва стал­них рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 21.

Рад­но ти­је­ло има пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и од­ре­ђе­ни број чла­но­ва.

Уку­пан са­став свих рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, као и са­став име­но­ва­них пред­сјед­ни­ка ових тијела, утвр­ђу­је се сра­змјер­но за­сту­пље­но­сти по­сла­нич­ког клу­ба, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе у Народној скуп­шти­ни.

Рас­по­ред за­сту­пље­но­сти сва­ког по­сла­нич­ког клу­ба, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе у рад­ним ти­је­ли­ма Народне скуп­шти­не утвр­ђу­је Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не.

Клу­бо­ви по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе пред­ла­жу чла­но­ве рад­них ти­је­ла из свог са­ста­ва, у складу са распо­ре­дом ко­ји утвр­ди Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не, во­де­ћи ра­чу­на да сва­ки на­род­ни посланик у пра­ви­лу је члан нај­ма­ње јед­ног рад­ног ти­је­ла.

Ако по­је­ди­ни клу­бо­ви по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ке гру­пе не пред­ло­же кан­ди­да­те за из­бор чла­но­ва рад­них тије­ла до по­треб­ног бро­ја, чла­но­ве рад­ног ти­је­ла ће пред­ло­жи­ти Ко­ми­си­ја за из­бор и именовање, во­де­ћи ра­чу­на да сва­ки на­род­ни по­сла­ник у пра­ви­лу је члан нај­ма­ње јед­ног рад­ног ти­је­ла.

За чла­но­ве по­је­ди­них рад­них ти­је­ла мо­гу се, ка­да је то од­ре­ђе­но овим по­слов­ни­ком или од­лу­ком о обра­зо­ва­њу рад­них ти­је­ла, би­ра­ти спољ­ни чла­но­ви, с тим да је њи­хов број ма­њи од тре­ћи­не укуп­ног бро­ја чла­но­ва рад­ног ти­је­ла.

Члан 22.

На­род­на скуп­шти­на би­ра пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве рад­них ти­је­ла, на при­је­длог Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње јав­ним гла­са­њем, уко­ли­ко На­род­на скуп­шти­на дру­га­чи­је не од­лу­чи.

При­је­длог из ста­ва 1. овог чла­на са­др­жи кан­ди­да­те за пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и онолико кан­ди­да­та ко­ли­ко се чла­но­ва рад­ног ти­је­ла би­ра.

При­ли­ком гла­са­ња о при­је­дло­гу, гла­са се о при­је­дло­гу у цје­ли­ни.

Рад­но ти­је­ло је иза­бра­но, ако је за ње­га гла­са­ла ве­ћи­на од укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка у Народ­ној скуп­шти­ни.

Ако рад­но ти­је­ло у На­род­ној скуп­шти­ни не бу­де иза­бра­но, по­сту­пак се по­на­вља.

На­кнад­ни из­бор по­је­ди­ног чла­на рад­ног ти­је­ла вр­ши се на осно­ву при­је­дло­га Ко­ми­си­је за из­бор и имено­ва­ње.

III - УНУ­ТРА­ШЊА ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

1. Пред­сјед­ник, пот­пред­сјед­ни­ци, ге­не­рал­ни се­кре­тар и за­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

а) Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 23.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не:

- пред­ста­вља На­род­ну скуп­шти­ну;
- пред­ла­же го­ди­шњи про­грам ра­да На­род­не скуп­шти­не;
- са­зи­ва сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не и пред­сје­да­ва сјед­ни­ца­ма;
- пред­ла­же днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не;
- ста­ра се о при­мје­ни По­слов­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- ускла­ђу­је рад рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не;
- упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и рад­ним ти­је­ли­ма на­цр­те и при­је­дло­ге за­ко­на, дру­ге ак­те и материјале на разма­тра­ње, по­кре­ће ини­ци­ја­ти­ву за раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња из над­ле­жно­сти Народне скуп­шти­не, а мо­же по­кре­ну­ти ини­ци­ја­ти­ву за раз­ма­тра­ње од­ре­ђе­них пи­та­ња и у рад­ним ти­је­ли­ма На­род­не скуп­шти­не;
- пот­пи­су­је за­ко­не и дру­ге ак­те ко­је до­но­си На­род­на скуп­шти­на;
- за­ко­не или дру­ге про­пи­се или ак­те ко­је из­гла­са На­род­на скуп­шти­на, до­ста­вља Ви­је­ћу на­ро­да;
- упу­ћу­је до­не­се­не за­ко­не пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке, ра­ди про­гла­ше­ња;
- пред­ла­же пред­став­ни­ке На­род­не скуп­шти­не, из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка, у За­јед­нич­ку ко­ми­си­ју;
- ста­ра се о оства­ри­ва­њу на­че­ла јав­но­сти у ра­ду На­род­не скуп­шти­не и о оства­ри­ва­њу пра­ва на­род­них по­сла­ни­ка у оба­вља­њу по­сла­нич­ке функ­ци­је;
- до­но­си акт о кри­те­ри­ју­ми­ма за утвр­ђи­ва­ње ко­ји се ма­те­ри­ја­ли и по­да­ци сма­тра­ју по­вјер­љи­вим, односно др­жав­ном тај­ном и утвр­ђу­је на­чин ру­ко­ва­ња тим ма­те­ри­ја­ли­ма;
- при­ма све­ча­не за­кле­тве функ­ци­о­не­ра ко­ји, у скла­ду са Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком све­ча­ну за­кле­тву да­ју пред На­род­ном скуп­шти­ном;
- при­хва­та по­кро­ви­тељ­ство у свој­ству пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- од­ре­ђу­је пред­став­ни­ке На­род­не скуп­шти­не ко­ји ће при­су­ство­ва­ти до­га­ђа­ји­ма и ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма на које је по­зван пред­сјед­ник или На­род­на скуп­шти­на;
- раз­ви­ја ме­ђу­на­род­ну и ме­ђу­пар­ла­мен­тар­ну са­рад­њу На­род­не скуп­шти­не;
- пред­ла­же де­ле­га­ци­ју На­род­не скуп­шти­не у до­ма­ћим и стра­ним пар­ла­мен­тар­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, организаци­ја­ма и ти­је­ли­ма;
- одо­бра­ва, во­де­ћи ра­чу­на о рас­по­ло­жи­вим сред­стви­ма, пу­то­ва­ња по­сла­ни­ка из­ван Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ако су по­зва­ни у свој­ству по­сла­ни­ка;
- вр­ши дру­ге по­сло­ве пред­ви­ђе­не Уста­вом, по­себ­ним про­пи­си­ма и овим по­слов­ни­ком.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вља по­вје­ре­не ду­жно­сти до по­чет­ка пр­ве сјед­ни­це но­во­и­за­бра­ног сази­ва На­род­не скуп­шти­не.

Члан 24.

Пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је функ­ци­ја при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран разрјешењем, остав­ком или пре­стан­ком ман­да­та на­род­ног по­сла­ни­ка.

У слу­ча­ју под­но­ше­ња остав­ке, пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је функ­ци­ја да­ном одр­жа­ва­ња сједни­це на ко­јој је под­нио остав­ку, од­но­сно на пр­вој на­ред­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, ако је остав­ку под­нио у вре­ме­ну из­ме­ђу дви­је сјед­ни­це.

О под­не­се­ној остав­ци не отва­ра се рас­пра­ва, ни­ти се од­лу­чу­је, већ се пре­ста­нак функ­ци­је предсједника по овом осно­ву са­мо кон­ста­ту­је.

Члан 25.

На­род­на скуп­шти­на мо­же раз­ри­је­ши­ти ду­жно­сти пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран, уко­ли­ко му На­род­на скуп­шти­на из­гла­са не­по­вје­ре­ње или уко­ли­ко по­вје­ре­ну ду­жност не оба­вља у скла­ду са Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком пре­ма по­ступ­ку пред­ви­ђе­ним за из­бор предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог за ра­зр­је­ше­ње из ста­ва 1. овог чла­на мо­ра би­ти обра­зло­жен.

Члан 26.

У слу­ча­ју пре­стан­ка функ­ци­је пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је изабран, На­род­на скуп­шти­на ће на ис­тој, а нај­ка­сни­је на на­ред­ној сјед­ни­ци, за­по­че­ти по­сту­пак избора пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у скла­ду са од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

Ако је пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не пре­стао ман­дат при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран, дужност пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, до из­бо­ра но­вог пред­сјед­ни­ка, вр­ши је­дан од потпредсједника би­ран из ре­да по­сла­ни­ка пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не у На­род­ној скуп­шти­ни, а уко­ли­ко ни­је мо­гу­ће, нај­ста­ри­ји пот­пред­сјед­ник.

б) Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 27.

Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не по­ма­жу пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не у оба­вља­њу по­сло­ва из његове над­ле­жно­сти.

Пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у слу­ча­ју при­вре­ме­не спри­је­че­но­сти, за­мје­њу­је је­дан од потпредсједни­ка, ко­га он од­ре­ди, о че­му оба­вје­шта­ва пот­пред­сјед­ни­ке и ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не. Уко­ли­ко пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ни­је од­ре­дио пот­пред­сјед­ни­ка ко­ји ће га замјењивати, а на­сту­пи­ла је при­вре­ме­на спри­је­че­ност, пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не за­мје­њу­је потпред­сјед­ник, би­ран из ре­да по­сла­ни­ка пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не у На­род­ној скуп­шти­ни, а уко­ли­ко ни­је мо­гу­ће, нај­ста­ри­ји пот­пред­сјед­ник.

На­род­ну скуп­шти­ну мо­же да пред­ста­вља и пот­пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, ко­јег прет­ход­но овла­сти пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не оба­вља­ју по­вје­ре­не ду­жно­сти до по­чет­ка пр­ве сјед­ни­це новоизабраног са­зи­ва На­род­не скуп­шти­не.

Члан 28.

Пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не мо­гу под­ни­је­ти остав­ку или би­ти раз­ри­је­ше­ни функ­ци­је, по поступку и на на­чин пред­ви­ђен за пре­ста­нак функ­ци­је пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

У слу­ча­ју пре­стан­ка функ­ци­је пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је изабран, избор пот­пред­сјед­ни­ка вр­ши се по по­ступ­ку и на на­чин пред­ви­ђен за из­бор пред­сјед­ни­ка Народ­не скуп­шти­не.

в) Ге­не­рал­ни се­кре­тар и за­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 29.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не по­ма­же пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не у при­пре­ма­њу и организова­њу сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не и ра­ди дру­ге по­сло­ве ко­је му по­вје­ре На­род­на скуп­шти­на и пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не ру­ко­во­ди Слу­жбом На­род­не скуп­шти­не.

У по­гле­ду пра­ва, ду­жно­сти и од­го­вор­но­сти рад­ни­ка из ра­да и на осно­ву ра­да у Слу­жби На­род­не скупштине ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не има пра­во и ду­жно­сти функ­ци­о­не­ра ко­ји ру­ко­во­ди самостал­ним ор­га­ном др­жав­не упра­ве.

На за­хтјев пред­сјед­ни­штва На­род­не скуп­шти­не и На­род­не скуп­шти­не, ге­не­рал­ни се­кре­тар из­вје­шта­ва Народ­ну скуп­шти­ну и пред­сјед­ни­штво о ра­ду ње­не Слу­жбе.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не је на­ред­бо­да­вац за фи­нан­сиј­ско и ма­те­ри­јал­но по­сло­ва­ње Народне скуп­шти­не и Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не за свој рад и рад Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не од­го­во­ран је Народној скуп­шти­ни и пред­сјед­ни­штву На­род­не скуп­шти­не.

Члан 30.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не има за­мје­ни­ка, ко­ји му по­ма­же у ра­ду.

За­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра за­мје­њу­је ге­не­рал­ног се­кре­та­ра у ври­је­ме ње­го­ве од­сут­но­сти или сприје­че­но­сти и ра­ди дру­ге по­сло­ве ко­је му по­вје­ри ге­не­рал­ни се­кре­тар.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар мо­же има­ти јед­ног или ви­ше по­моћ­ни­ка.

Члан 31.

Ге­не­рал­ном се­кре­та­ру На­род­не скуп­шти­не пре­ста­је функ­ци­ја при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­ју је име­но­ван остав­ком и ра­зр­је­ше­њем.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар, од­но­сно за­мје­ник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра, мо­же би­ти раз­ри­је­шен при­је ис­те­ка времена на ко­је је име­но­ван:

- ако се не при­др­жа­ва про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не или не из­вр­ша­ва за­кључ­ке На­род­не скуп­шти­не или се по­на­ша у су­прот­но­сти са њи­ма;
- ако сво­јим ра­дом про­у­зро­ку­је ште­ту или за­не­ма­ру­је и не­у­ред­но оба­вља сво­је ду­жно­сти.

До име­но­ва­ња но­вог ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не, ду­жност ге­не­рал­ног се­кре­та­ра вр­ши замјеник ге­не­рал­ног се­кре­та­ра.

2. Пред­сјед­ни­штво и Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 32.

Пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не чи­не Пред­сјед­ни­штво На­род­не скуп­шти­не. Сјед­ни­ца­ма Пред­сјед­ни­штва при­су­ству­је и ге­не­рал­ни се­кре­тар.

Члан 33.

Пред­сјед­ни­штво На­род­не скуп­шти­не:

- рас­пра­вља о пи­та­њи­ма ве­за­ним за рад На­род­не скуп­шти­не,
- по­кре­ће ини­ци­ја­ти­ву за ста­вља­ње од­ре­ђе­них пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не на днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не,
- ускла­ђу­је рад рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не,
- бри­не се о са­рад­њи На­род­не скуп­шти­не са Вла­дом и Ви­је­ћем на­ро­да, пар­ла­мен­тар­ној са­рад­њи у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и ван Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, са­рад­њи са дру­гим ор­га­ни­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни,
- да­је са­гла­сност на Пра­вил­ник о ра­ду, си­сте­ма­ти­за­ци­ји и ор­га­ни­за­ци­ји Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не,
- пра­ти спрово­ђе­ње за­кљу­ча­ка На­род­не скуп­шти­не,
- ста­ра се о пра­во­вре­ме­ним од­го­во­ри­ма на по­сла­нич­ка пи­та­ња,
- оба­вља и дру­ге по­сло­ве од­ре­ђе­не овим по­слов­ни­ком.

О ра­ду Пред­сјед­ни­штва На­род­не скуп­шти­не во­ди се за­пи­сник.

Члан 34.

Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не има ко­ор­ди­ни­ра­ју­ћу функ­ци­ју, а у слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним овим пословником до­но­си од­лу­ку.

Члано­ви Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не су: пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, предсједни­ци клу­бо­ва по­сла­ни­ка и пред­став­ни­ци по­сла­нич­ких гру­па.

На сјед­ни­ци Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не уче­ству­је ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, а по позиву пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не сјед­ни­ци мо­гу при­су­ство­ва­ти пред­став­ни­ци Вла­де Ре­пу­бли­ке Српске, пред­сјед­ни­ци рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, за­по­сле­ни рад­ни­ци струч­не слу­жбе На­род­не скуп­шти­не и дру­ги уче­сни­ци.

Сјед­ни­це Ко­ле­ги­ју­ма су јав­не.

Сјед­ни­це Ко­ле­ги­ју­ма, при­је са­зи­ва­ња, а по по­тре­би и при­је одр­жа­ва­ња сва­ке сјед­ни­це На­род­не скупштине, са­зи­ва и во­ди пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Обра­зло­же­ну ини­ци­ја­ти­ву за са­зив сјед­ни­це Ко­ле­ги­ју­ма мо­же под­ни­је­ти сва­ки члан Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не.

На за­хтјев клу­ба по­сла­ни­ка, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не са­зи­ва сјед­ни­цу Ко­ле­ги­ју­ма, нај­ка­сни­је у ро­ку од се­дам да­на од да­на под­но­ше­ња за­хтје­ва.

Ко­ле­ги­јум утвр­ђу­је:

- уса­гла­ше­ни при­је­длог днев­ног ре­да, да­тум и ври­је­ме тра­ја­ња за­сје­да­ња На­род­не скуп­шти­не,
- ори­јен­та­ци­о­ни рас­по­ред ра­да На­род­не скуп­шти­не за пе­ри­од од нај­ма­ње два мје­се­ца, ко­ји са­др­жи да­не у ко­ји­ма су пла­ни­ра­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не и да­не кад је пла­ни­ра­но за­сје­да­ње рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не,
- при­је­длог бро­ја мје­ста у рад­ним ти­је­ли­ма, са при­је­дло­гом пред­сјед­ни­ка рад­них ти­је­ла, ко­ја припада­ју по­је­ди­ним по­сла­нич­ким клу­бо­ви­ма, по­сла­нич­ким гру­па­ма и по­сла­ни­ци­ма ко­ји ни­су у са­ста­ву по­сла­нич­ких клу­бо­ва и по­сла­нич­ких гру­па у На­род­ној скуп­шти­ни,
- ори­јен­та­ци­о­ни рас­по­ред стал­них тер­ми­на за­сје­да­ња стал­них рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не,
- при­су­ство на­ја­вље­них го­сти­ју на скуп­штин­ском за­сје­да­њу и од­лу­чу­је о њи­хо­вом уче­шћу у ра­ду истог.

Ко­ле­ги­јум од­лу­чу­је о при­је­дло­гу пред­ла­га­ча за­ко­на да се оба­ви прет­ход­на рас­пра­ва за­ко­на.

Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не раз­ма­тра пи­та­ња и ини­ци­ја­ти­ве по­сла­ни­ка ко­ји се од­но­се на рад На­род­не скуп­шти­не. О ста­во­ви­ма Ко­ле­ги­ју­ма ко­ји се од­но­се на пи­та­ња и ини­ци­ја­ти­ве пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не оба­вје­шта­ва по­сла­ни­ке.

Сјед­ни­ца Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не је пу­но­ва­жна ако јој при­су­ству­ју пред­сјед­ни­ци клу­бо­ва послани­ка чи­ји чла­но­ви пред­ста­вља­ју ви­ше од по­ло­ви­не свих по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Ако сјед­ни­ца Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не и по дру­гом са­зи­ва­њу ни­је пу­но­ва­жна, а ра­ди се о хит­ним пред­ме­ти­ма, од­лу­ке из над­ле­жно­сти Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не до­но­си пред­сјед­ник На­род­не скупштине.

У слу­ча­је­ви­ма ка­да Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не одлу­чу­је, од­лу­ка је до­не­се­на ако при­је­длог при­хва­те пред­сјед­ни­ци по­сла­нич­ких клу­бо­ва, чи­ји чла­но­ви пред­ста­вља­ју ви­ше од по­ло­ви­не свих по­сла­ни­ка у Народ­ној скуп­шти­ни.

Ве­ћин­ску во­љу Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не по­твр­ђу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

3. Рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не[уреди]

А. Оп­ште од­ред­бе[уреди]

Члан 35.

За раз­ма­тра­ње пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, пред­ла­га­ње ака­та и вр­ше­ње дру­гих по­сло­ва из надле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не обра­зу­ју се ко­ми­си­је, од­бо­ри и са­вје­ти као стал­на рад­на ти­је­ла Народне скуп­шти­не (у да­љем тек­сту: рад­но ти­је­ло).

На­род­на скуп­шти­на мо­же, по­себ­ном од­лу­ком, обра­зо­ва­ти и дру­га стал­на и при­вре­ме­на рад­на ти­је­ла.

Од­лу­ком о осни­ва­њу дру­гих рад­них ти­је­ла уре­ђу­ју се њи­хов на­зив, са­став, над­ле­жност, на­чин ра­да и дру­га пи­та­ња зна­чај­на за функ­ци­о­ни­са­ње тог рад­ног ти­је­ла.

Члан 36.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла ор­га­ни­зу­је рад рад­ног ти­је­ла.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не ускла­ђу­је рад рад­ног ти­је­ла са ра­дом На­род­не скуп­шти­не и дру­гих рад­них ти­је­ла, пред­ла­же днев­ни ред и пред­сје­да­ва сјед­ни­ца­ма рад­ног ти­је­ла, по­кре­ће иниција­ти­ву за раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња из дје­ло­кру­га рад­ног ти­је­ла, ста­ра се о оба­вје­шта­ва­њу рад­ног ти­је­ла и по­сла­ни­ка о про­бле­ми­ма из дје­ло­кру­га рад­ног ти­је­ла, са­ра­ђу­је са пред­сјед­ни­ци­ма других рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, функ­ци­о­не­ри­ма ко­ји ру­ко­во­де ми­ни­стар­стви­ма и по­себ­ним органи­за­ци­ја­ма, ста­ра се о спро­во­ђе­њу за­кљу­ча­ка рад­них ти­је­ла и ра­ди дру­ге по­сло­ве од­ре­ђе­не овим по­слов­ни­ком.

За­мје­ник пред­сјед­ни­ка рад­ног ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не у слу­ча­ју спри­је­че­но­сти или од­сут­но­сти предсјед­ни­ка има ње­го­ва пра­ва, оба­ве­зе и од­го­вор­но­сти од­ре­ђе­не овим по­слов­ни­ком.

Члан 37.

Рад­но ти­је­ло ра­ди у сјед­ни­ца­ма.

Рад­но ти­је­ло мо­же у скла­ду са овим по­слов­ни­ком до­ни­је­ти по­слов­ник о свом ра­ду.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла одр­жа­ва­ју се у сје­ди­шту На­род­не скуп­шти­не, а по по­тре­би, мо­гу се одр­жа­ва­ти и ван сје­ди­шта.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла, у пра­ви­лу, одр­жа­ва­ју се по­не­дјељ­ком.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла са­зи­ва пред­сјед­ник рад­ног тије­ла на сво­ју ини­ци­ја­ти­ву. Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла ду­жан је да са­зо­ве сјед­ни­цу рад­ног ти­је­ла и ако то за­тра­жи пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или ако пред­ло­жи ве­ћи­на чла­но­ва рад­ног ти­је­ла, уз на­во­ђе­ње пи­та­ња ко­ја тре­ба да се раз­мо­тре на сјед­ни­ци.

Члан 38.

Рад­но ти­је­ло мо­же до­ни­је­ти го­ди­шњи про­грам ра­да, о че­му оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Го­ди­шњи про­грам ра­да до­но­си се на по­чет­ку го­ди­не, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка рад­ног ти­је­ла.

Го­ди­шњи про­грам ра­да са­др­жи оба­ве­зно опе­ра­тив­ни дио про­гра­ма, ве­зан уз по­је­ди­нач­на за­сје­да­ња, и темат­ски дио. Те­мат­ски дио са­др­жи ви­ше те­мат­ских рас­пра­ва у рад­ном ти­је­лу, у то­ку го­ди­не, из области ра­да рад­ног ти­је­ла, по оцје­ни ак­ту­ел­но­сти те­ма или у ве­зи са го­ди­шњим про­гра­мом ра­да Народне скуп­шти­не.

Рад­но ти­је­ло мо­же да­ва­ти пријед­ло­ге за го­ди­шњи про­грам ра­да На­род­не скуп­шти­не, нај­ка­сни­је до 1. децем­бра те­ку­ће го­ди­не, за го­ди­шњи про­грам ра­да за на­ред­ну го­ди­ну.

Члан 39.

По­зив за сјед­ни­цу рад­ног ти­је­ла, с при­је­дло­гом днев­ног ре­да, упу­ћу­је се чла­но­ви­ма рад­ног ти­је­ла три да­на прије да­на одр­жа­ва­ња сјед­ни­це.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла мо­же, ка­да за то по­сто­је оправ­да­ни раз­ло­зи, са­зва­ти сјед­ни­цу рад­ног тијела у ро­ку кра­ћем од три да­на, а днев­ни ред за ту сјед­ни­цу мо­же предло­жи­ти и на са­мој сјед­ни­ци.

Ако су пред­сјед­ник и за­мје­ник пред­сјед­ни­ка рад­ног тије­ла од­сут­ни или спри­је­че­ни да бу­ду на сједници, сјед­ни­ци пред­сје­да­ва члан ко­га од­ре­ди пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла.

Ако пред­сјед­ник не са­зо­ве сјед­ни­цу рад­ног ти­је­ла ка­да је то ду­жан да ура­ди, сјед­ни­цу мо­же са­зва­ти пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Члан 40.

Рад­но ти­је­ло мо­же за­у­зи­ма­ти ста­во­ве о пи­та­њи­ма из сво­је над­ле­жно­сти, ако сјед­ни­ци при­су­ству­је већина чла­но­ва, а ста­во­ве за­у­зи­ма ве­ћи­ном гла­со­ва при­сут­них чла­но­ва.

У слу­ча­је­ви­ма ка­да је рад­но ти­је­ло овла­шће­но да до­но­си ак­те и аманд­ма­не на ак­те, до­но­си их ве­ћи­ном гла­со­ва свих чла­но­ва рад­ног ти­је­ла.

Члан 41.

Рад­но ти­је­ло има пра­во пред­ла­га­ња и усва­ја­ња аманд­ма­на на ак­те пред­ло­же­не за раз­ма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни, уко­ли­ко је рад­но ти­је­ло овлашће­но да раз­ма­тра акт по овом по­слов­ни­ку.

Рад­но ти­је­ло мо­же усво­ји­ти аманд­ман, са­мо уз са­гла­сност пред­ла­га­ча, на акт пред­ло­жен за раз­ма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни. Та­кав аманд­ман по­ста­је са­став­ни дио пред­ло­же­ног ак­та, о че­му је рад­но ти­је­ло ду­жно из­ви­је­сти­ти На­род­ну скуп­шти­ну у свом из­вје­шта­ју о раз­ма­тра­њу пред­ло­же­ног ак­та.

Уко­ли­ко рад­но ти­је­ло пред­ло­жи аманд­ман на акт предло­жен за раз­ма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни, о том аманд­ма­ну се у ре­дов­ној про­це­ду­ри из­ја­шња­ва На­род­на скуп­шти­на.

Члан 42.

Рад­но ти­је­ло ду­жно је, ка­да је то од­ре­ђе­но овим по­слов­ни­ком, на за­хтјев На­род­не скуп­шти­не и предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, раз­мо­три­ти сва­ко пи­та­ње из свог дје­ло­кру­га и о то­ме На­род­ној скупшти­ни под­ни­је­ти из­вје­штај, а пи­та­ња из свог дје­ло­кру­га мо­же раз­мо­три­ти и на осно­ву соп­стве­не ини­ци­ја­ти­ве и о то­ме, пре­ма по­тре­би, под­ни­је­ти из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 43.

Рад­на ти­је­ла са­ра­ђу­ју ме­ђу­соб­но о пи­та­њи­ма ко­ја су од за­јед­нич­ког ин­те­ре­са и мо­гу да одр­жа­ва­ју зајед­нич­ке сјед­ни­це.

О пи­та­њи­ма из свог дје­ло­кру­га рад­но ти­је­ло са­ра­ђу­је и са од­го­ва­ра­ју­ћим рад­ним ти­је­ли­ма дру­гих парла­ме­на­та у окви­ру Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, као и пар­ла­ме­на­та по­кра­ји­на, ре­ги­ја, др­жа­ва ре­ги­о­на и дру­гих др­жа­ва.

Члан 44.

Пред­став­ник Вла­де, од­но­сно пред­став­ник дру­гог под­но­си­о­ца при­је­дло­га оба­ве­зно се по­зи­ва да присуству­је сјед­ни­ци на ко­јој се раз­ма­тра ње­гов при­је­длог. Уко­ли­ко је пред­став­ник под­но­си­о­ца приједло­га оправ­да­но од­су­тан са сјед­ни­це рад­ног ти­је­ла, рад­но ти­је­ло мо­же да од­лу­чи да сјед­ни­цу наста­ви у дру­гом тер­ми­ну са при­сут­ним пред­став­ни­ком под­но­си­о­ца при­је­дло­га или да ски­не при­је­длог са днев­ног ре­да рад­ног ти­је­ла и На­род­не скуп­шти­не.

Сјед­ни­ци има пра­во да при­су­ству­је пред­став­ник ми­ни­стар­ства и по­себ­них ор­га­на, од­но­сно ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца ко­ји има­ју јав­на овла­шће­ња, ка­да се на сјед­ни­ци разма­тра пи­та­ње из дје­ло­кру­га тог министар­ства, ор­га­на, од­но­сно ор­га­ни­за­ци­је.

У ра­ду рад­ног ти­је­ла мо­гу уче­ство­ва­ти и струч­ни рад­ни­ци ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја из ста­ва 1. овог члана, ра­ди да­ва­ња струч­них обра­зло­же­ња и об­ја­шње­ња.

У ра­ду рад­ног ти­је­ла мо­гу уче­ство­ва­ти и на­уч­ни и струч­ни рад­ни­ци, као и пред­став­ни­ци дру­штве­них орга­ни­за­ци­ја, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.

Члан 45.

Пред­став­ни­ци не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја, фон­да­ци­ја, син­ди­ка­та и дру­гих удру­же­ња гра­ђа­на, регистрованих у скла­ду са за­ко­ном, мо­гу при­су­ство­ва­ти сјед­ни­ца­ма рад­них ти­је­ла на осно­ву акредитаци­је, ко­ју до­дје­љу­је Ко­ле­ги­јум.

Акре­ди­та­ци­ја се до­дје­љу­је на го­ди­ну да­на, за уче­шће у ра­ду кон­крет­ног рад­ног ти­је­ла, на­кон објављеног јав­ног по­зи­ва, у пра­ви­лу на кра­ју ка­лен­дар­ске го­ди­не, и на тран­спа­рен­тан на­чин спроведеног про­це­са одо­бра­ва­ња, оцје­њу­ју­ћи ве­ли­чи­ну и ва­жност за­ин­те­ре­со­ва­них су­бје­ка­та, као и простор­не и вре­мен­ске ка­па­ци­те­те ра­да рад­них ти­је­ла.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла мо­же из­у­зет­но по­зва­ти и пред­став­ни­ке дру­гих удру­же­ња и гру­па гра­ђа­на, уз прет­ход­ну са­гла­сност рад­ног ти­је­ла, ако се на сјед­ни­ци раз­ма­тра­ју пи­та­ња ди­рект­но ве­за­на за наведене ка­те­го­ри­је.

Ли­ца на­ве­де­на у ста­ву 1. овог чла­на има­ју пра­во уче­шћа у рас­пра­ви, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.

Акре­ди­та­ци­ја се мо­же од­у­зе­ти ако по­ме­ну­ти пред­став­ни­ци не по­шту­ју По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла, од­но­сно дру­ги члан рад­ног ти­је­ла кад пред­сје­да­ва сјед­ни­ци рад­ног ти­је­ла мо­же уда­љи­ти пред­став­ни­ка из ст. 1. и 3. овог чла­на ако не по­шту­је По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Члан 46.

Пред­став­ни­ци ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, стра­них зе­ма­ља и ин­сти­ту­ци­ја мо­гу при­су­ство­ва­ти сјед­ни­ца­ма рад­них ти­је­ла на по­зив пред­сјед­ни­ка рад­ног ти­је­ла.

Пред­став­ни­ци из ста­ва 1. овог чла­на ду­жни су по­што­ва­ти По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та који­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Члан 47.

Рад­но ти­је­ло има пра­во да тра­жи од Вла­де, ми­ни­стар­ста­ва и по­себ­них ор­га­ни­за­ци­ја оба­вје­ште­ња ко­ја су му по­треб­на за рад, као и дру­ге по­дат­ке ко­ји­ма рас­по­ла­жу или су ду­жни да их при­ку­пља­ју или евиден­ти­ра­ју.

Члан 48.

По­сли­је за­вр­ше­ног раз­ма­тра­ња по­је­ди­ног пи­та­ња рад­но ти­је­ло мо­же да под­не­се из­вје­штај На­род­ној скупшти­ни и из ре­да сво­јих чла­но­ва од­ре­ђу­је из­вје­сти­о­ца.

Из­вје­штај рад­ног ти­је­ла са­др­жи: став о раз­ма­тра­ном пи­та­њу ако га је усво­ји­ло рад­но ти­је­ло, амандмане ко­је је рад­но ти­је­ло усво­ји­ло, аманд­ма­не и за­кључ­ке ко­је рад­но ти­је­ло пред­ла­же На­род­ној скуп­шти­ни, те из­не­се­на ми­шље­ња о пи­та­њу ко­је је раз­ма­тра­но.

Члан рад­ног ти­је­ла мо­же о за­у­зе­том ста­ву из­дво­ји­ти ми­шље­ње, што се на ње­гов за­хтјев уно­си у извјештај рад­ног ти­је­ла.

Пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла пот­пи­су­је из­вје­штај рад­ног ти­је­ла и од­го­во­ран је за ње­го­ву вјеродостојност.

Из­вје­сти­лац се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, у скла­ду са ста­во­ви­ма ко­је је за­у­зе­ло рад­но ти­је­ло, из­ја­шња­ва у име рад­ног ти­је­ла о пи­та­њи­ма у ве­зи са из­вје­шта­јем, од­но­сно при­је­дло­гом рад­ног ти­је­ла и не мо­же из­ми­је­ни­ти при­је­длог или од­у­ста­ти од ста­ва рад­ног ти­је­ла, ако га рад­но ти­је­ло ни­је за то овла­сти­ло.

Члан 49.

Члано­ви рад­ног ти­је­ла иза­бра­ни из ре­да спољ­њих чла­но­ва, по­ред на­кна­де тро­шко­ва, оства­ру­ју и пра­во на по­себ­ну на­кна­ду за рад у рад­ном ти­је­лу.

Члан 50.

О ра­ду на сјед­ни­ци рад­ног ти­је­ла во­ди се за­пи­сник.

За­пи­сник са­др­жи основ­не по­дат­ке о ра­ду на сјед­ни­ци, пи­та­њи­ма ко­ја су раз­ма­тра­на, као и из­не­се­на мишље­ња, аманд­ма­не и ста­во­ве ко­је је рад­но ти­је­ло усво­ји­ло.

Усво­је­ни за­пи­сник пот­пи­су­је пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла.

Члан 51.

У то­ку сјед­ни­це рад­ног ти­је­ла мо­же би­ти ис­кљу­че­на јав­ност.

Од­лу­ку о ис­кљу­че­њу јав­но­сти до­но­си рад­но ти­је­ло, на осно­ву обра­зло­же­ног при­је­дло­га пред­сјед­ни­ка или дру­гог чла­на рад­ног ти­је­ла или пред­ла­га­ча ак­та ко­ји се раз­ма­тра.

Б. Јав­на са­слу­ша­ња[уреди]

Члан 52.

Ра­ди при­ба­вља­ња ин­фор­ма­ци­ја, од­но­сно струч­них ми­шље­ња о при­је­дло­гу ак­та ко­ји је у скуп­штин­ској проце­ду­ри, раз­ја­шње­ња по­је­ди­них рје­ше­ња из пред­ло­же­ног или ва­же­ћег ак­та, раз­ја­шње­ња пи­та­ња значајних за при­пре­му при­је­дло­га ак­та или дру­гог пи­та­ња ко­је је у над­ле­жно­сти од­бо­ра, као и ра­ди пра­ће­ња спро­во­ђе­ња и при­мје­не за­ко­на, од­но­сно оства­ри­ва­ња кон­трол­не функ­ци­је На­род­не скуп­шти­не, одбо­ри мо­гу да ор­га­ни­зу­ју јав­на са­слу­ша­ња.

Члан 53.

При­је­длог за ор­га­ни­зо­ва­ње јав­ног са­слу­ша­ња мо­же да под­не­се сва­ки члан од­бо­ра.

Од­лу­ку о ор­га­ни­зо­ва­њу јав­ног са­слу­ша­ња до­но­си од­бор ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног бро­ја чла­но­ва одбора.

О од­лу­ци из ста­ва 2. овог чла­на пред­сјед­ник од­бо­ра оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник од­бо­ра на јав­но са­слу­ша­ње по­зи­ва чла­но­ве од­бо­ра и дру­га ли­ца ко­ја су пред­ви­ђе­на за учешће од­лу­ком из ста­ва 2. овог чла­на.

На­кон јав­ног са­слу­ша­ња, од­бор усва­ја ин­фор­ма­ци­ју о јав­ном са­слу­ша­њу. Пред­сјед­ник од­бо­ра до­ста­вља ин­фор­ма­ци­ју о јав­ном са­слу­ша­њу пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не и уче­сни­ци­ма јав­ног са­слу­ша­ња.

Јав­но са­слу­ша­ње се ор­га­ни­зу­је и кад то за­кључ­ком на­ло­жи На­род­на скуп­шти­на.

В. По­себ­не од­ред­бе[уреди]

3.1. Ко­ми­си­је На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 54.

Ко­ми­си­је На­род­не скуп­шти­не су:

- Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње и
- Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја.


Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње

Члан 55.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам члано­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Ли­сту кан­ди­да­та за из­бор пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње под­но­си предсједавају­ћи пр­ве сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, на осно­ву прет­ход­ног до­го­во­ра са пред­сјед­ни­ци­ма клу­бо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па.

Пред­сјед­ник Ко­ми­си­је за из­бор и име­но­ва­ње би­ра се из ре­да по­ли­тич­ке пар­ти­је ко­ја је до­би­ла нај­ве­ћи број по­сла­нич­ких мје­ста у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 56.

Ко­ми­си­ја за из­бор и име­но­ва­ње:

- под­но­си из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни са при­је­дло­гом за по­твр­ду ман­да­та на осно­ву ак­та ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра;
- под­но­си из­вје­штај ко­јим се кон­ста­ту­је пре­ста­нак ман­да­та на осно­ву пра­во­сна­жног ак­та ор­га­на за спро­во­ђе­ње из­бо­ра;
- раз­ма­тра пи­та­ња при­мје­не и ус­кра­ћи­ва­ња иму­ни­те­та на­род­них по­сла­ни­ка у слу­ча­је­ви­ма утвр­ђе­ним Уставом и за­ко­ном;
- раз­ма­тра и дру­га пи­та­ња у ве­зи са ман­дат­но-иму­ни­тет­ским пра­ви­ма на­род­них по­сла­ни­ка;
- утвр­ђу­је при­је­дло­ге за из­бор, име­но­ва­ње и ра­зр­је­ше­ње из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, осим прије­дло­га ко­је утвр­ђу­ју дру­ги ор­га­ни од­ре­ђе­ни Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком;
- са­ра­ђу­је са од­го­ва­ра­ју­ћим ор­га­ни­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма у рје­ша­ва­њу ка­дров­ске по­ли­ти­ке у Ре­пу­бли­ци;
- обез­бје­ђу­је де­мо­крат­ско пред­ла­га­ње и утвр­ђи­ва­ње кан­ди­да­та за но­си­о­це функ­ци­ја ко­је би­ра или имену­је На­род­на скуп­шти­на, а Ко­ми­си­ја пред­ла­же.

Из­вје­штај ко­ји се од­но­си на пи­та­ња у ве­зи са ман­дат­но-иму­ни­тет­ским пра­ви­ма на­род­них по­сла­ни­ка подно­си се при­је утвр­ђи­ва­ња днев­ног ре­да, осим на пр­вој сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.


Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја

Члан 57.

Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 58.

Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја:

- од­лу­чу­је о ма­те­ри­јал­ним и дру­гим усло­ви­ма за рад На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске;
- утвр­ђу­је при­је­длог за обез­бје­ђе­ње сред­ста­ва у бу­џе­ту за рад На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске, на при­је­длог ге­не­рал­ног се­кре­та­ра На­род­не скуп­шти­не;
- раз­ма­тра на­црт и при­је­длог бу­џе­та у ди­је­лу сред­ста­ва пред­ви­ђе­них за рад На­род­не скуп­шти­не Републи­ке Срп­ске;
- при­пре­ма и пред­ла­же про­пи­се ко­ји­ма се утвр­ђу­ју пи­та­ња оства­ри­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти по­сла­ни­ка;
- доно­си про­пи­се о на­кна­да­ма и дру­гим при­ма­њи­ма на­род­них по­сла­ни­ка и функ­ци­о­не­ра ко­је би­ра или имену­је На­род­на скуп­шти­на, као и функ­ци­о­не­ра ко­ји­ма је пре­ста­ла функ­ци­ја;
- оба­вља по­сло­ве у ве­зи са обез­бје­ђе­њем слу­жбе­них ста­но­ва за по­тре­бе на­род­них по­сла­ни­ка и функционе­ра, рас­по­ла­же тим ста­но­ви­ма, од­лу­чу­је о њи­хо­вом до­дје­љи­ва­њу на ко­ри­шће­ње, за­мје­ни и једнократ­ном пре­но­су пра­ва ко­ри­шће­ња у скла­ду са за­ко­ном;
- доно­си по­је­ди­нач­не ак­те о ста­ту­сним пи­та­њи­ма на­род­них по­сла­ни­ка и функ­ци­о­не­ра, а ко­је би­ра и имену­је На­род­на скуп­шти­на, ако за­ко­ном ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но;
- одлу­чу­је о при­вре­ме­ном смје­шта­ју функ­ци­о­не­ра ко­је би­ра или име­ну­је На­род­на скуп­шти­на;
- усваја го­ди­шњи план јав­них на­бав­ки ро­бе, вр­ше­ња услу­га и из­во­ђе­ња ра­до­ва у На­род­ној скуп­шти­ни Репу­бли­ке Срп­ске;
- до­но­си про­пи­се о рас­по­дје­ли сред­ста­ва за рад по­сла­нич­ких клу­бо­ва и по­сла­нич­ких гру­па;
- доно­си про­пи­се о на­кна­да­ма за рад спољ­них чла­но­ва у рад­ним ти­је­ли­ма;
- до­но­си про­пи­се о са­др­жа­ју, об­ли­ку и на­чи­ну во­ђе­ња еви­ден­ци­ја по­сла­нич­ких ле­ги­ти­ма­ци­ја;
- до­но­си од­лу­ке о нов­ча­ним ка­зна­ма на­род­ним по­сла­ни­ци­ма на­кон из­ре­че­них мје­ра из чла­на 169. овог по­слов­ни­ка;
- даје са­гла­сност на ак­те слу­жбе дру­гих ор­га­на ка­да је за­ко­ном пред­ви­ђе­но да на те ак­те са­гла­сност да­је рад­но тије­ло На­род­не скуп­шти­не и ра­ди дру­ге по­сло­ве пред­ви­ђе­не дру­гим про­пи­сом;
- обавља и дру­ге по­сло­ве из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ка­да то за­тра­жи На­род­на скуп­шти­на.

3.2. Стал­ни од­бо­ри На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 59.

1. Од­бор за устав­на пи­та­ња;
2. За­ко­но­дав­ни од­бор;
3. Од­бор за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву;
4. Од­бор за ре­ви­зи­ју;
5. Од­бор за при­вре­ду;
6. Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет;
7. Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња;
8. Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не;
9. Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу;
10. Од­бор за без­бјед­ност;
11. Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње;
12. Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор;
13. Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка;
14. Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти;
15. Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду;
16. Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту;
17. Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку;
18. Од­бор за пи­та­ња дје­це, мла­дих и спор­та;
19. Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву;
20. Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам.


Од­бор за устав­на пи­та­ња

Члан 60.

Од­бор за устав­на пи­та­ња има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник и шест чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скупшти­ни и три спољ­на чланa ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је по функ­ци­ји пред­сјед­ник Од­бо­ра за устав­на пи­та­ња.

Јед­ног стал­ног по­сма­тра­ча у Од­бо­ру де­ле­ги­ра Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на у скла­ду са за­ко­ном.

Члан 61.

Од­бор за устав­на пи­та­ња:

- пра­ти и про­у­ча­ва при­мје­ну и оства­ри­ва­ње Уста­ва;
- раз­ма­тра пи­та­ња у ве­зи са уса­гла­ша­ва­њем за­ко­на са Уста­вом и на­чел­на пи­та­ња устав­ног ка­рак­те­ра и ор­га­ни­зу­је рад на из­у­ча­ва­њу раз­во­ја устав­ног си­сте­ма;
- ини­ци­ра и пред­ла­же На­род­ној скуп­шти­ни мје­ре ра­ди ефи­ка­сни­јег оства­ри­ва­ња Уста­ва;
- раз­ма­тра при­је­дло­ге да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва, при­пре­ма на­црт аманд­ма­на, а на­кон јав­не распра­ве о на­цр­ту утвр­ђу­је при­је­длог устав­них аманд­ма­на, а по по­тре­би и при­је­длог устав­ног за­ко­на за спро­во­ђе­ње устав­них аманд­ма­на;
- раз­ма­тра оба­вје­ште­ња, при­је­дло­ге и ми­шље­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске о оства­ри­ва­њу уставности и за­ко­ни­то­сти;
- утвр­ђу­је од­го­вор Устав­ном су­ду Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Устав­ном су­ду Бо­сне и Хер­це­го­ви­не по­во­дом покре­ну­тог по­ступ­ка за оцје­ну устав­но­сти за­ко­на или устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти дру­гих оп­штих ака­та пред Устав­ним су­дом;
- раз­ма­тра при­је­дло­ге о про­ду­же­њу, од­но­сно скра­ће­њу ман­да­та на­род­них по­сла­ни­ка;
- оба­вља и дру­ге по­сло­ве у ве­зи са оства­ри­ва­њем Уста­ва и раз­во­јем устав­ног си­сте­ма.


За­ко­но­дав­ни од­бор

Члан 62.

За­ко­но­дав­ни од­бор има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 63.

За­ко­но­дав­ни од­бор:

- раз­ма­тра на­цр­те и при­је­дло­ге за­ко­на и дру­гих ака­та ко­је до­но­си На­род­на скуп­шти­на са ста­но­ви­шта њи­хо­ве ускла­ђе­но­сти са Уста­вом и прав­ним си­сте­мом, као и у по­гле­ду прав­не об­ра­де;
- раз­ма­тра при­је­дло­ге и за­хтје­ве за да­ва­ње аутен­тич­них ту­ма­че­ња за­ко­на и дру­гих ака­та, да­је о то­ме ми­шље­ње На­род­ној скуп­шти­ни и утвр­ђу­је при­је­дло­ге аутен­тич­ног ту­ма­че­ња;
- пра­ти из­гра­ђи­ва­ње прав­ног си­сте­ма и да­је На­род­ној скуп­шти­ни ми­шље­ња и при­је­дло­ге о на­чел­ним питањи­ма из­гра­ђи­ва­ња тог си­сте­ма;
- под­но­си При­је­длог по­слов­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- да­је ми­шље­ња и при­је­дло­ге о уго­во­ри­ма ка­да На­род­на скуп­шти­на уче­ству­је у њи­хо­вом за­кљу­чи­ва­њу;
- утвр­ђу­је пре­чи­шће­не тек­сто­ве за­ко­на и дру­гих оп­штих ака­та у На­род­ној скуп­шти­ни, ако је овла­шћен;
- ра­ди дру­ге по­сло­ве ко­је од­ре­ди пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или На­род­на скуп­шти­на.

Члан 64.

Ако се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, при­ли­ком разма­тра­ња при­је­дло­га за­ко­на или дру­гог ак­та, предло­же бит­не из­мје­не и до­пу­не, Од­бор на тра­же­ње На­род­не скуп­шти­не да­је ми­шље­ња, од­но­сно приједлоге у ве­зи са пред­ло­же­ним из­мје­на­ма и до­пу­на­ма.


Од­бор за за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву

Члан 65.

Од­бор за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсједни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 66.

Од­бор за по­ли­тич­ки си­стем, пра­во­су­ђе и упра­ву, раз­ма­тра пи­та­ња у обла­сти­ма у ко­ји­ма На­род­на скупшти­на до­но­си за­ко­не и дру­ге оп­ште ак­те, а ко­ји се од­но­се на:

- осни­ва­ње, ор­га­ни­за­ци­ју и функ­ци­о­ни­са­ње ор­га­на вла­сти и др­жав­не упра­ве;
- по­ли­тич­ко ор­га­ни­зо­ва­ње и удру­жи­ва­ње гра­ђа­на, вјер­ске за­јед­ни­це, из­бор­ни си­стем и ре­фе­рен­дум;
- људ­ска пра­ва, сло­бо­де, ду­жно­сти чо­вје­ка и гра­ђа­ни­на;
- оства­ри­ва­ње рав­но­прав­но­сти на­ро­да;
- ор­га­ни­за­ци­ју ре­со­ра уну­тра­шњих по­сло­ва;
- ор­га­ни­за­ци­ју и рад пра­во­суд­них ор­га­на, адво­ка­ту­ре, но­та­ра и дру­гих ви­до­ва прав­не по­мо­ћи;
- имо­вин­ско-прав­не и обли­га­ци­о­не од­но­се;
- пре­мјер и ка­та­стар не­крет­ни­на;
- еви­ден­ци­ју до­ба­ра и екс­про­при­ја­ци­ју;
- ка­зне­ну по­ли­ти­ку и си­стем из­вр­ше­ња санк­ци­ја;
- суд­ске и управ­не по­ступ­ке, ам­не­сти­ју и по­ми­ло­ва­ње;
- др­жа­вљан­ство, пре­би­ва­ли­ште и бо­ра­ви­ште гра­ђа­на, ма­тич­не књи­ге, лич­на име­на и лич­не кар­те;
- ре­пу­блич­ке пра­зни­ке, ре­пу­блич­ка од­ли­ко­ва­ња, на­гра­де и дру­га при­зна­ња;
- ре­пу­блич­ке сим­бо­ле;
- пра­ва, ду­жно­сти и од­го­вор­но­сти но­си­ла­ца јав­них функ­ци­ја и
- дру­га пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, ка­да то тра­жи На­род­на скуп­шти­на.


Од­бор за ре­ви­зи­ју

Члан 67.

Од­бор за ре­ви­зи­ју има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 68.

Од­бор за ре­ви­зи­ју:

- раз­ма­тра из­вје­шта­је по оба­вље­ним ре­ви­зи­ја­ма Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју бу­џет­ских и дру­гих прав­них ли­ца;
- раз­ма­тра го­ди­шње пла­но­ве за ре­ви­зи­ју Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју;
- да­је ини­ци­ја­ти­ву за про­фе­си­о­нал­ну оцје­ну ра­да Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју сва­ке че­ти­ри го­ди­не;
- раз­ма­тра из­вје­штај слу­жбе ко­ја је вр­ши­ла про­фе­си­о­нал­ну оцје­ну ра­да Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју;
- по потре­би зах­ти­је­ва од Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју да из­вр­ши по­себ­не ре­ви­зи­је;
- одре­ђу­је пла­ту и на­кна­де глав­ног ре­ви­зо­ра и за­мје­ни­ка глав­ног ре­ви­зо­ра;
- да­је при­је­дло­ге На­род­ној скуп­шти­ни о сма­ње­њу бу­џе­та бу­џет­ских ко­ри­сни­ка, на осно­ву на­ла­за и препо­ру­ка из из­вје­шта­ја о ре­ви­зи­ји;
- усва­ја го­ди­шњи бу­џет­ски за­хтјев Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју;
- упу­ћу­је На­род­ној скуп­шти­ни на раз­ма­тра­ње све не­га­тив­не из­вје­шта­је Глав­не слу­жбе за ре­ви­зи­ју и
- раз­ма­тра и дру­га пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, кад то тра­жи На­род­на скуп­шти­на.


Од­бор за при­вре­ду

Члан 69.

Од­бор за при­вре­ду има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 70.

Од­бор за при­вре­ду раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- дру­штве­но-еко­ном­ски и тех­но­ло­шки раз­вој Ре­пу­бли­ке;
- еко­ном­ске по­ли­ти­ке;
- раз­вој­не про­гра­ме и про­јек­те;
- пла­ни­ра­ње и про­стор­ни план Ре­пу­бли­ке;
- раз­вој ма­ње раз­ви­је­них оп­шти­на и ре­ги­о­на;
- енер­ге­ти­ку, ин­ду­стри­ју, руд­но бла­го и дру­га при­вред­на бо­гат­ства;
- раз­ма­тра пла­но­ве ра­да и из­вје­шта­је о ра­ду ор­га­ни­за­ци­ја за­ду­же­них за спро­во­ђе­ње про­це­са приватизаци­је, по­себ­но у ди­је­лу ко­ји се од­но­си на пла­но­ве и спро­во­ђе­ње пла­но­ва при­ва­ти­за­ци­је државног ка­пи­та­ла;
- по по­тре­би под­но­си за­хтјев над­ле­жној ор­га­ни­за­ци­ји за под­но­ше­ње ин­фор­ма­ци­је о по­је­ди­нач­ним поступци­ма при­ва­ти­за­ци­је;
- раз­ма­тра из­вје­шта­је над­ле­жног ор­га­на о из­вр­ше­ној ре­ви­зи­ји при­ва­ти­за­ци­је др­жав­ног ка­пи­та­ла у преду­зе­ћи­ма и бан­ка­ма;
- под­но­си из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни по раз­ма­тра­ним из­вје­шта­ји­ма над­ле­жних ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја за спро­во­ђе­ње при­ва­ти­за­ци­је и ре­ви­зи­је при­ва­ти­за­ци­је др­жав­ног ка­пи­та­ла у пред­у­зе­ћи­ма и бан­ка­ма;
- са­о­бра­ћај и ве­зе, из­град­њу и одр­жа­ва­ње са­о­бра­ћај­ни­ца, из­град­њу ин­ве­сти­ци­о­них обје­ка­та;
- стам­бе­ну по­ли­ти­ку, ко­му­нал­не дје­лат­но­сти, гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште, про­стор­но и ур­ба­ни­стич­ко планирање;
- дру­га пи­та­ња из обла­сти при­вре­де ка­да то тра­жи На­род­на скуп­шти­на.

Од­бор за при­вре­ду у окви­ру сво­је над­ле­жно­сти раз­ма­тра при­је­дло­ге и за­хтје­ве При­вред­не ко­мо­ре и синдикатā, ко­је му они упу­те.


Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет

Члан 71.

Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ник Од­бо­ра би­ра се из ре­да по­ли­тич­ке пар­ти­је, ко­ја је до­би­ла нај­ве­ћи број по­сла­нич­ких мјеста у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 72.

Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- ре­пу­блич­ки бу­џет;
- Аген­ци­ју за бан­кар­ство Ре­пу­бли­ке Срп­ске;
- фи­нан­си­ра­ње оп­штих по­тре­ба;
- по­ре­зе, так­се и дру­ге да­жби­не;
- зај­мо­ве и за­ду­же­ња Ре­пу­бли­ке;
- игре на сре­ћу;
- оси­гу­ра­ње имо­ви­не и ли­ца;
- фи­нан­си­ра­ње бр­жег раз­во­ја ма­ње раз­ви­је­них оп­шти­на и ре­ги­о­на и до­пун­ска сред­ства оп­шти­на­ма;
- кре­дит­но-мо­не­тар­ни, де­ви­зни и бан­кар­ски си­стем, фи­нан­сиј­ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је при­ку­пља­ју штед­не уло­ге и штед­њу;
- дру­га пи­та­ња из обла­сти фи­нан­си­ја ка­да то за­тра­жи На­род­на скуп­шти­на.

Од­бор за фи­нан­си­је и бу­џет, та­ко­ђе, раз­ма­тра и фи­нан­сиј­ске усло­ве и по­сље­ди­це до­но­ше­ња ака­та у Народ­ној скуп­шти­ни.


Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња

Члан 73.

Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни, а два спољ­на чла­на би­ра На­род­на скуп­шти­на, на при­је­длог Удру­же­ња пен­зи­о­не­ра Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Од­бор за пра­ће­ње ста­ња у обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња:

- раз­ма­тра ин­фор­ма­ци­је Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Фон­да пен­зиј­ског и ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња о ста­њу у обла­сти пен­зиј­ског и ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња;
- раз­ма­тра ин­фор­ма­ци­је Удру­же­ња пен­зи­о­не­ра Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ко­је се од­но­се на по­ло­жај пен­зи­о­не­ра;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о ста­њи­ма и уоче­ним про­бле­ми­ма ма­те­ри­јал­ног по­ло­жа­ја и оства­ри­ва­ња за­кон­ских пра­ва пен­зи­о­не­ра;
- рас­пра­вља у по­ступ­ку до­но­ше­ња за­ко­на и дру­гих ака­та, ко­ји се од­но­се на ин­те­ре­се и пра­ва пензионера;
- раз­ма­тра и дру­га пи­та­ња из обла­сти пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња ка­да то за­тра­жи На­род­на скупшти­на.


Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не

Члан 74.

Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 75.

Од­бор за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- област за­шти­те и уна­пре­ђе­ња жи­вот­не сре­ди­не,
- очу­ва­ње, раз­вој и ра­ци­о­нал­но ко­ри­шће­ње при­род­них ре­сур­са,
- пи­та­ња из обла­сти по­љо­при­вре­де и по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта, за­дру­гар­ства и се­ла, шу­ме и шум­ског земљи­шта, во­де и во­до­то­ке, енер­ге­ти­ку, ди­вљач и ри­бе, руд­но бла­го и дру­га при­род­на бо­гат­ства,
- спре­ча­ва­ња и от­кла­ња­ња за­га­ђи­ва­ња при­род­них ре­сур­са, као и дру­ге на­чи­не и из­во­ре угро­жа­ва­ња живот­не сре­ди­не.


Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу

Члан 76.

Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва Од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у Народ­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ник Од­бо­ра би­ра се из ре­да опо­зи­ци­је.

Члано­ви од­бо­ра, по пра­ви­лу, тре­ба да ак­тив­но по­зна­ју је­дан свјет­ски је­зик.

Члан 77.

Од­бор за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу раз­ма­тра пи­та­ња ко­ја се од­но­се на:

- пра­ће­ње и ускла­ђи­ва­ње прав­ног си­сте­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске са прав­ним си­сте­мом Европ­ске уни­је,
- раз­ма­тра­ње на­цр­та и при­је­дло­га за­ко­на пу­тем ко­јих се у скла­ду са оба­ве­за­ма ко­је за Бо­сну и Херцего­ви­ну и Ре­пу­бли­ку Срп­ску про­из­и­ла­зе из про­це­са при­дру­жи­ва­ња са Европ­ском уни­јом, вр­ши усклађи­ва­ње прав­ног си­сте­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске са прав­ним си­сте­мом Европ­ске уни­је,
- раз­ма­тра­ње Упо­ред­ног при­ка­за ускла­ђе­но­сти на­цр­та, од­но­сно при­је­дло­га за­ко­на са ЕU ac­qu­is, Изја­ве о ускла­ђе­но­сти на­цр­та, од­но­сно при­је­дло­га за­ко­на са EU ac­qu­is, те ми­шље­ња Вла­де Републике Срп­ске о сте­пе­ну ускла­ђе­но­сти на­цр­та, од­но­сно при­је­дло­га за­ко­на са EU ac­qu­is,
- раз­ма­тра­ње спо­ра­зу­ма ко­је Ре­пу­бли­ка за­кљу­чи са др­жа­ва­ма и ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, уз пристанак Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не,
- пра­ће­ње про­гра­ма по­мо­ћи и са­рад­ње са Европ­ском уни­јом,
- раз­ма­тра­ње ме­ђу­на­род­них од­но­са и ре­ги­о­нал­не са­рад­ње, те по­ли­тич­ких и еко­ном­ских ак­ту­ел­но­сти од по­себ­ног ин­те­ре­са за Ре­пу­бли­ку,
- пра­ће­ње и функ­ци­о­ни­са­ње ак­тив­но­сти пред­став­ни­шта­ва и пред­став­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске у иностранству,
- пра­ће­ње за­сту­пље­но­сти пред­став­ни­ка из Ре­пу­бли­ке Срп­ске у пред­став­ни­штви­ма Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у ино­стран­ству,
- ус­по­ста­вља­ње и одр­жа­ва­ње са­рад­ње са пар­ла­мен­ти­ма Ср­би­је и Цр­не Го­ре, у скла­ду са Уста­вом,
- ус­по­ста­вља­ње и одр­жа­ва­ње са­рад­ње са пар­ла­мен­ти­ма по­кра­ји­на, ре­ги­ја, зе­ма­ља ре­ги­о­на, дру­гим земљама и ин­сти­ту­ци­ја­ма Европ­ске уни­је,
- ус­по­ста­вља­ње са­рад­ње са ре­ле­вант­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и фон­да­ци­ја­ма из Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и ино­стран­ства, са ци­љем при­бли­жа­ва­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не европ­ским ин­те­гра­ци­о­ним про­це­си­ма.


Од­бор за без­бјед­ност

Члан 78.

Од­бор за без­бјед­ност има се­дам чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Пред­сјед­ник и за­мје­ник пред­сјед­ни­ка су уви­јек из разли­чи­тих пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка, с тим што се пред­сјед­ник од­бо­ра би­ра из ре­да опо­зи­ци­је.

Члан 79.

Од­бор за без­бјед­ност, по­ред оста­лог, ба­ви се сље­де­ћим:

- раз­ма­тра ста­ње при­пре­ма за од­бра­ну у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и пред­ла­же мје­ре На­род­ној скуп­шти­ни за утвр­ђи­ва­ње по­ли­ти­ке без­бјед­но­сти;
- пра­ти ак­тив­но­сти ин­сти­ту­ци­ја и ор­га­на без­бјед­но­сти у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, у ци­љу уви­да у остваривање за­цр­та­не по­ли­ти­ке у овим обла­сти­ма, те мо­же тра­жи­ти да до­ста­ве ин­фор­ма­ци­је о активности­ма и пред­у­зе­тим мје­ра­ма по сва­ком пи­та­њу из њи­хо­вог до­ме­на ра­да;
- раз­ма­тра, да­је су­ге­сти­је и ми­шље­ње на за­кон­ске про­јек­те из oбласти без­бјед­но­сти, као и на дру­ге за­кон­ске про­јек­те ко­ји су у ве­зи са од­бра­ном и без­бјед­но­шћу;
- уче­ству­је у рас­пра­ви и до­но­ше­њу бу­џе­та без­бјед­но­сти у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, ре­дов­но пра­ти остваривање бу­џе­та у овим обла­сти­ма, раз­ма­тра из­вје­шта­је Глав­не ре­ви­зи­је о кон­тро­ли фи­нан­сиј­ског из­вје­шта­ја ин­сти­ту­ци­ја у овој обла­сти и о то­ме до­ста­вља из­вје­шта­је На­род­ној скуп­шти­ни;
- раз­ма­тра пи­та­ња из до­ме­на ра­да ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја без­бјед­но­сти, да­је ми­шље­ње, ста­во­ве и препору­ке, те пред­ла­же На­род­ној скуп­шти­ни пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих мје­ра;
- оства­ру­је увид и уче­ству­је у кон­тро­ли за­ко­ни­то­сти ра­да ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја без­бјед­но­сти;
- о ак­ту­ел­ним пи­та­њи­ма из без­бјед­но­сти мо­же ор­га­ни­зо­ва­ти отво­ре­не или за­тво­ре­не рас­пра­ве пред одбором, у ци­љу про­вје­ре ста­во­ва и фор­ми­ра­ња ко­нач­них при­је­дло­га за На­род­ну скуп­шти­ну;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о ста­њу и уоче­ним про­бле­ми­ма у обла­сти од­бра­не и без­бјед­но­сти, до ко­јих до­ђе у свом ра­ду, те пред­ла­же пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих мје­ра;
- вр­ши пар­ла­мен­тар­ни над­зор у обла­сти без­бјед­но­сти у скла­ду са за­ко­ном;
- оства­ру­је са­рад­њу са срод­ним до­ма­ћим и ме­ђу­на­род­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма;
- ана­ли­зи­ра и пред­у­зи­ма мје­ре у слу­ча­ју ван­ред­них си­ту­а­ци­ја и еле­мен­тар­них не­по­го­да.


Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње

Члан 80.

Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсједни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва од­бо­ра би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 81.

Од­бор за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- обра­зо­ва­ње, вас­пи­та­ње, на­у­ку, кул­ту­ру, тех­нич­ку кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње;
- из­да­вач­ку и би­бли­о­теч­ку дје­лат­ност;
- за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре;
- ко­ри­шће­ње ар­хив­ске гра­ђе и исто­риј­ског на­сље­ђа и оби­ље­жа­ва­ње исто­риј­ских до­га­ђа­ја.


Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор

Члан 82.

Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор има се­дам чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 83.

Од­бор за пред­став­ке, при­је­дло­ге и дру­штве­ни над­зор:

- ис­пи­ту­је и раз­ма­тра пред­став­ке и при­је­дло­ге ко­је гра­ђа­ни, при­вред­на дру­штва и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је и за­јед­ни­це упу­ћу­ју На­род­ној скуп­шти­ни и, пре­ма по­тре­би, пред­ла­же над­ле­жним ор­га­ни­ма и организација­ма мје­ре рје­ша­ва­ња пи­та­ња и про­бле­ма из­не­се­них у при­је­дло­зи­ма и о то­ме оба­вје­шта­ва подно­си­о­це;
- про­у­ча­ва пред­став­ке и при­је­дло­ге ко­јим гра­ђа­ни, при­вред­на дру­штва и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је и заједнице ука­зу­ју на не­до­стат­ке у за­ко­ну и дру­гим ак­ти­ма ко­ји про­из­и­ла­зе из нео­д­го­ва­ра­ју­ћих рјешења или ука­зу­ју на не­пра­вил­но спро­во­ђе­ње њи­хо­вих од­ре­да­ба од над­ле­жних ор­га­на, ра­ди предузимања по­треб­них мје­ра и о то­ме оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну;
- са­ра­ђу­је са ом­буд­сме­ни­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не;
- пра­ти и раз­ма­тра пи­та­ња и по­ја­ве у ве­зи са спро­во­ђе­њем по­ли­ти­ке и из­вр­ша­ва­ња за­ко­на и дру­гих пропи­са и ака­та ко­ји се од­но­се на рас­по­ла­га­ње сред­стви­ма, рас­по­дје­лу до­би­ти, за­шти­ту сво­ји­не, начин оства­ри­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти др­жав­них ор­га­на, пред­у­зе­ћа и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о уоче­ним про­бле­ми­ма по­во­дом раз­ма­тра­ња пред­став­ки и при­је­дло­га и пред­ла­же пред­у­зи­ма­ње по­треб­них мје­ра.


Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка

Члан 84.

Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка има се­дам чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, замје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скупштини.

Члан 85.

Од­бор за за­шти­ту пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка:

- оства­ру­је кон­тро­лу за­ко­ни­то­сти ра­да ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја ко­ји у дје­ло­кру­гу свог ра­да оба­вља­ју посло­ве од зна­ча­ја за оства­ри­ва­ње пра­ва из­бје­гли­ца, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка;
- оба­вје­шта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о ста­њу и уоче­ним про­бле­ми­ма у обла­сти оства­ри­ва­ња пра­ва из­бје­гла, ра­се­ље­них ли­ца и по­врат­ни­ка.


Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти

Члан 86.

Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти има се­дам чла­но­ва: предсјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва, ко­ји се би­ра­ју из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 87.

Од­бор јед­на­ких мо­гућ­но­сти утвр­ђу­је и пра­ти спро­во­ђе­ње по­ли­ти­ке рав­но­прав­но­сти и за­шти­те људ­ских пра­ва, а у по­ступ­ку до­но­ше­ња за­ко­на и дру­гих про­пи­са има пра­ва и ду­жно­сти над­ле­жног рад­ног ти­је­ла у под­руч­ју ко­је се од­но­си на оства­ри­ва­ње рав­но­прав­но­сти и за­шти­ту људ­ских пра­ва с об­зи­ром на национал­ну, вјер­ску, ра­сну и пол­ну при­пад­ност, со­ци­јал­ни ста­тус и ста­ро­сну доб, као и по­др­шку лицима са ин­ва­ли­ди­те­том и сма­ње­ном рад­ном спо­соб­но­шћу, брак и по­ро­ди­цу, ста­ра­тељ­ство и на­сље­ђи­ва­ње.

Од­бор ак­тив­но уче­ству­је у по­ступ­ку уна­пре­ђи­ва­ња пра­ва на рав­но­прав­ност и за­шти­ту гра­ђа­на и предлаже мје­ре за укла­ња­ње свих об­ли­ка дис­кри­ми­на­ци­је, а по­себ­но ко­ја се од­но­се на рад и запошљавање, соци­јал­ну и здрав­стве­ну за­шти­ту, обра­зо­ва­ње, из­бор­но за­ко­но­дав­ство, кул­ту­ру и информиса­ње и зашти­ту од на­си­ља у по­ро­ди­ци.


Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду

Члан 88.

Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка предсјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 89.

Од­бор за по­љо­при­вре­ду, шу­мар­ство и во­до­при­вре­ду раз­ма­тра:

- раз­вој по­љо­при­вре­де и се­о­ских под­руч­ја,
- по­љо­при­вред­но за­дру­гар­ство,
- одр­жив раз­вој ру­рал­них под­руч­ја и за­шти­ту свих при­род­них ре­сур­са,
- про­из­вод­њу и про­мет хра­не (биљ­ног и ани­мал­ног по­ри­је­кла),
- про­мет свих вр­ста хе­миј­ских сред­ста­ва у про­из­вод­њи хра­не,
- за­шти­ту би­ља­ка и жи­во­ти­ња од бо­ле­сти и ште­то­чи­на,
- ста­ње по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта, шум­ског зе­мљи­шта, во­де, во­до­то­ка и оба­ле,
- ин­фра­струк­ту­ру се­о­ског под­руч­ја,
- ста­ње у обла­сти уз­го­ја ди­вља­чи и ри­бе,
- екс­пло­а­та­ци­ју шу­ма,
- очу­ва­ње и за­шти­ту шу­ма,
- пла­ни­ра­ње и упра­вља­ње шу­ма­ма,
- упра­вља­ње вод­ним ре­сур­си­ма и по­бољ­ша­ње ре­сур­са вод­ног ре­жи­ма и
- си­стем за на­вод­ња­ва­ње.


Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту

Члан 90.

Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и седам чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни, а два чла­на на при­је­длог удру­же­ња од јав­ног ин­те­ре­са из обла­сти бо­рач­ко-ин­ва­лид­ске зашти­те.

Члан 91.

Од­бор за бо­рач­ко-ин­ва­лид­ску за­шти­ту у дје­ло­кру­гу свог ра­да:

- пра­ти спро­во­ђе­ње и утвр­ђи­ва­ње по­ли­ти­ке ко­ја се од­но­си на по­себ­ну за­шти­ту пра­ва ове по­пу­ла­ци­је;
- пра­ти пи­та­ња оства­ри­ва­ња по­себ­них пра­ва бо­ра­ца, рат­них вој­них ин­ва­ли­да, по­ро­ди­ца по­ги­ну­лих и неста­лих бо­ра­ца и ци­вил­них жр­та­ва ра­та;
- во­ди ра­чу­на о за­шти­ти вој­них и ци­вил­них ин­ва­ли­да из Дру­гог свјет­ског ра­та;
- бри­не се о стан­дар­ду, со­ци­јал­ном ста­ту­су, обра­зо­ва­њу, шко­ло­ва­њу и дру­гим по­тре­ба­ма ове популације.


Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку

Члан 92.

Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку има 11 чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и де­вет чла­но­ва.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Од­бор за здрав­ство, рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку у дје­ло­кру­гу свог ра­да раз­ма­тра пи­та­ња ко­ја се од­но­се на:

- здрав­стве­но оси­гу­ра­ње,
- здрав­стве­ну за­шти­ту,
- дје­чи­ју за­шти­ту,
- со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку и со­ци­јал­ну за­шти­ту,
- за­шти­ту ста­рих и из­не­мо­глих ли­ца,
- пи­та­ња из обла­сти ра­да и рад­них од­но­са,
- за­шти­ту на ра­ду
- за­по­шља­ва­ње.


Од­бор за пи­та­ња дје­це, мла­дих и спор­та

Члан 93.

Од­бор за пи­та­ња дје­це, мла­дих и спор­та има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чла­но­ва. Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них посланика и два спољ­на чла­на на при­је­длог Омла­дин­ског са­вје­та Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Од­бор за пи­та­ња мла­дих:

- раз­ма­тра за­кон­ске при­је­дло­ге, стра­те­ги­је, ин­фор­ма­ци­је, из­вје­шта­је и го­ди­шње пла­но­ве ра­да републич­ких ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја, ко­је су над­ле­жне за област омла­дин­ске по­ли­ти­ке, спор­та и заштите пра­ва и ин­те­ре­са дје­це и омла­ди­не,
- раз­ма­тра по­ло­жај мла­дих у дру­штву,
- раз­ма­тра за­шти­ту пра­ва дје­це и мла­дих,
- пра­ти раз­вој спор­та и фи­зич­ке кул­ту­ре,
- ра­ди на про­мо­ци­ји пра­ва и ин­те­ре­са дје­те­та.


Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву

Члан 94.

Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чланова. Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и шест чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка, а јед­ног чла­на би­ра На­род­на скуп­шти­на на при­је­длог Са­ве­за оп­шти­на и гра­до­ва Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Члан 95.

Од­бор за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву раз­ма­тра пи­та­ња у обла­сти­ма у ко­ји­ма На­род­на скуп­шти­на до­но­си за­ко­не и дру­ге оп­ште ак­те, а ко­ји се од­но­се на:

- те­ри­то­ри­јал­ну ор­га­ни­за­ци­ју Ре­пу­бли­ке и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву;
- имо­вин­ско-прав­не и обли­га­ци­о­не од­но­се;
- фи­нан­си­ра­ње је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и
- ути­цај и по­сље­ди­це ака­та ко­ји су пред­ло­же­ни за разма­тра­ње у На­род­ној скуп­шти­ни на по­ло­жај и функци­о­ни­са­ње је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве.


Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам

Члан 96.

Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам има де­вет чла­но­ва: пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и се­дам чланова.

Пред­сјед­ник, за­мје­ник пред­сјед­ни­ка и пет чла­но­ва би­ра­ју се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни и два спољ­на чла­на ко­ја ни­су из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 97.

Од­бор за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам раз­ма­тра пи­та­ња из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не ко­ја се од­но­се на:

- дру­штве­ну кон­тро­лу ци­је­на, тр­жи­шта, про­мет про­изво­да и услу­га, рен­ту и роб­не ре­зер­ве;
- израд­њу ин­ве­сти­ци­о­них обје­ка­та у обла­сти тр­го­ви­не и ту­ри­зма;
- кон­тро­лу мје­ра, за­шти­ту про­на­ла­за­ка, тех­нич­ка уна­пре­ђе­ња, жи­го­ве, зна­ко­ве и по­ри­је­кло про­из­во­да, стан­дар­де, тех­нич­ке нор­ма­ти­ве и нор­ме ква­ли­те­та про­из­во­да;
- поре­зе, так­се и дру­ге да­жби­не у обла­сти тр­го­ви­не и ту­ри­зма;
- тури­зам и уго­сти­тељ­ство;
- ту­ри­стич­ку ин­фор­ма­тив­но-про­па­ганд­ну дје­лат­ност и
- дру­га пи­та­ња из обла­сти тр­го­ви­не и ту­ри­зма ка­да то за­тра­жи На­род­на скуп­шти­на.


Ан­кет­ни од­бор

Члан 98.

Ан­кет­ни од­бор обра­зу­је се из ре­да на­род­них по­сла­ни­ка као по­вре­ме­но ти­је­ло за из­вр­ша­ва­ње по­себ­них за­да­та­ка од­ре­ђе­них од­лу­ком о ње­го­вом осни­ва­њу.

Члан 99.

На­род­на скуп­шти­на мо­же обра­зо­ва­ти ан­кет­не од­бо­ре ра­ди са­гле­да­ва­ња ста­ња у од­ре­ђе­ној обла­сти или утвр­ђи­ва­ња чи­ње­ни­ца о од­ре­ђе­ним по­ја­ва­ма или по­је­ди­ним до­га­ђа­ји­ма, по­себ­но у вр­ше­њу кон­тро­ле над ра­дом по­је­ди­них ре­пу­блич­ких ор­га­на или ор­га­ни­за­ци­ја, или но­си­ла­ца јав­них функ­ци­ја.

Од­лу­ком о обра­зо­ва­њу ан­кет­ног од­бо­ра утвр­ђу­ју се са­став и за­да­так од­бо­ра.

Ан­кет­ни од­бор не мо­же вр­ши­ти ис­тра­жне или дру­ге суд­ске рад­ње.

Ан­кет­ни од­бор има пра­во да тра­жи од др­жав­них ор­га­на и од­го­ва­ра­ју­ћих ор­га­ни­за­ци­ја ис­пра­ве, по­дат­ке и оба­вје­ште­ња, као и да узи­ма по­треб­не из­ја­ве од по­је­ди­на­ца.

По­сли­је оба­вља­ња за­да­та­ка, ан­кет­ни од­бор под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај са при­је­дло­гом мје­ра.

Од­бор пре­ста­је са ра­дом ка­да На­род­на скуп­шти­на на сјед­ни­ци од­лу­чи о ње­го­вом из­вје­шта­ју.

3.3 Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на[уреди]

Члан 100.

На­род­на скуп­шти­на осни­ва Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске као по­себ­но са­вје­то­дав­но тијело ко­је са­чи­ња­ва­ју при­пад­ни­ци на­ци­о­нал­них ма­њи­на. Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на има до се­дам­на­ест чла­но­ва.

На­род­на скуп­шти­на би­ра пред­сјед­ни­ка, за­мје­ни­ка пред­сјед­ни­ка и чла­но­ве Са­вје­та на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске из ре­да кан­ди­да­та ко­је пред­ла­же Са­вез на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске да­је ми­шље­ња и при­је­дло­ге На­род­ној скуп­шти­ни о свим пита­њи­ма ко­ја се ти­чу пра­ва, по­ло­жа­ја и ин­те­ре­са на­ци­о­нал­них ма­њи­на у Ре­пу­бли­ци Срп­ској.

Са­вјет на­ци­о­нал­них ма­њи­на за­сје­да два пу­та го­ди­шње, као и ка­да по­сто­ји по­тре­ба да раз­мо­три акт који је у про­це­ду­ри На­род­не скуп­шти­не, а ти­че се пра­ва и по­ло­жа­ја на­ци­о­нал­них ма­њи­на.

4. Оства­ри­ва­ње пра­ва и ду­жно­сти на­род­них по­сла­ни­ка[уреди]

Члан 101.

На­род­ни по­сла­ник по­чи­ње да оства­ру­је пра­ва и ду­жно­сти утвр­ђе­не Уста­вом Ре­пу­бли­ке, за­ко­ном и Пословни­ком На­род­не скуп­шти­не да­ном по­твр­ђи­ва­ња ман­да­та у На­род­ној скуп­шти­ни.

На­род­ни по­сла­ник је ду­жан да при­су­ству­је сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не и рад­ног ти­је­ла чи­ји је члан и да уче­ству­је у њи­хо­вом ра­ду и од­лу­чи­ва­њу.

На­род­ни по­сла­ник мо­же да уче­ству­је и у ра­ду рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не у ко­ји­ма ни­је члан, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.

Члан 102.

Сва­ки на­род­ни по­сла­ник у На­род­ној скуп­шти­ни по­на­ша се у скла­ду са сво­јим убје­ђе­њем и сво­јом савјешћу ка­да је у пи­та­њу ње­гов го­вор и дје­ло­ва­ње и ње­го­во уче­шће у гла­са­њу и из­бо­ри­ма у На­род­ној скуп­шти­ни.

На­род­на скуп­шти­на до­но­си Ко­декс о етич­ком по­на­ша­њу на­род­них по­сла­ни­ка, ко­јим се утвр­ђу­ју пра­ви­ла о по­на­ша­њу на­род­них по­сла­ни­ка у оба­вља­њу по­сла­нич­ких ду­жно­сти.

Члан 103.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је спри­је­чен да при­су­ству­је сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно сјед­ни­ци радног ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, или из од­ре­ђе­ног раз­ло­га тре­ба да у то­ку ра­да на­пу­сти сјед­ни­цу, ду­жан је да о то­ме бла­го­вре­ме­но оба­ви­је­сти пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно пред­сјед­ни­ка одго­ва­ра­ју­ћег рад­ног ти­је­ла.

Члан 104.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во и ду­жност да, у окви­ру над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, по­кре­ће иницијативу, да­је при­је­дло­ге и по­ста­вља по­сла­нич­ка пи­та­ња.

Члан 105.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во да бу­де оба­ви­је­штен о пи­та­њи­ма чи­је му је по­зна­ва­ње по­треб­но ра­ди обавља­ња функ­ци­је на­род­ног по­сла­ни­ка.

Ра­ди пот­пу­ни­јег оба­вје­ште­ња, на­род­ним по­сла­ни­ци­ма се ре­дов­но до­ста­вља­ју слу­жбе­не пу­бли­ка­ци­је Народне скуп­шти­не и дру­ги ин­фор­ма­тив­ни ма­те­ри­ја­ли о пи­та­њи­ма ко­ја су на днев­ном ре­ду На­род­не скупшти­не.

Члан 106.

На­род­ни по­сла­ник је ду­жан чу­ва­ти др­жав­ну тај­ну и по­дат­ке по­вјер­љи­ве при­ро­де, за ври­је­ме тра­ја­ња и по пре­стан­ку ман­да­та, и за то је од­го­во­ран у скла­ду са за­ко­ном.

Члан 107.

На­род­ним по­сла­ни­ци­ма се из­да­је по­сла­нич­ка ле­ги­ти­ма­ци­ја.

По­сла­нич­ка ле­ги­ти­ма­ци­ја са­др­жи: име и пре­зи­ме на­род­ног по­сла­ни­ка, иму­ни­тет­ска пра­ва по­сла­ни­ка и дру­га пра­ва ко­ја по­сла­ник мо­же да оства­ру­је на осно­ву ле­ги­ти­ма­ци­је.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не ста­ра се о из­да­ва­њу и еви­ден­ци­ји из­да­тих по­сла­нич­ких легитимаци­ја.

Члан 108.

На­род­ни по­сла­ни­ци На­род­не скуп­шти­не би­ра­ју се на пе­ри­од утвр­ђен Из­бор­ним за­ко­ном.

На­род­ном по­сла­ни­ку пре­ста­је ман­дат при­је ис­те­ка вре­ме­на на ко­је је иза­бран из раз­ло­га утвр­ђе­них Избор­ним за­ко­ном.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­лу­ку о пре­стан­ку ман­да­та, ко­ју до­но­си ор­ган над­ле­жан за из­бо­ре, доста­вља свим на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

На­род­на скуп­шти­на на пр­вој сље­де­ћој сјед­ни­ци кон­ста­ту­је да је на­род­ном по­сла­ни­ку пре­стао ман­дат у скла­ду са за­ко­ном.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­јем је пре­стао ман­дат у скла­ду са за­ко­ном ауто­мат­ски пре­ста­је и ман­дат у свим рад­ним ти­је­ли­ма На­род­не скуп­шти­не у ко­ји­ма је би­ран као на­род­ни по­сла­ник.

Члан 109.

На­род­ни по­сла­ник од да­на по­твр­ђи­ва­ња ман­да­та до да­на утвр­ђи­ва­ња пре­стан­ка ман­да­та у На­род­ној скупшти­ни има пра­во на нов­ча­на при­ма­ња и дру­га пра­ва, у скла­ду са про­пи­си­ма.

На­род­ни по­сла­ни­ци мо­гу по­сла­нич­ку ду­жност оба­вља­ти са или без за­сни­ва­ња рад­ног од­но­са у На­род­ној скуп­шти­ни.

Од­лу­ку о за­сни­ва­њу рад­ног од­но­са на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни до­но­си Ад­ми­ни­стра­тив­на коми­си­ја.

Члан 110.

Слу­жбе­ни је­зи­ци у На­род­ној скуп­шти­ни су: је­зик срп­ског на­ро­да, је­зик бо­шњач­ког на­ро­да и је­зик хрват­ског на­ро­да.

Слу­жбе­на пи­сма су ћи­ри­ли­ца и ла­ти­ни­ца.


По­сла­нич­ки иму­ни­тет

Члан 111.

На­род­ни по­сла­ни­ци ужи­ва­ју иму­ни­тет од да­на по­твр­ђи­ва­ња ман­да­та до да­на утвр­ђи­ва­ња пре­стан­ка мандата у На­род­ној скуп­шти­ни, у скла­ду са за­ко­ном.

По­сла­ни­ци у На­род­ној скуп­шти­ни не­ће би­ти кри­вич­но или гра­ђан­ски од­го­вор­ни за из­ра­же­но ми­шље­ње или да­ва­ње гла­са или за би­ло ко­ји по­сту­пак из­вр­шен у окви­ру њи­хо­вих ду­жно­сти у На­род­ној скуп­шти­ни Републи­ке Срп­ске.

Члан 112.

На­род­ни по­сла­ни­ци мо­гу се по­зва­ти на иму­ни­тет у би­ло ко­је ври­је­ме за по­ступ­ке из­вр­ше­не у окви­ру сво­јих ду­жно­сти у На­род­ној скуп­шти­ни, али се он не мо­же сма­тра­ти оп­штом пре­пре­ком за кри­вич­но гоњење или по­кре­та­ње пар­нич­ног по­ступ­ка.

По­ступ­ци из­вр­ше­ни у окви­ру ду­жно­сти по­сла­ни­ка под­ра­зу­ми­је­ва­ју по­ступ­ке ко­ји про­ис­ти­чу из ду­жно­сти ко­ју по­сла­ник оба­вља у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 113.

Уко­ли­ко, у то­ку кри­вич­ног или пар­нич­ног по­ступ­ка, по­сла­ник из­ја­ви да је по­сту­пак ко­ји је основ за по­кре­та­ње кри­вич­ног или пар­нич­ног по­ступ­ка из­вр­шен у окви­ру ње­го­вих ду­жно­сти ко­је оба­вља у Народној скуп­шти­ни, то пи­та­ње ће се рас­пра­ви­ти и рје­ша­ва­ти од­лу­ком над­ле­жног су­да.

IV - СЈЕД­НИ­ЦА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

1. При­пре­ма и са­зи­ва­ње сјед­ни­це[уреди]

Члан 114.

На­род­на скуп­шти­на ра­ди у стал­ном за­сје­да­њу.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не се одр­жа­ва­ју у пе­ри­о­ди­ма од 1. сеп­тем­бра до 23. де­цем­бра (је­се­ње засједа­ње) и од 22. ја­ну­а­ра до 20. ју­ла (про­љећно за­сје­да­ње).

Ван ро­ко­ва из прет­ход­ног ста­ва, у пра­ви­лу, не одр­жа­ва­ју се ре­дов­не сјед­ни­це.

Члан 115.

Сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не са­зи­ва пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не по соп­стве­ној ини­ци­ја­ти­ви.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је ду­жан са­зва­ти сјед­ни­цу на за­хтјев 1/3 на­род­них по­сла­ни­ка, предсјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке и Вла­де.

Пред­ла­гач ко­ји је зах­ти­је­вао са­зи­ва­ње сјед­ни­це до­ста­вља ма­те­ри­јал о пи­та­њу због ко­јег тра­жи сазивање сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 116.

При­је­длог днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не при­пре­ма пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

О при­пре­мље­ном при­је­дло­гу днев­ног ре­да из­ја­шња­ва се и утвр­ђу­је га Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не.

У при­је­длог днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не мо­гу се увр­сти­ти са­мо они при­је­дло­зи ака­та који су при­пре­мље­ни у скла­ду са Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком.

Члан 117.

По­зив за сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не са­др­жи на­ро­чи­то: да­тум одр­жа­ва­ња, мје­сто, по­че­так ра­да сједнице и прије­длог днев­ног ре­да.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не по­зив и ма­те­ри­ја­ле за ре­дов­ну сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је народ­ним по­сла­ни­ци­ма нај­ма­ње 10 да­на при­је одр­жа­ва­ња сјед­ни­це.

Ма­те­ри­ја­ли за ре­дов­ну сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не мо­гу се до­ста­ви­ти у штам­па­ном или елек­трон­ском обли­ку.

Из­у­зет­но, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же са­зва­ти сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не у ро­ку кра­ћем од 10 да­на, а днев­ни ред за ову сјед­ни­цу мо­же пред­ло­жи­ти и на са­мој сјед­ни­ци, с тим да на по­чет­ку сјед­ни­це обра­зло­жи та­кав по­сту­пак.

При­ли­ком утвр­ђи­ва­ња да­на одр­жа­ва­ња сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не во­ди­ће се ра­чу­на да за­сје­да­ње Народне скуп­шти­не не па­да у да­не за­ко­ном утвр­ђе­них пра­зни­ка, ви­кен­де и дру­ге да­не не­по­год­не за одржа­ва­ње сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 118.

О одр­жа­ва­њу сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка Републи­ке и Вла­ду, као и пред­став­ни­ке ор­га­на и ор­га­ни­за­ци­ја чи­ји се ма­те­ри­ја­ли раз­ма­тра­ју на сједни­ци.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же од­лу­чи­ти да се по­зи­ви и ма­те­ри­ја­ли са пред­ло­же­ним днев­ним ре­дом сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не до­ста­ве и дру­гим ин­сти­ту­ци­ја­ма и пред­став­ни­ци­ма јав­ног и по­ли­тич­ког живо­та.

Члан 119.

Пред­став­ни­ци не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја, фон­да­ци­ја, син­ди­ка­та и дру­гих удру­же­ња гра­ђа­на, регистрованих у скла­ду са за­ко­ном, мо­гу при­су­ство­ва­ти сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не на осно­ву акреди­та­ци­је, ко­ју до­дје­љу­је Ко­ле­ги­јум.

Акре­ди­та­ци­ја се до­дје­љу­је на го­ди­ну да­на, на­кон об­ја­вље­ног јав­ног по­зи­ва, у пра­ви­лу на кра­ју календар­ске го­ди­не, и на тран­спа­рен­тан на­чин спро­ве­де­ног про­це­са одо­бра­ва­ња, оцје­њу­ју ве­ли­чи­ну и ва­жност за­ин­те­ре­со­ва­них су­бје­ка­та, као и про­стор­не и вре­мен­ске ка­па­ци­те­те На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же из­у­зет­но по­зва­ти и пред­став­ни­ке дру­гих удру­же­ња и гру­па грађана, уз са­гла­сност Ко­ле­ги­ју­ма, ако се на сјед­ни­ци раз­ма­тра­ју пи­та­ња ди­рект­но ве­за­на за наведене ка­те­го­ри­је.

При­су­ство сјед­ни­ца­ма ли­ца из ст. 1. и 3. не зна­чи и пра­во обра­ћа­ња на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Акре­ди­та­ци­ја се мо­же од­у­зе­ти ако по­ме­ну­ти пред­став­ни­ци не по­шту­ју По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, од­но­сно пот­пред­сјед­ник кад пред­сје­да­ва сјед­ни­ци, мо­же уда­љи­ти представ­ни­ка из ст. 1. и 3. овог чла­на ако не по­шту­је По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не и дру­га ак­та који­ма се ре­гу­ли­ше по­на­ша­ње у про­сто­ри­ја­ма На­род­не скуп­шти­не.

Члан 120.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не одр­жа­ва­ју се, у пра­ви­лу, утор­ком, сри­је­дом и че­тврт­ком, у вре­ме­ну од 10,00 до 20,00 ча­со­ва, са пре­ки­дом у пе­ри­о­ду од 15,00 до 17,00 ча­со­ва.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да од­лу­чи да се сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не одр­жи и дру­гим данима, од­но­сно да На­род­на скуп­шти­на про­ду­жи рад и по­сли­је 20,00 ча­со­ва, ако за то по­сто­је оправдани раз­ло­зи, ко­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не са­оп­шта­ва на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да од­ло­жи час, од­но­сно дан по­чет­ка сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не уко­ли­ко је на при­је­дло­ге ака­та из пред­ло­же­ног днев­ног ре­да сјед­ни­це под­не­сен ве­ћи број аманд­ма­на ко­је Вла­да и над­ле­жна рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не не мо­гу да раз­мо­тре при­је од­ре­ђе­ног по­чет­ка сјед­ни­це, о че­му бла­го­вре­ме­но оба­вје­шта­ва на­род­не по­сла­ни­ке.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је у Да­ну за гла­са­ње, ко­ји од­ре­ђу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не. Предсјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да од­ре­ди да Дан за гла­са­ње о при­је­дло­гу за­ко­на бу­де од­мах по за­вр­шет­ку пре­тре­са тог при­је­дло­га за­ко­на.

По­че­так и пре­кид, од­но­сно за­вр­ше­так за­сје­да­ња На­род­не скуп­шти­не сим­бо­лич­но се озна­ча­ва упо­тре­бом „скуп­штин­ског че­ки­ћа“.

2. Отва­ра­ње сјед­ни­це и уче­шће на сјед­ни­ци[уреди]

Члан 121.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не отва­ра сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не и утвр­ђу­је да ли по­сто­ји кво­рум за рад На­род­не скуп­шти­не.

Кво­рум за рад На­род­не скуп­шти­не по­сто­ји ако је на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не при­сут­но ви­ше од једне по­ло­ви­не укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка.

Кво­рум се утвр­ђу­је при­мје­ном елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње, на тај на­чин што је сва­ки по­сла­ник ду­жан да се иден­ти­фи­ку­је, при ула­ску на од­ре­ђе­но мје­сто у са­ли, уба­ци­ва­њем иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це у по­сла­нич­ку је­ди­ни­цу.

Ако на­род­ни по­сла­ник из­ра­зи сум­њу у по­сто­ја­ње кво­ру­ма утвр­ђе­ног при­мје­ном елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ста­вља на увид ра­чу­нар­ски из­вод при­сут­них на­род­них посланика.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је из­ра­зио сум­њу у по­сто­ја­ње кво­ру­ма мо­же да за­тра­жи да се кво­рум утвр­ди прози­ва­њем по­сла­ни­ка, о че­му На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је без пре­тре­са.

Члан 122.

На по­чет­ку сјед­ни­це или на­став­ка сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не обавјешта­ва На­род­ну скуп­шти­ну о на­род­ним по­сла­ни­ци­ма ко­ји су спри­је­че­ни да при­су­ству­ју сјед­ни­ци Народ­не скуп­шти­не.

Исто­вре­ме­но, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не да­је по­треб­на об­ја­шње­ња у ве­зи са ра­дом на сјед­ни­ци и дру­гим пи­та­њи­ма.

3. Ток сјед­ни­це[уреди]

Члан 123.

При­је утвр­ђи­ва­ња днев­ног ре­да, ако је до­ста­вљен, разма­тра се из­вје­штај Ко­ми­си­је за из­бор и именовање, ко­ји се од­но­си на пи­та­ња у ве­зи са ман­дат­но-иму­ни­тет­ским пра­ви­ма на­род­них по­сла­ни­ка.

На­кон раз­ма­тра­ња из­вје­шта­ја из ста­ва 1. овог чла­на усва­ја­ју се за­пи­сни­ци са прет­ход­них сјед­ни­ца Народ­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник мо­же ста­ви­ти при­мјед­бе на за­пи­сник са прет­ход­не сјед­ни­це и тра­жи­ти да се у ње­му из­вр­ше од­го­ва­ра­ју­ће из­мје­не или до­пу­не.

О осно­ва­но­сти при­мје­да­ба на за­пи­сник од­лу­чу­је се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, без њи­хо­вог разматра­ња.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не утвр­ђу­је да је усво­јен за­пи­сник на ко­ји ни­су ста­вље­не при­мјед­бе, одно­сно за­пи­сник у ко­ме су, пре­ма усво­је­ним при­мјед­ба­ма, уне­се­не од­го­ва­ра­ју­ће из­мје­не и до­пу­не.

Члан 124.

На сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не ни­ко не мо­же го­во­ри­ти при­је не­го што за­тра­жи и до­би­је ри­јеч од предсјед­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник и пред­став­ник Вла­де уче­ству­ју у ра­ду сјед­ни­це са мје­ста ко­је му при­па­да уз коришће­ње рас­по­ло­жи­вих тех­нич­ких мо­гућ­но­сти.

Мје­сто на­род­ног по­сла­ни­ка, клу­ба по­сла­ни­ка, по­сла­нич­ке гру­пе, Вла­де и дру­гог уче­сни­ка на сјед­ни­ци од­ре­ђу­је Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник, сто­је­ћи, го­во­ри са по­сла­нич­ког мје­ста у са­ли за сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, по до­би­ја­њу ри­је­чи од пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Ли­ца са ин­ва­ли­ди­те­том ко­ри­сте мје­ста ко­ја су за њих по­себ­но од­ре­ђе­на, уз ко­ри­шће­ње рас­по­ло­жи­вих тех­нич­ких мо­гућ­но­сти.

Члан 125.

У скуп­штин­ској са­ли по­сто­ји из­дво­је­на го­вор­ни­ца.

Ову го­вор­ни­цу ко­ри­сте: пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке, пот­пред­сјед­ни­ци Ре­пу­бли­ке, пред­сјед­ник и потпредсједни­ци На­род­не скуп­шти­не, пред­сје­да­ва­ју­ћи Ви­је­ћа на­ро­да, пред­сјед­ник Вла­де, ми­ни­стар финан­си­ја у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ка­да обра­зла­же бу­џет Ре­пу­бли­ке Срп­ске, овла­шће­ни пред­ла­га­чи и из­вје­сти­о­ци ака­та, осим Вла­де и на­род­них по­сла­ни­ка, и го­сти, кад се обра­ћа­ју На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 126.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­ре­ди­ће па­у­зу, у тра­ја­њу до 60 ми­ну­та, да би се из­вр­ши­ле по­треб­не кон­сул­та­ци­је и при­ба­ви­ло по­треб­но ми­шље­ње, ако то зах­ти­је­ва­ју окол­но­сти у ра­ду сјед­ни­це, као и на за­хтјев по­сла­нич­ких клу­бо­ва.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не пре­ки­да рад На­род­не скуп­шти­не и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма, ако то На­род­на скуп­шти­на за­кљу­чи.

У слу­ча­ју пре­ки­да сјед­ни­це, пред­сјед­ник од­ре­ђу­је ври­је­ме одр­жа­ва­ња на­став­ка сјед­ни­це На­род­не скупшти­не.

Пре­кид сјед­ни­це мо­же тра­ја­ти до 60 да­на.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­ви­је­сти­ће на­род­не по­сла­ни­ке о на­став­ку сјед­ни­це.

А. Днев­ни ред[уреди]

Члан 127.

Ако ни­ко од на­род­них по­сла­ни­ка или дру­гих овла­шће­них пред­ла­га­ча за­ко­на не под­не­се у пи­са­ном об­ли­ку при­го­вор на пред­ло­же­ни днев­ни ред нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је за­ка­за­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, пред­ло­же­ни днев­ни ред сма­тра се уса­гла­ше­ним.

Члан 128.

Днев­ни ред сјед­ни­це утвр­ђу­је На­род­на скуп­шти­на.

На­род­ни по­сла­ни­ци, од­бо­ри и дру­га рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не и Вла­да мо­гу пред­ла­га­ти из­мје­не и до­пу­не пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, и то: по­вла­че­ње по­је­ди­них та­ча­ка из пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, допу­ну пред­ло­же­ног днев­ног ре­да но­вим тач­ка­ма при­пре­мље­ним у скла­ду с овим по­слов­ни­ком, спа­ја­ње рас­пра­ве о по­је­ди­ним тач­ка­ма днев­ног ре­да, про­мје­ну ре­до­сли­је­да по­је­ди­них та­ча­ка пред­ло­же­ног дневног ре­да, про­мје­ну по­ступ­ка из хит­ног у ре­дов­ни по­сту­пак.

При­је­дло­зи за до­пу­ну днев­ног ре­да но­вим тач­ка­ма мо­гу се од­но­си­ти са­мо на при­је­дло­ге законā и одлукā по хит­ном по­ступ­ку.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, За­ко­но­дав­ни од­бор и над­ле­жно рад­но ти­је­ло мо­гу пред­ло­жи­ти од­ла­га­ње раз­ма­тра­ња при­је­дло­га ак­та за на­ред­ну сјед­ни­цу ра­ди де­таљ­ни­јег раз­ма­тра­ња под­не­се­них аманд­ма­на.

При­је­дло­зи се до­ста­вља­ју пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не у пи­са­ној фор­ми, нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је по­чет­ка сјед­ни­це.

Ако при­је­дло­зи из ста­ва 5. овог чла­на ни­су под­не­се­ни у скла­ду с од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка, На­род­на скуп­шти­на их не­ће раз­ма­тра­ти, ни­ти ће се о њи­ма из­ја­шња­ва­ти.

Пред­ме­ти за ко­је над­ле­жни од­бор пред­ла­же ски­да­ње са днев­ног ре­да ски­да­ју се са днев­ног ре­да, без рас­пра­ве и гла­са­ња.

Уко­ли­ко пред­ла­гач по­вла­чи тач­ку из пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, она се ски­да без рас­пра­ве.

При утвр­ђи­ва­њу днев­ног ре­да На­род­на скуп­шти­на одлу­чу­је сље­де­ћим ре­дом о при­је­дло­зи­ма:

- за хит­ни по­сту­пак;
- да се по­је­ди­не тач­ке по­ву­ку из при­је­дло­га;
- да се од­ло­жи раз­ма­тра­ње по­је­ди­не тач­ке за на­ред­ну сјед­ни­цу,
- да се днев­ни ред про­ши­ри;
- за спа­ја­ње рас­пра­ве;
- за про­мје­ну ре­до­сли­је­да по­је­ди­них та­ча­ка.

Члан 129.

О пред­ло­же­ним из­мје­на­ма и до­пу­на­ма днев­ног ре­да оба­вља се пре­трес, у ко­ме мо­гу уче­ство­ва­ти:

- пред­ла­гач про­мје­не днев­ног ре­да, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник гру­пе пред­ла­га­ча;
- пред­ла­гач ак­та на ко­ји се про­мје­на од­но­си, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник гру­пе пред­ла­га­ча ака­та, ако се зах­ти­је­ва да се при­је­длог ак­та по­ву­че из днев­ног ре­да.

Уче­шће у пре­тре­су мо­же тра­ја­ти нај­ду­же пет ми­ну­та.

Уче­сни­ци у пре­тре­су из ста­ва 1. мо­гу нај­ви­ше два пу­та узи­ма­ти уче­шће у пре­тре­су.

Члан 130.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је о при­је­дло­гу за из­мје­ну и до­пу­ну пред­ло­же­ног днев­ног ре­да, осим из­мје­на о ко­ји­ма се по овом по­слов­ни­ку не гла­са.

Члан 131.

По­сли­је усва­ја­ња днев­ног ре­да пре­ла­зи се на раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња пре­ма утвр­ђе­ном редослиједу.

На­род­на скуп­шти­на мо­же, у то­ку сјед­ни­це, без пре­тре­са, нај­ви­ше два пу­та из­вр­ши­ти из­мје­не у редослије­ду та­ча­ка днев­ног ре­да, уз са­гла­сност пред­ла­га­ча од­го­ва­ра­ју­ћих ака­та и ако се то­ме не проти­ви нај­ма­ње јед­на тре­ћи­на на­род­них по­сла­ни­ка.

Б. Раз­ма­тра­ње[уреди]

Члан 132.

На сјед­ни­ци се раз­ма­тра сва­ко пи­та­ње ко­је је на днев­ном ре­ду при­је не­го што се о ње­му од­лу­чу­је, осим ако је овим по­слов­ни­ком од­ре­ђе­но дру­га­чи­је или се на са­мој сјед­ни­ци за­кљу­чи да се о не­ком пита­њу од­лу­чу­је без раз­ма­тра­ња.

Пред­сјед­ник или овла­шће­ни пред­став­ник клу­ба мо­же на­ја­ви­ти од­су­ство свих чла­но­ва по­сла­нич­ког клу­ба у то­ку рас­пра­ве о по­је­ди­ним тач­ка­ма днев­ног ре­да, али у том слу­ча­ју је ду­жан на­ве­сти раз­ло­ге за такво од­су­ство.

Члан 133.

По отва­ра­њу пре­тре­са сва­ке тач­ке днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не пра­во да до­би­ју ри­јеч имају по сље­де­ћем ре­до­сли­је­ду:

- пред­ла­гач ак­та, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник гру­пе пред­ла­га­ча ак­та;
- из­вје­сти­о­ци над­ле­жних од­бо­ра;
- на­род­ни по­сла­ни­ци ко­ји су на сјед­ни­ца­ма од­бо­ра издво­ји­ли ми­шље­ње;
- го­сти ко­ји су до­би­ли одо­бре­ње Ко­ле­ги­ју­ма да се обра­те;
- пред­став­ник Вла­де, ако Вла­да ни­је пред­ла­гач ак­та;
- пред­сјед­ни­ци клу­бо­ва или овла­шће­ни пред­став­ни­ци клу­бо­ва, од­но­сно пред­став­ни­ци по­сла­нич­ких гру­па и
- на­род­ни по­сла­ни­ци по ре­до­сли­је­ду при­ја­вљи­ва­ња.

Члан 134.

Ври­је­ме из­ла­га­ња на­род­ног по­сла­ни­ка из­но­си нај­ви­ше де­сет ми­ну­та.

На­род­ни по­сла­ник са­мо јед­ном мо­же уче­ство­ва­ти у изла­га­њу по сва­кој тач­ки днев­ног ре­да.

Пред­сјед­ник клу­ба или умје­сто ње­га овла­шће­ни пред­став­ник клу­ба има пра­во на из­ла­га­ње у тра­ја­њу до 20 ми­ну­та, с тим што ово ври­је­ме мо­же по­ди­је­ли­ти у два ди­је­ла.

Пред­ла­гач, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник пред­ла­га­ча ак­та има пра­во да у пр­вом обра­ћа­њу и у завршној ри­је­чи го­во­ри два пу­та ду­же од вре­ме­на од­ре­ђе­ног за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка. У то­ку пре­тре­са при­је­дло­га пред­ла­гач има пра­во да још јед­ном до­би­је ри­јеч ра­ди да­ва­ња обра­зло­же­ња, у траја­њу од­ре­ђе­ном за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка.

За­вр­шна ри­јеч да­је се на­кон за­вр­ше­не по­сла­нич­ке распра­ве.

Из­вје­сти­о­ци над­ле­жних од­бо­ра има­ју пра­во да у пр­вом обра­ћа­њу го­во­ре два пу­та ду­же од вре­ме­на одређе­ног за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка. Из­вје­сти­о­ци над­ле­жних од­бо­ра мо­гу го­во­ри­ти и пре­ко ре­да, ако то зах­ти­је­ва по­тре­ба пре­тре­са, о че­му од­лу­чу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, с тим што не могу го­во­ри­ти ду­же од вре­ме­на пред­ви­ђе­ног за из­ла­га­ње на­род­них по­сла­ни­ка.

Пред­сјед­ни­ку Вла­де пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не да­је ри­јеч ка­да је за­тра­жи и на ње­га се не од­но­си огра­ни­че­ње у по­гле­ду вре­ме­на из­ла­га­ња.

Из­ла­га­ње пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке у На­род­ној скуп­шти­ни је без огра­ни­че­ња, а из­ла­га­ње свих оста­лих гости­ју не мо­же би­ти по­је­ди­нач­но ду­же од вре­ме­на за из­ла­га­ње на­род­ног по­сла­ни­ка, осим ако за то не до­би­ју са­гла­сност пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 135.

Пред­ла­гач, од­но­сно овла­шће­ни пред­став­ник пред­ла­га­ча ак­та на по­чет­ку свог из­ла­га­ња мо­же за­тра­жи­ти да му На­род­на скуп­шти­на одо­бри ду­же вре­ме­на за из­ла­га­ње, с тим што мо­ра на­ве­сти ко­ли­ко вре­мен­ско про­ду­же­ње тра­жи и обра­зло­жи­ти за­што то чи­ни.

О овом при­је­дло­гу На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је без пре­тре­са.

Члан 136.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, ка­да пред­сје­да­ва сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, ако же­ли да уче­ству­је у пре­тре­су, пре­пу­шта пред­сје­да­ва­ње јед­ном од пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

Члан 137.

Ка­да се оба­ви раз­ма­тра­ње свих та­ча­ка днев­ног ре­да и од­лу­чи­ва­ње по њи­ма, пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не за­кљу­чу­је сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не.

Члан 138.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји же­ли да го­во­ри о по­вре­ди овог по­слов­ни­ка, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не даје ри­јеч од­мах по за­вр­ше­ном из­ла­га­њу прет­ход­ног го­вор­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник је ду­жан да на­ве­де ко­ја је од­ред­ба По­слов­ни­ка по ње­го­вом ми­шље­њу по­ври­је­ђе­на, да је ци­ти­ра и обра­зло­жи у че­му се са­сто­ји по­вре­да, с тим што мо­же го­во­ри­ти нај­ду­же три ми­ну­те.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је ду­жан да на­кон то­га да об­ја­шње­ње.

Ако и по­сли­је об­ја­шње­ња пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не по­сла­ник оста­је при то­ме да је По­слов­ник поври­је­ђен, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не по­зи­ва На­род­ну скуп­шти­ну да, без пре­тре­са, од­лу­чи о том пи­та­њу.

На­род­ни по­сла­ник не мо­же да ука­зу­је на по­вре­ду овог по­слов­ни­ка на ко­ју је већ ука­зао.

Члан 139.

Уко­ли­ко се на­род­ни по­сла­ник у свом из­ла­га­њу на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не из­ра­зи о дру­гом на­род­ном по­сла­ни­ку или чла­ну Вла­де, на­во­де­ћи ње­го­во име, пре­зи­ме или функ­ци­ју, од­но­сно по­гре­шно про­ту­ма­чи ње­го­во из­ла­га­ње, на­род­ни по­сла­ник или члан Вла­де на ко­га се из­ла­га­ње од­но­си има пра­во на ре­пли­ку или не­та­чан на­вод.

Уко­ли­ко се из­ра­зи од­но­се на по­сла­нич­ки клуб, од­но­сно пар­ла­мен­тар­ну стран­ку, пра­во на ре­пли­ку или не­та­чан на­вод има пред­сјед­ник клу­ба, од­но­сно пред­став­ник пар­ла­мен­тар­не стран­ке.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји се при­ја­ви за ре­пли­ку или не­та­чан на­вод, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не одмах да­је ри­јеч, а ре­пли­ка или не­та­чан на­вод не мо­же да тра­је ду­же од три ми­ну­те.

Ре­пли­ка је до­зво­ље­на два пу­та, а не­та­чан на­вод до­зво­љен је јед­ном.

Пред­сје­да­ва­ју­ћи На­род­не скуп­шти­не из­у­зет­но има пра­во да пре­ки­не низ од 15 или ви­ше уза­стоп­них репли­ка или не­тач­них на­во­да и дā ри­јеч по­сла­ни­ци­ма ре­дов­но при­ја­вље­ним за ди­ску­си­ју, уко­ли­ко је очи­то до­шло до од­сту­па­ња од тач­ке днев­ног ре­да или уко­ли­ко се ко­ри­сти увре­дљи­ва ре­то­ри­ка.

Ни­је до­зво­ље­на ре­пли­ка или не­та­чан на­вод на­кон за­вршне ри­је­чи. Из­у­зет­но, пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не мо­же до­зво­ли­ти ре­пли­ку на­кон за­вр­шне ри­је­чи пред­став­ни­ку клу­ба по­сла­ни­ка, од­но­сно посланич­ке гру­пе, ако је у за­вр­шној ри­је­чи из­не­се­но увре­дљи­во из­ла­га­ње о по­сла­нич­ком клу­бу, односно по­сла­нич­кој гру­пи, ко­је мо­же тра­ја­ти три ми­ну­те.

Члан 140.

На­род­ни по­сла­ни­ци ду­жни су да по­шту­ју до­сто­јан­ство На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ни­ци ду­жни су да се јед­ни дру­гим обра­ћа­ју са ува­жа­ва­њем.

Ни­је до­зво­ље­но ко­ри­шће­ње увре­дљи­вих из­ра­за, као ни из­но­ше­ње чи­ње­ни­ца и оцје­на ко­је се од­но­се на при­ват­ни жи­вот дру­гих ли­ца.

За ври­је­ме го­во­ра на­род­ног по­сла­ни­ка или дру­гих уче­сни­ка у пре­тре­су ни­је до­зво­ље­но до­ба­ци­ва­ње, омета­ње го­вор­ни­ка на дру­ги на­чин, ни­ти би­ло ка­кво дру­го по­на­ша­ње ко­је угро­жа­ва сло­бо­ду го­во­ра.

Члан 141.

На­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у раз­ма­тра­њу од­ре­ђе­них пи­та­ња мо­же го­во­ри­ти са­мо о пи­та­њи­ма која су на днев­ном ре­ду. Ако се го­вор­ник уда­љи од днев­ног ре­да, пред­сјед­ник ће га упо­зо­ри­ти на днев­ни ред.

Уко­ли­ко се го­вор­ник и по­сли­је упо­зо­ре­ња не др­жи днев­ног ре­да, пред­сјед­ник мо­же да му оду­зме ри­јеч.

Ни­ко не мо­же пре­ки­да­ти го­вор­ни­ка ни­ти га опо­ми­ња­ти, осим пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, у случајеви­ма пред­ви­ђе­ним По­слов­ни­ком.

Члан 142.

Раз­ма­тра­ње по­је­ди­них пи­та­ња је је­дин­стве­но, ако овим по­слов­ни­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Ка­да се при­ли­ком раз­ма­тра­ња пи­та­ња од оп­штег по­ли­тич­ког зна­ча­ја пред­ла­же до­но­ше­ње де­кла­ра­ци­је, резо­лу­ци­је или пре­по­ру­ке, као и ка­да се раз­ма­тра При­је­длог по­слов­ни­ка На­род­не скуп­шти­не или дру­гог оп­штег ак­та из дје­ло­кру­га На­род­не скуп­шти­не, на сјед­ни­ци се мо­же од­лу­чи­ти да се та­ква пи­та­ња разматра­ју одво­је­но у на­че­лу и по­је­ди­но­сти­ма.

У то­ку раз­ма­тра­ња о по­је­ди­но­сти­ма На­род­на скуп­шти­на мо­же од­лу­чи­ти да се рас­пра­вља о ди­је­ло­ви­ма, гла­ва­ма, од­но­сно одјељ­ци­ма или о по­је­ди­ним чла­но­ви­ма. У то­ку раз­ма­тра­ња о по­је­ди­но­сти­ма рас­пра­вља се и о аманд­ма­ни­ма.

Ка­да утвр­ди да ви­ше не­ма при­ја­вље­них за уче­шће у рас­пра­ви, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за­кљу­чу­је пре­трес.

В. Од­лу­чи­ва­ње[уреди]

1. Оп­ште од­ред­бе[уреди]

Члан 143.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је гла­са­њем на­род­них по­сла­ни­ка у скла­ду с Уста­вом, за­ко­ном и овим пословником.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је у да­ну за гла­са­ње за по­је­ди­не тач­ке днев­ног ре­да.

На по­чет­ку сва­ког за­сје­да­ња или на­став­ка за­сје­да­ња дан за гла­са­ње за по­је­ди­не тач­ке днев­ног ре­да и ври­је­ме по­чет­ка од­ре­ђу­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

У да­ну за гла­са­ње На­род­на скуп­шти­на се из­ја­шња­ва о свим пи­та­њи­ма о ко­ји­ма је рас­пра­ва окон­ча­на.

Члан 144.

На­род­ни по­сла­ни­ци гла­са­ју „за“ при­је­длог, „про­тив“ при­је­дло­га или се уз­др­жа­ва­ју од гла­са­ња.

Акт и аманд­ман сма­тра се до­не­се­ним ако је за ње­га гла­са­ло ви­ше од по­ло­ви­не укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка.

2. Јав­но гла­са­ње[уреди]

Члан 145.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је јав­ним гла­са­њем: упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње, ди­за­њем ру­ке или про­зив­ком.

Члан 146.

Јав­но гла­са­ње упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма за гла­са­ње вр­ши се на на­чин од­ре­ђен овим по­слов­ни­ком.

Ди­за­њем ру­ку гла­са се на на­чин од­ре­ђен овим по­слов­ни­ком, и то са­мо ако си­стем за елек­трон­ско гласање ни­је у функ­ци­ји, ако се сјед­ни­ца одр­жа­ва у про­сто­ри­ји у ко­јој не­ма та­квог си­сте­ма или ако На­род­на скуп­шти­на прет­ход­но о то­ме од­лу­чи.

На за­хтјев клу­ба по­сла­ни­ка, На­род­на скуп­шти­на мо­же, без пре­тре­са, од­лу­чи­ти да се гла­са про­зив­ком, на на­чин одре­ђен овим по­слов­ни­ком.

Члан 147.

Гла­са­ње упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма вр­ши се при­ти­ска­њем од­ре­ђе­них та­сте­ра, уз прет­ход­но убацивање иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це, ко­ју има сва­ки на­род­ни по­сла­ник, у уре­ђај ис­пред сје­ди­шта (посла­нич­ка је­ди­ни­ца).

Ври­је­ме гла­са­ња упо­тре­бом елек­трон­ског си­сте­ма изно­си 30 се­кун­ди.

По ис­те­ку овог вре­ме­на, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за­кљу­чу­је гла­са­ње и са­оп­шта­ва ре­зул­тат гласања.

Ре­зул­та­ти сва­ког гла­са­ња при­ка­зу­ју се на мо­ни­то­ри­ма у са­ли На­род­не скуп­шти­не.

Ра­чу­нар­ски из­вод сва­ког гла­са­ња до­ста­вља се клу­бо­ви­ма по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ким гру­па­ма, на њи­хов за­хтјев, као и слу­жби На­род­не скуп­шти­не, ра­ди ста­вља­ња на увид пред­став­ни­ци­ма сред­ста­ва јавног ин­фор­ми­са­ња.

Члан 148.

На­род­ни по­сла­ни­ци ду­жни су да ко­ри­сте ис­кљу­чи­во сво­је иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це, као и да се идентифи­ку­ју при ула­ску у са­лу уба­ци­ва­њем кар­ти­це у по­сла­нич­ку је­ди­ни­цу, од­но­сно да се од­ја­ве прили­ком на­пу­шта­ња са­ле.

За на­род­ног по­сла­ни­ка ко­ји ко­ри­сти иден­ти­фи­ка­ци­о­ну кар­ти­цу дру­гог на­род­ног по­сла­ни­ка, од­но­сно на дру­ги на­чин зло­у­по­тре­бља­ва елек­трон­ски си­стем за гла­са­ње пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не из­ри­че мјеру уда­ље­ња са сјед­ни­це, а гла­са­ње у ко­јем је зло­у­по­тре­ба из­вр­ше­на би­ће по­ни­ште­но и од­мах ће се при­сту­пи­ти иден­ти­фи­ка­ци­ји и по­нов­ном гла­са­њу.

Члан 149.

На­род­ни по­сла­ни­ци, при из­ла­ску из са­ле На­род­не скуп­шти­не, ду­жни су да иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це изваде из по­сла­нич­ке је­ди­ни­це.

Члан 150.

На­род­ни по­сла­ник ду­жан је да не­ста­нак сво­је иден­ти­фи­ка­ци­о­не кар­ти­це од­мах при­ја­ви ге­не­рал­ном секрета­ру На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји из­гу­би иден­ти­фи­ка­ци­о­ну кар­ти­цу у то­ку тра­ја­ња сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, Слу­жба На­род­не скуп­шти­не из­да­ће при­вре­ме­ну кар­ти­цу, о че­му ће оба­ви­је­сти­ти На­род­ну скуп­шти­ну.

Члан 151.

Ако се гла­са ди­за­њем ру­ке, на­род­ни по­сла­ни­ци пр­во се из­ја­шња­ва­ју: ко је - „за“ при­је­длог, за­тим, ко је - „против“ при­је­дло­га и, на кра­ју, ко се - „уз­др­жа­ва“ од гла­са­ња.

Клуб по­сла­ни­ка, од­но­сно по­сла­нич­ка гру­па мо­же од­ре­ди­ти јед­ног свог чла­на за кон­тро­лу пре­бро­ја­ва­ња гла­со­ва.

На­кон оба­вље­ног гла­са­ња, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за­кљу­чу­је гла­са­ње и са­оп­шта­ва ре­зул­тат гласа­ња.

Акт и аманд­ман сма­тра се до­не­се­ним ако је за ње­га гла­са­ло ви­ше од по­ло­ви­не укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка, од­но­сно Уста­вом пред­ви­ђе­на ве­ћи­на.

Члан 152.

Ако На­род­на скуп­шти­на од­лу­чи да се гла­са про­зив­ком, ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не про­зи­ва на­род­не по­сла­ни­ке по азбуч­ном ре­ду пре­зи­ме­на, а сва­ки про­зва­ни на­род­ни по­сла­ник уста­је и из­го­ва­ра ри­јеч: „за“, „против“, или: „уз­др­жан“.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не за­пи­су­је из­ја­ву на­род­ног по­сла­ни­ка или ње­го­ву од­сут­ност, уз ње­го­во име и пре­зи­ме на спи­ску.

Ако На­род­на скуп­шти­на од­лу­чи да се гла­са про­зив­ком у по­ступ­ку из­бо­ра у ко­ме је пред­ло­же­но два или ви­ше кан­ди­да­та, на­род­ни по­сла­ни­ци ко­ји при­сту­па­ју гла­са­њу из­го­ва­ра­ју пу­но име и пре­зи­ме кан­ди­да­та за ко­јег гла­са­ју.

3. Тај­но гла­са­ње[уреди]
а) Од­лу­ком На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 153.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је тај­ним гла­са­њем ка­да је то пред­ви­ђе­но за­ко­ном или од­лу­ком На­род­не скупшти­не.

Тај­но се гла­са упо­тре­бом гла­сач­ких ли­сти­ћа ко­ји се штам­па­ју у 83 при­мјер­ка.

Гла­сач­ки ли­сти­ћи су исте ве­ли­чи­не, об­ли­ка и бо­је, а овје­ре­ни су пе­ча­том На­род­не скуп­шти­не.

За сва­ко по­но­вље­но гла­са­ње, гла­сач­ки ли­сти­ћи штам­па­ју се у дру­гој бо­ји.

Члан 154.

На­род­на скуп­шти­на обра­зу­је по­себ­ну ко­ми­си­ју за гла­са­ње, ко­ја оба­вља штам­па­ње и пе­ча­ће­ње гла­сач­ких ли­сти­ћа и во­ди ци­је­ли по­сту­пак тај­ног гла­са­ња.

Гла­сач­ки ли­стић са­др­жи при­је­длог о ко­ме се од­лу­чу­је и опре­дје­ље­ње: „за“ и „против“. На дну гласачког ли­сти­ћа, ри­јеч: „за“ је на ли­је­вој, а ри­јеч: „против“ на де­сној стра­ни. На­род­ни по­сла­ник гла­са та­ко што за­о­кру­жу­је ри­јеч: „за“ или ри­јеч: „против“.

Ко­ми­си­ја из ста­ва 1. са­ста­вља за­пи­сник, ко­ји пот­пи­су­ју сви чла­но­ви ко­ми­си­је, и под­но­си из­вје­штај о тај­ном гла­са­њу На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 155.

При­ли­ком из­бо­ра и име­но­ва­ња на гла­сач­ким ли­сти­ћи­ма кан­ди­да­ти се на­во­де ре­до­сли­је­дом утвр­ђе­ним на ли­сти кан­ди­да­та. Ис­пред име­на сва­ког кан­ди­да­та или ли­сте ста­вља се ред­ни број.

Гла­са­ње се вр­ши ста­вља­њем зна­ка “Х” у ква­дра­тић испред име­на кан­ди­да­та или ли­сте за ко­је на­род­ни по­сла­ник гла­са.

Гла­са­ти се мо­же за нај­ви­ше оно­ли­ко кан­ди­да­та ко­ли­ко се би­ра, и то из­ме­ђу кан­ди­да­та чи­ја су име­на на­ве­де­на на гла­сач­ком ли­сти­ћу.

Члан 156.

Тај­ним гла­са­њем ру­ко­во­ди ко­ми­си­ја за гла­са­ње, ко­јој у ра­ду по­ма­жу ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скупшти­не и Слу­жба На­род­не скуп­шти­не.

Члан 157.

По­што је гла­са­ње за­вр­ше­но, ко­ми­си­ја за гла­са­ње утвр­ђу­је ре­зул­тат гла­са­ња у ис­тој про­сто­ри­ји, или не­кој дру­гој про­сто­ри­ји у згра­ди На­род­не скуп­шти­не у ко­јој је гла­са­ње и оба­вље­но.

При­је отва­ра­ња гла­сач­ке ку­ти­је пре­бро­ја­ће се не­у­ру­че­ни гла­сач­ки ли­сти­ћи и ста­ви­ти у по­се­бан коверат, ко­ји ће би­ти за­пе­ча­ћен.

Члан 158.

Утвр­ђи­ва­ње ре­зул­та­та гла­са­ња об­у­хва­та по­дат­ке о броју:

- уру­че­них гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- упо­три­је­бље­них гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- не­у­по­три­је­бље­них гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- не­ва­же­ћих гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- ва­же­ћих гла­сач­ких ли­сти­ћа;
- гла­со­ва: „за“ и гла­со­ва: „против“, од­но­сно, ако се при­ли­ком из­бо­ра или име­но­ва­ња гла­са о ви­ше кан­ди­да­та за исту функ­ци­ју, гла­со­ва ко­је су до­би­ли по­је­ди­ни кан­ди­да­ти.

Утвр­ђи­ва­ње ре­зул­та­та гла­са­ња об­у­хва­та и кон­ста­та­ци­ју да је при­је­длог из­гла­сан, или да ни­је изгласан про­пи­са­ном ве­ћи­ном, од­но­сно ка­да се о из­бо­ру и име­но­ва­њу гла­са о два или ви­ше кан­ди­да­та за исту функ­ци­ју, ко­ји кан­ди­дат је иза­бран, од­но­сно име­но­ван.

Члан 159.

Не­ва­же­ћим гла­сач­ким ли­сти­ћем сма­тра се не­по­пу­ње­ни гла­сач­ки ли­стић и не­пра­вил­но по­пу­њен гла­сач­ки листић, тј. гла­сач­ки ли­стић из ко­га се не мо­же са си­гур­но­шћу утвр­ди­ти за ко­ји је при­је­длог на­род­ни по­сла­ник гла­сао.

При­ли­ком гла­са­ња о из­бо­ру и име­но­ва­њу, не­ва­же­ћим гла­сач­ким ли­сти­ћем сма­тра се гла­сач­ки ли­стић на ко­ме је за­о­кру­жен ве­ћи број кан­ди­да­та од бро­ја ко­ји се би­ра, од­но­сно име­ну­је.

Члан 160.

О утвр­ђи­ва­њу ре­зул­та­та гла­са­ња са­ста­вља се за­пи­сник, ко­ји пот­пи­су­ју чла­но­ви ко­ми­си­је за гла­са­ње.

Из­вје­штај о тај­ном гла­са­њу под­но­си ко­ми­си­ја за гла­са­ње и о ње­му се из­ја­шња­ва На­род­на скуп­шти­на.

б) Тај­но гла­са­ње ко­јим се би­ра­ју кан­ди­да­ти за Ви­је­ће на­ро­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Дом на­ро­да Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не[уреди]

Члан 161.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је тај­ним гла­са­њем о предло­же­ним кан­ди­да­ти­ма за Ви­је­ће на­ро­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Дом на­ро­да Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у скла­ду са за­ко­ном.

Тај­но се гла­са упо­тре­бом гла­сач­ких ли­сти­ћа ко­ји се штам­па­ју у 83 при­мјер­ка.

Гла­сач­ки ли­сти­ћи су овје­ре­ни пе­ча­том На­род­не скуп­шти­не, а обра­зац и фор­му гла­сач­ких ли­сти­ћа одређује ор­ган за спро­во­ђе­ње из­бо­ра у скла­ду са за­ко­ном.

Г. Одр­жа­ва­ње ре­да на сјед­ни­ци[уреди]

Члан 162.

О ре­ду на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не ста­ра се пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Због по­вре­де ре­да на сјед­ни­ци пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же да из­рек­не сље­де­ће мје­ре: опомену, од­у­зи­ма­ње ри­је­чи и уда­ље­ње са сјед­ни­це у си­ту­а­ци­ји од­ре­ђе­ној овим по­слов­ни­ком.

На­род­на скуп­шти­на, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, без пре­тре­са мо­же да из­рек­не мје­ру уда­ље­ња са сјед­ни­це.

На осно­ву мје­ре из ст. 2. и 3. овог чла­на, Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја из­ри­че нов­ча­ну ка­зну у скла­ду с од­ред­ба­ма чла­на 169. овог по­слов­ни­ка.

Члан 163.

Опо­ме­на се из­ри­че на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви:

- ко­ји је при­шао све­ча­ној го­вор­ни­ци без до­зво­ле пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не;
- ко­ји го­во­ри при­је не­го што је за­тра­жио и до­био ри­јеч;
- ко­ји, и по­ред упо­зо­ре­ња пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, го­во­ри о пи­та­њу ко­је ни­је на днев­ном реду;
- ако пре­ки­не го­вор­ни­ка у из­ла­га­њу или до­ба­цу­је, од­но­сно оме­та го­вор­ни­ка или на дру­ги на­чин угрожава сло­бо­ду го­во­ра;
- ко­ји се не­по­сред­но увре­дљи­во обра­ћа дру­гом по­сла­ни­ку, по­сла­нич­ком клу­бу, по­сла­нич­кој гру­пи или Вла­ди,
- ако из­но­си чи­ње­ни­це и оцје­не ко­је се од­но­се на при­ват­ни жи­вот дру­гих ли­ца;
- ако упо­тре­бља­ва псов­ке и увре­дљи­ве из­ра­зе;
- ако дру­гим по­ступ­ци­ма на­ру­ша­ва ред на сјед­ни­ци или по­сту­па про­тив­но од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

Члан 164.

Мје­ра од­у­зи­ма­ња ри­је­чи из­ри­че се на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви ко­ме су претходно изре­че­не дви­је мје­ре опо­ме­не, а ко­ји и по­сли­је то­га чи­ни по­вре­ду овог по­слов­ни­ка из члана 163. овог по­слов­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у рас­пра­ви ко­ме је из­ре­че­на мје­ра од­у­зи­ма­ња ри­је­чи ду­жан је да се, без од­ла­га­ња, при­др­жа­ва из­ре­че­не мје­ре. У су­прот­ном, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ис­кљу­чу­је озву­че­ње, а по по­тре­би од­ре­ђу­је па­у­зу.

Мје­ра од­у­зи­ма­ња ри­је­чи не од­но­си се на пра­во на­род­ног по­сла­ни­ка на ре­пли­ку у да­љем то­ку сјед­ни­це.

Про­тив од­у­зи­ма­ња ри­је­чи по­сла­ник мо­же при­го­во­ри­ти. О при­го­во­ру од­лу­чу­је На­род­на скуп­шти­на без распра­ве.

Члан 165.

Мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це из­ри­че се на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви ко­ји и послије из­ре­че­не мје­ре од­у­зи­ма­ња ри­је­чи оме­та или спре­ча­ва рад на сјед­ни­ци, не по­шту­је од­лу­ку предсјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не о из­ри­ца­њу мје­ре од­у­зи­ма­ња ри­је­чи или на­ста­вља да чи­ни дру­ге прекрша­је у сми­слу чла­на 163. овог по­слов­ни­ка, као и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним овим пословником.

Мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це мо­же се из­ре­ћи на­род­ном по­сла­ни­ку или дру­гом уче­сни­ку у рас­пра­ви и без прет­ход­но из­ре­че­них мје­ра у слу­ча­ју фи­зич­ког на­па­да, од­но­сно дру­гог слич­ног по­ступ­ка ко­јим се угрожа­ва фи­зич­ки или мо­рал­ни ин­те­гри­тет уче­сни­ка сјед­ни­це у згра­ди На­род­не скуп­шти­не.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це или са ди­је­ла сјед­ни­це, мо­же од­мах уложи­ти при­го­вор На­род­ној скуп­шти­ни у вре­мен­ском тра­ја­њу до три ми­ну­те. О при­го­во­ру од­лу­чу­је Народна скуп­шти­на без распра­ве.

На­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у рас­пра­ви ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це ду­жан је да се од­мах уда­љи из са­ле у ко­јој се сјед­ни­ца одр­жа­ва.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­лу­чу­је да се са сјед­ни­це уда­ље го­сти ко­ји ре­ме­те ред сјед­ни­це.

Уко­ли­ко на­род­ни по­сла­ник или дру­ги уче­сник у распра­ви од­би­је да се уда­љи са сјед­ни­це На­род­не скупшти­не, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ће на­ло­жи­ти слу­жби овла­шће­ној за одр­жа­ва­ње ре­да у згра­ди На­род­не скуп­шти­не да тог на­род­ног по­сла­ни­ка уда­љи са сјед­ни­це и од­ре­ди­ти па­у­зу до из­вр­ше­ња мје­ре уда­ље­ња.

Члан 166.

Ако пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ре­дов­ним мје­ра­ма не мо­же да одр­жи ред на сјед­ни­ци, од­ре­ди­ће паузу у тра­ја­њу по­треб­ном да се ус­по­ста­ви ред.

Члан 167.

Мје­ре ко­је је из­ре­као пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не при­мје­њу­ју се док тра­је пре­трес по тач­ки дневног ре­да, изу­зев из чла­на 148, а мје­ра ко­ју из­рек­не На­род­на скуп­шти­на при­мје­њу­је се за сједницу на ко­јој је из­ре­че­на.

Члан 168.

Од­ред­бе овог по­слов­ни­ка о ре­ду на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не при­мје­њу­ју се и на све дру­ге уче­сни­ке на сјед­ни­ци, а сход­но се при­мје­њу­ју и на сјед­ни­ца­ма од­бо­ра и дру­гих рад­них ти­је­ла.

Члан 169.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је од­у­зе­та ри­јеч мо­же се ка­зни­ти нов­ча­ном ка­зном у ви­си­ни до 10% мје­сеч­ног из­но­са основ­не пла­те на­род­ног по­сла­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са ди­је­ла сјед­ни­це мо­же се ка­зни­ти нов­ча­ном ка­зном у ви­си­ни до 15% мје­сеч­ног из­но­са основ­не пла­те на­род­ног по­сла­ни­ка.

На­род­ни по­сла­ник ко­ме је из­ре­че­на мје­ра уда­ље­ња са сјед­ни­це мо­же се ка­зни­ти нов­ча­ном ка­зном у висини до 20% мје­сеч­ног из­но­са основ­не пла­те на­род­ног по­сла­ни­ка.

Члан 170.

Од­лу­ку о нов­ча­ној ка­зни за на­род­ног по­сла­ни­ка до­но­си Ад­ми­ни­стра­тив­на ко­ми­си­ја.

На­род­ном по­сла­ни­ку у рад­ном од­но­су у На­род­ној скуп­шти­ни из­нос нов­ча­не ка­зне се од­у­зи­ма од ње­го­вих при­ма­ња за те­ку­ћи мје­сец.

На­род­ном по­сла­ни­ку ко­ји ни­је у рад­ном од­но­су у На­род­ној скуп­шти­ни из­нос нов­ча­не ка­зне од­у­зи­ма се од по­сла­нич­ког до­дат­ка ко­ји при­ма у На­род­ној скуп­шти­ни за те­ку­ћи мје­сец.

V - ПО­СЕБ­НА И СВЕ­ЧА­НА СЈЕД­НИ­ЦА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

Члан 171.

По­себ­ну сјед­ни­цу мо­гу тра­жи­ти 1/3 на­род­них по­сла­ни­ка, пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Вла­да Републике Срп­ске.

По­себ­на сјед­ни­ца мо­же се за­ка­за­ти и на за­хтјев чла­на Пред­сјед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из Републике Срп­ске, уко­ли­ко сма­тра да је од­лу­ка Пред­сјед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не де­струк­тив­на по ви­тал­ни ин­те­рес Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

По­себ­на сјед­ни­ца са­зи­ва се и на за­хтјев кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

По­себ­ну сјед­ни­цу мо­же из­у­зет­но са­зва­ти и пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске у ро­ку не ду­жем од се­дам да­на, уко­ли­ко за то по­сто­је на­ро­чи­то оправ­да­ни раз­ло­зи, ко­је је на по­чет­ку сјед­ни­це пред­сјед­ник ду­жан обра­зло­жи­ти.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, у ро­ку од се­дам да­на од да­на под­но­ше­ња за­хтје­ва, до­ста­вља за­хтјев за по­себ­ну сјед­ни­цу по­сла­ни­ци­ма и Вла­ди и за­ка­зу­је сјед­ни­цу Ко­ле­ги­ју­ма На­род­не скуп­шти­не, ко­ји одре­ђу­је ври­је­ме одр­жа­ва­ња по­себ­не сјед­ни­це.

По­себ­на сјед­ни­ца мо­же се одр­жа­ти и у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два за­сје­да­ња, од­но­сно у пе­ри­о­ду зим­ске или љет­ње па­у­зе.

Члан 172.

На по­себ­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не ра­ди се по уна­при­јед утвр­ђе­ном днев­ном ре­ду, ко­ји је доставио под­но­си­лац за­хтје­ва за одр­жа­ва­ње по­себ­не сјед­ни­це.

Пред­ла­гач ко­ји је зах­ти­је­вао за­ка­зи­ва­ње по­себ­не сјед­ни­це до­ста­вља ма­те­ри­јал о пи­та­њу по ко­јем тражи са­зи­ва­ње по­себ­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 173.

Ре­до­сли­јед раз­ма­тра­ња та­ча­ка днев­ног ре­да не мо­же се ми­је­ња­ти без са­гла­сно­сти пред­став­ни­ка предлага­ча на чи­ји је за­хтјев по­себ­на сјед­ни­ца за­ка­за­на.

Члан 174.

На по­себ­ној сјед­ни­ци не мо­гу се по­ста­вља­ти по­сла­нич­ка пи­та­ња.

Члан 175.

На сва оста­ла пи­та­ња на по­себ­ној сјед­ни­ци при­мје­њу­ју се од­ред­бе ко­је ва­же за ре­дов­но за­сје­да­ње.

Члан 176.

На­род­на скуп­шти­на мо­же одр­жа­ти све­ча­ну сјед­ни­цу.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не мо­же, по­во­дом за­ко­ном утвр­ђе­них пра­зни­ка, или због по­сје­те ви­со­ких стра­них го­сти­ју, са­зва­ти све­ча­ну сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не, и по­зва­ти пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Српске, пред­сјед­ни­ка Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске, чла­на Пред­сјед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из Ре­пу­бли­ке Срп­ске или ви­со­ког стра­ног зва­нич­ни­ка да се обра­те На­род­ној скуп­шти­ни.

На све­ча­ној сјед­ни­ци, осим обра­ћа­ња по­зва­них зва­нич­ни­ка, не по­ста­вља­ју се по­сла­нич­ка пи­та­ња, не раз­ма­тра­ју се дру­ге тач­ке днев­ног ре­да, ни­ти се отва­ра по­сла­нич­ка рас­пра­ва.

VI - ЗА­ПИ­СНИК И БИ­ЉЕ­ШКЕ[уреди]

Члан 177.

О ра­ду сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не во­ди се за­пи­сник.

За­пи­сник са­др­жи основ­не по­дат­ке о ра­ду на сјед­ни­ци и да­тим при­је­дло­зи­ма и за­кључ­ци­ма усво­је­ним на сјед­ни­ци.

У за­пи­сник се уно­се и ре­зул­та­ти гла­са­ња о по­је­ди­ним пи­та­њи­ма.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је на сјед­ни­ци из­дво­јио ми­шље­ње мо­же тра­жи­ти да се бит­ни ди­је­ло­ви ње­го­ве изја­ве уне­су у за­пи­сник.

О из­ра­ди за­пи­сни­ка ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

За­пи­сник се упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма са по­зи­вом за на­ред­ну сјед­ни­цу.

За­пи­сник на ко­ји ни­су ста­вље­не при­мјед­бе, од­но­сно у ко­ји су, пре­ма при­хва­ће­ним при­мјед­ба­ма, унесене из­мје­не, усва­ја се без рас­пра­ве.

Усво­је­ни за­пи­сник пот­пи­су­ју пред­сјед­ник и ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

За исти­ни­тост за­пи­сни­ка од­го­во­ран је ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

Члан 178.

О ра­ду сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не из­ра­ђу­ју се сте­но­гра­ми.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не се тон­ски и ви­део сни­ма­ју.

Члан 179.

На­род­ни по­сла­ни­ци и дру­ги уче­сни­ци у ра­ду На­род­не скуп­шти­не мо­гу, на лич­ни за­хтјев, из­вр­ши­ти увид у сте­но­грам, дио ко­ји са­др­жи њи­хо­во из­ла­га­ње, и тра­жи­ти да се у сте­но­гра­му из­вр­ше из­мје­не редакцијске при­ро­де у ро­ку од се­дам да­на од из­вр­ше­ног уви­да у сте­но­грам. Овим из­мје­на­ма не мо­же се ми­је­ња­ти сми­сао и су­шти­на из­ла­га­ња.

Ако ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не оспо­ри да из­мје­не ко­је се тра­же ни­су ре­дак­циј­ске при­ро­де, о спор­ном пи­та­њу од­лу­чу­је На­род­на скуп­шти­на, без раз­ма­тра­ња.

Сте­но­гра­ми се при­ла­жу уз усво­је­ни за­пи­сник.

Члан 180.

Уре­ђи­ва­ње, из­да­ва­ње и чу­ва­ње сте­но­гра­ма, од­но­сно тон­ских и ви­део сни­ма­ка са сјед­ни­це На­род­не скупшти­не ре­гу­ли­ше се по­себ­ним про­пи­си­ма.

VII - ПРО­ГРАМ РА­ДА[уреди]

Члан 181.

На­род­на скуп­шти­на до­но­си про­грам ра­да за ка­лен­дар­ску го­ди­ну.

Из­у­зет­но, На­род­на скуп­шти­на мо­же до­ни­је­ти про­грам ра­да и за ду­жи и кра­ћи вре­мен­ски пе­ри­од.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не пред­ла­же про­грам ра­да На­род­не скуп­шти­не, на­кон при­ба­вље­ног Про­гра­ма ра­да Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и при­је­дло­га скуп­штин­ских рад­них ти­је­ла, по­сла­нич­ких клу­бо­ва и гру­па.

Про­гра­мом ра­да утвр­ђу­ју се по­сло­ви и за­да­ци На­род­не скуп­шти­не и њи­хов основ­ни са­др­жај, но­си­о­ци посло­ва и за­да­та­ка и ро­ко­ви раз­ма­тра­ња по­је­ди­них пи­та­ња.

VI­II - АК­ТИ СКУП­ШТИ­НЕ И ПО­СТУ­ПАК ЗА ДО­НО­ШЕ­ЊЕ[уреди]

1. Ак­ти На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 182.

На­род­на скуп­шти­на, по­ред Уста­ва, до­но­си за­ко­не, про­стор­ни план, бу­џет, де­кла­ра­ци­је, ре­зо­лу­ци­је, пре­по­ру­ке, од­лу­ке и за­кључ­ке и да­је аутен­тич­но ту­ма­че­ње ака­та ко­је до­но­си.

Члан 183.

Де­кла­ра­ци­јом се из­ра­жа­ва став На­род­не скуп­шти­не о оп­штем пи­та­њу по­ли­ти­ке у ве­зи са пра­ви­ма и дужности­ма Ре­пу­бли­ке.

Члан 184.

Ре­зо­лу­ци­јом се ука­зу­је на ста­ње и про­бле­ме у од­ре­ђе­ној обла­сти дру­штве­ног жи­во­та, утвр­ђу­је политика ко­ју тре­ба спро­во­ди­ти у тој обла­сти и да­је смјер­ни­це за спро­во­ђе­ње те по­ли­ти­ке, од­но­сно пред­ви­ђа­ју мје­ре за ње­но спро­во­ђе­ње.

Члан 185.

Пре­по­ру­ком се из­ра­жа­ва ми­шље­ње На­род­не скуп­шти­не о пи­та­њи­ма од зна­ча­ја за рад др­жав­них ор­га­на и орга­ни­за­ци­ја и пред­ла­жу мје­ре ко­је ти ор­га­ни, ор­га­ни­за­ци­је и за­јед­ни­це тре­ба да пре­ду­зму ра­ди рјеша­ва­ња пи­та­ња на ко­је се ука­зу­је у скла­ду са њи­хо­вим пра­ви­ма и ду­жно­сти­ма.

Члан 186.

Од­лу­ка се до­но­си као акт из­вр­ша­ва­ња пра­ва и ду­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, као из­вр­шни про­пис, или као акт ре­гу­ли­са­ња уну­тра­шње ор­га­ни­за­ци­је и од­но­са у На­род­ној скуп­шти­ни.

Од­лу­ком се од­лу­чу­је о из­бо­ру, име­но­ва­њу и ра­зр­је­ше­њу, о по­твр­ди или о да­ва­њу са­гла­сно­сти на ак­те ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца, као и о дру­гим по­сло­ви­ма из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не утвр­ђе­ним Уставом и овим по­слов­ни­ком.

Од­лу­ка као из­вр­шни про­пис је акт ко­ји се до­но­си ра­ди из­вр­ша­ва­ња за­ко­на.

Од­лу­ке мо­гу да до­но­се и скуп­штин­ске ко­ми­си­је и од­бо­ри за пи­та­ња за ко­ја су овла­шће­не за­ко­ном или овим по­слов­ни­ком.

Од­лу­ком као ак­том уре­ђи­ва­ња уну­тра­шње ор­га­ни­за­ци­је и од­но­са од­лу­чу­је се о обра­зо­ва­њу рад­них ти­је­ла и о дру­гим од­но­си­ма у На­род­ној скуп­шти­ни, ако то ни­је уре­ђе­но По­слов­ни­ком.

Члан 187.

За­кључ­ком се утвр­ђу­је по­ли­ти­ка из­вр­ша­ва­ња за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та ко­је до­но­си Народна скуп­шти­на, да­ју смјер­ни­це за спро­во­ђе­ње те по­ли­ти­ке и утвр­ђу­ју оба­ве­зе Вла­де, ми­ни­стар­ства и по­себ­них ор­га­ни­за­ци­ја у спро­во­ђе­њу те по­ли­ти­ке, при­пре­ма­њу за­ко­на и дру­гих ака­та.

За­кључ­ци се до­ста­вља­ју ор­га­ни­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма на ко­је се од­но­се. На­род­на скуп­шти­на мо­же одлучити да се за­кључ­ци ко­ји­ма се утвр­ђу­ју ста­во­ви и гле­ди­шта о зна­чај­ним пи­та­њи­ма об­ја­ве и у „Службе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“.

На­род­на скуп­шти­на мо­же до­но­си­ти за­кључ­ке и о сво­ме ра­ду и о ра­ду сво­јих ти­је­ла, ко­је је обра­зо­ва­ла и ра­ду Слу­жбе На­род­не скуп­шти­не.

Рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не мо­гу до­но­си­ти за­кључ­ке са­мо о свом ра­ду.

За­кључ­ци се, у пра­ви­лу, не раз­ма­тра­ју као по­себ­не тач­ке днев­ног ре­да, осим уз прет­ход­ну са­гла­сност За­ко­но­дав­ног од­бо­ра и над­ле­жног рад­ног ти­је­ла, а пред­ла­жу се на раз­ма­тра­не ак­те у На­род­ној скупштини.

За­кључ­ци се не мо­гу до­но­си­ти уко­ли­ко прет­ход­но разма­тра­ни акт ни­је усво­јен.

Члан 188.

Текст за­ко­на, дру­гог про­пи­са и ак­та ко­ји до­но­си На­род­на скуп­шти­на пот­пи­су­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

На ори­ги­нал­ни текст за­ко­на ста­вља се пе­чат Ре­пу­бли­ке, а на ори­ги­нал­ни текст дру­гих про­пи­са и ака­та ста­вља се пе­чат На­род­не скуп­шти­не.

Под ори­ги­на­лом за­ко­на, од­но­сно дру­гог про­пи­са и оп­штег ак­та На­род­не скуп­шти­не под­ра­зу­ми­је­ва се текст тог ак­та усво­јен на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, или уса­гла­шен на За­јед­нич­кој ко­ми­си­ји Народне скуп­шти­не и Ви­је­ћа на­ро­да, у скла­ду са Уста­вом Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

О ста­вља­њу пе­ча­та на ори­ги­на­ле за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та и њи­хо­вом чу­ва­њу и евидентирању ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

Члан 189.

За­ко­ни, дру­ги про­пи­си и оп­шти ак­ти На­род­не скуп­шти­не, као и аутен­тич­на ту­ма­че­ња об­ја­вљу­ју се у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, у скла­ду са за­ко­ном.

О об­ја­вљи­ва­њу за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не и аутен­тич­них ту­ма­че­ња ста­ра се ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не.

Ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, на осно­ву ори­ги­нал­ног тек­ста за­ко­на, дру­гог про­пи­са и оп­штег ак­та На­род­не скуп­шти­не или аутен­тич­ног ту­ма­че­ња да­је исправ­ке евен­ту­ал­них гре­ша­ка у об­ја­вљи­ва­њу тек­ста и гре­ша­ка тех­нич­ке при­ро­де.

2. До­но­ше­ње за­ко­на[уреди]

Члан 190.

Пра­во пред­ла­га­ња за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та има­ју на­род­ни по­сла­ни­ци, пред­сјед­ник Републи­ке, Вла­да и нај­ма­ње три хи­ља­де би­ра­ча.

Члан 191.

Ини­ци­ја­ти­ву за до­но­ше­ње за­ко­на или дру­гих ака­та из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не мо­гу да­ти скупштине оп­шти­на и гра­до­ва, при­вред­на дру­штва, дру­ге ор­га­ни­за­ци­је, по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је, удружења и гра­ђа­ни.

Ини­ци­ја­ти­ва за до­но­ше­ње за­ко­на под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, ко­ји је до­ста­вља надлежном рад­ном ти­је­лу, За­ко­но­дав­ном од­бо­ру и Вла­ди. Над­ле­жно рад­но ти­је­ло и Вла­да ду­жни су да у ро­ку од 90 да­на до­ста­ве ми­шље­ње о на­ве­де­ној ини­ци­ја­ти­ви.

По­сли­је при­ба­вље­них ми­шље­ња Вла­де и над­ле­жног рад­ног ти­је­ла, За­ко­но­дав­ни од­бор, у да­љем ро­ку од 90 да­на, од­лу­чу­је о ини­ци­ја­ти­ви. Ако За­ко­но­дав­ни од­бор сма­тра да је ини­ци­ја­ти­ва осно­ва­на, пред­ло­жи­ће На­род­ној скуп­шти­ни да се до­не­се од­лу­ка о на­чи­ну на ко­ји ће се из­ра­ди­ти и под­ни­је­ти на­црт, од­но­сно при­је­длог за­ко­на.

О ста­во­ви­ма по­во­дом ини­ци­ја­ти­ве оба­вје­шта­ва се под­но­си­лац ини­ци­ја­ти­ве.

Члан 192.

Пред­ла­гач за­ко­на мо­же упу­ти­ти обра­зло­жен при­је­длог да се из­вр­ши прет­ход­но раз­ма­тра­ње.

Ако Ко­ле­ги­јум На­род­не скуп­шти­не од­лу­чи да се из­вр­ши прет­ход­но раз­ма­тра­ње, пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не упу­ћу­је при­је­длог из ста­ва 1. овог чла­на над­ле­жном рад­ном ти­је­лу На­род­не скуп­шти­не у коме ће се то рас­пра­ви­ти.

У прет­ход­ној рас­пра­ви уче­ству­ју пред­ла­гач, Вла­да ако ни­је пред­ла­гач, за­ин­те­ре­со­ва­не асо­ци­ја­ци­је, на­уч­не и струч­не ин­сти­ту­ци­је, ор­га­ни и ор­га­ни­за­ци­је.

На за­хтјев рад­ног ти­је­ла у прет­ход­ној рас­пра­ви сво­је ми­шље­ње да­је За­ко­но­дав­ни од­бор.

По прет­ход­но из­вр­ше­ној рас­пра­ви рад­но ти­је­ло да­је ми­шље­ње, ко­је за­тим ша­ље пред­ла­га­чу.

Пред­ла­гач за­ко­на у обра­зло­же­њу на­цр­та за­ко­на обра­зла­же ми­шље­ње рад­ног ти­је­ла о прет­ход­но из­вр­ше­ној распра­ви.

а) По­кре­та­ње по­ступ­ка за до­но­ше­ње за­ко­на[уреди]

Члан 193.

По­сту­пак за до­но­ше­ње за­ко­на по­кре­ће се под­но­ше­њем на­цр­та за­ко­на.

На­црт за­ко­на са­др­жи, по­ред тек­ста за­ко­на, устав­ни основ за до­но­ше­ње за­ко­на, ми­шље­ње Се­кре­та­ри­ја­та за за­ко­но­дав­ство о са­гла­сно­сти на­цр­та са Уста­вом и прав­ним си­сте­мом и ускла­ђе­ност са пра­ви­ли­ма норма­тив­но­прав­не тех­ни­ке, из­ја­ву о ускла­ђе­но­сти са про­пи­си­ма Европ­ске Уни­је, раз­ло­ге због ко­јих се до­но­си за­кон и по­сље­ди­це ко­је ће про­и­за­ћи за ма­те­ри­јал­ни и дру­ги по­ло­жај гра­ђа­на, при­вред­них друшта­ва и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја и оцје­ну и изво­ре по­треб­них сред­ста­ва за спрово­ђе­ње за­ко­на.

По­је­ди­на за­кон­ска рје­ше­ња мо­гу се да­ти у ал­тер­на­ти­ва­ма са обра­зло­же­њем сва­ке од пред­ло­же­них алтерна­ти­ва.

Уз на­црт за­ко­на да­је се обра­зло­же­ње основ­них рје­ше­ња са­др­жа­них у на­цр­ту за­ко­на.

Уко­ли­ко се на­цр­том да­ју из­мје­не или до­пу­не за­ко­на, у при­ло­гу на­цр­та пред­ла­гач оба­ве­зно до­ста­вља пре­пис одред­би ко­је се ми­је­ња­ју и текст пред­ло­же­них из­мје­на угра­ђен у основ­ни текст за­ко­на.

Члан 194.

На­црт за­ко­на под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не.

На­црт за­ко­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља по­сла­ни­ци­ма и над­ле­жним рад­ним ти­је­ли­ма на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред На­род­не скуп­шти­не, у пра­ви­лу нај­ка­сни­је де­сет да­на при­је сјед­ни­це на ко­јој ће се на­црт раз­ма­тра­ти.

На­црт за­ко­на чи­ји пред­ла­гач ни­је Вла­да пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не ће до­ста­ви­ти Вла­ди да она о ње­му да ми­шље­ње.

б) Раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма[уреди]

Члан 195.

При­је раз­ма­тра­ња на­цр­та за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, на­црт за­ко­на раз­ма­тра­ју За­ко­но­дав­ни од­бор и рад­но ти­је­ло у чи­јем је дје­ло­кру­гу пи­та­ње ко­је се за­ко­ном уре­ђу­је (у да­љем тек­сту: надлежно рад­но ти­је­ло).

На­црт за­ко­на мо­гу раз­ма­тра­ти и дру­га рад­на ти­је­ла, ако су у ње­му об­у­хва­ће­на по­је­ди­на пи­та­ња ко­ја су у дје­ло­кру­гу тих рад­них ти­је­ла (у да­љем тек­сту: за­ин­те­ре­со­ва­но рад­но ти­је­ло).

У ра­ду рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, при­ли­ком раз­ма­тра­ња на­цр­та и при­је­дло­га за­ко­на, мо­гу учество­ва­ти по­зва­ни пред­став­ни­ци удру­же­ња и асо­ци­ја­ци­ја за­ин­те­ре­со­ва­них за до­но­ше­ње за­ко­на ко­ји раз­ма­тра рад­но ти­је­ло, а ко­ји је у ди­рект­ној ве­зи са ин­те­ре­си­ма удру­же­ња или асо­ци­ја­ци­ја.

Члан 196.

На­црт за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма раз­ма­тра се на на­чин и пре­ма по­ступ­ку пред­ви­ђе­ном за раз­ма­тра­ње нацр­та за­ко­на у На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 197.

Над­ле­жно рад­но ти­је­ло мо­же да раз­ма­тра и ми­шље­ње и при­је­дло­ге Вла­де, ако она ни­је пред­ла­гач на­цр­та и дру­гих рад­них ти­је­ла.

Ка­да раз­мо­три на­црт за­ко­на, над­ле­жно рад­но ти­је­ло под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај са ми­шље­њем и ста­во­ви­ма из­не­се­ним у то­ку раз­ма­тра­ња.

У из­вје­шта­ју ко­ји под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни над­ле­жно рад­но ти­је­ло мо­же да­ти ми­шље­ње и о ста­во­ви­ма и при­је­дло­зи­ма Вла­де и дру­гих рад­них ти­је­ла.

Члан 198.

За­ко­но­дав­ни од­бор раз­ма­тра на­црт за­ко­на и под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај са ми­шље­њем и приједло­зи­ма.

Ако За­ко­но­дав­ни од­бор усво­ји ми­шље­ње да по­је­ди­на рје­ше­ња на­цр­та ни­су у скла­ду са устав­но-прав­ним си­сте­мом, о то­ме ће од­мах упо­зна­ти пред­ла­га­ча.

Ако пред­ла­гач за­ко­на не при­хва­ти упо­зо­ре­ње За­ко­но­дав­ног од­бо­ра да не по­сто­ји устав­ни основ за доноше­ње за­ко­на или да по­је­ди­на рје­ше­ња у на­цр­ту за­ко­на ни­су у скла­ду са Уста­вом и прав­ним системом, пред­ла­гач за­ко­на и За­ко­но­дав­ни од­бор, ду­жни су да, при­је сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, поно­во за­јед­нич­ки раз­мо­тре да­то упо­зо­ре­ње и о то­ме под­не­су из­вје­штај На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 199.

Из­вје­шта­ји рад­них ти­је­ла до­ста­вља­ју се На­род­ној скуп­шти­ни.

На­род­ним по­сла­ни­ци­ма и пред­ла­га­чи­ма из­вје­шта­ји се до­ста­вља­ју нај­ка­сни­је пред по­че­так раз­ма­тра­ња акта на ко­ји се из­вје­штај од­но­си у На­род­ној скуп­шти­ни.

в) Раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 200.

Под­но­си­лац на­цр­та за­ко­на, од­но­сно ње­гов пред­став­ник да­је на по­чет­ку и на кра­ју пре­тре­са на сједници На­род­не скуп­шти­не обра­зло­же­ње на­цр­та и на кра­ју пре­тре­са обја­шње­ња и из­ја­шња­ва се о изнесе­ним при­је­дло­зи­ма и ми­шље­њи­ма.

Из­вје­сти­лац рад­ног ти­је­ла ко­је је раз­ма­тра­ло на­црт за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не из­но­си ставо­ве и ми­шље­ња рад­ног ти­је­ла.

Пред­став­ник Вла­де мо­же уче­ство­ва­ти у пре­тре­су на­цр­та за­ко­на и ако тај при­је­длог ни­је под­ни­је­ла Влада.

Члан 201.

Раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на об­у­хва­та је­дин­стве­ну распра­ву: о устав­ном осно­ву за до­но­ше­ње за­ко­на, о ускла­ђе­но­сти са про­пи­си­ма Европ­ске Уни­је, раз­ло­зи­ма због ко­јих се до­но­си за­кон, по­сље­ди­ца­ма ко­је ће про­и­за­ћи за ма­те­ри­јал­ни и дру­ги по­ло­жај гра­ђа­на, при­вред­них дру­шта­ва и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја и зајед­ни­ца, о оцје­ни и из­во­ри­ма по­треб­них сред­ста­ва за спрово­ђе­ње за­ко­на и о тек­сту на­цр­та за­ко­на.

На­црт за­ко­на под­но­си­лац мо­же по­ву­ћи све до за­вр­шет­ка раз­ма­тра­ња на­цр­та, а нај­ка­сни­је у за­вр­шној рије­чи, на­кон окон­ча­ног раз­ма­тра­ња.

Члан 202.

По за­вр­ше­ном раз­ма­тра­њу На­род­на скуп­шти­на, у Да­ну за гла­са­ње из­ја­шња­ва се о на­цр­ту, а мо­же закључком утвр­ди­ти до­дат­не ста­во­ве, при­је­дло­ге и ми­шље­ња о на­цр­ту и упу­ти­ти их под­но­си­о­цу на­цр­та да их узме у об­зир при­ли­ком из­ра­де при­је­дло­га за­ко­на.

На­род­на скуп­шти­на мо­же од­ре­ди­ти ор­га­не и ор­га­ни­за­ци­је ко­је ће пред­ла­гач кон­сул­то­ва­ти при из­ра­ди при­је­дло­га за­ко­на.

Члан 203.

Ако су при­мјед­бе на текст на­цр­та за­ко­на зна­чај­не или су ве­ћег оби­ма, На­род­на скуп­шти­на мо­же одлучити да се на­црт за­ко­на вра­ти под­но­си­о­цу ра­ди до­ра­де или из­ра­де но­вог на­цр­та.

г) Јав­на рас­пра­ва о на­цр­ту за­ко­на[уреди]

Члан 204.

По­сли­је усва­ја­ња на­цр­та за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на мо­же од­лу­чи­ти да се на­црт ста­ви на јав­ну расправу, ако се за­ко­ном уре­ђу­ју пи­та­ња ко­ја су од по­себ­ног зна­ча­ја за гра­ђа­не и ако је нео­п­ход­но да се кон­сул­ту­ју ор­га­ни, ор­га­ни­за­ци­је, на­уч­не и струч­не ин­сти­ту­ци­је и за­ин­те­ре­со­ва­ни гра­ђа­ни.

На­род­на скуп­шти­на мо­же за­кључ­ком на­ло­жи­ти над­ле­жном рад­ном ти­је­лу да о на­цр­ту за­ко­на ор­га­ни­зу­је јав­но са­слу­ша­ње или струч­ну рас­пра­ву. За­кључ­ком ко­јим се на­ла­же ор­га­ни­зо­ва­ње јав­ног са­слу­ша­ња или струч­не рас­пра­ве од­ре­ди­ће се рок у ко­јем се са­слу­ша­ње, од­но­сно рас­пра­ва тре­ба одр­жа­ти.

Члан 205.

На­род­на скуп­шти­на до­но­си за­кљу­чак ко­јим се на­црт за­ко­на ста­вља на јав­ну рас­пра­ву и од­ре­ђу­је рок до 90 да­на у ко­ме тре­ба да се спро­ве­де јав­на рас­пра­ва.

За­кљу­чак се об­ја­вљу­је у днев­ним но­ви­на­ма или јав­ном РТВ сер­ви­су.

На­црт за­ко­на, уз за­кљу­чак из ста­ва 1. овог чла­на, об­ја­вљу­је се на ин­тер­нет стра­ни­ци На­род­не скупшти­не.

Члан 206.

Из­вје­штај о ре­зул­та­ти­ма јав­не рас­пра­ве до­ста­вља се На­род­ној скуп­шти­ни уз при­је­длог за­ко­на.

Из­вје­штај из прет­ход­ног ста­ва са­др­жи ми­шље­ња и при­је­дло­ге из­не­се­не у јав­ној рас­пра­ви.

Члан 207.

На­кон про­те­ка ро­ка од шест мје­се­ци од усва­ја­ња на­цр­та за­ко­на у На­род­ној скуп­шти­ни, исти се не мо­же под­ни­је­ти у фор­ми при­је­дло­га за­ко­на на раз­ма­тра­ње, већ се сма­тра да је пред­ла­гач од истог од­у­стао.

д) При­је­длог за­ко­на[уреди]

Члан 208.

При­је­длог за­ко­на се под­но­си у об­ли­ку у ко­ме се до­но­си за­кон и мо­ра би­ти обра­зло­жен.

Обра­зло­же­ње при­је­дло­га за­ко­на об­у­хва­та устав­ни основ за до­но­ше­ње за­ко­на, ми­шље­ње Се­кре­та­ри­ја­та за за­ко­но­дав­ство о са­гла­сно­сти при­је­дло­га са Уста­вом и прав­ним си­сте­мом и ускла­ђе­ност са пра­ви­ли­ма нор­ма­тив­но­прав­не тех­ни­ке, из­ја­ву о ускла­ђе­но­сти са про­пи­си­ма Европ­ске Уни­је, пи­та­ња ко­ја се приједло­гом за­ко­на уре­ђу­ју, об­ја­шње­ња основ­них прав­них ин­сти­ту­та, по­сље­ди­ца ко­је ће из пред­ло­же­них рје­ше­ња про­и­за­ћи, оцје­ну и из­во­ре по­треб­них сред­ста­ва за спрово­ђе­ње за­ко­на, као и дру­га зна­чај­на пи­та­ња у ве­зи са пред­ло­же­ним рје­ше­њи­ма.

Пред­ла­гач је ду­жан да у обра­зло­же­њу на­ве­де раз­ли­ке у рје­ше­њи­ма са­др­жа­ним у при­је­дло­гу за­ко­на у одно­су на на­црт и раз­ло­ге због ко­јих су на­ста­ле те раз­ли­ке, при­је­дло­ге и ми­шље­ња на на­црт за­ко­на ко­је пред­ла­гач ни­је усво­јио и раз­ло­ге због ко­јих их ни­је усво­јио.

Уко­ли­ко се при­је­дло­гом да­ју из­мје­не или до­пу­не за­ко­на, у при­ло­гу при­је­дло­га пред­ла­гач оба­ве­зно доста­вља пре­пис од­ред­би ко­је се ми­је­ња­ју и текст пред­ло­же­них измје­на угра­ђен у основ­ни текст закона.

Члан 209.

При­је­длог за­ко­на под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог за­ко­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма, у пра­ви­лу нај­ка­сни­је 10 да­на при­је сјед­ни­це на ко­јој ће се при­је­длог за­ко­на раз­ма­тра­ти.

ђ) Раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма[уреди]

Члан 210.

Од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на раз­ма­тра­ње на­цр­та за­ко­на у рад­ним ти­је­ли­ма при­мје­њу­ју се и на разма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на.

Код раз­ма­тра­ња при­је­дло­га за­ко­на рад­но ти­је­ло има и пра­ва из чл. 40. и 41. овог по­слов­ни­ка.

е) Раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не[уреди]

Члан 211.

Текст при­је­дло­га за­ко­на раз­ма­тра се на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

По за­вр­шет­ку раз­ма­тра­ња при­је­дло­га за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на у Да­ну за гла­са­ње од­лу­чу­је о поднесеним аманд­ма­ни­ма, а по­том о при­је­дло­гу за­ко­на у цје­ли­ни.

При­је­длог за­ко­на под­но­си­лац мо­же по­ву­ћи све до за­вр­шет­ка раз­ма­тра­ња при­је­дло­га, а нај­ка­сни­је у завр­шној рије­чи.

Ако Скуп­шти­на не усво­ји пред­ло­же­ни за­кон, до­но­ше­ње истог за­ко­на не мо­же се пред­ло­жи­ти при­је ис­те­ка три мје­се­ца од да­на ка­да за­кон ни­је усво­јен, а при­је то­га вре­ме­на са­мо ако На­род­на скуп­шти­на одлучи да тај рок скра­ти.

ж) Аманд­ма­ни[уреди]

Члан 212.

При­је­длог за из­мје­ну и до­пу­ну при­је­дло­га за­ко­на - аманд­ман се под­но­си пред­сјед­ни­ку На­род­не скупштине у пи­са­ном об­ли­ку с обра­зло­же­њем све до за­кљу­чи­ва­ња разма­тра­ња при­је­дло­га.

Ако се при­је­дло­гом за­ко­на ми­је­ња или до­пу­ња­ва за­кон, аманд­ма­ни се мо­гу под­но­си­ти са­мо на чла­но­ве пред­ло­же­них из­мје­на и до­пу­на.

Аманд­ма­не мо­гу да под­но­се овла­шће­ни пред­ла­га­чи за­ко­на, као и рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не.

Аманд­ма­ни на бу­џет, оба­ве­зно, по­ред по­зи­ци­је на ко­ју се вр­ши тран­сфер сред­ста­ва, мо­ра­ју са­др­жа­ва­ти и по­зи­ци­ју са ко­је се тран­сфер вр­ши.

Члан 213.

Аманд­ман на при­је­длог за­ко­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је по­сла­ни­ци­ма, пред­ла­га­чу и Влади, ако она ни­је пред­ла­гач за­ко­на.

Члан 214.

Ако у рас­пра­ви о под­не­се­ним аманд­ма­ни­ма на­род­ни по­сла­ник или члан Вла­де упо­зо­ри на њи­хо­ву супротност са од­ред­ба­ма Уста­ва или се ми­је­ња­ју на­че­ла на ко­ји­ма се за­сни­ва за­кон, сјед­ни­ца се мо­же пре­ки­ну­ти док За­ко­но­дав­ни од­бор не до­ста­ви ми­шље­ње.

Члан 215.

Аманд­ман по­ста­је са­став­ни дио при­је­дло­га за­ко­на и о ње­му На­род­на скуп­шти­на не гла­са одво­је­но, ако га је под­нио пред­ла­гач за­ко­на, ако га је усво­ји­ло над­ле­жно рад­но ти­је­ло у скла­ду са чл. 40. и 41. овог по­слов­ни­ка или се са под­не­се­ним аманд­ма­ном са­гла­сио пред­ла­гач.

Члан 216.

О аманд­ма­ни­ма на при­је­длог за­ко­на, у Да­ну за гла­са­ње, има пра­во да се из­ја­сни пред­ла­гач за­ко­на, уз обра­зло­же­ње раз­ло­га за при­хва­та­ње или од­би­ја­ње аманд­ма­на.

Под­но­си­лац амандманā ко­ји ни­су при­хва­ће­ни од стра­не пред­ла­га­ча, има пра­во да у тра­ја­њу од нај­ви­ше три ми­ну­те ко­мен­та­ри­ше из­ја­шња­ва­ње и мо­же да тра­жи да се о њи­ма гла­са.

Вла­да има пра­во да се из­ја­сни о аманд­ма­ну и ако она ни­је пред­ла­гач за­ко­на.

Члан 217.

Да би се под­не­се­ни аманд­ман, на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не мо­гао де­таљ­ни­је раз­мо­три­ти или да би се оба­ви­ле до­дат­не кон­сул­та­ци­је о при­је­дло­гу за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на мо­же, на при­је­длог предсједника На­род­не скуп­шти­не, пред­ла­га­ча или Вла­де, пре­ки­ну­ти раз­ма­тра­ње и на­кнад­но на­ста­ви­ти на ис­тој сјед­ни­ци, или од­ло­жи­ти за јед­ну од на­ред­них сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не.

Члан 218.

На­род­на скуп­шти­на мо­же, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не, За­ко­но­дав­ног од­бо­ра или надлежног рад­ног ти­је­ла од­лу­чи­ти при­ли­ком утвр­ђи­ва­ња днев­ног ре­да сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не да одло­жи раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на за на­ред­ну сјед­ни­цу, ако су на при­је­длог за­ко­на под­не­се­ни аманд­ма­ни ко­ји бит­но ми­је­ња­ју рје­ше­ња да­та у при­је­дло­гу за­ко­на.

Ако је од­лу­че­но да се раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на од­ло­жи, На­род­на скуп­шти­на мо­же оба­ве­за­ти предлага­ча за­ко­на да при­пре­ми текст при­је­дло­га за­ко­на у ко­ји ће би­ти угра­ђе­ни аманд­ма­ни о ко­ји­ма се са­гла­сио пред­ла­гач.

Члан 219.

О сва­ком аманд­ма­ну на при­је­длог за­ко­на гла­са се по­себ­но у Да­ну за гла­са­ње.

На­род­на скуп­шти­на од­лу­чу­је пр­во о аманд­ма­ни­ма овла­шће­них пред­ла­га­ча за­ко­на, а за­тим о аманд­ма­ни­ма рад­них ти­је­ла.

Ако је под­не­се­но ви­ше аманд­ма­на на исти члан при­је­дло­га за­ко­на, пр­во се од­лу­чу­је о аманд­ма­ну ко­јим се предла­же бри­са­ње тог чла­на.

Ако је под­не­сен аманд­ман на аманд­ман, пр­во се гла­са о аманд­ма­ну ко­ји је под­не­сен на аманд­ман.

Аманд­ман усво­јен на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не по­ста­је са­став­ни дио при­је­дло­га за­ко­на.

Члан 220.

Из­у­зет­но, ка­да је на текст при­је­дло­га за­ко­на усво­јен ве­ћи број аманд­ма­на ко­ји су та­кве при­ро­де да бит­но ми­је­ња­ју са­др­жај тек­ста при­је­дло­га за­ко­на, На­род­на скуп­шти­на од­лу­ком мо­же оба­ве­за­ти предлагача за­ко­на да при­пре­ми текст при­је­дло­га за­ко­на са угра­ђе­ним аманд­ма­ни­ма ко­ји су усво­је­ни и да га упу­ти на по­нов­но раз­ма­тра­ње и усва­ја­ње на на­ред­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Да­љи по­сту­пак са при­је­дло­гом из ста­ва 1. спрово­ди се у скла­ду са од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на раз­ма­тра­ње при­је­дло­га за­ко­на.

з) До­но­ше­ње за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку[уреди]

Члан 221.

За­кон се мо­же, из­у­зет­но, до­ни­је­ти по хит­ном по­ступ­ку.

По хит­ном по­ступ­ку мо­же да се до­не­се са­мо за­кон ко­јим се уре­ђу­ју пи­та­ња и од­но­си на­ста­ли усљед окол­но­сти ко­је ни­су мо­гле да се пред­ви­де, а не­до­но­ше­ње за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку мо­гло би да проузро­ку­је штет­не по­сље­ди­це по жи­вот и здра­вље љу­ди, без­бјед­ност Ре­пу­бли­ке и рад ор­га­на и организа­ци­ја.

Пред­ла­гач за­ко­на је ду­жан да у пи­са­ном обра­зло­же­њу при­је­дло­га за­ко­на на­ве­де штет­не по­сље­ди­це ко­је би на­ста­ле због не­до­но­ше­ња овог за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку.

При­је­длог за­ко­на по хит­ном по­ступ­ку мо­же под­ни­је­ти на­род­ни по­сла­ник чи­ји при­је­длог по­др­жи нај­ма­ње 15 по­сла­ни­ка, или клуб ко­ји има 10 или ви­ше чла­но­ва, те клу­бо­ви ко­ји има­ју за­јед­но 10 или ви­ше посла­ни­ка.

Члан 222.

При­је­длог за­ко­на за чи­је се до­но­ше­ње пред­ла­же хит­ни по­сту­пак мо­же се ста­ви­ти на днев­ни ред сједнице На­род­не скуп­шти­не, ако је под­не­сен нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је од­ре­ђе­ног по­чет­ка те сјед­ни­це.

3. Про­гла­ше­ње за­ко­на[уреди]

Члан 223.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не у ро­ку од се­дам да­на по до­но­ше­њу до­ста­вља за­кон Ви­је­ћу на­ро­да Републи­ке Срп­ске, а по до­ста­вље­ном оба­вје­ште­њу од Ви­је­ћа на­ро­да, до­ста­вља за­кон пред­сјед­ни­ку Републи­ке на про­гла­ше­ње.

Ако пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке у Уста­вом утвр­ђе­ном ро­ку зах­ти­је­ва да На­род­на скуп­шти­на по­но­во гла­са о за­ко­ну, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не тај за­хтјев до­ста­вља од­мах на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и ста­вља тај за­кон на днев­ни ред пр­ве на­ред­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

По­но­во из­гла­са­ни за­кон пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­мах до­ста­вља пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке, ра­ди про­гла­ше­ња.

4. По­сту­пак за до­но­ше­ње дру­гих ака­та[уреди]

Члан 224.

До­но­ше­ње про­стор­ног пла­на, бу­џе­та, еко­ном­ске по­ли­ти­ке и стра­те­ги­је по­кре­ће се под­но­ше­њем на­цр­та ових ака­та.

Члан 225.

На­црт про­стор­ног пла­на, бу­џе­та, еко­ном­ске по­ли­ти­ке и стра­те­ги­је, с обра­зло­же­њем и по­треб­ном докумен­та­ци­јом, под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не.

На­црт про­стор­ног пла­на оба­ве­зно се упу­ћу­је на јав­ну рас­пра­ву.

Члан 226.

Од­лу­ке, за­кључ­ци, де­кла­ра­ци­је, ре­зо­лу­ци­је, пре­по­ру­ке, пла­но­ви, про­гра­ми, ин­фор­ма­ци­је, ана­ли­зе и дру­га ак­та о ко­ји­ма се од­лу­чу­је у На­род­ној скуп­шти­ни раз­ма­тра­ју се у фор­ми при­је­дло­га, ако Уставом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Из­у­зет­но, ак­ти из ста­ва 1. овог чла­на мо­гу се раз­ма­тра­ти у фор­ми на­цр­та, на при­је­длог овлашће­ног пред­ла­га­ча.

Члан 227.

На ак­те из чл. 224. и 226. при­мје­њу­ју се од­ред­бе овог по­слов­ни­ка о по­ступ­ку за до­но­ше­ње за­ко­на, ако Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Члан 228.

Ак­ти ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца ко­је На­род­на скуп­шти­на по­твр­ђу­је, од­но­сно на ко­је да­је са­гла­сност, раз­ма­тра­ју се пре­ма по­ступ­ку утвр­ђе­ном у прет­ход­ном чла­ну.

5. Да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња[уреди]

Члан 229.

При­је­длог за да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња за­ко­на мо­гу да под­не­су овла­шће­ни пред­ла­га­чи за­ко­на.

При­је­длог за да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња под­но­си се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, ко­ји га упућује За­ко­но­дав­ном од­бо­ру и Вла­ди, ра­ди да­ва­ња ми­шље­ња.

При­је­длог за да­ва­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња за­ко­на са­др­жи од­ред­бе за­ко­на чи­је се аутен­тич­но ту­ма­че­ње тра­жи и раз­ло­ге због ко­јих се оно тра­жи.

Члан 230.

Вла­да је ду­жна да у ро­ку од 60 да­на од да­на при­је­ма при­је­дло­га За­ко­но­дав­ном од­бо­ру до­ста­ви ми­шље­ње о прије­дло­гу за аутен­тич­но ту­ма­че­ње за­ко­на.

Ако За­ко­но­дав­ни од­бор, на­кон при­ба­вље­ног ми­шље­ња Вла­де, оци­је­ни да је по­треб­но да­ти аутен­тич­но тума­че­ње, у да­љем ро­ку од 60 да­на, утвр­ђу­је при­је­длог аутен­тич­ног ту­ма­че­ња и до­ста­вља га предсједни­ку На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог аутен­тич­ног ту­ма­че­ња пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и Влади, на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

За раз­ма­тра­ње аутен­тич­ног ту­ма­че­ња при­мје­њу­ју се од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на разматра­ње при­је­дло­га за­ко­на.

Ако За­ко­но­дав­ни од­бор оци­је­ни да не­ма по­тре­бе за да­ва­њем аутен­тич­ног ту­ма­че­ња, исто кон­ста­ту­је и оба­вје­шта­ва под­но­си­о­ца.

Аутен­тич­но ту­ма­че­ње об­ја­вљу­је се у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“.

6. Пре­чи­шће­ни тек­сто­ви за­ко­на[уреди]

Члан 231.

За­ко­но­дав­ни од­бор у скла­ду са чла­ном 63. али­не­ја 6. утвр­ђу­је пре­чи­шће­ни текст за­ко­на ка­да је за то овла­шћен.

Пре­чи­шће­ни текст за­ко­на об­ја­вљу­је се у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Срп­ске“.

На­кон об­ја­вље­ног пре­чи­шће­ног тек­ста за­ко­на не мо­гу се вр­ши­ти из­мје­не и до­пу­не на­ве­де­ног пречишћеног тек­ста за­ко­на.

На­ве­де­не од­ред­бе сход­но се при­мје­њу­ју и на По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не.

7. Ра­ти­фи­ка­ци­ја и за­кљу­чи­ва­ње ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и спо­ра­зу­ма[уреди]

Члан 232.

У по­ступ­ку ра­ти­фи­ка­ци­је ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и спо­ра­зу­ма сход­но се при­мје­њу­ју од­ред­бе овог пословни­ка, ко­је се од­но­се на до­но­ше­ње при­је­дло­га за­ко­на.

Ме­ђу­на­род­ни уго­вор из над­ле­жно­сти Ре­пу­бли­ке по­твр­ђу­је се за­ко­ном.

При­је­длог за­ко­на са­др­жи и текст ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра чи­је се по­твр­ђи­ва­ње пред­ла­же.

Ра­ти­фи­ко­ва­не ме­ђу­на­род­не уго­во­ре и спо­ра­зу­ме пот­пи­су­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не.

Члан 233.

Ка­да На­род­на скуп­шти­на уче­ству­је у за­кљу­чи­ва­њу ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и спо­ра­зу­ма, у по­ступ­ку закључи­ва­ња при­мје­њу­ју се од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на по­сту­пак до­но­ше­ња за­ко­на.

Члан 234.

Уго­вор, од­но­сно спо­ра­зум, пот­пи­су­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, уко­ли­ко На­род­на скуп­шти­на не одре­ди дру­гог пред­став­ни­ка.

IX - ПРО­МЈЕ­НА УСТА­ВА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ[уреди]

Члан 235.

При­је­длог да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва Ре­пу­бли­ке мо­гу под­ни­је­ти пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке, Вла­да и нај­ма­ње 30 по­сла­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

При­је­длог из ста­ва 1. пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма, Од­бо­ру за уставна пи­та­ња и Вла­ди, кад се увр­сти у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 236.

О при­је­дло­гу да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не во­ди се је­дин­ствен претрес.

Члан 237.

Ка­да усво­ји при­је­длог да се при­сту­пи про­мје­ни Уста­ва, На­род­на скуп­шти­на од­ре­ђу­је рок у ко­ме ће Одбор за устав­на пи­та­ња из­ра­ди­ти текст на­цр­та аманд­ма­на на Устав и до­ста­ви­ти га На­род­ној скуп­шти­ни.

Текст на­цр­та аманд­ма­на са­др­жи и обра­зло­же­ње.

Члан 238.

Текст на­цр­та аманд­ма­на пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља по­сла­ни­ци­ма и Вла­ди, ра­ди да­ва­ња мишље­ња, на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 239.

О тек­сту на­цр­та аманд­ма­на во­ди се је­дин­ствен пре­трес.

По за­вр­ше­ном пре­тре­су, На­род­на скуп­шти­на утвр­ђу­је на­црт аманд­ма­на, ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног броја на­род­них по­сла­ни­ка.

Члан 240.

На­црт аманд­ма­на ста­вља се на јав­ну рас­пра­ву и об­ја­вљу­је се у сред­стви­ма ин­фор­ми­са­ња.

На­род­на скуп­шти­на утвр­ђу­је тра­ја­ње јав­не рас­пра­ве.

Од­бор за устав­на пи­та­ња ор­га­ни­зу­је јав­ну рас­пра­ву, раз­ма­тра све при­спје­ле при­је­дло­ге, ми­шље­ња и суге­сти­је из јав­не рас­пра­ве и на­кон то­га утвр­ђу­је при­је­длог аманд­ма­на и до­ста­вља На­род­ној скупштини.

Уз при­је­длог аманд­ма­на утвр­ди­ће се, по по­тре­би, прије­длог устав­ног за­ко­на за спро­во­ђе­ње аманд­ма­на.

Члан 241.

При­је­длог аманд­ма­на и при­је­длог Устав­ног за­ко­на за спро­во­ђе­ње аманд­ма­на пред­сјед­ник На­род­не скупшти­не до­ста­вља на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и Вла­ди, ра­ди мо­гућ­но­сти да­ва­ња ми­шље­ња, на­кон увр­шта­ва­ња у днев­ни ред сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не.

Члан 242.

О при­је­дло­гу аманд­ма­на на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не во­ди се пре­трес у по­је­ди­но­сти­ма.

При­је­длог за из­мје­ну или до­пу­ну по­је­ди­них рје­ше­ња у при­је­дло­гу аманд­ма­на мо­гу под­ни­је­ти Уста­вом овла­шће­ни пред­ла­га­чи, нај­ка­сни­је 24 ча­са при­је по­чет­ка сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не на ко­јој је предви­ђе­но раз­ма­тра­ње при­је­дло­га аманд­ма­на.

Од­бор за устав­на пи­та­ња раз­мо­три­ће при­је сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не при­је­дло­ге и пред­ло­жи­ти Народној скуп­шти­ни њи­хо­во при­хва­та­ње или од­би­ја­ње.

По за­вр­ше­ном пре­тре­су и гла­са­њу о при­је­дло­зи­ма из ст. 2. и 3. овог чла­на, На­род­на Скуп­шти­на одлучује о прије­дло­гу аманд­ма­на у цје­ли­ни.

На­род­на скуп­шти­на мо­же од­лу­чи­ти да се о сва­ком од под­не­се­них аманд­ма­на по­је­ди­нач­но из­ја­шња­ва.

Члан 243.

При­је­длог аманд­ма­на је усво­јен ако за ње­га гла­са­ју нај­ма­ње дви­је тре­ћи­не од укуп­ног бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка.

X - ПО­СТУ­ПАК ИЗ­БО­РА, ИМЕ­НО­ВА­ЊА И РА­ЗР­ЈЕ­ШЕ­ЊА[уреди]

1. Оп­ште од­ред­бе[уреди]

Члан 244.

О из­бо­ру и име­но­ва­њи­ма, по пра­ви­лу, од­лу­чу­је се јав­ним гла­са­њем.

Из­вор и име­но­ва­ње тај­ним гла­са­њем вр­ши се ка­да је то пред­ви­ђе­но Уста­вом, за­ко­ном и ако На­род­на скуп­шти­на, у скла­ду са овим по­слов­ни­ком, од­лу­чи.

Од­лу­ка се до­но­си у скла­ду са од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

2. Из­бор пред­сјед­ни­ка и чла­но­ва Вла­де[уреди]

Члан 245.

Кан­ди­дат за пред­сјед­ни­ка Вла­де на по­себ­ној сјед­ни­ци из­ла­же свој про­грам и пред­ла­же са­став Вла­де.

Пред­сјед­ник и чла­но­ви Вла­де би­ра­ју се јав­ним гла­са­њем, ако Уста­вом или за­ко­ном ни­је дру­га­чи­је одређе­но.

Пр­во се би­ра пред­сјед­ник Вла­де, а на­кон то­га чла­но­ви Вла­де, са ли­сте ко­ју је пред­сјед­ник пред­ло­жио.

О ли­сти за чла­но­ве Вла­де гла­са се у цје­ли­ни, из­ја­шња­ва­њем: „за“ или: „против“ ли­сте.

Члан 246.

Ако пред­сјед­ник Вла­де не бу­де иза­бран, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не о то­ме оба­вје­шта­ва предсједника Ре­пу­бли­ке, ко­ји тре­ба у ро­ку од 10 да­на да пред­ло­жи но­вог кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка.

Члан 247.

Ако при­је­длог за са­став Вла­де не до­би­је по­треб­ну ве­ћи­ну, пред­сјед­ник Вла­де под­но­си но­ви или измијење­ни при­је­длог за са­став Вла­де, у ро­ку од 15 да­на од да­на из­ја­шња­ва­ња На­род­не скуп­шти­не.

Ако и у по­нов­ном гла­са­њу при­је­длог за са­став Вла­де не до­би­је по­треб­ну ве­ћи­ну, сма­тра се да ни предсјед­ник Вла­де ни­је ви­ше иза­бран и по­но­во се пред­ла­жу кан­ди­да­ти за пред­сјед­ни­ка и са­став Вла­де.

3. Из­бор и име­но­ва­ње ре­пу­блич­ких функ­ци­о­не­ра и но­си­ла­ца пра­во­суд­них функ­ци­ја[уреди]

Члан 248.

Ре­пу­блич­ки функ­ци­о­не­ри и но­си­о­ци пра­во­суд­них функ­ци­ја ко­је би­ра или име­ну­је На­род­на скуп­шти­на бирају се, од­но­сно име­ну­ју на при­је­длог пред­ла­га­ча од­ре­ђе­ног Уста­вом, за­ко­ном и овим по­слов­ни­ком.

При­је­длог се под­но­си у пи­са­ној фор­ми и мо­ра би­ти обра­зло­жен.

4. Ра­зр­је­ше­ње и остав­ка ре­пу­блич­ких функ­ци­о­не­ра[уреди]

Члан 249.

Од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на по­сту­пак из­бо­ра, од­но­сно име­но­ва­ња, сход­но се при­мје­њу­ју и на по­сту­пак ра­зр­је­ше­ња.

Члан 250.

Ка­да остав­ку под­не­се пред­сјед­ник Вла­де, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је од­мах до­ста­вља предсједнику Ре­пу­бли­ке и по­сла­ни­ци­ма.

Ка­да остав­ку под­не­се члан Вла­де, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је од­мах до­ста­вља пред­сјед­ни­ку Владе и на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Ка­да остав­ку под­не­се дру­ги функ­ци­о­нер, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не је до­ста­вља Ко­ми­си­ји за из­бор и име­но­ва­ње.

Члан 251.

На­род­на скуп­шти­на на пр­вој сјед­ни­ци кон­ста­ту­је да је Вла­да, пред­сјед­ник Вла­де, члан Вла­де, од­но­сно дру­ги ре­пу­блич­ки функ­ци­о­нер, под­нио остав­ку. Вла­да, пред­сјед­ник Вла­де, члан Вла­де, од­но­сно дру­ги ре­пу­блич­ки функ­ци­о­нер има­ју пра­во да по­ву­ку остав­ку све до кон­ста­то­ва­ња остав­ке.

XI - СВЕ­ЧА­НА ЗА­КЛЕ­ТВА[уреди]

Члан 252.

При­ли­ком сту­па­ња на ду­жност пред­сјед­ник и пот­пред­сјед­ни­ци Ре­пу­бли­ке, на­род­ни по­сла­ни­ци, предсједник и чла­но­ви Вла­де, су­ди­је Устав­ног су­да, глав­ни ре­пу­блич­ки ту­жи­лац и пра­во­бра­ни­лац Републи­ке Срп­ске да­ју све­ча­ну за­кле­тву на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не чи­та­њем на­глас утвр­ђе­ног текста и пот­пи­си­ва­њем тек­ста за­кле­тве.

Оста­ли функ­ци­о­не­ри ко­је би­ра или име­ну­је На­род­на скуп­шти­на све­ча­ну за­кле­тву да­ју пред предсједником На­род­не скуп­шти­не.

Текст све­ча­не за­кле­тве гла­си:

„За­кли­њем се да ћу ду­жно­сти са­вје­сно и од­го­вор­но из­вр­ша­ва­ти, др­жав­не тај­не чу­ва­ти, ин­те­ре­се на­ро­да и гра­ђа­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске бра­ни­ти и за­сту­па­ти, Уста­ва и за­ко­на Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Ре­пу­бли­ке Срп­ске ча­сно се др­жа­ти.“.

Функ­ци­о­не­ри из ста­ва 1. овог чла­на мо­гу, уко­ли­ко же­ле, по­ло­жи­ти за­кле­тву и ре­ли­ги­о­зно, у одговарају­ћем вјер­ском објек­ту.

XII - ПО­СТУ­ПАК ЗА ПРА­ЋЕ­ЊЕ, ИЗ­ВР­ША­ВА­ЊЕ ЗА­КО­НА, ДРУ­ГИХ ПРО­ПИ­СА И ОП­ШТИХ АКА­ТА[уреди]

Члан 253.

Ра­ди пра­ће­ња из­вр­ша­ва­ња за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та и оба­ве­за ор­га­на у ве­зи са извршавањем тих про­пи­са и ака­та и оцје­не ста­ња у по­је­ди­ним обла­сти­ма дру­штве­ног жи­во­та, На­род­на скуп­шти­на раз­ма­тра из­вје­шта­је, ана­ли­зе и ин­фор­ма­ци­је ко­је под­но­се Вла­да, ми­ни­стар­ства и по­себ­не орга­ни­за­ци­је, као и рад­на ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не.

Из­вје­шта­је, ана­ли­зе и ин­фор­ма­ци­је, ко­је Вла­да, ми­ни­стар­ства и по­себ­не ор­га­ни­за­ци­је до­ста­вља­ју Народ­ној скуп­шти­ни на раз­ма­тра­ње, при­пре­ма­ју се на са­жет и ја­сан на­чин.

Члан 254.

На­род­на скуп­шти­на за­у­зи­ма ста­во­ве и до­но­си за­кључ­ке о из­вје­шта­ји­ма, ана­ли­за­ма и ин­фор­ма­ци­ја­ма.

При­ли­ком раз­ма­тра­ња ма­те­ри­ја­ла из ста­ва 1. овог чла­на, На­род­на скуп­шти­на мо­же за­кљу­чи­ти рас­пра­ву без за­у­зи­ма­ња ста­во­ва.

Члан 255.

Ако Вла­да оба­ви­је­сти На­род­ну скуп­шти­ну да се не извр­ша­ва­ју за­ко­ни и дру­ги про­пи­си или оп­шти ак­ти На­род­не скуп­шти­не, На­род­на скуп­шти­на мо­же да оба­ве­же Вла­ду или над­ле­жно рад­но ти­је­ло На­род­не скупшти­не да пред­ло­жи из­мје­не тих про­пи­са, ако је то нео­п­ход­но ра­ди обез­бје­ђе­ња њи­хо­вог из­вр­ша­ва­ња.

Члан 256.

Ка­да утвр­ди да Вла­да или ми­ни­стар­ство ни­је до­ни­је­ло про­пис или ни­је пред­у­зе­ло дру­гу рад­њу за изврша­ва­ње за­ко­на, дру­гог про­пи­са и оп­штег ак­та из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не, На­род­на скупштина мо­же за­кљу­чи­ти:

- да је Вла­да или ми­ни­стар­ство ду­жно да у од­ре­ђе­ном ро­ку до­не­се про­пис или пре­ду­зме дру­гу рад­њу за из­вр­ша­ва­ње за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег ак­та и
- да пре­ду­зме или да ини­ци­ја­ти­ву да се пре­ду­зму мје­ре од­го­вор­но­сти пре­ма функ­ци­о­не­ру ко­ји ру­ко­во­ди ор­га­ном ко­ји ни­је до­нио про­пис или пред­у­зео дру­гу рад­њу за из­вр­ша­ва­ње за­ко­на, дру­гог про­пи­са и општег ак­та, ако су ис­пу­ње­ни усло­ви за ње­го­ву од­го­вор­ност.

Члан 257.

У по­гле­ду ро­ко­ва за раз­ма­тра­ње из­вје­шта­ја, ана­ли­за и ин­фор­ма­ци­ја, сход­но се при­мје­њу­ју од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на раз­ма­тра­ње дру­гих ака­та, ако На­род­на скуп­шти­на дру­га­чи­је не одреди.

XI­II - ПО­СЛА­НИЧ­КО ПИ­ТА­ЊЕ[уреди]

Члан 258.

На сва­кој ре­дов­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, у окви­ру пр­ве тач­ке днев­ног ре­да, на­род­ни по­сла­ни­ци по­ста­вља­ју усме­на пи­та­ња Вла­ди из ње­не над­ле­жно­сти.

Ври­је­ме од­ре­ђе­но за по­ста­вља­ње пи­та­ња Вла­ди тра­је до 90 ми­ну­та.

За ври­је­ме од­ре­ђе­но за по­ста­вља­ње по­сла­нич­ких пи­та­ња, пред­сјед­ник Вла­де ду­жан је обез­би­је­ди­ти прису­ство нај­ма­ње по­ло­ви­не чла­но­ва Вла­де на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Пи­та­ња мо­ра­ју би­ти крат­ка и ја­сно фор­му­ли­са­на и у пра­ви­лу та­ква да се на њих мо­же од­го­во­ри­ти од­мах.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во по­ста­ви­ти нај­ви­ше јед­но по­сла­нич­ко пи­та­ње.

Пред­сјед­ник Вла­де, од­но­сно пот­пред­сјед­ник или ми­ни­стар ко­ме је пи­та­ње упу­ће­но ду­жан је од­го­во­ри­ти на по­ста­вље­но пи­та­ње на ис­тој сјед­ни­ци, у про­тив­ном ду­жан је на­ве­сти раз­ло­ге због ко­јих не мо­же одго­во­ри­ти.

Члан 259.

Ври­је­ме за по­ста­вља­ње јед­ног по­сла­нич­ког пи­та­ња изно­си нај­ви­ше јед­ну ми­ну­ту.

Члан 260.

Од­го­вор на по­сла­нич­ко пи­та­ње да­је пред­сјед­ник Вла­де, ми­ни­стар или дру­ги овла­шће­ни пред­став­ник Владе, у тра­ја­њу до дви­је ми­ну­те по јед­ном пи­та­њу.

Од­го­вор у име Вла­де да­је пред­сјед­ник или члан Вла­де.

Члан 261.

На­род­ни по­сла­ник ко­ји је по­ста­вио пи­та­ње, из­ја­шња­ва се о од­го­во­ру, а мо­же по­ста­ви­ти и до­пун­ско пита­ње у до­дат­ном вре­ме­ну од нај­ви­ше јед­не ми­ну­те.

Члан 262.

Ако од­го­вор на по­сла­нич­ко пи­та­ње са­др­жи по­дат­ке ко­ји пред­ста­вља­ју др­жав­ну, вој­ну или слу­жбе­ну тајну, ми­ни­стар и Вла­да мо­гу пред­ло­жи­ти да се од­го­вор са­слу­ша без при­су­ства јав­но­сти.

Члан 263.

По­сла­нич­ко пи­та­ње по­ста­вља се и у пи­са­ној фор­ми то­ком или на кра­ју сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не, а мо­же би­ти по­ста­вље­но и из­ме­ђу сјед­ни­ца.

Члан 264.

Ако на по­сла­нич­ко пи­та­ње ни­је од­го­во­ре­но на сјед­ни­ци на ко­јој је по­ста­вље­но пи­та­ње, од­но­сно ако је по­сла­нич­ко пи­та­ње по­ста­вље­но из­ме­ђу сјед­ни­ца, од­го­вор се да­је у пи­са­ној фор­ми у ро­ку од 30 да­на од да­на ка­да је пи­та­ње до­ста­вље­но ми­ни­стру, од­но­сно Вла­ди и до­ста­вља се свим на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Члан 265.

На­род­ни по­сла­ник има пра­во да тра­жи оба­вје­ште­ња од: функ­ци­о­не­ра у На­род­ној скуп­шти­ни, Вр­хов­ног суда, ре­пу­блич­ког ту­жи­о­ца, ре­пу­блич­ког пра­во­бра­ни­о­ца, Аген­ци­је за бан­кар­ство Ре­пу­бли­ке Срп­ске, репу­блич­ких фон­до­ва и ре­пу­блич­ких ор­га­ни­за­ци­ја ко­је има­ју јав­на овла­шће­ња.

На по­сту­пак у ве­зи са тра­же­њем оба­вје­ште­ња из ста­ва 1. овог чла­на сход­но се при­мје­њу­ју од­ред­бе овог по­слов­ни­ка ко­је се од­но­се на по­сла­нич­ко пи­та­ње.

Члан 266.

На сва­кој тре­ћој ре­дов­ној сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не, у пра­ви­лу, умје­сто по­ста­вља­ња пи­та­ња Вла­ди, у окви­ру пр­ве тач­ке днев­ног ре­да по­ста­вља­ју се „Пи­та­ња пред­сјед­ни­ку Вла­де“.

„Пи­та­ња пред­сјед­ни­ку Вла­де“ тра­ју до 60 ми­ну­та и на њих од­го­вор да­је ис­кљу­чи­во пред­сјед­ник Вла­де.

На ову тач­ку днев­ног ре­да при­мје­њу­ју се оста­ле од­ред­бе из По­гла­вља XI­II - ПО­СЛА­НИЧ­КО ПИ­ТА­ЊЕ.

XIV - ПО­СТУ­ПАК У ВЕ­ЗИ СА ПО­КРЕ­ТА­ЊЕМ ПО­СТУП­КА ЗА ОЦЈЕ­ЊИ­ВА­ЊЕ УСТАВ­НО­СТИ ЗА­КО­НА, ДРУ­ГОГ ПРОПИСА ИЛИ ОП­ШТЕГ АК­ТА[уреди]

Члан 267.

При­је­длог за по­кре­та­ње по­ступ­ка, од­но­сно рје­ше­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске или Устав­ног су­да Бо­сне и Хер­це­го­ви­не о по­кре­та­њу по­ступ­ка за оцје­њи­ва­ње устав­но­сти за­ко­на, дру­гог про­пи­са или општег ак­та, ко­ји је На­род­ној скуп­шти­ни упу­тио Устав­ни суд, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља Од­бо­ру за устав­на пи­та­ња, ра­ди да­ва­ња од­го­во­ра.

При­је­длог, од­но­сно рје­ше­ње из ста­ва 1. овог чла­на, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не до­ста­вља и Вла­ди, ра­ди да­ва­ња ми­шље­ња.

Члан 268.

Ако Од­бор за устав­на пи­та­ња, при­ли­ком раз­ма­тра­ња при­је­дло­га, од­но­сно рје­ше­ња о по­кре­та­њу по­ступ­ка за оцје­њи­ва­ње устав­но­сти, оци­је­ни да има осно­ва за из­мје­ну или до­пу­ну за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег ак­та, на ко­ји се при­је­длог, од­но­сно рје­ше­ње од­но­си, или да је пре­ста­ла по­тре­ба за при­мје­ну ак­та, пред­ло­жи­ће На­род­ној скуп­шти­ни да при­сту­пи из­мје­ни или до­пу­ни то­га ак­та или до­но­ше­њу ак­та о пре­стан­ку ње­го­вог ва­же­ња.

Члан 269.

Ако На­род­на скуп­шти­на оци­је­ни да је по­треб­но из­ми­је­ни­ти или до­пу­ни­ти за­кон, дру­ги про­пис или оп­шти акт на ко­ји се при­је­длог, од­но­сно рје­ше­ње од­но­си, од­но­сно до­није­ти акт о пре­стан­ку ње­го­вог ва­же­ња, од­ре­ди­ће ор­ган, од­но­сно рад­но ти­је­ло ко­је ће под­ни­је­ти при­је­длог од­го­ва­ра­ју­ћег ак­та, као и рок у ко­ме ће тај при­је­длог под­ни­је­ти На­род­ној скуп­шти­ни.

Члан 270.

Од­го­вор На­род­не скуп­шти­не Устав­ном су­ду утвр­ђу­је Од­бор за устав­на пи­та­ња.

О ста­ву На­род­не скуп­шти­не пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вје­шта­ва Устав­ни суд.

У по­ступ­ку пред Устав­ним су­дом, На­род­ну скуп­шти­ну пред­ста­вља пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или пред­став­ник На­род­не скуп­шти­не ко­га он овла­сти.

XV - ОСТВА­РИ­ВА­ЊЕ ЈАВ­НО­СТИ РА­ДА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

Члан 271.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не и ње­них рад­них ти­је­ла су јав­не.

Сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не мо­гу би­ти за­тво­ре­не за јав­ност у слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним за­ко­ном, ако то пред­ло­жи пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, Вла­да или нај­ма­ње 10 на­род­них по­сла­ни­ка. При­је­длог мо­ра бити обра­зло­жен и о том при­је­дло­гу гла­са се у На­род­ној скуп­шти­ни, без пре­тре­са.

Сјед­ни­це рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не мо­гу би­ти за­тво­ре­не за јав­ност у слу­ча­је­ви­ма од­ре­ђе­ним зако­ном, ако то пред­ло­жи пред­сјед­ник рад­ног ти­је­ла, Вла­да или нај­ма­ње јед­на тре­ћи­на чла­но­ва рад­ног ти­је­ла са пра­вом гла­са. При­је­длог мо­ра би­ти обра­зло­жен и о том при­је­дло­гу рад­но ти­је­ло гла­са без пре­тре­са.

Члан 272.

При­је­дло­зи и ак­ти ко­ји се раз­ма­тра­ју на сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не об­ја­вљу­ју се и на ин­тер­нет стра­ни­ци На­род­не скуп­шти­не.

Члан 273.

Пред­став­ни­ци сред­ста­ва јав­ног ин­фор­ми­са­ња, у скла­ду са про­пи­си­ма, има­ју сло­бо­дан при­ступ сједницама На­род­не скуп­шти­не и ње­ним рад­ним ти­је­ли­ма, ра­ди оба­вје­шта­ва­ња јав­но­сти о њи­хо­вом ра­ду.

Члан 274.

Гра­ђа­ни­ма се, у скла­ду са про­стор­ним мо­гућ­но­сти­ма, мо­же омо­гу­ћи­ти сло­бо­дан при­ступ сјед­ни­ца­ма Народ­не скуп­шти­не и сјед­ни­ца­ма рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, с тим да мо­гу при­су­ство­ва­ти сједница­ма у ди­је­лу са­ле пред­ви­ђе­ном за слу­ша­о­це.

Члан 275.

Слу­жбе­но са­оп­ште­ње за штам­пу и дру­га сред­ства јав­ног оба­вје­шта­ва­ња са­ста­вља од­го­ва­ра­ју­ћа Слу­жба Народ­не скуп­шти­не, а одо­бра­ва пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не или пред­став­ник На­род­не скуп­шти­не ко­га он овла­сти.

Са­оп­ште­ње за јав­ност да­је се, углав­ном, по­сли­је сјед­ни­це ко­ја је би­ла за­тво­ре­на за јав­ност, као и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма ка­да На­род­на скуп­шти­на или рад­но ти­је­ло од­лу­чи.

Члан 276.

Кон­фе­рен­ци­ја за штам­пу се одр­жа­ва ка­да то од­лу­чи На­род­на скуп­шти­на или пред­сјед­ник На­род­не скупштине.

Ка­да од­лу­чи да одр­жи кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу, На­род­на скуп­шти­на од­ре­ђу­је пред­став­ни­ка ко­ји ће ту кон­фе­рен­ци­ју одр­жа­ти.

XVI - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ И ПРЕД­СЈЕД­НИ­КА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ[уреди]

Члан 277.

На­род­на скуп­шти­на оба­вје­шта­ва пред­сјед­ни­ка и пот­пред­сјед­ни­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске о сво­јим сјед­ни­ца­ма и до­ста­вља им при­је­длог днев­ног ре­да и ма­те­ри­ја­ле ко­ји се до­ста­вља­ју и на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Члан 278.

На­род­на скуп­шти­на раз­ма­тра ини­ци­ја­ти­ве и при­је­дло­ге пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке и оба­вје­шта­ва га о заузе­тим ста­во­ви­ма.

Члан 279.

На­род­на скуп­шти­на мо­же да тра­жи од пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке да о пи­та­њи­ма од оп­штег по­ли­тич­ког значаја за­у­зме ста­во­ве и о њи­ма оба­ви­је­сти На­род­ну скуп­шти­ну.

XVII - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ И ВИ­ЈЕ­ЋА НА­РО­ДА[уреди]

Члан 280.

На­род­на скуп­шти­на у оства­ри­ва­њу пра­ва и ду­жно­сти пре­ма Ви­је­ћу на­ро­да по­сту­па у скла­ду с Уста­вом, за­ко­ном и од­ред­ба­ма овог по­слов­ни­ка.

Члан 281.

За­ко­ни или дру­ги про­пи­си или ак­ти ко­је из­гла­са На­род­на скуп­шти­на ће се до­ста­ви­ти и раз­ма­тра­ти од стра­не Вије­ћа на­ро­да ако се исти од­но­се на ви­тал­ни ин­те­рес де­фи­ни­сан у Аманд­ма­ну LXXVII на Устав Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

Члан 282.

Уко­ли­ко се у Ви­је­ћу на­ро­да не по­стиг­не са­гла­сност о по­кре­ну­том пи­та­њу, у ве­зи са ви­тал­ним интересом, На­род­на скуп­шти­на и Ви­је­ће на­ро­да фор­ми­ра­ће За­јед­нич­ку ко­ми­си­ју.

За­јед­нич­ка ко­ми­си­ја је са­ста­вље­на на па­ри­тет­ном осно­ву и од­лу­ке до­но­си кон­сен­зу­сом.

За­јед­нич­ка ко­ми­си­ја уса­гла­ша­ва текст за­ко­на, дру­гог про­пи­са и ак­та.

На­род­на скуп­шти­на, на при­је­длог пред­сјед­ни­ка, би­ра пет сво­јих пред­став­ни­ка из ре­да на­род­них послани­ка у За­јед­нич­ку ко­ми­си­ју.

XVI­II - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ И ВЛА­ДЕ[уреди]

1. Пред­ста­вља­ње Вла­де у На­род­ној скуп­шти­ни[уреди]

Члан 283.

Вла­ду у На­род­ној скуп­шти­ни пред­ста­вља пред­сјед­ник Вла­де.

Вла­ду мо­же пред­ста­вља­ти и члан Вла­де ко­га од­ре­ди Вла­да.

Вла­да мо­же од­ре­ди­ти сво­је стал­не пред­став­ни­ке у по­је­ди­ним ти­је­ли­ма На­род­не скуп­шти­не. Стал­ни представ­ни­ци мо­гу се од­ре­ди­ти и за по­је­ди­на пи­та­ња.

Члан 284.

Ка­да Вла­да под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни на­црт за­ко­на, при­је­длог за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег акта, од­но­сно из­вје­штај, ана­ли­зу или ин­фор­ма­ци­ју о спро­во­ђе­њу и из­вр­ша­ва­њу за­ко­на, Вла­да од­ре­ђу­је сво­је пред­став­ни­ке пред На­род­ном скуп­шти­ном и рад­ним ти­је­ли­ма.

Пред­став­ник Вла­де при­су­ству­је сјед­ни­ца­ма На­род­не скуп­шти­не и рад­них ти­је­ла на ко­ји­ма се раз­ма­тра ма­те­ри­јал из ста­ва 1. овог чла­на, уче­ству­је у њи­хо­вом ра­ду и изно­си ста­во­ве Вла­де.

Члан 285.

Ра­ди да­ва­ња струч­них и дру­гих об­ја­шње­ња на сјед­ни­ци рад­них ти­је­ла На­род­не скуп­шти­не, рад­на ти­је­ла мо­гу тра­жи­ти од Вла­де да од­ре­ди сво­је пред­став­ни­ке.

Члан 286.

На­род­на скуп­шти­на и ње­на рад­на ти­је­ла оба­вје­шта­ва­ју Вла­ду и над­ле­жна ми­ни­стар­ства о сво­јим сједница­ма и о пи­та­њи­ма ко­ја се раз­ма­тра­ју на тим сјед­ни­ца­ма.

2. Из­вје­шта­ва­ње На­род­не скуп­шти­не о ра­ду Вла­де[уреди]

Члан 287.

Вла­да под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­штај о свом ра­ду, о ста­њу у од­ре­ђе­ној обла­сти дру­штве­ног живо­та и о из­вр­ша­ва­њу по­је­ди­них за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не, као и о дру­гим пи­та­њи­ма из над­ле­жно­сти На­род­не скуп­шти­не.

Из­вје­штај из прет­ход­ног ста­ва Вла­да под­но­си на сво­ју ини­ци­ја­ти­ву, ка­да је то пред­ви­ђе­но за­ко­ном, Про­гра­мом ра­да На­род­не скуп­шти­не или на за­хтјев На­род­не скуп­шти­не.

Члан 288.

Из­вје­штај Вла­де из прет­ход­ног чла­на раз­ма­тра На­род­на скуп­шти­на.

По­сли­је за­кљу­че­ног раз­ма­тра­ња, На­род­на скуп­шти­на за­у­зи­ма став о ра­ду Вла­де и дру­гим пи­та­њи­ма ко­ја су би­ла пред­мет раз­ма­тра­ња. На­род­на скуп­шти­на сво­јим за­кључ­ком мо­же утвр­ди­ти оба­ве­зу у по­гле­ду извр­ша­ва­ња за­ко­на и дру­гих ака­та, као и да од­ре­ди но­ве за­дат­ке и смјер­ни­це за да­љи рад Вла­де.

3. Кон­тро­ла На­род­не скуп­шти­не над ра­дом Вла­де[уреди]

Члан 289.

Нај­ма­ње 15 на­род­них по­сла­ни­ка у На­род­ној скуп­шти­ни мо­гу под­ни­је­ти ин­тер­пе­ла­ци­ју за раз­ма­тра­ње одређе­них по­ли­тич­ких пи­та­ња у ве­зи са ра­дом Вла­де.

Члан 290.

Ин­тер­пе­ла­ци­ја се под­но­си у пи­са­ној фор­ми пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, а пи­та­ња ко­ја тре­ба разматра­ти мо­ра­ју би­ти ја­сно фор­му­ли­са­на и обра­зло­же­на.

Ин­тер­пе­ла­ци­ју пот­пи­су­ју сви по­сла­ни­ци ко­ји су је под­ни­је­ли.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­мах до­ста­вља ин­тер­пе­ла­ци­ју пред­сјед­ни­ку Вла­де и на­род­ним посланицима.

Члан 291.

Вла­да раз­ма­тра ин­тер­пе­ла­ци­ју и под­но­си На­род­ној скуп­шти­ни пи­са­ни из­вје­штај са сво­јим ми­шље­њи­ма и ста­во­ви­ма по­во­дом ин­тер­пе­ла­ци­је.

Вла­да је ду­жна да из­вје­штај до­ста­ви пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, нај­ка­сни­је у ро­ку од 60 да­на од да­на при­је­ма ин­тер­пе­ла­ци­је.

Из­вје­штај Вла­де по­во­дом ин­тер­пе­ла­ци­је пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не упу­ћу­је на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Члан 292.

Ин­тер­пе­ла­ци­ја се ста­вља на днев­ни ред пр­ве на­ред­не сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не ко­ја се одр­жа­ва посли­је до­ста­вља­ња из­вје­шта­ја Вла­де на­род­ним по­сла­ни­ци­ма.

Ако Вла­да не под­не­се из­вје­штај у од­ре­ђе­ном ро­ку, ин­тер­пе­ла­ци­ја се ста­вља на днев­ни ред пр­ве наредне сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не по ис­те­ку тог ро­ка.

Члан 293.

Је­дан од по­сла­ни­ка ко­ји су под­ни­је­ли ин­тер­пе­ла­ци­ју има пра­во да на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не образло­жи ин­тер­пе­ла­ци­ју.

Пред­сјед­ник Вла­де има пра­во да на сјед­ни­ци На­род­не скуп­шти­не обра­зло­жи из­вје­штај Вла­де, а ако извје­штај ни­је под­не­сен - под­ни­је­ће усме­но од­го­вор на ин­тер­пе­ла­ци­ју.

Члан 294.

Раз­ма­тра­ње ин­тер­пе­ла­ци­је мо­же се за­вр­ши­ти до­но­ше­њем за­кључ­ка о пи­та­њи­ма ко­ја су по­кре­ну­та интерпела­ци­јом или да­ва­њем смјер­ни­ца Вла­ди за спро­во­ђе­ње по­ли­ти­ке из­вр­ша­ва­ња за­ко­на или дру­гог акта На­род­не скуп­шти­не, а мо­же се за­вр­ши­ти и без од­лу­чи­ва­ња.

По за­вр­ше­ном раз­ма­тра­њу ин­тер­пе­ла­ци­је мо­же се по­ста­ви­ти и пи­та­ње по­вје­ре­ња Вла­ди, у скла­ду са овим по­слов­ни­ком.

Члан 295.

По­сла­ни­ци ко­ји су под­ни­је­ли ин­тер­пе­ла­ци­ју мо­гу је по­ву­ћи при­је за­вр­шет­ка ње­ног раз­ма­тра­ња, од­но­сно при­је од­лу­чи­ва­ња о ин­тер­пе­ла­ци­ји.

Члан 296.

У оства­ри­ва­њу кон­тро­ле На­род­не скуп­шти­не над ра­дом Вла­де На­род­на скуп­шти­на мо­же по­кре­ну­ти рас­пра­ву о пи­та­њи­ма ко­ја се од­но­се на рад Вла­де.

Рас­пра­ва се мо­же по­кре­ну­ти по­во­дом раз­ма­тра­ња на­цр­та за­ко­на, при­је­дло­га за­ко­на, дру­гог про­пи­са или оп­штег ак­та или из­вје­шта­ја, ана­ли­зе, ин­фор­ма­ци­је о спро­во­ђе­њу и из­вр­ша­ва­њу за­ко­на, из­вје­шта­ја о раду Вла­де и под­не­се­не ин­тер­пе­ла­ци­је.

Члан 297.

Раз­ма­тра­ње пи­та­ња ко­ја се од­но­се на рад Вла­де мо­же се за­вр­ши­ти:

- до­но­ше­њем за­кључ­ка ко­јим се усмје­ра­ва рад Вла­де или јој се да­ју смјер­ни­це у ве­зи са из­вр­ша­ва­њем за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скуп­шти­не;
- до­но­ше­њем за­кљу­ча­ка ко­јим се утвр­ђу­ју оба­ве­зе Вла­де за пред­у­зи­ма­ње од­ре­ђе­них мје­ра, за под­но­ше­ње из­вје­шта­ја или при­је­дло­га ака­та, или за до­ста­вља­ње ин­фор­ма­ци­је и дру­гих ма­те­ри­ја­ла;
- за­у­зи­ма­њем ста­во­ва о ра­ду Вла­де и ње­ној од­го­вор­но­сти.

Члан 298.

По­во­дом раз­ма­тра­ња пи­та­ња ко­ја се од­но­се на оства­ри­ва­ње кон­тро­ле над ра­дом Вла­де, као и по­во­дом дру­гих пи­та­ња у ве­зи са ра­дом Вла­де, На­род­на скуп­шти­на мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње по­вје­ре­ња Вла­ди ако је то по­кре­ну­ло нај­ма­ње јед­на тре­ћи­на на­род­них по­сла­ни­ка.

По­кре­ну­то пи­та­ње по­вје­ре­ња мо­ра би­ти обра­зло­же­но.

При­је­длог за гла­са­ње о по­вје­ре­њу Вла­ди пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не од­мах до­ста­вља пред­сјед­ни­ку Вла­де.

Члан 299.

Сјед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не на ко­јој се рас­пра­вља о по­вје­ре­њу Вла­ди не мо­же се одр­жа­ти у ро­ку краћем од 10 да­на од да­на ка­да су са овим при­је­дло­гом упо­зна­ти Вла­да и на­род­ни по­сла­ни­ци.

На по­чет­ку сјед­ни­це пред­став­ник пред­ла­га­ча има пра­во да обра­зло­жи по­ста­вље­но пи­та­ње по­вје­ре­ња Влади, а пред­сјед­ник Вла­де има пра­во на од­го­вор.

Члан 300.

Вла­да мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње свог по­вје­ре­ња ако сма­тра да ни­је у ста­њу да обез­бје­ђу­је спро­во­ђе­ње утвр­ђе­не по­ли­ти­ке и из­вр­ше­ње ака­та На­род­не скуп­шти­не, чи­је се до­но­ше­ње пред­ла­же или спро­во­ђе­ње ставо­ва или пред­ло­же­них мје­ра, или да не мо­же пре­у­зе­ти од­го­вор­ност за оба­вља­ње сво­је функ­ци­је, ако се не до­не­се акт чи­је до­но­ше­ње пред­ла­же.

Пи­та­ње по­вје­ре­ња у име Вла­де по­ста­вља пред­сјед­ник Вла­де. О по­вје­ре­њу Вла­ди На­род­на скуп­шти­на се изја­шња­ва јав­ним гла­са­њем, ако дру­га­чи­је не од­лу­чи.

Члан 301.

Ако На­род­на скуп­шти­на из­гла­са не­по­вје­ре­ње Вла­ди, до­но­си од­лу­ку о ра­зр­је­ше­њу Вла­де и о то­ме обавјешта­ва пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке.

По­нов­ни по­сту­пак за из­ја­шња­ва­ње о по­вје­ре­њу Вла­ди не мо­же би­ти по­кре­нут при­је ис­те­ка шест мје­се­ци од да­на из­гла­са­ва­ња по­вје­ре­ња Вла­ди.

XIX - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ СА УСТАВ­НИМ СУ­ДОМ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ[уреди]

Члан 302.

Оба­вје­ште­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске упу­ће­на На­род­ној скуп­шти­ни о ста­њу и про­бле­ми­ма остварива­ња устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти, ње­го­во ми­шље­ње и при­је­дло­ге за до­но­ше­ње и из­мје­ну за­ко­на и пред­у­зи­ма­ње дру­гих мје­ра ра­ди обез­бје­ђи­ва­ња устав­но­сти и за­ко­ни­то­сти и за­шти­те пра­ва и сло­бо­да грађа­на и ор­га­ни­за­ци­ја и за­јед­ни­ца разма­тра На­род­на скуп­шти­на.

Оба­вје­ште­ња Устав­ног су­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске о ста­њу и про­бле­ми­ма оства­ри­ва­ња устав­но­сти и законитости, при­је раз­ма­тра­ња у На­род­ној скуп­шти­ни, раз­ма­тра­ју Од­бор за устав­на пи­та­ња, Законодавни од­бор и над­ле­жно рад­но ти­је­ло.

Оба­вје­ште­ња, ми­шље­ња и при­је­дло­зи Устав­ног су­да до­ста­вља­ју се Вла­ди, ра­ди мо­гу­ћег да­ва­ња ми­шље­ња.

Члан 303.

На сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не на ко­јој се раз­ма­тра­ју оба­вје­ште­ња, ми­шље­ња и при­је­дло­зи Устав­ног суда по­зи­ва се пред­сјед­ник Устав­ног су­да, ко­ји мо­же да уче­ству­је у ра­ду сјед­ни­це.

О за­у­зе­тим ста­во­ви­ма На­род­не скуп­шти­не пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­вје­шта­ва Устав­ни суд.

XX - ОД­НОС НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ СА ВР­ХОВ­НИМ СУ­ДОМ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ И РЕ­ПУ­БЛИЧ­КИМ ТУ­ЖИ­ЛА­ШТВОМ[уреди]

Члан 304.

Вр­хов­ни суд Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ре­пу­блич­ко ту­жи­ла­штво, по вла­сти­тој ини­ци­ја­ти­ви или на за­хтјев Народ­не скуп­шти­не, под­но­се На­род­ној скуп­шти­ни из­вје­шта­је о при­мје­ни за­ко­на и о по­ја­ва­ма и проблемима ко­ји су зна­чај­ни за оства­ри­ва­ње њи­хо­ве функ­ци­је и пред­ла­жу пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих мје­ра.

Из­вје­шта­ји Вр­хов­ног су­да и Ре­пу­блич­ког ту­жи­ла­штва до­ста­вља­ју се пред­сјед­ни­ку На­род­не скуп­шти­не, који их упу­ћу­ју над­ле­жном рад­ном ти­је­лу и по­сла­ни­ци­ма.

Пред­сјед­ник Вр­хов­ног су­да и ре­пу­блич­ки ту­жи­лац мо­гу да уче­ству­ју у ра­ду На­род­не скуп­шти­не ка­да се раз­ма­тра­ју њи­хо­ви из­вје­шта­ји.

XXI - ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РАД НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ ЗА ВРИ­ЈЕ­МЕ РАТ­НОГ СТА­ЊА И НЕ­ПО­СРЕД­НЕ РАТ­НЕ ОПАСНО­СТИ[уреди]

Члан 305.

За ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти при­мје­њу­је се овај по­слов­ник, ако од­ред­ба­ма овог по­гла­вља, по­себ­ном од­лу­ком На­род­не скуп­шти­не или за­кључ­ком ни­је дру­га­чи­је од­ре­ђе­но.

Члан 306.

За ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти по­сла­ни­ци у На­род­ној скуп­шти­ни ко­ји су позва­ни на вој­ну ду­жност или су из дру­гих раз­ло­га про­ми­је­ни­ли сво­је пре­би­ва­ли­ште или адре­су ду­жни су да нај­кра­ћим и нај­бр­жим пу­тем оба­ви­је­сте На­род­ну скуп­шти­ну о сва­кој про­мје­ни пре­би­ва­ли­шта и адре­се.

Члан 307.

За ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти при­је­дло­зи за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та мо­гу се из­ни­је­ти на раз­ма­тра­ње и од­лу­чи­ва­ње, без прет­ход­ног раз­ма­тра­ња у над­ле­жним рад­ним тије­ли­ма, и сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не са­зва­ти у ро­ко­ви­ма кра­ћим од ро­ко­ва пред­ви­ђе­них овим пословни­ком.

Ма­те­ри­ја­ли за сјед­ни­це мо­гу се по­сла­ни­ци­ма уру­чи­ти не­по­сред­но уочи сјед­ни­це или на са­мој сјед­ни­ци, ако ни­је би­ло мо­гућ­но­сти да се до­ста­ве ра­ни­је или из дру­гих оправ­да­них раз­ло­га.

Члан 308.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не за ври­је­ме рат­ног ста­ња или не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти:

- раз­ма­тра не­по­сред­не за­дат­ке ко­је у ве­зи са рат­ним ста­њем, од­но­сно не­по­сред­ном рат­ном опа­сно­шћу тре­ба пред­у­зе­ти у ве­зи са ра­дом На­род­не скуп­шти­не;
- пред­ла­же, утвр­ђу­је и пред­у­зи­ма од­го­ва­ра­ју­ће мје­ре и од­ре­ђу­је ври­је­ме и мје­сто сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не;
- раз­ма­тра и за­у­зи­ма ста­во­ве о на­чи­ну по­зи­ва­ња на­род­них по­сла­ни­ка на сјед­ни­це На­род­не скуп­шти­не и од­лу­чу­је о на­чи­ну до­ста­вља­ња ма­те­ри­ја­ла на­род­ним по­сла­ни­ци­ма за те сјед­ни­це, и ако то зах­ти­је­ва­ју по­себ­ни усло­ви рат­ног ста­ња, од­но­сно не­по­сред­не рат­не опа­сно­сти, од­ре­ди­ће да се по­сла­ни­ци по­зи­ва­ју на сјед­ни­цу јав­ним по­зи­вом (пу­тем ра­дио-те­ле­ви­зи­је или штам­пе, др­жав­них ор­га­на, ор­га­ни­за­ци­ја и зајед­ни­ца или на дру­ги по­тре­бан на­чин).

Члан 309.

Пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не, по­ла­зе­ћи од оцје­не по­ли­тич­ке и без­бјед­но­сне си­ту­а­ци­је, оцје­њу­је да ли је по­треб­но и мо­гу­ће са­зи­ва­ти сјед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не.

Ако оци­је­ни да се На­род­на скуп­шти­на не мо­же са­ста­ти, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не оба­ви­је­сти­ће о то­ме пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке, ка­ко би он мо­гао до­ни­је­ти по­себ­не про­пи­се и пред­у­зе­ти од­го­ва­ра­ју­ће мје­ре, у скла­ду са устав­ним овла­шће­њи­ма.

Члан 310.

Ак­те ко­је пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке до­не­се у пе­ри­о­ду ка­да На­род­на скуп­шти­на не мо­же да се са­ста­не, Народ­на скуп­шти­на по­твр­ђу­је на пр­вој сјед­ни­ци на­кон њи­хо­вог до­но­ше­ња.

XXII - СЛУ­ЖБА НА­РОД­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ[уреди]

Члан 311.

Слу­жба На­род­не скуп­шти­не:

- уче­ству­је у при­пре­ми са­ста­на­ка пред­сјед­ни­ка и пот­пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не и пред­сјед­ни­ка рад­них ти­је­ла, клу­бо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па ко­ји се ор­га­ни­зу­ју у На­род­ној скуп­шти­ни и стара се о ре­а­ли­за­ци­ји за­кљу­ча­ка са тих са­ста­на­ка;
- оба­вља струч­не и дру­ге по­сло­ве за по­тре­бе пред­сјед­ни­ка, пот­пред­сјед­ни­ка, ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Народ­не скуп­шти­не и клу­бо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па;
- оба­вља по­сло­ве у ве­зи са усмје­ра­ва­њем ма­те­ри­ја­ла ко­је пред­сјед­ник упу­ћу­је рад­ним ти­је­ли­ма Народне скуп­шти­не, пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке, Вла­ди, Ви­је­ћу на­ро­да и дру­гим др­жав­ним ор­га­ни­ма;
- ра­ди од­ре­ђе­не по­сло­ве у ве­зи са оства­ри­ва­њем са­рад­ње На­род­не скуп­шти­не са: Пар­ла­мен­тар­ном скупшти­ном Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Пар­ла­мен­том Фе­де­ра­ци­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, На­род­ном скуп­шти­ном Репу­бли­ке Ср­би­је и Скуп­шти­ном Цр­не Го­ре;
- при­ма и из­ра­ђу­је ана­ли­тич­ко-ин­фор­ма­тив­не и дру­ге ма­те­ри­ја­ле, ка­да је то пред­ви­ђе­но про­гра­мом рада На­род­не скуп­шти­не и на за­хтјев Ко­ле­ги­ју­ма, пред­сјед­ни­ка, пот­пред­сјед­ни­ка и рад­них ти­је­ла Народ­не скуп­шти­не;
- да­је струч­на ми­шље­ња рад­ним ти­је­ли­ма, на­род­ним по­сла­ни­ци­ма и клу­бо­ви­ма по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ким гру­па­ма у оства­ри­ва­њу њи­хо­вих функ­ци­ја у На­род­ној скуп­шти­ни;
- уче­ству­је у при­пре­ма­њу про­гра­ма ра­да На­род­не скуп­шти­не и рад­них ти­је­ла и пра­ти њи­хо­во остваривање;
- уре­ђу­је и из­да­је пу­бли­ка­ци­је и гла­си­ла На­род­не скуп­шти­не и маг­не­то­фон­ске сним­ке;
- ор­га­ни­зу­је и обез­бје­ђу­је са­рад­њу са пред­став­ни­ци­ма сред­ста­ва јав­ног ин­фор­ми­са­ња у оства­ри­ва­њу њихо­вих пра­ва и ду­жно­сти, у ве­зи са оба­вје­шта­ва­њем о ра­ду На­род­не скуп­шти­не;
- при­ку­пља, об­ра­ђу­је, чу­ва и да­је на ко­ри­шће­ње по­дат­ке и ма­те­ри­ја­ле и оба­вља дру­ге информативно-доку­мен­та­ци­о­не по­сло­ве;
- оба­вља по­сло­ве у ве­зи са рад­ним од­но­си­ма на­род­них по­сла­ни­ка и рад­ни­ка у Слу­жби На­род­не скупштине;
- ста­ра се о при­пре­ма­њу и чу­ва­њу ори­ги­на­ла за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та На­род­не скупштине;
- ра­ди по­сло­ве ко­ји се од­но­се на кан­це­ла­риј­ско по­сло­ва­ње, фи­нан­сиј­ско-ма­те­ри­јал­не, дак­ти­ло­граф­ске, тех­нич­ке и дру­ге слич­не по­сло­ве и
- ра­ди дру­ге струч­не, ад­ми­ни­стра­тив­не и тех­нич­ке по­сло­ве.

Члан 312.

У Слу­жби и рад­ним ти­је­ли­ма Скуп­шти­не мо­гу се ан­га­жо­ва­ти ли­ца са за­вр­ше­ним ви­со­ким обра­зо­ва­њем, у ци­љу сти­ца­ња рад­ног ис­ку­ства во­лон­ти­ра­њем, од­но­сно сту­ден­ти у ци­љу сти­ца­ња зна­ња и ис­ку­ства стажира­њем.

Члан 313.

Струч­не и дру­ге по­сло­ве за по­тре­бе На­род­не скуп­шти­не, ње­них рад­них ти­је­ла, на­род­них по­сла­ни­ка, клубо­ва по­сла­ни­ка и по­сла­нич­ких гру­па ра­ди Слу­жба На­род­не скуп­шти­не.

Члан 314.

У окви­ру је­дин­стве­не Слу­жбе, Пра­вил­ни­ком о ор­га­ни­за­ци­ји и си­сте­ма­ти­за­ци­ји рад­них мје­ста, ко­ји доноси ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, уз са­гла­сност пред­сјед­ни­штва На­род­не скуп­шти­не, мо­гу се за по­је­ди­не по­сло­ве и за­дат­ке ор­га­ни­зо­ва­ти уже ор­га­ни­за­ци­о­не је­ди­ни­це.

Члан 315.

Пра­вил­ни­ком о ор­га­ни­за­ци­ји и си­сте­ма­ти­за­ци­ји рад­них мје­ста уре­ђу­ју се на­чин ру­ко­во­ђе­ња организационим је­ди­ни­ца­ма, из­вр­ша­ва­ње за­да­та­ка и по­сло­ва, уку­пан број рад­ни­ка за из­вр­ша­ва­ње задатака и по­сло­ва, на­зив и рас­по­ред за­да­та­ка и по­сло­ва у ор­га­ни­за­ци­о­ним је­ди­ни­ца­ма, са опи­сом посло­ва за сва­ког рад­ни­ка или гру­пу рад­ни­ка и по­треб­ним усло­ви­ма за оба­вља­ње тих за­да­та­ка и послова.

У Слу­жби На­род­не скуп­шти­не мо­гу се по­ста­вља­ти ру­ко­во­де­ћи рад­ни­ци и рад­ни­ци са по­себ­ним ста­ту­сом.

Ру­ко­во­де­ћи рад­ни­ци су рад­ни­ци од­ре­ђе­ни Пра­вил­ни­ком о ор­га­ни­за­ци­ји и си­сте­ма­ти­за­ци­ји рад­них мје­ста.

Рад­ни­ке са по­себ­ним ста­ту­сом по­ста­вља ге­не­рал­ни се­кре­тар На­род­не скуп­шти­не, по при­ба­вље­ном ми­шље­њу пред­сјед­ни­ка На­род­не скуп­шти­не.

XXI­II - ЗА­ВР­ШНЕ ОД­РЕД­БЕ[уреди]

Члан 316.

Пи­та­ња ко­ја ни­су ре­гу­ли­са­на овим по­слов­ни­ком мо­гу се уре­ђи­ва­ти од­лу­ком или за­кључ­ком На­род­не скупшти­не.

Из­мје­не и до­пу­не По­слов­ни­ка вр­ше се на на­чин предви­ђен за ње­го­во до­но­ше­ње.

Члан 317.

Да­ном сту­па­ња на сна­гу овог по­слов­ни­ка пре­ста­је да ва­жи По­слов­ник На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Српске - Пре­чи­шће­ни текст („Слу­жбе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, број 79/07).

Члан 318.

Овај по­слов­ник сту­па на сна­гу осмог да­на од да­на обја­вљи­ва­ња у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку Ре­пу­бли­ке Српске“.


Број: 01-413/11
23. мар­та 2011. го­ди­не
Бања Лука


Предсједник
Народне скупштине,
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 31/11