Poslovnik Narodne skupštine Republike Srpske

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Seal of the Republika Srpska.svg


Na osnovu člana 78. Ustava Republike Srpske, Narodna skupština Republike Srpske, na Petoj sjednici, održanoj 23. marta 2011. godine, donijela je


POSLOVNIK NARODNE SKUPŠTINE

REPUBLIKE SRPSKE

Sadržaj

I - UVOD­NE OD­RED­BE[uredi]

Član 1.

Ovim po­slov­ni­kom ure­đu­ju se unu­tra­šnja or­ga­ni­za­ci­ja Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske (u da­ljem tekstu: Na­rod­na skup­šti­na), na­čin ostva­ri­va­nja pra­va i du­žno­sti na­rod­nih po­sla­ni­ka i dru­ga pi­ta­nja od zna­ča­ja za rad i ostva­ri­va­nje za­da­ta­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 2.

Na­rod­na skup­šti­na ra­di na sjed­ni­ca­ma, ko­je mo­gu bi­ti re­dov­ne, po­seb­ne i sve­ča­ne.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je o pi­ta­nji­ma iz svo­je nadle­žno­sti, u skla­du sa Usta­vom i za­ko­nom, po postup­ku utvr­đe­nom ovim po­slov­ni­kom.

Član 3.

Sje­di­šte Na­rod­ne skup­šti­ne je u Ba­njoj Lu­ci.

Na­rod­na skup­šti­na i nje­na rad­na ti­je­la mo­gu dr­ža­ti sjed­ni­ce i van sje­di­šta.

Član 4.

Na­rod­nu skup­šti­nu pred­sta­vlja pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 5.

Na­rod­na skup­šti­na ima pe­čat ko­ji se iz­ra­đu­je u skla­du sa Za­ko­nom.

O ču­va­nju i upo­tre­bi pe­ča­ta sta­ra se ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne.

II - KON­STI­TU­I­SA­NjE NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE[uredi]

1. Sa­zi­va­nje pr­ve sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 6.

Pr­vu sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne sa­zi­va pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne pret­hod­nog sa­zi­va, u ro­ku od 15 da­na od da­na ob­ja­vlji­va­nja iz­vje­šta­ja nad­le­žnog or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne pret­hod­nog sa­zi­va, naj­ka­sni­je 10 da­na od da­na ob­ja­vlji­va­nja iz­vje­šta­ja nad­le­žnog or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra, sa­zi­va pred­stav­ni­ke par­la­men­tar­nih stra­na­ka u funk­ci­ji pripre­me pr­ve sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne no­vog sa­zi­va.

Ako je spri­je­čen pred­sjed­nik, od­no­sno pot­pred­sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne iz pret­hod­nog sa­zi­va da sazo­ve pr­vu sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne, pr­vu sjed­ni­cu će sa­zva­ti naj­sta­ri­ji na­rod­ni po­sla­nik.

Na po­čet­ku pr­ve sjed­ni­ce in­to­ni­ra­ju se him­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Pr­voj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, do iz­bo­ra pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, pred­sje­da­va naj­sta­ri­ji po­sla­nik, ko­me u ra­du po­ma­žu osta­li čla­no­vi rad­nog pred­sjed­ni­štva, a ko­je sa­či­nja­va­ju: predsjedavaju­ći, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne iz pret­hod­nog sa­zi­va i tri naj­mla­đa na­rod­na po­sla­ni­ka iz re­da tri po­li­tič­ke stran­ke, od­no­sno ko­a­li­ci­je ko­je ima­ju naj­ve­ći broj na­rod­nih poslani­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Do iz­bo­ra pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, pred­sje­da­va­ju­ći pr­ve sjed­ni­ce ima sva pra­va i du­žno­sti pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, u po­gle­du sa­zi­va­nja i pred­sje­da­va­nja sjed­ni­ci.

Član 7.

Ras­po­red sje­de­nja na­rod­nih po­sla­ni­ka u sa­li Na­rod­ne skup­šti­ne od­re­đu­je se spo­ra­zu­mom pred­stav­ni­ka par­la­men­tar­nih stra­na­ka na sa­stan­ku, u funk­ci­ji pri­pre­me prve sjed­ni­ce.

Uko­li­ko na ovom sa­stan­ku ni­je mo­gu­će po­sti­ći spo­ra­zum, ras­po­red sje­de­nja se od­re­đu­je na na­čin da pred­stav­ni­ci par­la­men­tar­nih stra­na­ka, sra­zmjer­no bro­ju po­sla­ni­ka, bi­ra­ju ras­po­red sje­de­nja svo­jih po­sla­ni­ka u sa­li Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 8.

Na pr­voj sjed­ni­ci Na­rod­na skup­šti­na:

- bi­ra Ko­mi­si­ju za iz­bor i ime­no­va­nje;
- raz­ma­tra iz­vje­štaj Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje i po­tvr­đu­je man­dat na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma;
- bi­ra pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne;
- do­no­si od­lu­ku o bro­ju pot­pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skupšti­ne;
- bi­ra pot­pred­sjed­ni­ke Na­rod­ne skup­šti­ne u skla­du sa od­lu­kom iz ali­ne­je 4. ovog čla­na;
- mo­že da bi­ra pred­sjed­ni­ka i čla­no­ve stal­nih rad­nih ti­je­la, od­no­sno ko­mi­si­ja i od­bo­ra Na­rod­ne skup­šti­ne;
- mo­že da ime­nu­je ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra i za­mje­ni­ka ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne;
- na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne ili pred­sje­da­va­ju­ćeg pr­ve sjed­ni­ce, ako pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ni­je iza­bran, po­kre­će ini­ci­ja­ti­vu za iz­bor de­le­ga­ta u Dom na­ro­da Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i u Vi­je­će na­ro­da Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Na pr­voj sjed­ni­ci sve­ča­nu za­kle­tvu po­la­žu no­vo­i­za­bra­ni pred­sjed­nik i pot­pred­sjed­ni­ci Re­pu­bli­ke Srpske.

Po­tvr­đi­va­njem man­da­ta po­sla­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne pre­sta­je man­dat po­sla­ni­ci­ma pret­hod­nog sa­zi­va Narod­ne skup­šti­ne. Istog da­na pre­sta­je na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma pret­hod­nog sa­zi­va član­stvo u rad­nim tijeli­ma Na­rod­ne skup­šti­ne, kao i ti­je­li­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma na ko­je ih je ime­no­va­la Na­rod­na skupšti­na, ako je ime­no­va­nje uslo­vlje­no oba­vlja­njem du­žno­sti po­sla­ni­ka.


Ve­ri­fi­ka­ci­ja man­da­ta

Član 9.

Na osno­vu iz­vje­šta­ja Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje, Na­rod­na skup­šti­na po­tvr­đu­je man­dat iza­bra­nih na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Ko­mi­si­ju za iz­bor i ime­no­va­nje sa­či­nja­va­ju pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va, ko­je Na­rod­na skup­šti­na bi­ra jav­nim gla­sa­njem na pr­voj sjed­ni­ci iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Člano­vi Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje bi­ra­ju se na prin­ci­pu sra­zmjer­ne za­stu­plje­no­sti, ko­je uz prethod­ne kon­sul­ta­ci­je pred­la­že pred­sje­da­va­ju­ći sa stra­nač­kih, od­no­sno ko­a­li­ci­o­nih iz­bor­nih li­sta i sa iz­bor­nih li­sta ne­za­vi­snih kan­di­da­ta.

Člano­ve Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje mo­gu da predlo­že i naj­ma­nje 10 na­rod­nih po­sla­ni­ka, u skla­du sa pret­hod­nim sta­vom.

Ko­mi­si­ja za iz­bor i ime­no­va­nje je iza­bra­na ako je za nju gla­sa­la ve­ći­na od ukup­nog bro­ja na­rod­nih posla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 10.

Ko­mi­si­ja za iz­bor i ime­no­va­nje pre­gle­da akt or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra o spro­ve­de­nim iz­bo­ri­ma, utvr­đu­je da li su po­da­ci iz uvje­re­nja o iz­bo­ru sva­kog po­sla­ni­ka isto­vjet­ni sa po­da­ci­ma iz ak­ta i da li su uvje­re­nja iz­da­ta od nad­le­žnih or­ga­na, te o utvr­đe­nom sta­nju pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni izvještaj sa pri­je­dlo­gom za po­tvr­du man­da­ta.

Na­rod­na skup­šti­na raz­ma­tra iz­vje­štaj Ko­mi­si­je za izbor i ime­no­va­nje i od­lu­ču­je o po­tvr­đi­va­nju mandata no­vo­i­za­bra­nih na­rod­nih po­sla­ni­ka jav­nim gla­sa­njem, ve­ći­nom gla­so­va ukup­nog bro­ja na­rod­nih po­sla­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 11.

Na­kon što Na­rod­na skup­šti­na pri­hva­ti iz­vje­štaj Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje o po­tvr­đi­va­nju man­da­ta na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma, pri­stu­pa se da­va­nju sve­ča­ne za­kle­tve.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci, u sto­je­ćem sta­vu, po­na­vlja­ju tekst sve­ča­ne za­kle­tve, ko­ji iz­go­va­ra predsjedavajući Na­rod­ne skup­šti­ne, na­kon če­ga pot­pi­su­ju tekst po­lo­že­ne za­kle­tve.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­ji ni­je bio pri­su­tan na pr­voj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, od­no­sno na­rod­ni poslanik ko­me je na­knad­no po­tvr­đen man­dat, da­je sve­ča­nu za­kle­tvu na pr­voj sjed­ni­ci Na­rod­ne skupštine ko­joj pri­su­stvu­je.


Klu­bo­vi po­sla­ni­ka i po­sla­nič­ke gru­pe

Član 12.

U Na­rod­noj skup­šti­ni obra­zu­ju se po­sla­nič­ki klu­bo­vi.

Klub po­sla­ni­ka se kon­sti­tu­i­še ta­ko što se pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne pod­no­si spi­sak čla­no­va, ko­ji je pot­pi­sao sva­ki član klu­ba po­sla­ni­ka. Na spi­sku se po­seb­no na­zna­ča­va­ju pred­sjed­nik klu­ba posla­ni­ka i nje­gov za­mje­nik.

Klub po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni mo­gu osno­va­ti na­rod­ni po­sla­ni­ci iza­bra­ni sa jed­ne iz­bor­ne liste, ako bro­je če­ti­ri i vi­še čla­no­va.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci iza­bra­ni sa dvi­je ili vi­še iz­bor­nih li­sta, od ko­jih sva­ka li­sta po­je­di­nač­no ima ma­nje od če­ti­ri na­rod­na po­sla­ni­ka, mo­gu udru­ži­va­njem obra­zo­va­ti klub po­sla­ni­ka od naj­ma­nje če­ti­ri člana.

Ako po­li­tič­ka par­ti­ja ili iz­bor­na li­sta sa ko­je je po­sla­nik iza­bran u Na­rod­nu skup­šti­nu ima klub po­sla­ni­ka, po­sla­nik, dok je član te po­li­tič­ke par­ti­je ili ko­a­li­ci­je, ne mo­že bi­ti član dru­gog kluba po­sla­ni­ka.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, iste par­ti­je, ko­ji ne­ma­ju pro­pi­sa­ni mi­ni­mal­ni broj po­treb­nih čla­no­va, a ne že­le da se sa dru­gim udru­žu­ju u klub po­sla­ni­ka, či­ne po­sla­nič­ku gru­pu.

Na­rod­ni po­sla­nik mo­že bi­ti član sa­mo jed­nog klu­ba po­sla­ni­ka.

Uko­li­ko na­rod­ni po­sla­nik na­pu­sti klub po­sla­ni­ka ili po­sla­nič­ku gru­pu ili pri­stu­pi dru­gom poslaničkom klu­bu ili gru­pi, du­žan je da u ro­ku od tri da­na o to­me pi­sa­nim pu­tem oba­vi­je­sti predsjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne i pred­sjed­ni­ka klu­ba, od­no­sno gru­pe ko­je na­pu­šta i ko­ji­ma pri­stu­pa.

Klub po­sla­ni­ka uče­stvu­je u ra­du Na­rod­ne skup­šti­ne na na­čin utvr­đen ovim po­slov­ni­kom.

Član 13.

Klub po­sla­ni­ka pred­sta­vlja pred­sjed­nik klu­ba po­sla­ni­ka ili nje­gov za­mje­nik. Ako po­sla­nič­ki klub ima vi­še od 20 po­sla­ni­ka, pred­sjed­nik po­sla­nič­kog klu­ba mo­že ima­ti dva za­mje­ni­ka.

Ako klub po­sla­ni­ka pred­sta­vlja za­mje­nik pred­sjed­ni­ka, od­no­sno ovla­šće­ni pred­stav­nik, on pre­u­zi­ma ovla­šće­nje pred­sjed­ni­ka klu­ba.

Član 14.

Po­sla­nič­ku gru­pu pred­sta­vlja od­re­đe­ni na­rod­ni po­sla­nik.

Po­sla­nič­ka gru­pa uče­stvu­je u ra­du Na­rod­ne skup­šti­ne, u skla­du sa ovim po­slov­ni­kom.

2. Iz­bor pred­sjed­ni­ka i potpredsjednikā, ime­no­va­nje ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra i za­mje­ni­ka ge­ne­ral­nog sekre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

a) Iz­bor pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 15.

Sva­ki po­sla­nik mo­že pred­lo­ži­ti kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na­rod­ni po­sla­nik mo­že da uče­stvu­je u pred­la­ga­nju sa­mo jed­nog kan­di­da­ta.

Pri­je­dlog sa­dr­ži: ime i pre­zi­me kan­di­da­ta, bi­o­gra­fi­ju, stra­nač­ku pri­pad­nost, pot­pi­se na­rod­nih posla­ni­ka ko­ji po­dr­ža­va­ju kan­di­da­tu­ru, ime na­rod­nog po­sla­ni­ka izvje­sti­o­ca, obra­zlo­že­nje i saglasnost kan­di­da­ta.

Član 16.

Pred­sje­da­va­ju­ći do­sta­vlja na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma sve pri­mlje­ne pi­sa­ne pri­je­dlo­ge kan­di­da­ta za predsjedni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

U ime pred­la­ga­ča, na­rod­ni po­sla­nik iz­vje­sti­lac ima pra­vo da obra­zlo­ži pri­je­dlog.

O pri­je­dlo­gu kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne otva­ra se ras­pra­va.

Na­kon ras­pra­ve pred­sje­da­va­ju­ći utvr­đu­je li­stu kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, i to po azbuč­nom re­du pre­zi­me­na.

Član 17.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne bi­ra se jav­nim gla­sa­njem, ako Na­rod­na skup­šti­na dru­ga­či­je ne od­lu­či.

Na­rod­ni po­sla­nik mo­že gla­sa­ti sa­mo za jed­nog kan­di­da­ta.

Taj­no gla­sa­nje za iz­bor pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne vr­ši se pre­ma od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka o dono­še­nju od­lu­ka Na­rod­ne skup­šti­ne taj­nim gla­sa­njem.

Kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne ne mo­že da ru­ko­vo­di gla­sa­njem, ni­ti da po­ma­že u rukovođenju.

Član 18.

Za pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne iza­bran je na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je do­bio ve­ći­nu od ukup­nog broja gla­so­va na­rod­nih po­sla­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Ako su pred­lo­že­na dva kan­di­da­ta, a ni­je­dan ni­je do­bio po­treb­nu ve­ći­nu, po­stu­pak iz­bo­ra se po­na­vlja.

Ako je pred­lo­že­no vi­še od dva kan­di­da­ta, a ni­je­dan ni­je do­bio po­treb­nu ve­ći­nu, po­no­vi­će se gla­sa­nje o dva kan­di­da­ta ko­ji su do­bi­li naj­ve­ći broj gla­so­va.

Ako ni u dru­gom kru­gu pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ni­je iza­bran, po­na­vlja se po­stu­pak iz­bo­ra.

b) Iz­bor potpredsjednikā Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 19.

Na­rod­na skup­šti­na bi­ra dva do če­ti­ri pot­pred­sjed­ni­ka.

Je­dan pot­pred­sjed­nik bi­ra se iz re­da naj­broj­ni­je opo­zi­ci­o­ne stran­ke u Na­rod­noj skup­šti­ni, pri če­mu od­lu­ču­ju­ći kri­te­ri­jum pri­li­kom nje­go­vog iz­bo­ra ni­je pri­pad­nost kon­sti­tu­tiv­nom na­ro­du, ako je ona zado­vo­lje­na iz­bo­rom pred­sjed­ni­ka i osta­lih potpredsjednikā.

Na­rod­na skup­šti­na utvr­đu­je broj potpredsjednikā na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pri­je­dlog i iz­bor potpredsjednikā Na­rod­ne skup­šti­ne vr­ši se pre­ma od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na iz­bor pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

v) Ime­no­va­nje ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra i za­mje­ni­ka ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 20.

Na­rod­na skup­šti­na ime­nu­je ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne i nje­go­vog za­mje­ni­ka na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pri­je­dlog sa­dr­ži: ime i pre­zi­me kan­di­da­ta, bi­o­gra­fi­ju, obra­zlo­že­nje i sa­gla­snost kan­di­da­ta, u pismenom obli­ku.

3. Iz­bor pred­sjed­ni­ka i čla­no­va stal­nih rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 21.

Rad­no ti­je­lo ima pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i od­re­đe­ni broj čla­no­va.

Uku­pan sa­stav svih rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne, kao i sa­stav ime­no­va­nih pred­sjed­ni­ka ovih tijela, utvr­đu­je se sra­zmjer­no za­stu­plje­no­sti po­sla­nič­kog klu­ba, od­no­sno po­sla­nič­ke gru­pe u Narodnoj skup­šti­ni.

Ras­po­red za­stu­plje­no­sti sva­kog po­sla­nič­kog klu­ba, od­no­sno po­sla­nič­ke gru­pe u rad­nim ti­je­li­ma Narodne skup­šti­ne utvr­đu­je Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne.

Klu­bo­vi po­sla­ni­ka, od­no­sno po­sla­nič­ke gru­pe pred­la­žu čla­no­ve rad­nih ti­je­la iz svog sa­sta­va, u skladu sa raspo­re­dom ko­ji utvr­di Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne, vo­de­ći ra­ču­na da sva­ki na­rod­ni poslanik u pra­vi­lu je član naj­ma­nje jed­nog rad­nog ti­je­la.

Ako po­je­di­ni klu­bo­vi po­sla­ni­ka, od­no­sno po­sla­nič­ke gru­pe ne pred­lo­že kan­di­da­te za iz­bor čla­no­va rad­nih tije­la do po­treb­nog bro­ja, čla­no­ve rad­nog ti­je­la će pred­lo­ži­ti Ko­mi­si­ja za iz­bor i imenovanje, vo­de­ći ra­ču­na da sva­ki na­rod­ni po­sla­nik u pra­vi­lu je član naj­ma­nje jed­nog rad­nog ti­je­la.

Za čla­no­ve po­je­di­nih rad­nih ti­je­la mo­gu se, ka­da je to od­re­đe­no ovim po­slov­ni­kom ili od­lu­kom o obra­zo­va­nju rad­nih ti­je­la, bi­ra­ti spolj­ni čla­no­vi, s tim da je nji­hov broj ma­nji od tre­ći­ne ukup­nog bro­ja čla­no­va rad­nog ti­je­la.

Član 22.

Na­rod­na skup­šti­na bi­ra pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i čla­no­ve rad­nih ti­je­la, na pri­je­dlog Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje jav­nim gla­sa­njem, uko­li­ko Na­rod­na skup­šti­na dru­ga­či­je ne od­lu­či.

Pri­je­dlog iz sta­va 1. ovog čla­na sa­dr­ži kan­di­da­te za pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i onoliko kan­di­da­ta ko­li­ko se čla­no­va rad­nog ti­je­la bi­ra.

Pri­li­kom gla­sa­nja o pri­je­dlo­gu, gla­sa se o pri­je­dlo­gu u cje­li­ni.

Rad­no ti­je­lo je iza­bra­no, ako je za nje­ga gla­sa­la ve­ći­na od ukup­nog bro­ja na­rod­nih po­sla­ni­ka u Narod­noj skup­šti­ni.

Ako rad­no ti­je­lo u Na­rod­noj skup­šti­ni ne bu­de iza­bra­no, po­stu­pak se po­na­vlja.

Na­knad­ni iz­bor po­je­di­nog čla­na rad­nog ti­je­la vr­ši se na osno­vu pri­je­dlo­ga Ko­mi­si­je za iz­bor i imeno­va­nje.

III - UNU­TRA­ŠNjA OR­GA­NI­ZA­CI­JA NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE[uredi]

1. Pred­sjed­nik, pot­pred­sjed­ni­ci, ge­ne­ral­ni se­kre­tar i za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

a) Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 23.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne:

- pred­sta­vlja Na­rod­nu skup­šti­nu;
- pred­la­že go­di­šnji pro­gram ra­da Na­rod­ne skup­šti­ne;
- sa­zi­va sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne i pred­sje­da­va sjed­ni­ca­ma;
- pred­la­že dnev­ni red sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne;
- sta­ra se o pri­mje­ni Po­slov­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne;
- uskla­đu­je rad rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne;
- upu­ću­je na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma i rad­nim ti­je­li­ma na­cr­te i pri­je­dlo­ge za­ko­na, dru­ge ak­te i materijale na razma­tra­nje, po­kre­će ini­ci­ja­ti­vu za raz­ma­tra­nje po­je­di­nih pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Narodne skup­šti­ne, a mo­že po­kre­nu­ti ini­ci­ja­ti­vu za raz­ma­tra­nje od­re­đe­nih pi­ta­nja i u rad­nim ti­je­li­ma Na­rod­ne skup­šti­ne;
- pot­pi­su­je za­ko­ne i dru­ge ak­te ko­je do­no­si Na­rod­na skup­šti­na;
- za­ko­ne ili dru­ge pro­pi­se ili ak­te ko­je iz­gla­sa Na­rod­na skup­šti­na, do­sta­vlja Vi­je­ću na­ro­da;
- upu­ću­je do­ne­se­ne za­ko­ne pred­sjed­ni­ku Re­pu­bli­ke, ra­di pro­gla­še­nja;
- pred­la­že pred­stav­ni­ke Na­rod­ne skup­šti­ne, iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka, u Za­jed­nič­ku ko­mi­si­ju;
- sta­ra se o ostva­ri­va­nju na­če­la jav­no­sti u ra­du Na­rod­ne skup­šti­ne i o ostva­ri­va­nju pra­va na­rod­nih po­sla­ni­ka u oba­vlja­nju po­sla­nič­ke funk­ci­je;
- do­no­si akt o kri­te­ri­ju­mi­ma za utvr­đi­va­nje ko­ji se ma­te­ri­ja­li i po­da­ci sma­tra­ju po­vjer­lji­vim, odnosno dr­žav­nom taj­nom i utvr­đu­je na­čin ru­ko­va­nja tim ma­te­ri­ja­li­ma;
- pri­ma sve­ča­ne za­kle­tve funk­ci­o­ne­ra ko­ji, u skla­du sa Usta­vom, za­ko­nom i ovim po­slov­ni­kom sve­ča­nu za­kle­tvu da­ju pred Na­rod­nom skup­šti­nom;
- pri­hva­ta po­kro­vi­telj­stvo u svoj­stvu pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne;
- od­re­đu­je pred­stav­ni­ke Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ji će pri­su­stvo­va­ti do­ga­đa­ji­ma i ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma na koje je po­zvan pred­sjed­nik ili Na­rod­na skup­šti­na;
- raz­vi­ja me­đu­na­rod­nu i me­đu­par­la­men­tar­nu sa­rad­nju Na­rod­ne skup­šti­ne;
- pred­la­že de­le­ga­ci­ju Na­rod­ne skup­šti­ne u do­ma­ćim i stra­nim par­la­men­tar­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, organizaci­ja­ma i ti­je­li­ma;
- odo­bra­va, vo­de­ći ra­ču­na o ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma, pu­to­va­nja po­sla­ni­ka iz­van Re­pu­bli­ke Srp­ske, ako su po­zva­ni u svoj­stvu po­sla­ni­ka;
- vr­ši dru­ge po­slo­ve pred­vi­đe­ne Usta­vom, po­seb­nim pro­pi­si­ma i ovim po­slov­ni­kom.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne oba­vlja po­vje­re­ne du­žno­sti do po­čet­ka pr­ve sjed­ni­ce no­vo­i­za­bra­nog sazi­va Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 24.

Pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne pre­sta­je funk­ci­ja pri­je is­te­ka vre­me­na na ko­je je iza­bran razrješenjem, ostav­kom ili pre­stan­kom man­da­ta na­rod­nog po­sla­ni­ka.

U slu­ča­ju pod­no­še­nja ostav­ke, pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne pre­sta­je funk­ci­ja da­nom odr­ža­va­nja sjedni­ce na ko­joj je pod­nio ostav­ku, od­no­sno na pr­voj na­red­noj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, ako je ostav­ku pod­nio u vre­me­nu iz­me­đu dvi­je sjed­ni­ce.

O pod­ne­se­noj ostav­ci ne otva­ra se ras­pra­va, ni­ti se od­lu­ču­je, već se pre­sta­nak funk­ci­je predsjednika po ovom osno­vu sa­mo kon­sta­tu­je.

Član 25.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že raz­ri­je­ši­ti du­žno­sti pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne pri­je is­te­ka vre­me­na na ko­je je iza­bran, uko­li­ko mu Na­rod­na skup­šti­na iz­gla­sa ne­po­vje­re­nje ili uko­li­ko po­vje­re­nu du­žnost ne oba­vlja u skla­du sa Usta­vom, za­ko­nom i ovim po­slov­ni­kom pre­ma po­stup­ku pred­vi­đe­nim za iz­bor predsjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pri­je­dlog za ra­zr­je­še­nje iz sta­va 1. ovog čla­na mo­ra bi­ti obra­zlo­žen.

Član 26.

U slu­ča­ju pre­stan­ka funk­ci­je pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne pri­je is­te­ka vre­me­na na ko­je je izabran, Na­rod­na skup­šti­na će na is­toj, a naj­ka­sni­je na na­red­noj sjed­ni­ci, za­po­če­ti po­stu­pak izbora pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, u skla­du sa od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka.

Ako je pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne pre­stao man­dat pri­je is­te­ka vre­me­na na ko­je je iza­bran, dužnost pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, do iz­bo­ra no­vog pred­sjed­ni­ka, vr­ši je­dan od potpredsjednika bi­ran iz re­da po­sla­ni­ka par­la­men­tar­ne ve­ći­ne u Na­rod­noj skup­šti­ni, a uko­li­ko ni­je mo­gu­će, naj­sta­ri­ji pot­pred­sjed­nik.

b) Pot­pred­sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 27.

Pot­pred­sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne po­ma­žu pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne u oba­vlja­nju po­slo­va iz njegove nad­le­žno­sti.

Pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, u slu­ča­ju pri­vre­me­ne spri­je­če­no­sti, za­mje­nju­je je­dan od potpredsjedni­ka, ko­ga on od­re­di, o če­mu oba­vje­šta­va pot­pred­sjed­ni­ke i ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne. Uko­li­ko pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ni­je od­re­dio pot­pred­sjed­ni­ka ko­ji će ga zamjenjivati, a na­stu­pi­la je pri­vre­me­na spri­je­če­nost, pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne za­mje­nju­je potpred­sjed­nik, bi­ran iz re­da po­sla­ni­ka par­la­men­tar­ne ve­ći­ne u Na­rod­noj skup­šti­ni, a uko­li­ko ni­je mo­gu­će, naj­sta­ri­ji pot­pred­sjed­nik.

Na­rod­nu skup­šti­nu mo­že da pred­sta­vlja i pot­pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, ko­jeg pret­hod­no ovla­sti pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pot­pred­sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne oba­vlja­ju po­vje­re­ne du­žno­sti do po­čet­ka pr­ve sjed­ni­ce novoizabranog sa­zi­va Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 28.

Pot­pred­sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu pod­ni­je­ti ostav­ku ili bi­ti raz­ri­je­še­ni funk­ci­je, po postupku i na na­čin pred­vi­đen za pre­sta­nak funk­ci­je pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

U slu­ča­ju pre­stan­ka funk­ci­je pot­pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne pri­je is­te­ka vre­me­na na ko­je je izabran, izbor pot­pred­sjed­ni­ka vr­ši se po po­stup­ku i na na­čin pred­vi­đen za iz­bor pred­sjed­ni­ka Narod­ne skup­šti­ne.

v) Ge­ne­ral­ni se­kre­tar i za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 29.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne po­ma­že pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne u pri­pre­ma­nju i organizova­nju sjed­ni­ca Na­rod­ne skup­šti­ne i ra­di dru­ge po­slo­ve ko­je mu po­vje­re Na­rod­na skup­šti­na i pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne ru­ko­vo­di Slu­žbom Na­rod­ne skup­šti­ne.

U po­gle­du pra­va, du­žno­sti i od­go­vor­no­sti rad­ni­ka iz ra­da i na osno­vu ra­da u Slu­žbi Na­rod­ne skupštine ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne ima pra­vo i du­žno­sti funk­ci­o­ne­ra ko­ji ru­ko­vo­di samostal­nim or­ga­nom dr­žav­ne upra­ve.

Na za­htjev pred­sjed­ni­štva Na­rod­ne skup­šti­ne i Na­rod­ne skup­šti­ne, ge­ne­ral­ni se­kre­tar iz­vje­šta­va Narod­nu skup­šti­nu i pred­sjed­ni­štvo o ra­du nje­ne Slu­žbe.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne je na­red­bo­da­vac za fi­nan­sij­sko i ma­te­ri­jal­no po­slo­va­nje Narodne skup­šti­ne i Slu­žbe Na­rod­ne skup­šti­ne.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne za svoj rad i rad Slu­žbe Na­rod­ne skup­šti­ne od­go­vo­ran je Narodnoj skup­šti­ni i pred­sjed­ni­štvu Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 30.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne ima za­mje­ni­ka, ko­ji mu po­ma­že u ra­du.

Za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra za­mje­nju­je ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra u vri­je­me nje­go­ve od­sut­no­sti ili sprije­če­no­sti i ra­di dru­ge po­slo­ve ko­je mu po­vje­ri ge­ne­ral­ni se­kre­tar.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar mo­že ima­ti jed­nog ili vi­še po­moć­ni­ka.

Član 31.

Ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru Na­rod­ne skup­šti­ne pre­sta­je funk­ci­ja pri­je is­te­ka vre­me­na na ko­ju je ime­no­van ostav­kom i ra­zr­je­še­njem.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar, od­no­sno za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra, mo­že bi­ti raz­ri­je­šen pri­je is­te­ka vremena na ko­je je ime­no­van:

- ako se ne pri­dr­ža­va pro­pi­sa i op­štih aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne ili ne iz­vr­ša­va za­ključ­ke Na­rod­ne skup­šti­ne ili se po­na­ša u su­prot­no­sti sa nji­ma;
- ako svo­jim ra­dom pro­u­zro­ku­je šte­tu ili za­ne­ma­ru­je i ne­u­red­no oba­vlja svo­je du­žno­sti.

Do ime­no­va­nja no­vog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne, du­žnost ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra vr­ši zamjenik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra.

2. Pred­sjed­ni­štvo i Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 32.

Pred­sjed­nik i pot­pred­sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne či­ne Pred­sjed­ni­štvo Na­rod­ne skup­šti­ne. Sjed­ni­ca­ma Pred­sjed­ni­štva pri­su­stvu­je i ge­ne­ral­ni se­kre­tar.

Član 33.

Pred­sjed­ni­štvo Na­rod­ne skup­šti­ne:

- ras­pra­vlja o pi­ta­nji­ma ve­za­nim za rad Na­rod­ne skup­šti­ne,
- po­kre­će ini­ci­ja­ti­vu za sta­vlja­nje od­re­đe­nih pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne na dnev­ni red sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne,
- uskla­đu­je rad rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne,
- bri­ne se o sa­rad­nji Na­rod­ne skup­šti­ne sa Vla­dom i Vi­je­ćem na­ro­da, par­la­men­tar­noj sa­rad­nji u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i van Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, sa­rad­nji sa dru­gim or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma u Re­pu­bli­ci Srp­skoj i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni,
- da­je sa­gla­snost na Pra­vil­nik o ra­du, si­ste­ma­ti­za­ci­ji i or­ga­ni­za­ci­ji Slu­žbe Na­rod­ne skup­šti­ne,
- pra­ti sprovo­đe­nje za­klju­ča­ka Na­rod­ne skup­šti­ne,
- sta­ra se o pra­vo­vre­me­nim od­go­vo­ri­ma na po­sla­nič­ka pi­ta­nja,
- oba­vlja i dru­ge po­slo­ve od­re­đe­ne ovim po­slov­ni­kom.

O ra­du Pred­sjed­ni­štva Na­rod­ne skup­šti­ne vo­di se za­pi­snik.

Član 34.

Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne ima ko­or­di­ni­ra­ju­ću funk­ci­ju, a u slu­ča­je­vi­ma od­re­đe­nim ovim poslovnikom do­no­si od­lu­ku.

Člano­vi Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne su: pred­sjed­nik i pot­pred­sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, predsjedni­ci klu­bo­va po­sla­ni­ka i pred­stav­ni­ci po­sla­nič­kih gru­pa.

Na sjed­ni­ci Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne uče­stvu­je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne, a po pozivu pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne sjed­ni­ci mo­gu pri­su­stvo­va­ti pred­stav­ni­ci Vla­de Re­pu­bli­ke Srpske, pred­sjed­ni­ci rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne, za­po­sle­ni rad­ni­ci struč­ne slu­žbe Na­rod­ne skup­šti­ne i dru­gi uče­sni­ci.

Sjed­ni­ce Ko­le­gi­ju­ma su jav­ne.

Sjed­ni­ce Ko­le­gi­ju­ma, pri­je sa­zi­va­nja, a po po­tre­bi i pri­je odr­ža­va­nja sva­ke sjed­ni­ce Na­rod­ne skupštine, sa­zi­va i vo­di pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Obra­zlo­že­nu ini­ci­ja­ti­vu za sa­ziv sjed­ni­ce Ko­le­gi­ju­ma mo­že pod­ni­je­ti sva­ki član Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na za­htjev klu­ba po­sla­ni­ka, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne sa­zi­va sjed­ni­cu Ko­le­gi­ju­ma, naj­ka­sni­je u ro­ku od se­dam da­na od da­na pod­no­še­nja za­htje­va.

Ko­le­gi­jum utvr­đu­je:

- usa­gla­še­ni pri­je­dlog dnev­nog re­da, da­tum i vri­je­me tra­ja­nja za­sje­da­nja Na­rod­ne skup­šti­ne,
- ori­jen­ta­ci­o­ni ras­po­red ra­da Na­rod­ne skup­šti­ne za pe­ri­od od naj­ma­nje dva mje­se­ca, ko­ji sa­dr­ži da­ne u ko­ji­ma su pla­ni­ra­ne sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne i da­ne kad je pla­ni­ra­no za­sje­da­nje rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne,
- pri­je­dlog bro­ja mje­sta u rad­nim ti­je­li­ma, sa pri­je­dlo­gom pred­sjed­ni­ka rad­nih ti­je­la, ko­ja pripada­ju po­je­di­nim po­sla­nič­kim klu­bo­vi­ma, po­sla­nič­kim gru­pa­ma i po­sla­ni­ci­ma ko­ji ni­su u sa­sta­vu po­sla­nič­kih klu­bo­va i po­sla­nič­kih gru­pa u Na­rod­noj skup­šti­ni,
- ori­jen­ta­ci­o­ni ras­po­red stal­nih ter­mi­na za­sje­da­nja stal­nih rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne,
- pri­su­stvo na­ja­vlje­nih go­sti­ju na skup­štin­skom za­sje­da­nju i od­lu­ču­je o nji­ho­vom uče­šću u ra­du istog.

Ko­le­gi­jum od­lu­ču­je o pri­je­dlo­gu pred­la­ga­ča za­ko­na da se oba­vi pret­hod­na ras­pra­va za­ko­na.

Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne raz­ma­tra pi­ta­nja i ini­ci­ja­ti­ve po­sla­ni­ka ko­ji se od­no­se na rad Na­rod­ne skup­šti­ne. O sta­vo­vi­ma Ko­le­gi­ju­ma ko­ji se od­no­se na pi­ta­nja i ini­ci­ja­ti­ve pred­sjed­nik Na­rod­ne skupšti­ne oba­vje­šta­va po­sla­ni­ke.

Sjed­ni­ca Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne je pu­no­va­žna ako joj pri­su­stvu­ju pred­sjed­ni­ci klu­bo­va poslani­ka či­ji čla­no­vi pred­sta­vlja­ju vi­še od po­lo­vi­ne svih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Ako sjed­ni­ca Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne i po dru­gom sa­zi­va­nju ni­je pu­no­va­žna, a ra­di se o hit­nim pred­me­ti­ma, od­lu­ke iz nad­le­žno­sti Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne do­no­si pred­sjed­nik Na­rod­ne skupštine.

U slu­ča­je­vi­ma ka­da Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne odlu­ču­je, od­lu­ka je do­ne­se­na ako pri­je­dlog pri­hva­te pred­sjed­ni­ci po­sla­nič­kih klu­bo­va, či­ji čla­no­vi pred­sta­vlja­ju vi­še od po­lo­vi­ne svih po­sla­ni­ka u Narod­noj skup­šti­ni.

Ve­ćin­sku vo­lju Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne po­tvr­đu­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

3. Rad­na ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

A. Op­šte od­red­be[uredi]

Član 35.

Za raz­ma­tra­nje pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne, pred­la­ga­nje aka­ta i vr­še­nje dru­gih po­slo­va iz nadle­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne obra­zu­ju se ko­mi­si­je, od­bo­ri i sa­vje­ti kao stal­na rad­na ti­je­la Narodne skup­šti­ne (u da­ljem tek­stu: rad­no ti­je­lo).

Na­rod­na skup­šti­na mo­že, po­seb­nom od­lu­kom, obra­zo­va­ti i dru­ga stal­na i pri­vre­me­na rad­na ti­je­la.

Od­lu­kom o osni­va­nju dru­gih rad­nih ti­je­la ure­đu­ju se nji­hov na­ziv, sa­stav, nad­le­žnost, na­čin ra­da i dru­ga pi­ta­nja zna­čaj­na za funk­ci­o­ni­sa­nje tog rad­nog ti­je­la.

Član 36.

Pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la or­ga­ni­zu­je rad rad­nog ti­je­la.

Pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne uskla­đu­je rad rad­nog ti­je­la sa ra­dom Na­rod­ne skup­šti­ne i dru­gih rad­nih ti­je­la, pred­la­že dnev­ni red i pred­sje­da­va sjed­ni­ca­ma rad­nog ti­je­la, po­kre­će inicija­ti­vu za raz­ma­tra­nje po­je­di­nih pi­ta­nja iz dje­lo­kru­ga rad­nog ti­je­la, sta­ra se o oba­vje­šta­va­nju rad­nog ti­je­la i po­sla­ni­ka o pro­ble­mi­ma iz dje­lo­kru­ga rad­nog ti­je­la, sa­ra­đu­je sa pred­sjed­ni­ci­ma drugih rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne, funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji ru­ko­vo­de mi­ni­star­stvi­ma i po­seb­nim organi­za­ci­ja­ma, sta­ra se o spro­vo­đe­nju za­klju­ča­ka rad­nih ti­je­la i ra­di dru­ge po­slo­ve od­re­đe­ne ovim po­slov­ni­kom.

Za­mje­nik pred­sjed­ni­ka rad­nog ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne u slu­ča­ju spri­je­če­no­sti ili od­sut­no­sti predsjed­ni­ka ima nje­go­va pra­va, oba­ve­ze i od­go­vor­no­sti od­re­đe­ne ovim po­slov­ni­kom.

Član 37.

Rad­no ti­je­lo ra­di u sjed­ni­ca­ma.

Rad­no ti­je­lo mo­že u skla­du sa ovim po­slov­ni­kom do­ni­je­ti po­slov­nik o svom ra­du.

Sjed­ni­ce rad­nih ti­je­la odr­ža­va­ju se u sje­di­štu Na­rod­ne skup­šti­ne, a po po­tre­bi, mo­gu se odr­ža­va­ti i van sje­di­šta.

Sjed­ni­ce rad­nih ti­je­la, u pra­vi­lu, odr­ža­va­ju se po­ne­djelj­kom.

Sjed­ni­ce rad­nih ti­je­la sa­zi­va pred­sjed­nik rad­nog tije­la na svo­ju ini­ci­ja­ti­vu. Pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la du­žan je da sa­zo­ve sjed­ni­cu rad­nog ti­je­la i ako to za­tra­ži pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ili ako pred­lo­ži ve­ći­na čla­no­va rad­nog ti­je­la, uz na­vo­đe­nje pi­ta­nja ko­ja tre­ba da se raz­mo­tre na sjed­ni­ci.

Član 38.

Rad­no ti­je­lo mo­že do­ni­je­ti go­di­šnji pro­gram ra­da, o če­mu oba­vje­šta­va pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Go­di­šnji pro­gram ra­da do­no­si se na po­čet­ku go­di­ne, na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka rad­nog ti­je­la.

Go­di­šnji pro­gram ra­da sa­dr­ži oba­ve­zno ope­ra­tiv­ni dio pro­gra­ma, ve­zan uz po­je­di­nač­na za­sje­da­nja, i temat­ski dio. Te­mat­ski dio sa­dr­ži vi­še te­mat­skih ras­pra­va u rad­nom ti­je­lu, u to­ku go­di­ne, iz oblasti ra­da rad­nog ti­je­la, po ocje­ni ak­tu­el­no­sti te­ma ili u ve­zi sa go­di­šnjim pro­gra­mom ra­da Narodne skup­šti­ne.

Rad­no ti­je­lo mo­že da­va­ti prijed­lo­ge za go­di­šnji pro­gram ra­da Na­rod­ne skup­šti­ne, naj­ka­sni­je do 1. decem­bra te­ku­će go­di­ne, za go­di­šnji pro­gram ra­da za na­red­nu go­di­nu.

Član 39.

Po­ziv za sjed­ni­cu rad­nog ti­je­la, s pri­je­dlo­gom dnev­nog re­da, upu­ću­je se čla­no­vi­ma rad­nog ti­je­la tri da­na prije da­na odr­ža­va­nja sjed­ni­ce.

Pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la mo­že, ka­da za to po­sto­je oprav­da­ni raz­lo­zi, sa­zva­ti sjed­ni­cu rad­nog tijela u ro­ku kra­ćem od tri da­na, a dnev­ni red za tu sjed­ni­cu mo­že predlo­ži­ti i na sa­moj sjed­ni­ci.

Ako su pred­sjed­nik i za­mje­nik pred­sjed­ni­ka rad­nog tije­la od­sut­ni ili spri­je­če­ni da bu­du na sjednici, sjed­ni­ci pred­sje­da­va član ko­ga od­re­di pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la.

Ako pred­sjed­nik ne sa­zo­ve sjed­ni­cu rad­nog ti­je­la ka­da je to du­žan da ura­di, sjed­ni­cu mo­že sa­zva­ti pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 40.

Rad­no ti­je­lo mo­že za­u­zi­ma­ti sta­vo­ve o pi­ta­nji­ma iz svo­je nad­le­žno­sti, ako sjed­ni­ci pri­su­stvu­je većina čla­no­va, a sta­vo­ve za­u­zi­ma ve­ći­nom gla­so­va pri­sut­nih čla­no­va.

U slu­ča­je­vi­ma ka­da je rad­no ti­je­lo ovla­šće­no da do­no­si ak­te i amand­ma­ne na ak­te, do­no­si ih ve­ći­nom gla­so­va svih čla­no­va rad­nog ti­je­la.

Član 41.

Rad­no ti­je­lo ima pra­vo pred­la­ga­nja i usva­ja­nja amand­ma­na na ak­te pred­lo­že­ne za raz­ma­tra­nje u Na­rod­noj skup­šti­ni, uko­li­ko je rad­no ti­je­lo ovlašće­no da raz­ma­tra akt po ovom po­slov­ni­ku.

Rad­no ti­je­lo mo­že usvo­ji­ti amand­man, sa­mo uz sa­gla­snost pred­la­ga­ča, na akt pred­lo­žen za raz­ma­tra­nje u Na­rod­noj skup­šti­ni. Ta­kav amand­man po­sta­je sa­stav­ni dio pred­lo­že­nog ak­ta, o če­mu je rad­no ti­je­lo du­žno iz­vi­je­sti­ti Na­rod­nu skup­šti­nu u svom iz­vje­šta­ju o raz­ma­tra­nju pred­lo­že­nog ak­ta.

Uko­li­ko rad­no ti­je­lo pred­lo­ži amand­man na akt predlo­žen za raz­ma­tra­nje u Na­rod­noj skup­šti­ni, o tom amand­ma­nu se u re­dov­noj pro­ce­du­ri iz­ja­šnja­va Na­rod­na skup­šti­na.

Član 42.

Rad­no ti­je­lo du­žno je, ka­da je to od­re­đe­no ovim po­slov­ni­kom, na za­htjev Na­rod­ne skup­šti­ne i predsjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, raz­mo­tri­ti sva­ko pi­ta­nje iz svog dje­lo­kru­ga i o to­me Na­rod­noj skupšti­ni pod­ni­je­ti iz­vje­štaj, a pi­ta­nja iz svog dje­lo­kru­ga mo­že raz­mo­tri­ti i na osno­vu sop­stve­ne ini­ci­ja­ti­ve i o to­me, pre­ma po­tre­bi, pod­ni­je­ti iz­vje­štaj Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 43.

Rad­na ti­je­la sa­ra­đu­ju me­đu­sob­no o pi­ta­nji­ma ko­ja su od za­jed­nič­kog in­te­re­sa i mo­gu da odr­ža­va­ju zajed­nič­ke sjed­ni­ce.

O pi­ta­nji­ma iz svog dje­lo­kru­ga rad­no ti­je­lo sa­ra­đu­je i sa od­go­va­ra­ju­ćim rad­nim ti­je­li­ma dru­gih parla­me­na­ta u okvi­ru Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, kao i par­la­me­na­ta po­kra­ji­na, re­gi­ja, dr­ža­va re­gi­o­na i dru­gih dr­ža­va.

Član 44.

Pred­stav­nik Vla­de, od­no­sno pred­stav­nik dru­gog pod­no­si­o­ca pri­je­dlo­ga oba­ve­zno se po­zi­va da prisustvu­je sjed­ni­ci na ko­joj se raz­ma­tra nje­gov pri­je­dlog. Uko­li­ko je pred­stav­nik pod­no­si­o­ca prijedlo­ga oprav­da­no od­su­tan sa sjed­ni­ce rad­nog ti­je­la, rad­no ti­je­lo mo­že da od­lu­či da sjed­ni­cu nasta­vi u dru­gom ter­mi­nu sa pri­sut­nim pred­stav­ni­kom pod­no­si­o­ca pri­je­dlo­ga ili da ski­ne pri­je­dlog sa dnev­nog re­da rad­nog ti­je­la i Na­rod­ne skup­šti­ne.

Sjed­ni­ci ima pra­vo da pri­su­stvu­je pred­stav­nik mi­ni­star­stva i po­seb­nih or­ga­na, od­no­sno or­ga­ni­za­ci­ja i za­jed­ni­ca ko­ji ima­ju jav­na ovla­šće­nja, ka­da se na sjed­ni­ci razma­tra pi­ta­nje iz dje­lo­kru­ga tog ministar­stva, or­ga­na, od­no­sno or­ga­ni­za­ci­je.

U ra­du rad­nog ti­je­la mo­gu uče­stvo­va­ti i struč­ni rad­ni­ci or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja iz sta­va 1. ovog člana, ra­di da­va­nja struč­nih obra­zlo­že­nja i ob­ja­šnje­nja.

U ra­du rad­nog ti­je­la mo­gu uče­stvo­va­ti i na­uč­ni i struč­ni rad­ni­ci, kao i pred­stav­ni­ci dru­štve­nih orga­ni­za­ci­ja, bez pra­va od­lu­či­va­nja.

Član 45.

Pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, fon­da­ci­ja, sin­di­ka­ta i dru­gih udru­že­nja gra­đa­na, registrovanih u skla­du sa za­ko­nom, mo­gu pri­su­stvo­va­ti sjed­ni­ca­ma rad­nih ti­je­la na osno­vu akreditaci­je, ko­ju do­dje­lju­je Ko­le­gi­jum.

Akre­di­ta­ci­ja se do­dje­lju­je na go­di­nu da­na, za uče­šće u ra­du kon­kret­nog rad­nog ti­je­la, na­kon objavljenog jav­nog po­zi­va, u pra­vi­lu na kra­ju ka­len­dar­ske go­di­ne, i na tran­spa­ren­tan na­čin sprovedenog pro­ce­sa odo­bra­va­nja, ocje­nju­ju­ći ve­li­či­nu i va­žnost za­in­te­re­so­va­nih su­bje­ka­ta, kao i prostor­ne i vre­men­ske ka­pa­ci­te­te ra­da rad­nih ti­je­la.

Pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la mo­že iz­u­zet­no po­zva­ti i pred­stav­ni­ke dru­gih udru­že­nja i gru­pa gra­đa­na, uz pret­hod­nu sa­gla­snost rad­nog ti­je­la, ako se na sjed­ni­ci raz­ma­tra­ju pi­ta­nja di­rekt­no ve­za­na za navedene ka­te­go­ri­je.

Li­ca na­ve­de­na u sta­vu 1. ovog čla­na ima­ju pra­vo uče­šća u ras­pra­vi, bez pra­va od­lu­či­va­nja.

Akre­di­ta­ci­ja se mo­že od­u­ze­ti ako po­me­nu­ti pred­stav­ni­ci ne po­štu­ju Po­slov­nik Na­rod­ne skup­šti­ne i dru­ga ak­ta ko­ji­ma se re­gu­li­še po­na­ša­nje u pro­sto­ri­ja­ma Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la, od­no­sno dru­gi član rad­nog ti­je­la kad pred­sje­da­va sjed­ni­ci rad­nog ti­je­la mo­že uda­lji­ti pred­stav­ni­ka iz st. 1. i 3. ovog čla­na ako ne po­štu­je Po­slov­nik Na­rod­ne skup­šti­ne i dru­ga ak­ta ko­ji­ma se re­gu­li­še po­na­ša­nje u pro­sto­ri­ja­ma Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 46.

Pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, stra­nih ze­ma­lja i in­sti­tu­ci­ja mo­gu pri­su­stvo­va­ti sjed­ni­ca­ma rad­nih ti­je­la na po­ziv pred­sjed­ni­ka rad­nog ti­je­la.

Pred­stav­ni­ci iz sta­va 1. ovog čla­na du­žni su po­što­va­ti Po­slov­nik Na­rod­ne skup­šti­ne i dru­ga ak­ta koji­ma se re­gu­li­še po­na­ša­nje u pro­sto­ri­ja­ma Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 47.

Rad­no ti­je­lo ima pra­vo da tra­ži od Vla­de, mi­ni­star­sta­va i po­seb­nih or­ga­ni­za­ci­ja oba­vje­šte­nja ko­ja su mu po­treb­na za rad, kao i dru­ge po­dat­ke ko­ji­ma ras­po­la­žu ili su du­žni da ih pri­ku­plja­ju ili eviden­ti­ra­ju.

Član 48.

Po­sli­je za­vr­še­nog raz­ma­tra­nja po­je­di­nog pi­ta­nja rad­no ti­je­lo mo­že da pod­ne­se iz­vje­štaj Na­rod­noj skupšti­ni i iz re­da svo­jih čla­no­va od­re­đu­je iz­vje­sti­o­ca.

Iz­vje­štaj rad­nog ti­je­la sa­dr­ži: stav o raz­ma­tra­nom pi­ta­nju ako ga je usvo­ji­lo rad­no ti­je­lo, amandmane ko­je je rad­no ti­je­lo usvo­ji­lo, amand­ma­ne i za­ključ­ke ko­je rad­no ti­je­lo pred­la­že Na­rod­noj skup­šti­ni, te iz­ne­se­na mi­šlje­nja o pi­ta­nju ko­je je raz­ma­tra­no.

Član rad­nog ti­je­la mo­že o za­u­ze­tom sta­vu iz­dvo­ji­ti mi­šlje­nje, što se na nje­gov za­htjev uno­si u izvještaj rad­nog ti­je­la.

Pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la pot­pi­su­je iz­vje­štaj rad­nog ti­je­la i od­go­vo­ran je za nje­go­vu vjerodostojnost.

Iz­vje­sti­lac se na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, u skla­du sa sta­vo­vi­ma ko­je je za­u­ze­lo rad­no ti­je­lo, iz­ja­šnja­va u ime rad­nog ti­je­la o pi­ta­nji­ma u ve­zi sa iz­vje­šta­jem, od­no­sno pri­je­dlo­gom rad­nog ti­je­la i ne mo­že iz­mi­je­ni­ti pri­je­dlog ili od­u­sta­ti od sta­va rad­nog ti­je­la, ako ga rad­no ti­je­lo ni­je za to ovla­sti­lo.

Član 49.

Člano­vi rad­nog ti­je­la iza­bra­ni iz re­da spolj­njih čla­no­va, po­red na­kna­de tro­ško­va, ostva­ru­ju i pra­vo na po­seb­nu na­kna­du za rad u rad­nom ti­je­lu.

Član 50.

O ra­du na sjed­ni­ci rad­nog ti­je­la vo­di se za­pi­snik.

Za­pi­snik sa­dr­ži osnov­ne po­dat­ke o ra­du na sjed­ni­ci, pi­ta­nji­ma ko­ja su raz­ma­tra­na, kao i iz­ne­se­na mišlje­nja, amand­ma­ne i sta­vo­ve ko­je je rad­no ti­je­lo usvo­ji­lo.

Usvo­je­ni za­pi­snik pot­pi­su­je pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la.

Član 51.

U to­ku sjed­ni­ce rad­nog ti­je­la mo­že bi­ti is­klju­če­na jav­nost.

Od­lu­ku o is­klju­če­nju jav­no­sti do­no­si rad­no ti­je­lo, na osno­vu obra­zlo­že­nog pri­je­dlo­ga pred­sjed­ni­ka ili dru­gog čla­na rad­nog ti­je­la ili pred­la­ga­ča ak­ta ko­ji se raz­ma­tra.

B. Jav­na sa­slu­ša­nja[uredi]

Član 52.

Ra­di pri­ba­vlja­nja in­for­ma­ci­ja, od­no­sno struč­nih mi­šlje­nja o pri­je­dlo­gu ak­ta ko­ji je u skup­štin­skoj proce­du­ri, raz­ja­šnje­nja po­je­di­nih rje­še­nja iz pred­lo­že­nog ili va­že­ćeg ak­ta, raz­ja­šnje­nja pi­ta­nja značajnih za pri­pre­mu pri­je­dlo­ga ak­ta ili dru­gog pi­ta­nja ko­je je u nad­le­žno­sti od­bo­ra, kao i ra­di pra­će­nja spro­vo­đe­nja i pri­mje­ne za­ko­na, od­no­sno ostva­ri­va­nja kon­trol­ne funk­ci­je Na­rod­ne skup­šti­ne, odbo­ri mo­gu da or­ga­ni­zu­ju jav­na sa­slu­ša­nja.

Član 53.

Pri­je­dlog za or­ga­ni­zo­va­nje jav­nog sa­slu­ša­nja mo­že da pod­ne­se sva­ki član od­bo­ra.

Od­lu­ku o or­ga­ni­zo­va­nju jav­nog sa­slu­ša­nja do­no­si od­bor ve­ći­nom gla­so­va od ukup­nog bro­ja čla­no­va odbora.

O od­lu­ci iz sta­va 2. ovog čla­na pred­sjed­nik od­bo­ra oba­vje­šta­va pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pred­sjed­nik od­bo­ra na jav­no sa­slu­ša­nje po­zi­va čla­no­ve od­bo­ra i dru­ga li­ca ko­ja su pred­vi­đe­na za učešće od­lu­kom iz sta­va 2. ovog čla­na.

Na­kon jav­nog sa­slu­ša­nja, od­bor usva­ja in­for­ma­ci­ju o jav­nom sa­slu­ša­nju. Pred­sjed­nik od­bo­ra do­sta­vlja in­for­ma­ci­ju o jav­nom sa­slu­ša­nju pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne i uče­sni­ci­ma jav­nog sa­slu­ša­nja.

Jav­no sa­slu­ša­nje se or­ga­ni­zu­je i kad to za­ključ­kom na­lo­ži Na­rod­na skup­šti­na.

V. Po­seb­ne od­red­be[uredi]

3.1. Ko­mi­si­je Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 54.

Ko­mi­si­je Na­rod­ne skup­šti­ne su:

- Ko­mi­si­ja za iz­bor i ime­no­va­nje i
- Ad­mi­ni­stra­tiv­na ko­mi­si­ja.


Ko­mi­si­ja za iz­bor i ime­no­va­nje

Član 55.

Ko­mi­si­ja za iz­bor i ime­no­va­nje ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam člano­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Li­stu kan­di­da­ta za iz­bor pred­sjed­ni­ka i čla­no­ve Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje pod­no­si predsjedavaju­ći pr­ve sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne, na osno­vu pret­hod­nog do­go­vo­ra sa pred­sjed­ni­ci­ma klu­bo­va po­sla­ni­ka i po­sla­nič­kih gru­pa.

Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za iz­bor i ime­no­va­nje bi­ra se iz re­da po­li­tič­ke par­ti­je ko­ja je do­bi­la naj­ve­ći broj po­sla­nič­kih mje­sta u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 56.

Ko­mi­si­ja za iz­bor i ime­no­va­nje:

- pod­no­si iz­vje­štaj Na­rod­noj skup­šti­ni sa pri­je­dlo­gom za po­tvr­du man­da­ta na osno­vu ak­ta or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra;
- pod­no­si iz­vje­štaj ko­jim se kon­sta­tu­je pre­sta­nak man­da­ta na osno­vu pra­vo­sna­žnog ak­ta or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra;
- raz­ma­tra pi­ta­nja pri­mje­ne i us­kra­ći­va­nja imu­ni­te­ta na­rod­nih po­sla­ni­ka u slu­ča­je­vi­ma utvr­đe­nim Ustavom i za­ko­nom;
- raz­ma­tra i dru­ga pi­ta­nja u ve­zi sa man­dat­no-imu­ni­tet­skim pra­vi­ma na­rod­nih po­sla­ni­ka;
- utvr­đu­je pri­je­dlo­ge za iz­bor, ime­no­va­nje i ra­zr­je­še­nje iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne, osim prije­dlo­ga ko­je utvr­đu­ju dru­gi or­ga­ni od­re­đe­ni Usta­vom, za­ko­nom i ovim po­slov­ni­kom;
- sa­ra­đu­je sa od­go­va­ra­ju­ćim or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma u rje­ša­va­nju ka­drov­ske po­li­ti­ke u Re­pu­bli­ci;
- obez­bje­đu­je de­mo­krat­sko pred­la­ga­nje i utvr­đi­va­nje kan­di­da­ta za no­si­o­ce funk­ci­ja ko­je bi­ra ili imenu­je Na­rod­na skup­šti­na, a Ko­mi­si­ja pred­la­že.

Iz­vje­štaj ko­ji se od­no­si na pi­ta­nja u ve­zi sa man­dat­no-imu­ni­tet­skim pra­vi­ma na­rod­nih po­sla­ni­ka podno­si se pri­je utvr­đi­va­nja dnev­nog re­da, osim na pr­voj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne.


Ad­mi­ni­stra­tiv­na ko­mi­si­ja

Član 57.

Ad­mi­ni­stra­tiv­na ko­mi­si­ja ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 58.

Ad­mi­ni­stra­tiv­na ko­mi­si­ja:

- od­lu­ču­je o ma­te­ri­jal­nim i dru­gim uslo­vi­ma za rad Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske;
- utvr­đu­je pri­je­dlog za obez­bje­đe­nje sred­sta­va u bu­dže­tu za rad Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske, na pri­je­dlog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Na­rod­ne skup­šti­ne;
- raz­ma­tra na­crt i pri­je­dlog bu­dže­ta u di­je­lu sred­sta­va pred­vi­đe­nih za rad Na­rod­ne skup­šti­ne Republi­ke Srp­ske;
- pri­pre­ma i pred­la­že pro­pi­se ko­ji­ma se utvr­đu­ju pi­ta­nja ostva­ri­va­nja pra­va i du­žno­sti po­sla­ni­ka;
- dono­si pro­pi­se o na­kna­da­ma i dru­gim pri­ma­nji­ma na­rod­nih po­sla­ni­ka i funk­ci­o­ne­ra ko­je bi­ra ili imenu­je Na­rod­na skup­šti­na, kao i funk­ci­o­ne­ra ko­ji­ma je pre­sta­la funk­ci­ja;
- oba­vlja po­slo­ve u ve­zi sa obez­bje­đe­njem slu­žbe­nih sta­no­va za po­tre­be na­rod­nih po­sla­ni­ka i funkcione­ra, ras­po­la­že tim sta­no­vi­ma, od­lu­ču­je o nji­ho­vom do­dje­lji­va­nju na ko­ri­šće­nje, za­mje­ni i jednokrat­nom pre­no­su pra­va ko­ri­šće­nja u skla­du sa za­ko­nom;
- dono­si po­je­di­nač­ne ak­te o sta­tu­snim pi­ta­nji­ma na­rod­nih po­sla­ni­ka i funk­ci­o­ne­ra, a ko­je bi­ra i imenu­je Na­rod­na skup­šti­na, ako za­ko­nom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no;
- odlu­ču­je o pri­vre­me­nom smje­šta­ju funk­ci­o­ne­ra ko­je bi­ra ili ime­nu­je Na­rod­na skup­šti­na;
- usvaja go­di­šnji plan jav­nih na­bav­ki ro­be, vr­še­nja uslu­ga i iz­vo­đe­nja ra­do­va u Na­rod­noj skup­šti­ni Repu­bli­ke Srp­ske;
- do­no­si pro­pi­se o ras­po­dje­li sred­sta­va za rad po­sla­nič­kih klu­bo­va i po­sla­nič­kih gru­pa;
- dono­si pro­pi­se o na­kna­da­ma za rad spolj­nih čla­no­va u rad­nim ti­je­li­ma;
- do­no­si pro­pi­se o sa­dr­ža­ju, ob­li­ku i na­či­nu vo­đe­nja evi­den­ci­ja po­sla­nič­kih le­gi­ti­ma­ci­ja;
- do­no­si od­lu­ke o nov­ča­nim ka­zna­ma na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma na­kon iz­re­če­nih mje­ra iz čla­na 169. ovog po­slov­ni­ka;
- daje sa­gla­snost na ak­te slu­žbe dru­gih or­ga­na ka­da je za­ko­nom pred­vi­đe­no da na te ak­te sa­gla­snost da­je rad­no tije­lo Na­rod­ne skup­šti­ne i ra­di dru­ge po­slo­ve pred­vi­đe­ne dru­gim pro­pi­som;
- obavlja i dru­ge po­slo­ve iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne ka­da to za­tra­ži Na­rod­na skup­šti­na.

3.2. Stal­ni od­bo­ri Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 59.

1. Od­bor za ustav­na pi­ta­nja;
2. Za­ko­no­dav­ni od­bor;
3. Od­bor za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu;
4. Od­bor za re­vi­zi­ju;
5. Od­bor za pri­vre­du;
6. Od­bor za fi­nan­si­je i bu­džet;
7. Od­bor za pra­će­nje sta­nja u obla­sti pen­zij­sko-in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja;
8. Od­bor za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne;
9. Od­bor za evrop­ske in­te­gra­ci­je i re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju;
10. Od­bor za bez­bjed­nost;
11. Od­bor za obra­zo­va­nje, na­u­ku, kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje;
12. Od­bor za pred­stav­ke, pri­je­dlo­ge i dru­štve­ni nad­zor;
13. Od­bor za za­šti­tu pra­va iz­bje­gli­ca, ra­se­lje­nih li­ca i po­vrat­ni­ka;
14. Od­bor jed­na­kih mo­guć­no­sti;
15. Od­bor za po­ljo­pri­vre­du, šu­mar­stvo i vo­do­pri­vre­du;
16. Od­bor za bo­rač­ko-in­va­lid­sku za­šti­tu;
17. Od­bor za zdrav­stvo, rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku;
18. Od­bor za pi­ta­nja dje­ce, mla­dih i spor­ta;
19. Od­bor za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu;
20. Od­bor za tr­go­vi­nu i tu­ri­zam.


Od­bor za ustav­na pi­ta­nja

Član 60.

Od­bor za ustav­na pi­ta­nja ima 11 čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i de­vet čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik i šest čla­no­va Od­bo­ra bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skupšti­ni i tri spolj­na člana ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne je po funk­ci­ji pred­sjed­nik Od­bo­ra za ustav­na pi­ta­nja.

Jed­nog stal­nog po­sma­tra­ča u Od­bo­ru de­le­gi­ra Sa­vjet na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u skla­du sa za­ko­nom.

Član 61.

Od­bor za ustav­na pi­ta­nja:

- pra­ti i pro­u­ča­va pri­mje­nu i ostva­ri­va­nje Usta­va;
- raz­ma­tra pi­ta­nja u ve­zi sa usa­gla­ša­va­njem za­ko­na sa Usta­vom i na­čel­na pi­ta­nja ustav­nog ka­rak­te­ra i or­ga­ni­zu­je rad na iz­u­ča­va­nju raz­vo­ja ustav­nog si­ste­ma;
- ini­ci­ra i pred­la­že Na­rod­noj skup­šti­ni mje­re ra­di efi­ka­sni­jeg ostva­ri­va­nja Usta­va;
- raz­ma­tra pri­je­dlo­ge da se pri­stu­pi pro­mje­ni Usta­va, pri­pre­ma na­crt amand­ma­na, a na­kon jav­ne raspra­ve o na­cr­tu utvr­đu­je pri­je­dlog ustav­nih amand­ma­na, a po po­tre­bi i pri­je­dlog ustav­nog za­ko­na za spro­vo­đe­nje ustav­nih amand­ma­na;
- raz­ma­tra oba­vje­šte­nja, pri­je­dlo­ge i mi­šlje­nja Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Srp­ske o ostva­ri­va­nju ustavnosti i za­ko­ni­to­sti;
- utvr­đu­je od­go­vor Ustav­nom su­du Re­pu­bli­ke Srp­ske i Ustav­nom su­du Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne po­vo­dom pokre­nu­tog po­stup­ka za ocje­nu ustav­no­sti za­ko­na ili ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti dru­gih op­štih aka­ta pred Ustav­nim su­dom;
- raz­ma­tra pri­je­dlo­ge o pro­du­že­nju, od­no­sno skra­će­nju man­da­ta na­rod­nih po­sla­ni­ka;
- oba­vlja i dru­ge po­slo­ve u ve­zi sa ostva­ri­va­njem Usta­va i raz­vo­jem ustav­nog si­ste­ma.


Za­ko­no­dav­ni od­bor

Član 62.

Za­ko­no­dav­ni od­bor ima 11 čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i de­vet čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va Od­bo­ra bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Član 63.

Za­ko­no­dav­ni od­bor:

- raz­ma­tra na­cr­te i pri­je­dlo­ge za­ko­na i dru­gih aka­ta ko­je do­no­si Na­rod­na skup­šti­na sa sta­no­vi­šta nji­ho­ve uskla­đe­no­sti sa Usta­vom i prav­nim si­ste­mom, kao i u po­gle­du prav­ne ob­ra­de;
- raz­ma­tra pri­je­dlo­ge i za­htje­ve za da­va­nje auten­tič­nih tu­ma­če­nja za­ko­na i dru­gih aka­ta, da­je o to­me mi­šlje­nje Na­rod­noj skup­šti­ni i utvr­đu­je pri­je­dlo­ge auten­tič­nog tu­ma­če­nja;
- pra­ti iz­gra­đi­va­nje prav­nog si­ste­ma i da­je Na­rod­noj skup­šti­ni mi­šlje­nja i pri­je­dlo­ge o na­čel­nim pitanji­ma iz­gra­đi­va­nja tog si­ste­ma;
- pod­no­si Pri­je­dlog po­slov­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne;
- da­je mi­šlje­nja i pri­je­dlo­ge o ugo­vo­ri­ma ka­da Na­rod­na skup­šti­na uče­stvu­je u nji­ho­vom za­klju­či­va­nju;
- utvr­đu­je pre­či­šće­ne tek­sto­ve za­ko­na i dru­gih op­štih aka­ta u Na­rod­noj skup­šti­ni, ako je ovla­šćen;
- ra­di dru­ge po­slo­ve ko­je od­re­di pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ili Na­rod­na skup­šti­na.

Član 64.

Ako se na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, pri­li­kom razma­tra­nja pri­je­dlo­ga za­ko­na ili dru­gog ak­ta, predlo­že bit­ne iz­mje­ne i do­pu­ne, Od­bor na tra­že­nje Na­rod­ne skup­šti­ne da­je mi­šlje­nja, od­no­sno prijedloge u ve­zi sa pred­lo­že­nim iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma.


Od­bor za za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu

Član 65.

Od­bor za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka predsjedni­ka i se­dam čla­no­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 66.

Od­bor za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu, raz­ma­tra pi­ta­nja u obla­sti­ma u ko­ji­ma Na­rod­na skupšti­na do­no­si za­ko­ne i dru­ge op­šte ak­te, a ko­ji se od­no­se na:

- osni­va­nje, or­ga­ni­za­ci­ju i funk­ci­o­ni­sa­nje or­ga­na vla­sti i dr­žav­ne upra­ve;
- po­li­tič­ko or­ga­ni­zo­va­nje i udru­ži­va­nje gra­đa­na, vjer­ske za­jed­ni­ce, iz­bor­ni si­stem i re­fe­ren­dum;
- ljud­ska pra­va, slo­bo­de, du­žno­sti čo­vje­ka i gra­đa­ni­na;
- ostva­ri­va­nje rav­no­prav­no­sti na­ro­da;
- or­ga­ni­za­ci­ju re­so­ra unu­tra­šnjih po­slo­va;
- or­ga­ni­za­ci­ju i rad pra­vo­sud­nih or­ga­na, advo­ka­tu­re, no­ta­ra i dru­gih vi­do­va prav­ne po­mo­ći;
- imo­vin­sko-prav­ne i obli­ga­ci­o­ne od­no­se;
- pre­mjer i ka­ta­star ne­kret­ni­na;
- evi­den­ci­ju do­ba­ra i eks­pro­pri­ja­ci­ju;
- ka­zne­nu po­li­ti­ku i si­stem iz­vr­še­nja sank­ci­ja;
- sud­ske i uprav­ne po­stup­ke, am­ne­sti­ju i po­mi­lo­va­nje;
- dr­ža­vljan­stvo, pre­bi­va­li­šte i bo­ra­vi­šte gra­đa­na, ma­tič­ne knji­ge, lič­na ime­na i lič­ne kar­te;
- re­pu­blič­ke pra­zni­ke, re­pu­blič­ka od­li­ko­va­nja, na­gra­de i dru­ga pri­zna­nja;
- re­pu­blič­ke sim­bo­le;
- pra­va, du­žno­sti i od­go­vor­no­sti no­si­la­ca jav­nih funk­ci­ja i
- dru­ga pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne, ka­da to tra­ži Na­rod­na skup­šti­na.


Od­bor za re­vi­zi­ju

Član 67.

Od­bor za re­vi­zi­ju ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 68.

Od­bor za re­vi­zi­ju:

- raz­ma­tra iz­vje­šta­je po oba­vlje­nim re­vi­zi­ja­ma Glav­ne slu­žbe za re­vi­zi­ju bu­džet­skih i dru­gih prav­nih li­ca;
- raz­ma­tra go­di­šnje pla­no­ve za re­vi­zi­ju Glav­ne slu­žbe za re­vi­zi­ju;
- da­je ini­ci­ja­ti­vu za pro­fe­si­o­nal­nu ocje­nu ra­da Glav­ne slu­žbe za re­vi­zi­ju sva­ke če­ti­ri go­di­ne;
- raz­ma­tra iz­vje­štaj slu­žbe ko­ja je vr­ši­la pro­fe­si­o­nal­nu ocje­nu ra­da Glav­ne slu­žbe za re­vi­zi­ju;
- po potre­bi zah­ti­je­va od Glav­ne slu­žbe za re­vi­zi­ju da iz­vr­ši po­seb­ne re­vi­zi­je;
- odre­đu­je pla­tu i na­kna­de glav­nog re­vi­zo­ra i za­mje­ni­ka glav­nog re­vi­zo­ra;
- da­je pri­je­dlo­ge Na­rod­noj skup­šti­ni o sma­nje­nju bu­dže­ta bu­džet­skih ko­ri­sni­ka, na osno­vu na­la­za i prepo­ru­ka iz iz­vje­šta­ja o re­vi­zi­ji;
- usva­ja go­di­šnji bu­džet­ski za­htjev Glav­ne slu­žbe za re­vi­zi­ju;
- upu­ću­je Na­rod­noj skup­šti­ni na raz­ma­tra­nje sve ne­ga­tiv­ne iz­vje­šta­je Glav­ne slu­žbe za re­vi­zi­ju i
- raz­ma­tra i dru­ga pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne, kad to tra­ži Na­rod­na skup­šti­na.


Od­bor za pri­vre­du

Član 69.

Od­bor za pri­vre­du ima 11 čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i de­vet čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va Od­bo­ra bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Član 70.

Od­bor za pri­vre­du raz­ma­tra pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ja se od­no­se na:

- dru­štve­no-eko­nom­ski i teh­no­lo­ški raz­voj Re­pu­bli­ke;
- eko­nom­ske po­li­ti­ke;
- raz­voj­ne pro­gra­me i pro­jek­te;
- pla­ni­ra­nje i pro­stor­ni plan Re­pu­bli­ke;
- raz­voj ma­nje raz­vi­je­nih op­šti­na i re­gi­o­na;
- ener­ge­ti­ku, in­du­stri­ju, rud­no bla­go i dru­ga pri­vred­na bo­gat­stva;
- raz­ma­tra pla­no­ve ra­da i iz­vje­šta­je o ra­du or­ga­ni­za­ci­ja za­du­že­nih za spro­vo­đe­nje pro­ce­sa privatizaci­je, po­seb­no u di­je­lu ko­ji se od­no­si na pla­no­ve i spro­vo­đe­nje pla­no­va pri­va­ti­za­ci­je državnog ka­pi­ta­la;
- po po­tre­bi pod­no­si za­htjev nad­le­žnoj or­ga­ni­za­ci­ji za pod­no­še­nje in­for­ma­ci­je o po­je­di­nač­nim postupci­ma pri­va­ti­za­ci­je;
- raz­ma­tra iz­vje­šta­je nad­le­žnog or­ga­na o iz­vr­še­noj re­vi­zi­ji pri­va­ti­za­ci­je dr­žav­nog ka­pi­ta­la u predu­ze­ći­ma i ban­ka­ma;
- pod­no­si iz­vje­štaj Na­rod­noj skup­šti­ni po raz­ma­tra­nim iz­vje­šta­ji­ma nad­le­žnih or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja za spro­vo­đe­nje pri­va­ti­za­ci­je i re­vi­zi­je pri­va­ti­za­ci­je dr­žav­nog ka­pi­ta­la u pred­u­ze­ći­ma i ban­ka­ma;
- sa­o­bra­ćaj i ve­ze, iz­grad­nju i odr­ža­va­nje sa­o­bra­ćaj­ni­ca, iz­grad­nju in­ve­sti­ci­o­nih obje­ka­ta;
- stam­be­nu po­li­ti­ku, ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti, gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte, pro­stor­no i ur­ba­ni­stič­ko planiranje;
- dru­ga pi­ta­nja iz obla­sti pri­vre­de ka­da to tra­ži Na­rod­na skup­šti­na.

Od­bor za pri­vre­du u okvi­ru svo­je nad­le­žno­sti raz­ma­tra pri­je­dlo­ge i za­htje­ve Pri­vred­ne ko­mo­re i sindikatā, ko­je mu oni upu­te.


Od­bor za fi­nan­si­je i bu­džet

Član 71.

Od­bor za fi­nan­si­je i bu­džet ima 11 čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i de­vet čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va Od­bo­ra bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Pred­sjed­nik Od­bo­ra bi­ra se iz re­da po­li­tič­ke par­ti­je, ko­ja je do­bi­la naj­ve­ći broj po­sla­nič­kih mjesta u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 72.

Od­bor za fi­nan­si­je i bu­džet raz­ma­tra pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ja se od­no­se na:

- re­pu­blič­ki bu­džet;
- Agen­ci­ju za ban­kar­stvo Re­pu­bli­ke Srp­ske;
- fi­nan­si­ra­nje op­štih po­tre­ba;
- po­re­ze, tak­se i dru­ge da­žbi­ne;
- zaj­mo­ve i za­du­že­nja Re­pu­bli­ke;
- igre na sre­ću;
- osi­gu­ra­nje imo­vi­ne i li­ca;
- fi­nan­si­ra­nje br­žeg raz­vo­ja ma­nje raz­vi­je­nih op­šti­na i re­gi­o­na i do­pun­ska sred­stva op­šti­na­ma;
- kre­dit­no-mo­ne­tar­ni, de­vi­zni i ban­kar­ski si­stem, fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je ko­je pri­ku­plja­ju šted­ne ulo­ge i šted­nju;
- dru­ga pi­ta­nja iz obla­sti fi­nan­si­ja ka­da to za­tra­ži Na­rod­na skup­šti­na.

Od­bor za fi­nan­si­je i bu­džet, ta­ko­đe, raz­ma­tra i fi­nan­sij­ske uslo­ve i po­slje­di­ce do­no­še­nja aka­ta u Narod­noj skup­šti­ni.


Od­bor za pra­će­nje sta­nja u obla­sti pen­zij­sko-in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja

Član 73.

Od­bor za pra­će­nje sta­nja u obla­sti pen­zij­sko-in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni, a dva spolj­na čla­na bi­ra Na­rod­na skup­šti­na, na pri­je­dlog Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Od­bor za pra­će­nje sta­nja u obla­sti pen­zij­sko-in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja:

- raz­ma­tra in­for­ma­ci­je Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske i Fon­da pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja o sta­nju u obla­sti pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja;
- raz­ma­tra in­for­ma­ci­je Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra Re­pu­bli­ke Srp­ske, ko­je se od­no­se na po­lo­žaj pen­zi­o­ne­ra;
- oba­vje­šta­va Na­rod­nu skup­šti­nu o sta­nji­ma i uoče­nim pro­ble­mi­ma ma­te­ri­jal­nog po­lo­ža­ja i ostva­ri­va­nja za­kon­skih pra­va pen­zi­o­ne­ra;
- ras­pra­vlja u po­stup­ku do­no­še­nja za­ko­na i dru­gih aka­ta, ko­ji se od­no­se na in­te­re­se i pra­va penzionera;
- raz­ma­tra i dru­ga pi­ta­nja iz obla­sti pen­zij­sko-in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja ka­da to za­tra­ži Na­rod­na skupšti­na.


Od­bor za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne

Član 74.

Od­bor za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 75.

Od­bor za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne raz­ma­tra pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ja se od­no­se na:

- oblast za­šti­te i una­pre­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne,
- oču­va­nje, raz­voj i ra­ci­o­nal­no ko­ri­šće­nje pri­rod­nih re­sur­sa,
- pi­ta­nja iz obla­sti po­ljo­pri­vre­de i po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, za­dru­gar­stva i se­la, šu­me i šum­skog zemlji­šta, vo­de i vo­do­to­ke, ener­ge­ti­ku, di­vljač i ri­be, rud­no bla­go i dru­ga pri­rod­na bo­gat­stva,
- spre­ča­va­nja i ot­kla­nja­nja za­ga­đi­va­nja pri­rod­nih re­sur­sa, kao i dru­ge na­či­ne i iz­vo­re ugro­ža­va­nja život­ne sre­di­ne.


Od­bor za evrop­ske in­te­gra­ci­je i re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju

Član 76.

Od­bor za evrop­ske in­te­gra­ci­je i re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka predsjed­ni­ka i se­dam čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va Od­bo­ra bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Narod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Pred­sjed­nik Od­bo­ra bi­ra se iz re­da opo­zi­ci­je.

Člano­vi od­bo­ra, po pra­vi­lu, tre­ba da ak­tiv­no po­zna­ju je­dan svjet­ski je­zik.

Član 77.

Od­bor za evrop­ske in­te­gra­ci­je i re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju raz­ma­tra pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na:

- pra­će­nje i uskla­đi­va­nje prav­nog si­ste­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske sa prav­nim si­ste­mom Evrop­ske uni­je,
- raz­ma­tra­nje na­cr­ta i pri­je­dlo­ga za­ko­na pu­tem ko­jih se u skla­du sa oba­ve­za­ma ko­je za Bo­snu i Hercego­vi­nu i Re­pu­bli­ku Srp­sku pro­iz­i­la­ze iz pro­ce­sa pri­dru­ži­va­nja sa Evrop­skom uni­jom, vr­ši usklađi­va­nje prav­nog si­ste­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske sa prav­nim si­ste­mom Evrop­ske uni­je,
- raz­ma­tra­nje Upo­red­nog pri­ka­za uskla­đe­no­sti na­cr­ta, od­no­sno pri­je­dlo­ga za­ko­na sa ЕU ac­qu­is, Izja­ve o uskla­đe­no­sti na­cr­ta, od­no­sno pri­je­dlo­ga za­ko­na sa EU ac­qu­is, te mi­šlje­nja Vla­de Republike Srp­ske o ste­pe­nu uskla­đe­no­sti na­cr­ta, od­no­sno pri­je­dlo­ga za­ko­na sa EU ac­qu­is,
- raz­ma­tra­nje spo­ra­zu­ma ko­je Re­pu­bli­ka za­klju­či sa dr­ža­va­ma i me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, uz pristanak Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne,
- pra­će­nje pro­gra­ma po­mo­ći i sa­rad­nje sa Evrop­skom uni­jom,
- raz­ma­tra­nje me­đu­na­rod­nih od­no­sa i re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje, te po­li­tič­kih i eko­nom­skih ak­tu­el­no­sti od po­seb­nog in­te­re­sa za Re­pu­bli­ku,
- pra­će­nje i funk­ci­o­ni­sa­nje ak­tiv­no­sti pred­stav­ni­šta­va i pred­stav­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske u inostranstvu,
- pra­će­nje za­stu­plje­no­sti pred­stav­ni­ka iz Re­pu­bli­ke Srp­ske u pred­stav­ni­štvi­ma Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne u ino­stran­stvu,
- us­po­sta­vlja­nje i odr­ža­va­nje sa­rad­nje sa par­la­men­ti­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, u skla­du sa Usta­vom,
- us­po­sta­vlja­nje i odr­ža­va­nje sa­rad­nje sa par­la­men­ti­ma po­kra­ji­na, re­gi­ja, ze­ma­lja re­gi­o­na, dru­gim zemljama i in­sti­tu­ci­ja­ma Evrop­ske uni­je,
- us­po­sta­vlja­nje sa­rad­nje sa re­le­vant­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i fon­da­ci­ja­ma iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i ino­stran­stva, sa ci­ljem pri­bli­ža­va­nja Re­pu­bli­ke Srp­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne evrop­skim in­te­gra­ci­o­nim pro­ce­si­ma.


Od­bor za bez­bjed­nost

Član 78.

Od­bor za bez­bjed­nost ima se­dam čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Pred­sjed­nik i za­mje­nik pred­sjed­ni­ka su uvi­jek iz razli­či­tih par­la­men­tar­nih stra­na­ka, s tim što se pred­sjed­nik od­bo­ra bi­ra iz re­da opo­zi­ci­je.

Član 79.

Od­bor za bez­bjed­nost, po­red osta­log, ba­vi se slje­de­ćim:

- raz­ma­tra sta­nje pri­pre­ma za od­bra­nu u Re­pu­bli­ci Srp­skoj i pred­la­že mje­re Na­rod­noj skup­šti­ni za utvr­đi­va­nje po­li­ti­ke bez­bjed­no­sti;
- pra­ti ak­tiv­no­sti in­sti­tu­ci­ja i or­ga­na bez­bjed­no­sti u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, u ci­lju uvi­da u ostvarivanje za­cr­ta­ne po­li­ti­ke u ovim obla­sti­ma, te mo­že tra­ži­ti da do­sta­ve in­for­ma­ci­je o aktivnosti­ma i pred­u­ze­tim mje­ra­ma po sva­kom pi­ta­nju iz nji­ho­vog do­me­na ra­da;
- raz­ma­tra, da­je su­ge­sti­je i mi­šlje­nje na za­kon­ske pro­jek­te iz oblasti bez­bjed­no­sti, kao i na dru­ge za­kon­ske pro­jek­te ko­ji su u ve­zi sa od­bra­nom i bez­bjed­no­šću;
- uče­stvu­je u ras­pra­vi i do­no­še­nju bu­dže­ta bez­bjed­no­sti u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, re­dov­no pra­ti ostvarivanje bu­dže­ta u ovim obla­sti­ma, raz­ma­tra iz­vje­šta­je Glav­ne re­vi­zi­je o kon­tro­li fi­nan­sij­skog iz­vje­šta­ja in­sti­tu­ci­ja u ovoj obla­sti i o to­me do­sta­vlja iz­vje­šta­je Na­rod­noj skup­šti­ni;
- raz­ma­tra pi­ta­nja iz do­me­na ra­da or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja bez­bjed­no­sti, da­je mi­šlje­nje, sta­vo­ve i preporu­ke, te pred­la­že Na­rod­noj skup­šti­ni pred­u­zi­ma­nje od­go­va­ra­ju­ćih mje­ra;
- ostva­ru­je uvid i uče­stvu­je u kon­tro­li za­ko­ni­to­sti ra­da or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja bez­bjed­no­sti;
- o ak­tu­el­nim pi­ta­nji­ma iz bez­bjed­no­sti mo­že or­ga­ni­zo­va­ti otvo­re­ne ili za­tvo­re­ne ras­pra­ve pred odborom, u ci­lju pro­vje­re sta­vo­va i for­mi­ra­nja ko­nač­nih pri­je­dlo­ga za Na­rod­nu skup­šti­nu;
- oba­vje­šta­va Na­rod­nu skup­šti­nu o sta­nju i uoče­nim pro­ble­mi­ma u obla­sti od­bra­ne i bez­bjed­no­sti, do ko­jih do­đe u svom ra­du, te pred­la­že pred­u­zi­ma­nje od­go­va­ra­ju­ćih mje­ra;
- vr­ši par­la­men­tar­ni nad­zor u obla­sti bez­bjed­no­sti u skla­du sa za­ko­nom;
- ostva­ru­je sa­rad­nju sa srod­nim do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma;
- ana­li­zi­ra i pred­u­zi­ma mje­re u slu­ča­ju van­red­nih si­tu­a­ci­ja i ele­men­tar­nih ne­po­go­da.


Od­bor za obra­zo­va­nje, na­u­ku, kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje

Član 80.

Od­bor za obra­zo­va­nje, na­u­ku, kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje ima 11 čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka predsjedni­ka i de­vet čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va od­bo­ra bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Član 81.

Od­bor za obra­zo­va­nje, na­u­ku, kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje raz­ma­tra pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ja se od­no­se na:

- obra­zo­va­nje, vas­pi­ta­nje, na­u­ku, kul­tu­ru, teh­nič­ku kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje;
- iz­da­vač­ku i bi­bli­o­teč­ku dje­lat­nost;
- za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re;
- ko­ri­šće­nje ar­hiv­ske gra­đe i isto­rij­skog na­slje­đa i obi­lje­ža­va­nje isto­rij­skih do­ga­đa­ja.


Od­bor za pred­stav­ke, pri­je­dlo­ge i dru­štve­ni nad­zor

Član 82.

Od­bor za pred­stav­ke, pri­je­dlo­ge i dru­štve­ni nad­zor ima se­dam čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka predsjed­ni­ka i pet čla­no­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 83.

Od­bor za pred­stav­ke, pri­je­dlo­ge i dru­štve­ni nad­zor:

- is­pi­tu­je i raz­ma­tra pred­stav­ke i pri­je­dlo­ge ko­je gra­đa­ni, pri­vred­na dru­štva i dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i za­jed­ni­ce upu­ću­ju Na­rod­noj skup­šti­ni i, pre­ma po­tre­bi, pred­la­že nad­le­žnim or­ga­ni­ma i organizacija­ma mje­re rje­ša­va­nja pi­ta­nja i pro­ble­ma iz­ne­se­nih u pri­je­dlo­zi­ma i o to­me oba­vje­šta­va podno­si­o­ce;
- pro­u­ča­va pred­stav­ke i pri­je­dlo­ge ko­jim gra­đa­ni, pri­vred­na dru­štva i dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i zajednice uka­zu­ju na ne­do­stat­ke u za­ko­nu i dru­gim ak­ti­ma ko­ji pro­iz­i­la­ze iz neo­d­go­va­ra­ju­ćih rješenja ili uka­zu­ju na ne­pra­vil­no spro­vo­đe­nje nji­ho­vih od­re­da­ba od nad­le­žnih or­ga­na, ra­di preduzimanja po­treb­nih mje­ra i o to­me oba­vje­šta­va Na­rod­nu skup­šti­nu;
- sa­ra­đu­je sa om­bud­sme­ni­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne;
- pra­ti i raz­ma­tra pi­ta­nja i po­ja­ve u ve­zi sa spro­vo­đe­njem po­li­ti­ke i iz­vr­ša­va­nja za­ko­na i dru­gih propi­sa i aka­ta ko­ji se od­no­se na ras­po­la­ga­nje sred­stvi­ma, ras­po­dje­lu do­bi­ti, za­šti­tu svo­ji­ne, način ostva­ri­va­nja pra­va i du­žno­sti dr­žav­nih or­ga­na, pred­u­ze­ća i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i za­jed­ni­ca;
- oba­vje­šta­va Na­rod­nu skup­šti­nu o uoče­nim pro­ble­mi­ma po­vo­dom raz­ma­tra­nja pred­stav­ki i pri­je­dlo­ga i pred­la­že pred­u­zi­ma­nje po­treb­nih mje­ra.


Od­bor za za­šti­tu pra­va iz­bje­gli­ca, ra­se­lje­nih li­ca i po­vrat­ni­ka

Član 84.

Od­bor za za­šti­tu pra­va iz­bje­gli­ca, ra­se­lje­nih li­ca i po­vrat­ni­ka ima se­dam čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, zamje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skupštini.

Član 85.

Od­bor za za­šti­tu pra­va iz­bje­gli­ca, ra­se­lje­nih li­ca i po­vrat­ni­ka:

- ostva­ru­je kon­tro­lu za­ko­ni­to­sti ra­da or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja ko­ji u dje­lo­kru­gu svog ra­da oba­vlja­ju poslo­ve od zna­ča­ja za ostva­ri­va­nje pra­va iz­bje­gli­ca, ra­se­lje­nih li­ca i po­vrat­ni­ka;
- oba­vje­šta­va Na­rod­nu skup­šti­nu o sta­nju i uoče­nim pro­ble­mi­ma u obla­sti ostva­ri­va­nja pra­va iz­bje­gla, ra­se­lje­nih li­ca i po­vrat­ni­ka.


Od­bor jed­na­kih mo­guć­no­sti

Član 86.

Od­bor jed­na­kih mo­guć­no­sti ima se­dam čla­no­va: predsjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va, ko­ji se bi­ra­ju iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 87.

Od­bor jed­na­kih mo­guć­no­sti utvr­đu­je i pra­ti spro­vo­đe­nje po­li­ti­ke rav­no­prav­no­sti i za­šti­te ljud­skih pra­va, a u po­stup­ku do­no­še­nja za­ko­na i dru­gih pro­pi­sa ima pra­va i du­žno­sti nad­le­žnog rad­nog ti­je­la u pod­ruč­ju ko­je se od­no­si na ostva­ri­va­nje rav­no­prav­no­sti i za­šti­tu ljud­skih pra­va s ob­zi­rom na nacional­nu, vjer­sku, ra­snu i pol­nu pri­pad­nost, so­ci­jal­ni sta­tus i sta­ro­snu dob, kao i po­dr­šku licima sa in­va­li­di­te­tom i sma­nje­nom rad­nom spo­sob­no­šću, brak i po­ro­di­cu, sta­ra­telj­stvo i na­slje­đi­va­nje.

Od­bor ak­tiv­no uče­stvu­je u po­stup­ku una­pre­đi­va­nja pra­va na rav­no­prav­nost i za­šti­tu gra­đa­na i predlaže mje­re za ukla­nja­nje svih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je, a po­seb­no ko­ja se od­no­se na rad i zapošljavanje, soci­jal­nu i zdrav­stve­nu za­šti­tu, obra­zo­va­nje, iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo, kul­tu­ru i informisa­nje i zašti­tu od na­si­lja u po­ro­di­ci.


Od­bor za po­ljo­pri­vre­du, šu­mar­stvo i vo­do­pri­vre­du

Član 88.

Od­bor za po­ljo­pri­vre­du, šu­mar­stvo i vo­do­pri­vre­du ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka predsjed­ni­ka i se­dam čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik i pet čla­no­va bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Član 89.

Od­bor za po­ljo­pri­vre­du, šu­mar­stvo i vo­do­pri­vre­du raz­ma­tra:

- raz­voj po­ljo­pri­vre­de i se­o­skih pod­ruč­ja,
- po­ljo­pri­vred­no za­dru­gar­stvo,
- odr­živ raz­voj ru­ral­nih pod­ruč­ja i za­šti­tu svih pri­rod­nih re­sur­sa,
- pro­iz­vod­nju i pro­met hra­ne (bilj­nog i ani­mal­nog po­ri­je­kla),
- pro­met svih vr­sta he­mij­skih sred­sta­va u pro­iz­vod­nji hra­ne,
- za­šti­tu bi­lja­ka i ži­vo­ti­nja od bo­le­sti i šte­to­či­na,
- sta­nje po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, šum­skog ze­mlji­šta, vo­de, vo­do­to­ka i oba­le,
- in­fra­struk­tu­ru se­o­skog pod­ruč­ja,
- sta­nje u obla­sti uz­go­ja di­vlja­či i ri­be,
- eks­plo­a­ta­ci­ju šu­ma,
- oču­va­nje i za­šti­tu šu­ma,
- pla­ni­ra­nje i upra­vlja­nje šu­ma­ma,
- upra­vlja­nje vod­nim re­sur­si­ma i po­bolj­ša­nje re­sur­sa vod­nog re­ži­ma i
- si­stem za na­vod­nja­va­nje.


Od­bor za bo­rač­ko-in­va­lid­sku za­šti­tu

Član 90.

Od­bor za bo­rač­ko-in­va­lid­sku za­šti­tu ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i sedam čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni, a dva čla­na na pri­je­dlog udru­že­nja od jav­nog in­te­re­sa iz obla­sti bo­rač­ko-in­va­lid­ske zašti­te.

Član 91.

Od­bor za bo­rač­ko-in­va­lid­sku za­šti­tu u dje­lo­kru­gu svog ra­da:

- pra­ti spro­vo­đe­nje i utvr­đi­va­nje po­li­ti­ke ko­ja se od­no­si na po­seb­nu za­šti­tu pra­va ove po­pu­la­ci­je;
- pra­ti pi­ta­nja ostva­ri­va­nja po­seb­nih pra­va bo­ra­ca, rat­nih voj­nih in­va­li­da, po­ro­di­ca po­gi­nu­lih i nesta­lih bo­ra­ca i ci­vil­nih žr­ta­va ra­ta;
- vo­di ra­ču­na o za­šti­ti voj­nih i ci­vil­nih in­va­li­da iz Dru­gog svjet­skog ra­ta;
- bri­ne se o stan­dar­du, so­ci­jal­nom sta­tu­su, obra­zo­va­nju, ško­lo­va­nju i dru­gim po­tre­ba­ma ove populacije.


Od­bor za zdrav­stvo, rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku

Član 92.

Od­bor za zdrav­stvo, rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku ima 11 čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i de­vet čla­no­va.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Od­bor za zdrav­stvo, rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku u dje­lo­kru­gu svog ra­da raz­ma­tra pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na:

- zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje,
- zdrav­stve­nu za­šti­tu,
- dje­či­ju za­šti­tu,
- so­ci­jal­nu po­li­ti­ku i so­ci­jal­nu za­šti­tu,
- za­šti­tu sta­rih i iz­ne­mo­glih li­ca,
- pi­ta­nja iz obla­sti ra­da i rad­nih od­no­sa,
- za­šti­tu na ra­du
- za­po­šlja­va­nje.


Od­bor za pi­ta­nja dje­ce, mla­dih i spor­ta

Član 93.

Od­bor za pi­ta­nja dje­ce, mla­dih i spor­ta ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam čla­no­va. Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih poslanika i dva spolj­na čla­na na pri­je­dlog Omla­din­skog sa­vje­ta Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Od­bor za pi­ta­nja mla­dih:

- raz­ma­tra za­kon­ske pri­je­dlo­ge, stra­te­gi­je, in­for­ma­ci­je, iz­vje­šta­je i go­di­šnje pla­no­ve ra­da republič­kih or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja, ko­je su nad­le­žne za oblast omla­din­ske po­li­ti­ke, spor­ta i zaštite pra­va i in­te­re­sa dje­ce i omla­di­ne,
- raz­ma­tra po­lo­žaj mla­dih u dru­štvu,
- raz­ma­tra za­šti­tu pra­va dje­ce i mla­dih,
- pra­ti raz­voj spor­ta i fi­zič­ke kul­tu­re,
- ra­di na pro­mo­ci­ji pra­va i in­te­re­sa dje­te­ta.


Od­bor za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu

Član 94.

Od­bor za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam članova. Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i šest čla­no­va bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka, a jed­nog čla­na bi­ra Na­rod­na skup­šti­na na pri­je­dlog Sa­ve­za op­šti­na i gra­do­va Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Član 95.

Od­bor za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu raz­ma­tra pi­ta­nja u obla­sti­ma u ko­ji­ma Na­rod­na skup­šti­na do­no­si za­ko­ne i dru­ge op­šte ak­te, a ko­ji se od­no­se na:

- te­ri­to­ri­jal­nu or­ga­ni­za­ci­ju Re­pu­bli­ke i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu;
- imo­vin­sko-prav­ne i obli­ga­ci­o­ne od­no­se;
- fi­nan­si­ra­nje je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i
- uti­caj i po­slje­di­ce aka­ta ko­ji su pred­lo­že­ni za razma­tra­nje u Na­rod­noj skup­šti­ni na po­lo­žaj i funkci­o­ni­sa­nje je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.


Od­bor za tr­go­vi­nu i tu­ri­zam

Član 96.

Od­bor za tr­go­vi­nu i tu­ri­zam ima de­vet čla­no­va: pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i se­dam članova.

Pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka i pet čla­no­va bi­ra­ju se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni i dva spolj­na čla­na ko­ja ni­su iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Član 97.

Od­bor za tr­go­vi­nu i tu­ri­zam raz­ma­tra pi­ta­nja iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ja se od­no­se na:

- dru­štve­nu kon­tro­lu ci­je­na, tr­ži­šta, pro­met pro­izvo­da i uslu­ga, ren­tu i rob­ne re­zer­ve;
- izrad­nju in­ve­sti­ci­o­nih obje­ka­ta u obla­sti tr­go­vi­ne i tu­ri­zma;
- kon­tro­lu mje­ra, za­šti­tu pro­na­la­za­ka, teh­nič­ka una­pre­đe­nja, ži­go­ve, zna­ko­ve i po­ri­je­klo pro­iz­vo­da, stan­dar­de, teh­nič­ke nor­ma­ti­ve i nor­me kva­li­te­ta pro­iz­vo­da;
- pore­ze, tak­se i dru­ge da­žbi­ne u obla­sti tr­go­vi­ne i tu­ri­zma;
- turi­zam i ugo­sti­telj­stvo;
- tu­ri­stič­ku in­for­ma­tiv­no-pro­pa­gand­nu dje­lat­nost i
- dru­ga pi­ta­nja iz obla­sti tr­go­vi­ne i tu­ri­zma ka­da to za­tra­ži Na­rod­na skup­šti­na.


An­ket­ni od­bor

Član 98.

An­ket­ni od­bor obra­zu­je se iz re­da na­rod­nih po­sla­ni­ka kao po­vre­me­no ti­je­lo za iz­vr­ša­va­nje po­seb­nih za­da­ta­ka od­re­đe­nih od­lu­kom o nje­go­vom osni­va­nju.

Član 99.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že obra­zo­va­ti an­ket­ne od­bo­re ra­di sa­gle­da­va­nja sta­nja u od­re­đe­noj obla­sti ili utvr­đi­va­nja či­nje­ni­ca o od­re­đe­nim po­ja­va­ma ili po­je­di­nim do­ga­đa­ji­ma, po­seb­no u vr­še­nju kon­tro­le nad ra­dom po­je­di­nih re­pu­blič­kih or­ga­na ili or­ga­ni­za­ci­ja, ili no­si­la­ca jav­nih funk­ci­ja.

Od­lu­kom o obra­zo­va­nju an­ket­nog od­bo­ra utvr­đu­ju se sa­stav i za­da­tak od­bo­ra.

An­ket­ni od­bor ne mo­že vr­ši­ti is­tra­žne ili dru­ge sud­ske rad­nje.

An­ket­ni od­bor ima pra­vo da tra­ži od dr­žav­nih or­ga­na i od­go­va­ra­ju­ćih or­ga­ni­za­ci­ja is­pra­ve, po­dat­ke i oba­vje­šte­nja, kao i da uzi­ma po­treb­ne iz­ja­ve od po­je­di­na­ca.

Po­sli­je oba­vlja­nja za­da­ta­ka, an­ket­ni od­bor pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni iz­vje­štaj sa pri­je­dlo­gom mje­ra.

Od­bor pre­sta­je sa ra­dom ka­da Na­rod­na skup­šti­na na sjed­ni­ci od­lu­či o nje­go­vom iz­vje­šta­ju.

3.3 Sa­vjet na­ci­o­nal­nih ma­nji­na[uredi]

Član 100.

Na­rod­na skup­šti­na osni­va Sa­vjet na­ci­o­nal­nih ma­nji­na Re­pu­bli­ke Srp­ske kao po­seb­no sa­vje­to­dav­no tijelo ko­je sa­či­nja­va­ju pri­pad­ni­ci na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. Sa­vjet na­ci­o­nal­nih ma­nji­na ima do se­dam­na­est čla­no­va.

Na­rod­na skup­šti­na bi­ra pred­sjed­ni­ka, za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka i čla­no­ve Sa­vje­ta na­ci­o­nal­nih ma­nji­na Re­pu­bli­ke Srp­ske iz re­da kan­di­da­ta ko­je pred­la­že Sa­vez na­ci­o­nal­nih ma­nji­na Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Sa­vjet na­ci­o­nal­nih ma­nji­na Re­pu­bli­ke Srp­ske da­je mi­šlje­nja i pri­je­dlo­ge Na­rod­noj skup­šti­ni o svim pita­nji­ma ko­ja se ti­ču pra­va, po­lo­ža­ja i in­te­re­sa na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u Re­pu­bli­ci Srp­skoj.

Sa­vjet na­ci­o­nal­nih ma­nji­na za­sje­da dva pu­ta go­di­šnje, kao i ka­da po­sto­ji po­tre­ba da raz­mo­tri akt koji je u pro­ce­du­ri Na­rod­ne skup­šti­ne, a ti­če se pra­va i po­lo­ža­ja na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.

4. Ostva­ri­va­nje pra­va i du­žno­sti na­rod­nih po­sla­ni­ka[uredi]

Član 101.

Na­rod­ni po­sla­nik po­či­nje da ostva­ru­je pra­va i du­žno­sti utvr­đe­ne Usta­vom Re­pu­bli­ke, za­ko­nom i Poslovni­kom Na­rod­ne skup­šti­ne da­nom po­tvr­đi­va­nja man­da­ta u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Na­rod­ni po­sla­nik je du­žan da pri­su­stvu­je sjed­ni­ca­ma Na­rod­ne skup­šti­ne i rad­nog ti­je­la či­ji je član i da uče­stvu­je u nji­ho­vom ra­du i od­lu­či­va­nju.

Na­rod­ni po­sla­nik mo­že da uče­stvu­je i u ra­du rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne u ko­ji­ma ni­je član, bez pra­va od­lu­či­va­nja.

Član 102.

Sva­ki na­rod­ni po­sla­nik u Na­rod­noj skup­šti­ni po­na­ša se u skla­du sa svo­jim ubje­đe­njem i svo­jom savješću ka­da je u pi­ta­nju nje­gov go­vor i dje­lo­va­nje i nje­go­vo uče­šće u gla­sa­nju i iz­bo­ri­ma u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Na­rod­na skup­šti­na do­no­si Ko­deks o etič­kom po­na­ša­nju na­rod­nih po­sla­ni­ka, ko­jim se utvr­đu­ju pra­vi­la o po­na­ša­nju na­rod­nih po­sla­ni­ka u oba­vlja­nju po­sla­nič­kih du­žno­sti.

Član 103.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je spri­je­čen da pri­su­stvu­je sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, od­no­sno sjed­ni­ci radnog ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne, ili iz od­re­đe­nog raz­lo­ga tre­ba da u to­ku ra­da na­pu­sti sjed­ni­cu, du­žan je da o to­me bla­go­vre­me­no oba­vi­je­sti pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, od­no­sno pred­sjed­ni­ka odgo­va­ra­ju­ćeg rad­nog ti­je­la.

Član 104.

Na­rod­ni po­sla­nik ima pra­vo i du­žnost da, u okvi­ru nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne, po­kre­će inicijativu, da­je pri­je­dlo­ge i po­sta­vlja po­sla­nič­ka pi­ta­nja.

Član 105.

Na­rod­ni po­sla­nik ima pra­vo da bu­de oba­vi­je­šten o pi­ta­nji­ma či­je mu je po­zna­va­nje po­treb­no ra­di obavlja­nja funk­ci­je na­rod­nog po­sla­ni­ka.

Ra­di pot­pu­ni­jeg oba­vje­šte­nja, na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma se re­dov­no do­sta­vlja­ju slu­žbe­ne pu­bli­ka­ci­je Narodne skup­šti­ne i dru­gi in­for­ma­tiv­ni ma­te­ri­ja­li o pi­ta­nji­ma ko­ja su na dnev­nom re­du Na­rod­ne skupšti­ne.

Član 106.

Na­rod­ni po­sla­nik je du­žan ču­va­ti dr­žav­nu taj­nu i po­dat­ke po­vjer­lji­ve pri­ro­de, za vri­je­me tra­ja­nja i po pre­stan­ku man­da­ta, i za to je od­go­vo­ran u skla­du sa za­ko­nom.

Član 107.

Na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma se iz­da­je po­sla­nič­ka le­gi­ti­ma­ci­ja.

Po­sla­nič­ka le­gi­ti­ma­ci­ja sa­dr­ži: ime i pre­zi­me na­rod­nog po­sla­ni­ka, imu­ni­tet­ska pra­va po­sla­ni­ka i dru­ga pra­va ko­ja po­sla­nik mo­že da ostva­ru­je na osno­vu le­gi­ti­ma­ci­je.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne sta­ra se o iz­da­va­nju i evi­den­ci­ji iz­da­tih po­sla­nič­kih legitimaci­ja.

Član 108.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne bi­ra­ju se na pe­ri­od utvr­đen Iz­bor­nim za­ko­nom.

Na­rod­nom po­sla­ni­ku pre­sta­je man­dat pri­je is­te­ka vre­me­na na ko­je je iza­bran iz raz­lo­ga utvr­đe­nih Izbor­nim za­ko­nom.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne od­lu­ku o pre­stan­ku man­da­ta, ko­ju do­no­si or­gan nad­le­žan za iz­bo­re, dosta­vlja svim na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma.

Na­rod­na skup­šti­na na pr­voj slje­de­ćoj sjed­ni­ci kon­sta­tu­je da je na­rod­nom po­sla­ni­ku pre­stao man­dat u skla­du sa za­ko­nom.

Na­rod­nom po­sla­ni­ku ko­jem je pre­stao man­dat u skla­du sa za­ko­nom auto­mat­ski pre­sta­je i man­dat u svim rad­nim ti­je­li­ma Na­rod­ne skup­šti­ne u ko­ji­ma je bi­ran kao na­rod­ni po­sla­nik.

Član 109.

Na­rod­ni po­sla­nik od da­na po­tvr­đi­va­nja man­da­ta do da­na utvr­đi­va­nja pre­stan­ka man­da­ta u Na­rod­noj skupšti­ni ima pra­vo na nov­ča­na pri­ma­nja i dru­ga pra­va, u skla­du sa pro­pi­si­ma.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci mo­gu po­sla­nič­ku du­žnost oba­vlja­ti sa ili bez za­sni­va­nja rad­nog od­no­sa u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Od­lu­ku o za­sni­va­nju rad­nog od­no­sa na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni do­no­si Ad­mi­ni­stra­tiv­na komi­si­ja.

Član 110.

Slu­žbe­ni je­zi­ci u Na­rod­noj skup­šti­ni su: je­zik srp­skog na­ro­da, je­zik bo­šnjač­kog na­ro­da i je­zik hrvat­skog na­ro­da.

Slu­žbe­na pi­sma su ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca.


Po­sla­nič­ki imu­ni­tet

Član 111.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci uži­va­ju imu­ni­tet od da­na po­tvr­đi­va­nja man­da­ta do da­na utvr­đi­va­nja pre­stan­ka mandata u Na­rod­noj skup­šti­ni, u skla­du sa za­ko­nom.

Po­sla­ni­ci u Na­rod­noj skup­šti­ni ne­će bi­ti kri­vič­no ili gra­đan­ski od­go­vor­ni za iz­ra­že­no mi­šlje­nje ili da­va­nje gla­sa ili za bi­lo ko­ji po­stu­pak iz­vr­šen u okvi­ru nji­ho­vih du­žno­sti u Na­rod­noj skup­šti­ni Republi­ke Srp­ske.

Član 112.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci mo­gu se po­zva­ti na imu­ni­tet u bi­lo ko­je vri­je­me za po­stup­ke iz­vr­še­ne u okvi­ru svo­jih du­žno­sti u Na­rod­noj skup­šti­ni, ali se on ne mo­že sma­tra­ti op­štom pre­pre­kom za kri­vič­no gonjenje ili po­kre­ta­nje par­nič­nog po­stup­ka.

Po­stup­ci iz­vr­še­ni u okvi­ru du­žno­sti po­sla­ni­ka pod­ra­zu­mi­je­va­ju po­stup­ke ko­ji pro­is­ti­ču iz du­žno­sti ko­ju po­sla­nik oba­vlja u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 113.

Uko­li­ko, u to­ku kri­vič­nog ili par­nič­nog po­stup­ka, po­sla­nik iz­ja­vi da je po­stu­pak ko­ji je osnov za po­kre­ta­nje kri­vič­nog ili par­nič­nog po­stup­ka iz­vr­šen u okvi­ru nje­go­vih du­žno­sti ko­je oba­vlja u Narodnoj skup­šti­ni, to pi­ta­nje će se ras­pra­vi­ti i rje­ša­va­ti od­lu­kom nad­le­žnog su­da.

IV - SJED­NI­CA NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE[uredi]

1. Pri­pre­ma i sa­zi­va­nje sjed­ni­ce[uredi]

Član 114.

Na­rod­na skup­šti­na ra­di u stal­nom za­sje­da­nju.

Sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne se odr­ža­va­ju u pe­ri­o­di­ma od 1. sep­tem­bra do 23. de­cem­bra (je­se­nje zasjeda­nje) i od 22. ja­nu­a­ra do 20. ju­la (pro­ljećno za­sje­da­nje).

Van ro­ko­va iz pret­hod­nog sta­va, u pra­vi­lu, ne odr­ža­va­ju se re­dov­ne sjed­ni­ce.

Član 115.

Sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne sa­zi­va pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne je du­žan sa­zva­ti sjed­ni­cu na za­htjev 1/3 na­rod­nih po­sla­ni­ka, predsjed­ni­ka Re­pu­bli­ke i Vla­de.

Pred­la­gač ko­ji je zah­ti­je­vao sa­zi­va­nje sjed­ni­ce do­sta­vlja ma­te­ri­jal o pi­ta­nju zbog ko­jeg tra­ži sazivanje sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 116.

Pri­je­dlog dnev­nog re­da sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne pri­pre­ma pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

O pri­pre­mlje­nom pri­je­dlo­gu dnev­nog re­da iz­ja­šnja­va se i utvr­đu­je ga Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne.

U pri­je­dlog dnev­nog re­da sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu se uvr­sti­ti sa­mo oni pri­je­dlo­zi aka­ta koji su pri­pre­mlje­ni u skla­du sa Usta­vom, za­ko­nom i ovim po­slov­ni­kom.

Član 117.

Po­ziv za sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne sa­dr­ži na­ro­či­to: da­tum odr­ža­va­nja, mje­sto, po­če­tak ra­da sjednice i prije­dlog dnev­nog re­da.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne po­ziv i ma­te­ri­ja­le za re­dov­nu sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne upu­ću­je narod­nim po­sla­ni­ci­ma naj­ma­nje 10 da­na pri­je odr­ža­va­nja sjed­ni­ce.

Ma­te­ri­ja­li za re­dov­nu sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu se do­sta­vi­ti u štam­pa­nom ili elek­tron­skom obli­ku.

Iz­u­zet­no, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že sa­zva­ti sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne u ro­ku kra­ćem od 10 da­na, a dnev­ni red za ovu sjed­ni­cu mo­že pred­lo­ži­ti i na sa­moj sjed­ni­ci, s tim da na po­čet­ku sjed­ni­ce obra­zlo­ži ta­kav po­stu­pak.

Pri­li­kom utvr­đi­va­nja da­na odr­ža­va­nja sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne vo­di­će se ra­ču­na da za­sje­da­nje Narodne skup­šti­ne ne pa­da u da­ne za­ko­nom utvr­đe­nih pra­zni­ka, vi­ken­de i dru­ge da­ne ne­po­god­ne za održa­va­nje sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 118.

O odr­ža­va­nju sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne oba­vje­šta­va pred­sjed­ni­ka Republi­ke i Vla­du, kao i pred­stav­ni­ke or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja či­ji se ma­te­ri­ja­li raz­ma­tra­ju na sjedni­ci.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že od­lu­či­ti da se po­zi­vi i ma­te­ri­ja­li sa pred­lo­že­nim dnev­nim re­dom sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne do­sta­ve i dru­gim in­sti­tu­ci­ja­ma i pred­stav­ni­ci­ma jav­nog i po­li­tič­kog živo­ta.

Član 119.

Pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, fon­da­ci­ja, sin­di­ka­ta i dru­gih udru­že­nja gra­đa­na, registrovanih u skla­du sa za­ko­nom, mo­gu pri­su­stvo­va­ti sjed­ni­ca­ma Na­rod­ne skup­šti­ne na osno­vu akredi­ta­ci­je, ko­ju do­dje­lju­je Ko­le­gi­jum.

Akre­di­ta­ci­ja se do­dje­lju­je na go­di­nu da­na, na­kon ob­ja­vlje­nog jav­nog po­zi­va, u pra­vi­lu na kra­ju kalendar­ske go­di­ne, i na tran­spa­ren­tan na­čin spro­ve­de­nog pro­ce­sa odo­bra­va­nja, ocje­nju­ju ve­li­či­nu i va­žnost za­in­te­re­so­va­nih su­bje­ka­ta, kao i pro­stor­ne i vre­men­ske ka­pa­ci­te­te Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že iz­u­zet­no po­zva­ti i pred­stav­ni­ke dru­gih udru­že­nja i gru­pa građana, uz sa­gla­snost Ko­le­gi­ju­ma, ako se na sjed­ni­ci raz­ma­tra­ju pi­ta­nja di­rekt­no ve­za­na za navedene ka­te­go­ri­je.

Pri­su­stvo sjed­ni­ca­ma li­ca iz st. 1. i 3. ne zna­či i pra­vo obra­ća­nja na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne.

Akre­di­ta­ci­ja se mo­že od­u­ze­ti ako po­me­nu­ti pred­stav­ni­ci ne po­štu­ju Po­slov­nik Na­rod­ne skup­šti­ne i dru­ga ak­ta ko­ji­ma se re­gu­li­še po­na­ša­nje u pro­sto­ri­ja­ma Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, od­no­sno pot­pred­sjed­nik kad pred­sje­da­va sjed­ni­ci, mo­že uda­lji­ti predstav­ni­ka iz st. 1. i 3. ovog čla­na ako ne po­štu­je Po­slov­nik Na­rod­ne skup­šti­ne i dru­ga ak­ta koji­ma se re­gu­li­še po­na­ša­nje u pro­sto­ri­ja­ma Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 120.

Sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne odr­ža­va­ju se, u pra­vi­lu, utor­kom, sri­je­dom i če­tvrt­kom, u vre­me­nu od 10,00 do 20,00 ča­so­va, sa pre­ki­dom u pe­ri­o­du od 15,00 do 17,00 ča­so­va.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že da od­lu­či da se sjed­ni­ca Na­rod­ne skup­šti­ne odr­ži i dru­gim danima, od­no­sno da Na­rod­na skup­šti­na pro­du­ži rad i po­sli­je 20,00 ča­so­va, ako za to po­sto­je opravdani raz­lo­zi, ko­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne sa­op­šta­va na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že da od­lo­ži čas, od­no­sno dan po­čet­ka sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne uko­li­ko je na pri­je­dlo­ge aka­ta iz pred­lo­že­nog dnev­nog re­da sjed­ni­ce pod­ne­sen ve­ći broj amand­ma­na ko­je Vla­da i nad­le­žna rad­na ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne ne mo­gu da raz­mo­tre pri­je od­re­đe­nog po­čet­ka sjed­ni­ce, o če­mu bla­go­vre­me­no oba­vje­šta­va na­rod­ne po­sla­ni­ke.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je u Da­nu za gla­sa­nje, ko­ji od­re­đu­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne. Predsjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že da od­re­di da Dan za gla­sa­nje o pri­je­dlo­gu za­ko­na bu­de od­mah po za­vr­šet­ku pre­tre­sa tog pri­je­dlo­ga za­ko­na.

Po­če­tak i pre­kid, od­no­sno za­vr­še­tak za­sje­da­nja Na­rod­ne skup­šti­ne sim­bo­lič­no se ozna­ča­va upo­tre­bom „skup­štin­skog če­ki­ća“.

2. Otva­ra­nje sjed­ni­ce i uče­šće na sjed­ni­ci[uredi]

Član 121.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne otva­ra sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne i utvr­đu­je da li po­sto­ji kvo­rum za rad Na­rod­ne skup­šti­ne.

Kvo­rum za rad Na­rod­ne skup­šti­ne po­sto­ji ako je na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne pri­sut­no vi­še od jedne po­lo­vi­ne ukup­nog bro­ja na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Kvo­rum se utvr­đu­je pri­mje­nom elek­tron­skog si­ste­ma za gla­sa­nje, na taj na­čin što je sva­ki po­sla­nik du­žan da se iden­ti­fi­ku­je, pri ula­sku na od­re­đe­no mje­sto u sa­li, uba­ci­va­njem iden­ti­fi­ka­ci­o­ne kar­ti­ce u po­sla­nič­ku je­di­ni­cu.

Ako na­rod­ni po­sla­nik iz­ra­zi sum­nju u po­sto­ja­nje kvo­ru­ma utvr­đe­nog pri­mje­nom elek­tron­skog si­ste­ma za gla­sa­nje, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne sta­vlja na uvid ra­ču­nar­ski iz­vod pri­sut­nih na­rod­nih poslanika.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je iz­ra­zio sum­nju u po­sto­ja­nje kvo­ru­ma mo­že da za­tra­ži da se kvo­rum utvr­di prozi­va­njem po­sla­ni­ka, o če­mu Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je bez pre­tre­sa.

Član 122.

Na po­čet­ku sjed­ni­ce ili na­stav­ka sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne obavješta­va Na­rod­nu skup­šti­nu o na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma ko­ji su spri­je­če­ni da pri­su­stvu­ju sjed­ni­ci Narod­ne skup­šti­ne.

Isto­vre­me­no, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne da­je po­treb­na ob­ja­šnje­nja u ve­zi sa ra­dom na sjed­ni­ci i dru­gim pi­ta­nji­ma.

3. Tok sjed­ni­ce[uredi]

Član 123.

Pri­je utvr­đi­va­nja dnev­nog re­da, ako je do­sta­vljen, razma­tra se iz­vje­štaj Ko­mi­si­je za iz­bor i imenovanje, ko­ji se od­no­si na pi­ta­nja u ve­zi sa man­dat­no-imu­ni­tet­skim pra­vi­ma na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Na­kon raz­ma­tra­nja iz­vje­šta­ja iz sta­va 1. ovog čla­na usva­ja­ju se za­pi­sni­ci sa pret­hod­nih sjed­ni­ca Narod­ne skup­šti­ne.

Na­rod­ni po­sla­nik mo­že sta­vi­ti pri­mjed­be na za­pi­snik sa pret­hod­ne sjed­ni­ce i tra­ži­ti da se u nje­mu iz­vr­še od­go­va­ra­ju­će iz­mje­ne ili do­pu­ne.

O osno­va­no­sti pri­mje­da­ba na za­pi­snik od­lu­ču­je se na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, bez nji­ho­vog razmatra­nja.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne utvr­đu­je da je usvo­jen za­pi­snik na ko­ji ni­su sta­vlje­ne pri­mjed­be, odno­sno za­pi­snik u ko­me su, pre­ma usvo­je­nim pri­mjed­ba­ma, une­se­ne od­go­va­ra­ju­će iz­mje­ne i do­pu­ne.

Član 124.

Na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne ni­ko ne mo­že go­vo­ri­ti pri­je ne­go što za­tra­ži i do­bi­je ri­ječ od predsjed­ni­ka.

Na­rod­ni po­sla­nik i pred­stav­nik Vla­de uče­stvu­ju u ra­du sjed­ni­ce sa mje­sta ko­je mu pri­pa­da uz korišće­nje ras­po­lo­ži­vih teh­nič­kih mo­guć­no­sti.

Mje­sto na­rod­nog po­sla­ni­ka, klu­ba po­sla­ni­ka, po­sla­nič­ke gru­pe, Vla­de i dru­gog uče­sni­ka na sjed­ni­ci od­re­đu­je Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na­rod­ni po­sla­nik, sto­je­ći, go­vo­ri sa po­sla­nič­kog mje­sta u sa­li za sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne, po do­bi­ja­nju ri­je­či od pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Li­ca sa in­va­li­di­te­tom ko­ri­ste mje­sta ko­ja su za njih po­seb­no od­re­đe­na, uz ko­ri­šće­nje ras­po­lo­ži­vih teh­nič­kih mo­guć­no­sti.

Član 125.

U skup­štin­skoj sa­li po­sto­ji iz­dvo­je­na go­vor­ni­ca.

Ovu go­vor­ni­cu ko­ri­ste: pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke, pot­pred­sjed­ni­ci Re­pu­bli­ke, pred­sjed­nik i potpredsjedni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, pred­sje­da­va­ju­ći Vi­je­ća na­ro­da, pred­sjed­nik Vla­de, mi­ni­star finan­si­ja u Vla­di Re­pu­bli­ke Srp­ske, ka­da obra­zla­že bu­džet Re­pu­bli­ke Srp­ske, ovla­šće­ni pred­la­ga­či i iz­vje­sti­o­ci aka­ta, osim Vla­de i na­rod­nih po­sla­ni­ka, i go­sti, kad se obra­ća­ju Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 126.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne od­re­di­će pa­u­zu, u tra­ja­nju do 60 mi­nu­ta, da bi se iz­vr­ši­le po­treb­ne kon­sul­ta­ci­je i pri­ba­vi­lo po­treb­no mi­šlje­nje, ako to zah­ti­je­va­ju okol­no­sti u ra­du sjed­ni­ce, kao i na za­htjev po­sla­nič­kih klu­bo­va.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne pre­ki­da rad Na­rod­ne skup­šti­ne i u dru­gim slu­ča­je­vi­ma, ako to Na­rod­na skup­šti­na za­klju­či.

U slu­ča­ju pre­ki­da sjed­ni­ce, pred­sjed­nik od­re­đu­je vri­je­me odr­ža­va­nja na­stav­ka sjed­ni­ce Na­rod­ne skupšti­ne.

Pre­kid sjed­ni­ce mo­že tra­ja­ti do 60 da­na.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne oba­vi­je­sti­će na­rod­ne po­sla­ni­ke o na­stav­ku sjed­ni­ce.

A. Dnev­ni red[uredi]

Član 127.

Ako ni­ko od na­rod­nih po­sla­ni­ka ili dru­gih ovla­šće­nih pred­la­ga­ča za­ko­na ne pod­ne­se u pi­sa­nom ob­li­ku pri­go­vor na pred­lo­že­ni dnev­ni red naj­ka­sni­je 24 ča­sa pri­je za­ka­za­ne sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne, pred­lo­že­ni dnev­ni red sma­tra se usa­gla­še­nim.

Član 128.

Dnev­ni red sjed­ni­ce utvr­đu­je Na­rod­na skup­šti­na.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci, od­bo­ri i dru­ga rad­na ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne i Vla­da mo­gu pred­la­ga­ti iz­mje­ne i do­pu­ne pred­lo­že­nog dnev­nog re­da, i to: po­vla­če­nje po­je­di­nih ta­ča­ka iz pred­lo­že­nog dnev­nog re­da, dopu­nu pred­lo­že­nog dnev­nog re­da no­vim tač­ka­ma pri­pre­mlje­nim u skla­du s ovim po­slov­ni­kom, spa­ja­nje ras­pra­ve o po­je­di­nim tač­ka­ma dnev­nog re­da, pro­mje­nu re­do­sli­je­da po­je­di­nih ta­ča­ka pred­lo­že­nog dnevnog re­da, pro­mje­nu po­stup­ka iz hit­nog u re­dov­ni po­stu­pak.

Pri­je­dlo­zi za do­pu­nu dnev­nog re­da no­vim tač­ka­ma mo­gu se od­no­si­ti sa­mo na pri­je­dlo­ge zakonā i odlukā po hit­nom po­stup­ku.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, Za­ko­no­dav­ni od­bor i nad­le­žno rad­no ti­je­lo mo­gu pred­lo­ži­ti od­la­ga­nje raz­ma­tra­nja pri­je­dlo­ga ak­ta za na­red­nu sjed­ni­cu ra­di de­talj­ni­jeg raz­ma­tra­nja pod­ne­se­nih amand­ma­na.

Pri­je­dlo­zi se do­sta­vlja­ju pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne u pi­sa­noj for­mi, naj­ka­sni­je 24 ča­sa pri­je po­čet­ka sjed­ni­ce.

Ako pri­je­dlo­zi iz sta­va 5. ovog čla­na ni­su pod­ne­se­ni u skla­du s od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka, Na­rod­na skup­šti­na ih ne­će raz­ma­tra­ti, ni­ti će se o nji­ma iz­ja­šnja­va­ti.

Pred­me­ti za ko­je nad­le­žni od­bor pred­la­že ski­da­nje sa dnev­nog re­da ski­da­ju se sa dnev­nog re­da, bez ras­pra­ve i gla­sa­nja.

Uko­li­ko pred­la­gač po­vla­či tač­ku iz pred­lo­že­nog dnev­nog re­da, ona se ski­da bez ras­pra­ve.

Pri utvr­đi­va­nju dnev­nog re­da Na­rod­na skup­šti­na odlu­ču­je slje­de­ćim re­dom o pri­je­dlo­zi­ma:

- za hit­ni po­stu­pak;
- da se po­je­di­ne tač­ke po­vu­ku iz pri­je­dlo­ga;
- da se od­lo­ži raz­ma­tra­nje po­je­di­ne tač­ke za na­red­nu sjed­ni­cu,
- da se dnev­ni red pro­ši­ri;
- za spa­ja­nje ras­pra­ve;
- za pro­mje­nu re­do­sli­je­da po­je­di­nih ta­ča­ka.

Član 129.

O pred­lo­že­nim iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma dnev­nog re­da oba­vlja se pre­tres, u ko­me mo­gu uče­stvo­va­ti:

- pred­la­gač pro­mje­ne dnev­nog re­da, od­no­sno ovla­šće­ni pred­stav­nik gru­pe pred­la­ga­ča;
- pred­la­gač ak­ta na ko­ji se pro­mje­na od­no­si, od­no­sno ovla­šće­ni pred­stav­nik gru­pe pred­la­ga­ča aka­ta, ako se zah­ti­je­va da se pri­je­dlog ak­ta po­vu­če iz dnev­nog re­da.

Uče­šće u pre­tre­su mo­že tra­ja­ti naj­du­že pet mi­nu­ta.

Uče­sni­ci u pre­tre­su iz sta­va 1. mo­gu naj­vi­še dva pu­ta uzi­ma­ti uče­šće u pre­tre­su.

Član 130.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je o pri­je­dlo­gu za iz­mje­nu i do­pu­nu pred­lo­že­nog dnev­nog re­da, osim iz­mje­na o ko­ji­ma se po ovom po­slov­ni­ku ne gla­sa.

Član 131.

Po­sli­je usva­ja­nja dnev­nog re­da pre­la­zi se na raz­ma­tra­nje po­je­di­nih pi­ta­nja pre­ma utvr­đe­nom redoslijedu.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že, u to­ku sjed­ni­ce, bez pre­tre­sa, naj­vi­še dva pu­ta iz­vr­ši­ti iz­mje­ne u redoslije­du ta­ča­ka dnev­nog re­da, uz sa­gla­snost pred­la­ga­ča od­go­va­ra­ju­ćih aka­ta i ako se to­me ne proti­vi naj­ma­nje jed­na tre­ći­na na­rod­nih po­sla­ni­ka.

B. Raz­ma­tra­nje[uredi]

Član 132.

Na sjed­ni­ci se raz­ma­tra sva­ko pi­ta­nje ko­je je na dnev­nom re­du pri­je ne­go što se o nje­mu od­lu­ču­je, osim ako je ovim po­slov­ni­kom od­re­đe­no dru­ga­či­je ili se na sa­moj sjed­ni­ci za­klju­či da se o ne­kom pita­nju od­lu­ču­je bez raz­ma­tra­nja.

Pred­sjed­nik ili ovla­šće­ni pred­stav­nik klu­ba mo­že na­ja­vi­ti od­su­stvo svih čla­no­va po­sla­nič­kog klu­ba u to­ku ras­pra­ve o po­je­di­nim tač­ka­ma dnev­nog re­da, ali u tom slu­ča­ju je du­žan na­ve­sti raz­lo­ge za takvo od­su­stvo.

Član 133.

Po otva­ra­nju pre­tre­sa sva­ke tač­ke dnev­nog re­da sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne pra­vo da do­bi­ju ri­ječ imaju po slje­de­ćem re­do­sli­je­du:

- pred­la­gač ak­ta, od­no­sno ovla­šće­ni pred­stav­nik gru­pe pred­la­ga­ča ak­ta;
- iz­vje­sti­o­ci nad­le­žnih od­bo­ra;
- na­rod­ni po­sla­ni­ci ko­ji su na sjed­ni­ca­ma od­bo­ra izdvo­ji­li mi­šlje­nje;
- go­sti ko­ji su do­bi­li odo­bre­nje Ko­le­gi­ju­ma da se obra­te;
- pred­stav­nik Vla­de, ako Vla­da ni­je pred­la­gač ak­ta;
- pred­sjed­ni­ci klu­bo­va ili ovla­šće­ni pred­stav­ni­ci klu­bo­va, od­no­sno pred­stav­ni­ci po­sla­nič­kih gru­pa i
- na­rod­ni po­sla­ni­ci po re­do­sli­je­du pri­ja­vlji­va­nja.

Član 134.

Vri­je­me iz­la­ga­nja na­rod­nog po­sla­ni­ka iz­no­si naj­vi­še de­set mi­nu­ta.

Na­rod­ni po­sla­nik sa­mo jed­nom mo­že uče­stvo­va­ti u izla­ga­nju po sva­koj tač­ki dnev­nog re­da.

Pred­sjed­nik klu­ba ili umje­sto nje­ga ovla­šće­ni pred­stav­nik klu­ba ima pra­vo na iz­la­ga­nje u tra­ja­nju do 20 mi­nu­ta, s tim što ovo vri­je­me mo­že po­di­je­li­ti u dva di­je­la.

Pred­la­gač, od­no­sno ovla­šće­ni pred­stav­nik pred­la­ga­ča ak­ta ima pra­vo da u pr­vom obra­ća­nju i u završnoj ri­je­či go­vo­ri dva pu­ta du­že od vre­me­na od­re­đe­nog za iz­la­ga­nje na­rod­nih po­sla­ni­ka. U to­ku pre­tre­sa pri­je­dlo­ga pred­la­gač ima pra­vo da još jed­nom do­bi­je ri­ječ ra­di da­va­nja obra­zlo­že­nja, u traja­nju od­re­đe­nom za iz­la­ga­nje na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Za­vr­šna ri­ječ da­je se na­kon za­vr­še­ne po­sla­nič­ke raspra­ve.

Iz­vje­sti­o­ci nad­le­žnih od­bo­ra ima­ju pra­vo da u pr­vom obra­ća­nju go­vo­re dva pu­ta du­že od vre­me­na određe­nog za iz­la­ga­nje na­rod­nih po­sla­ni­ka. Iz­vje­sti­o­ci nad­le­žnih od­bo­ra mo­gu go­vo­ri­ti i pre­ko re­da, ako to zah­ti­je­va po­tre­ba pre­tre­sa, o če­mu od­lu­ču­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, s tim što ne mogu go­vo­ri­ti du­že od vre­me­na pred­vi­đe­nog za iz­la­ga­nje na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Pred­sjed­ni­ku Vla­de pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne da­je ri­ječ ka­da je za­tra­ži i na nje­ga se ne od­no­si ogra­ni­če­nje u po­gle­du vre­me­na iz­la­ga­nja.

Iz­la­ga­nje pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke u Na­rod­noj skup­šti­ni je bez ogra­ni­če­nja, a iz­la­ga­nje svih osta­lih gosti­ju ne mo­že bi­ti po­je­di­nač­no du­že od vre­me­na za iz­la­ga­nje na­rod­nog po­sla­ni­ka, osim ako za to ne do­bi­ju sa­gla­snost pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 135.

Pred­la­gač, od­no­sno ovla­šće­ni pred­stav­nik pred­la­ga­ča ak­ta na po­čet­ku svog iz­la­ga­nja mo­že za­tra­ži­ti da mu Na­rod­na skup­šti­na odo­bri du­že vre­me­na za iz­la­ga­nje, s tim što mo­ra na­ve­sti ko­li­ko vre­men­sko pro­du­že­nje tra­ži i obra­zlo­ži­ti za­što to či­ni.

O ovom pri­je­dlo­gu Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je bez pre­tre­sa.

Član 136.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, ka­da pred­sje­da­va sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, ako že­li da uče­stvu­je u pre­tre­su, pre­pu­šta pred­sje­da­va­nje jed­nom od pot­pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 137.

Ka­da se oba­vi raz­ma­tra­nje svih ta­ča­ka dnev­nog re­da i od­lu­či­va­nje po nji­ma, pred­sjed­nik Na­rod­ne skupšti­ne za­klju­ču­je sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 138.

Na­rod­nom po­sla­ni­ku ko­ji že­li da go­vo­ri o po­vre­di ovog po­slov­ni­ka, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne daje ri­ječ od­mah po za­vr­še­nom iz­la­ga­nju pret­hod­nog go­vor­ni­ka.

Na­rod­ni po­sla­nik je du­žan da na­ve­de ko­ja je od­red­ba Po­slov­ni­ka po nje­go­vom mi­šlje­nju po­vri­je­đe­na, da je ci­ti­ra i obra­zlo­ži u če­mu se sa­sto­ji po­vre­da, s tim što mo­že go­vo­ri­ti naj­du­že tri mi­nu­te.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne je du­žan da na­kon to­ga da ob­ja­šnje­nje.

Ako i po­sli­je ob­ja­šnje­nja pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne po­sla­nik osta­je pri to­me da je Po­slov­nik povri­je­đen, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne po­zi­va Na­rod­nu skup­šti­nu da, bez pre­tre­sa, od­lu­či o tom pi­ta­nju.

Na­rod­ni po­sla­nik ne mo­že da uka­zu­je na po­vre­du ovog po­slov­ni­ka na ko­ju je već uka­zao.

Član 139.

Uko­li­ko se na­rod­ni po­sla­nik u svom iz­la­ga­nju na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne iz­ra­zi o dru­gom na­rod­nom po­sla­ni­ku ili čla­nu Vla­de, na­vo­de­ći nje­go­vo ime, pre­zi­me ili funk­ci­ju, od­no­sno po­gre­šno pro­tu­ma­či nje­go­vo iz­la­ga­nje, na­rod­ni po­sla­nik ili član Vla­de na ko­ga se iz­la­ga­nje od­no­si ima pra­vo na re­pli­ku ili ne­ta­čan na­vod.

Uko­li­ko se iz­ra­zi od­no­se na po­sla­nič­ki klub, od­no­sno par­la­men­tar­nu stran­ku, pra­vo na re­pli­ku ili ne­ta­čan na­vod ima pred­sjed­nik klu­ba, od­no­sno pred­stav­nik par­la­men­tar­ne stran­ke.

Na­rod­nom po­sla­ni­ku ko­ji se pri­ja­vi za re­pli­ku ili ne­ta­čan na­vod, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne odmah da­je ri­ječ, a re­pli­ka ili ne­ta­čan na­vod ne mo­že da tra­je du­že od tri mi­nu­te.

Re­pli­ka je do­zvo­lje­na dva pu­ta, a ne­ta­čan na­vod do­zvo­ljen je jed­nom.

Pred­sje­da­va­ju­ći Na­rod­ne skup­šti­ne iz­u­zet­no ima pra­vo da pre­ki­ne niz od 15 ili vi­še uza­stop­nih repli­ka ili ne­tač­nih na­vo­da i dā ri­ječ po­sla­ni­ci­ma re­dov­no pri­ja­vlje­nim za di­sku­si­ju, uko­li­ko je oči­to do­šlo do od­stu­pa­nja od tač­ke dnev­nog re­da ili uko­li­ko se ko­ri­sti uvre­dlji­va re­to­ri­ka.

Ni­je do­zvo­lje­na re­pli­ka ili ne­ta­čan na­vod na­kon za­vršne ri­je­či. Iz­u­zet­no, pred­sjed­nik Na­rod­ne skupšti­ne mo­že do­zvo­li­ti re­pli­ku na­kon za­vr­šne ri­je­či pred­stav­ni­ku klu­ba po­sla­ni­ka, od­no­sno poslanič­ke gru­pe, ako je u za­vr­šnoj ri­je­či iz­ne­se­no uvre­dlji­vo iz­la­ga­nje o po­sla­nič­kom klu­bu, odnosno po­sla­nič­koj gru­pi, ko­je mo­že tra­ja­ti tri mi­nu­te.

Član 140.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci du­žni su da po­štu­ju do­sto­jan­stvo Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci du­žni su da se jed­ni dru­gim obra­ća­ju sa uva­ža­va­njem.

Ni­je do­zvo­lje­no ko­ri­šće­nje uvre­dlji­vih iz­ra­za, kao ni iz­no­še­nje či­nje­ni­ca i ocje­na ko­je se od­no­se na pri­vat­ni ži­vot dru­gih li­ca.

Za vri­je­me go­vo­ra na­rod­nog po­sla­ni­ka ili dru­gih uče­sni­ka u pre­tre­su ni­je do­zvo­lje­no do­ba­ci­va­nje, ometa­nje go­vor­ni­ka na dru­gi na­čin, ni­ti bi­lo ka­kvo dru­go po­na­ša­nje ko­je ugro­ža­va slo­bo­du go­vo­ra.

Član 141.

Na­rod­ni po­sla­nik ili dru­gi uče­snik u raz­ma­tra­nju od­re­đe­nih pi­ta­nja mo­že go­vo­ri­ti sa­mo o pi­ta­nji­ma koja su na dnev­nom re­du. Ako se go­vor­nik uda­lji od dnev­nog re­da, pred­sjed­nik će ga upo­zo­ri­ti na dnev­ni red.

Uko­li­ko se go­vor­nik i po­sli­je upo­zo­re­nja ne dr­ži dnev­nog re­da, pred­sjed­nik mo­že da mu odu­zme ri­ječ.

Ni­ko ne mo­že pre­ki­da­ti go­vor­ni­ka ni­ti ga opo­mi­nja­ti, osim pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, u slučajevi­ma pred­vi­đe­nim Po­slov­ni­kom.

Član 142.

Raz­ma­tra­nje po­je­di­nih pi­ta­nja je je­din­stve­no, ako ovim po­slov­ni­kom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no.

Ka­da se pri­li­kom raz­ma­tra­nja pi­ta­nja od op­šteg po­li­tič­kog zna­ča­ja pred­la­že do­no­še­nje de­kla­ra­ci­je, rezo­lu­ci­je ili pre­po­ru­ke, kao i ka­da se raz­ma­tra Pri­je­dlog po­slov­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne ili dru­gog op­šteg ak­ta iz dje­lo­kru­ga Na­rod­ne skup­šti­ne, na sjed­ni­ci se mo­že od­lu­či­ti da se ta­kva pi­ta­nja razmatra­ju odvo­je­no u na­če­lu i po­je­di­no­sti­ma.

U to­ku raz­ma­tra­nja o po­je­di­no­sti­ma Na­rod­na skup­šti­na mo­že od­lu­či­ti da se ras­pra­vlja o di­je­lo­vi­ma, gla­va­ma, od­no­sno odjelj­ci­ma ili o po­je­di­nim čla­no­vi­ma. U to­ku raz­ma­tra­nja o po­je­di­no­sti­ma ras­pra­vlja se i o amand­ma­ni­ma.

Ka­da utvr­di da vi­še ne­ma pri­ja­vlje­nih za uče­šće u ras­pra­vi, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne za­klju­ču­je pre­tres.

V. Od­lu­či­va­nje[uredi]

1. Op­šte od­red­be[uredi]

Član 143.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je gla­sa­njem na­rod­nih po­sla­ni­ka u skla­du s Usta­vom, za­ko­nom i ovim poslovnikom.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je u da­nu za gla­sa­nje za po­je­di­ne tač­ke dnev­nog re­da.

Na po­čet­ku sva­kog za­sje­da­nja ili na­stav­ka za­sje­da­nja dan za gla­sa­nje za po­je­di­ne tač­ke dnev­nog re­da i vri­je­me po­čet­ka od­re­đu­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

U da­nu za gla­sa­nje Na­rod­na skup­šti­na se iz­ja­šnja­va o svim pi­ta­nji­ma o ko­ji­ma je ras­pra­va okon­ča­na.

Član 144.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci gla­sa­ju „za“ pri­je­dlog, „pro­tiv“ pri­je­dlo­ga ili se uz­dr­ža­va­ju od gla­sa­nja.

Akt i amand­man sma­tra se do­ne­se­nim ako je za nje­ga gla­sa­lo vi­še od po­lo­vi­ne ukup­nog bro­ja na­rod­nih po­sla­ni­ka.

2. Jav­no gla­sa­nje[uredi]

Član 145.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je jav­nim gla­sa­njem: upo­tre­bom elek­tron­skog si­ste­ma za gla­sa­nje, di­za­njem ru­ke ili pro­ziv­kom.

Član 146.

Jav­no gla­sa­nje upo­tre­bom elek­tron­skog si­ste­ma za gla­sa­nje vr­ši se na na­čin od­re­đen ovim po­slov­ni­kom.

Di­za­njem ru­ku gla­sa se na na­čin od­re­đen ovim po­slov­ni­kom, i to sa­mo ako si­stem za elek­tron­sko glasanje ni­je u funk­ci­ji, ako se sjed­ni­ca odr­ža­va u pro­sto­ri­ji u ko­joj ne­ma ta­kvog si­ste­ma ili ako Na­rod­na skup­šti­na pret­hod­no o to­me od­lu­či.

Na za­htjev klu­ba po­sla­ni­ka, Na­rod­na skup­šti­na mo­že, bez pre­tre­sa, od­lu­či­ti da se gla­sa pro­ziv­kom, na na­čin odre­đen ovim po­slov­ni­kom.

Član 147.

Gla­sa­nje upo­tre­bom elek­tron­skog si­ste­ma vr­ši se pri­ti­ska­njem od­re­đe­nih ta­ste­ra, uz pret­hod­no ubacivanje iden­ti­fi­ka­ci­o­ne kar­ti­ce, ko­ju ima sva­ki na­rod­ni po­sla­nik, u ure­đaj is­pred sje­di­šta (posla­nič­ka je­di­ni­ca).

Vri­je­me gla­sa­nja upo­tre­bom elek­tron­skog si­ste­ma izno­si 30 se­kun­di.

Po is­te­ku ovog vre­me­na, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne za­klju­ču­je gla­sa­nje i sa­op­šta­va re­zul­tat glasanja.

Re­zul­ta­ti sva­kog gla­sa­nja pri­ka­zu­ju se na mo­ni­to­ri­ma u sa­li Na­rod­ne skup­šti­ne.

Ra­ču­nar­ski iz­vod sva­kog gla­sa­nja do­sta­vlja se klu­bo­vi­ma po­sla­ni­ka, od­no­sno po­sla­nič­kim gru­pa­ma, na nji­hov za­htjev, kao i slu­žbi Na­rod­ne skup­šti­ne, ra­di sta­vlja­nja na uvid pred­stav­ni­ci­ma sred­sta­va javnog in­for­mi­sa­nja.

Član 148.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci du­žni su da ko­ri­ste is­klju­či­vo svo­je iden­ti­fi­ka­ci­o­ne kar­ti­ce, kao i da se identifi­ku­ju pri ula­sku u sa­lu uba­ci­va­njem kar­ti­ce u po­sla­nič­ku je­di­ni­cu, od­no­sno da se od­ja­ve prili­kom na­pu­šta­nja sa­le.

Za na­rod­nog po­sla­ni­ka ko­ji ko­ri­sti iden­ti­fi­ka­ci­o­nu kar­ti­cu dru­gog na­rod­nog po­sla­ni­ka, od­no­sno na dru­gi na­čin zlo­u­po­tre­blja­va elek­tron­ski si­stem za gla­sa­nje pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne iz­ri­če mjeru uda­lje­nja sa sjed­ni­ce, a gla­sa­nje u ko­jem je zlo­u­po­tre­ba iz­vr­še­na bi­će po­ni­šte­no i od­mah će se pri­stu­pi­ti iden­ti­fi­ka­ci­ji i po­nov­nom gla­sa­nju.

Član 149.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci, pri iz­la­sku iz sa­le Na­rod­ne skup­šti­ne, du­žni su da iden­ti­fi­ka­ci­o­ne kar­ti­ce izvade iz po­sla­nič­ke je­di­ni­ce.

Član 150.

Na­rod­ni po­sla­nik du­žan je da ne­sta­nak svo­je iden­ti­fi­ka­ci­o­ne kar­ti­ce od­mah pri­ja­vi ge­ne­ral­nom sekreta­ru Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na­rod­nom po­sla­ni­ku ko­ji iz­gu­bi iden­ti­fi­ka­ci­o­nu kar­ti­cu u to­ku tra­ja­nja sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne, Slu­žba Na­rod­ne skup­šti­ne iz­da­će pri­vre­me­nu kar­ti­cu, o če­mu će oba­vi­je­sti­ti Na­rod­nu skup­šti­nu.

Član 151.

Ako se gla­sa di­za­njem ru­ke, na­rod­ni po­sla­ni­ci pr­vo se iz­ja­šnja­va­ju: ko je - „za“ pri­je­dlog, za­tim, ko je - „protiv“ pri­je­dlo­ga i, na kra­ju, ko se - „uz­dr­ža­va“ od gla­sa­nja.

Klub po­sla­ni­ka, od­no­sno po­sla­nič­ka gru­pa mo­že od­re­di­ti jed­nog svog čla­na za kon­tro­lu pre­bro­ja­va­nja gla­so­va.

Na­kon oba­vlje­nog gla­sa­nja, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne za­klju­ču­je gla­sa­nje i sa­op­šta­va re­zul­tat glasa­nja.

Akt i amand­man sma­tra se do­ne­se­nim ako je za nje­ga gla­sa­lo vi­še od po­lo­vi­ne ukup­nog bro­ja na­rod­nih po­sla­ni­ka, od­no­sno Usta­vom pred­vi­đe­na ve­ći­na.

Član 152.

Ako Na­rod­na skup­šti­na od­lu­či da se gla­sa pro­ziv­kom, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne pro­zi­va na­rod­ne po­sla­ni­ke po azbuč­nom re­du pre­zi­me­na, a sva­ki pro­zva­ni na­rod­ni po­sla­nik usta­je i iz­go­va­ra ri­ječ: „za“, „protiv“, ili: „uz­dr­žan“.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne za­pi­su­je iz­ja­vu na­rod­nog po­sla­ni­ka ili nje­go­vu od­sut­nost, uz nje­go­vo ime i pre­zi­me na spi­sku.

Ako Na­rod­na skup­šti­na od­lu­či da se gla­sa pro­ziv­kom u po­stup­ku iz­bo­ra u ko­me je pred­lo­že­no dva ili vi­še kan­di­da­ta, na­rod­ni po­sla­ni­ci ko­ji pri­stu­pa­ju gla­sa­nju iz­go­va­ra­ju pu­no ime i pre­zi­me kan­di­da­ta za ko­jeg gla­sa­ju.

3. Taj­no gla­sa­nje[uredi]
a) Od­lu­kom Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 153.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je taj­nim gla­sa­njem ka­da je to pred­vi­đe­no za­ko­nom ili od­lu­kom Na­rod­ne skupšti­ne.

Taj­no se gla­sa upo­tre­bom gla­sač­kih li­sti­ća ko­ji se štam­pa­ju u 83 pri­mjer­ka.

Gla­sač­ki li­sti­ći su iste ve­li­či­ne, ob­li­ka i bo­je, a ovje­re­ni su pe­ča­tom Na­rod­ne skup­šti­ne.

Za sva­ko po­no­vlje­no gla­sa­nje, gla­sač­ki li­sti­ći štam­pa­ju se u dru­goj bo­ji.

Član 154.

Na­rod­na skup­šti­na obra­zu­je po­seb­nu ko­mi­si­ju za gla­sa­nje, ko­ja oba­vlja štam­pa­nje i pe­ča­će­nje gla­sač­kih li­sti­ća i vo­di ci­je­li po­stu­pak taj­nog gla­sa­nja.

Gla­sač­ki li­stić sa­dr­ži pri­je­dlog o ko­me se od­lu­ču­je i opre­dje­lje­nje: „za“ i „protiv“. Na dnu glasačkog li­sti­ća, ri­ječ: „za“ je na li­je­voj, a ri­ječ: „protiv“ na de­snoj stra­ni. Na­rod­ni po­sla­nik gla­sa ta­ko što za­o­kru­žu­je ri­ječ: „za“ ili ri­ječ: „protiv“.

Ko­mi­si­ja iz sta­va 1. sa­sta­vlja za­pi­snik, ko­ji pot­pi­su­ju svi čla­no­vi ko­mi­si­je, i pod­no­si iz­vje­štaj o taj­nom gla­sa­nju Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 155.

Pri­li­kom iz­bo­ra i ime­no­va­nja na gla­sač­kim li­sti­ći­ma kan­di­da­ti se na­vo­de re­do­sli­je­dom utvr­đe­nim na li­sti kan­di­da­ta. Is­pred ime­na sva­kog kan­di­da­ta ili li­ste sta­vlja se red­ni broj.

Gla­sa­nje se vr­ši sta­vlja­njem zna­ka “H” u kva­dra­tić ispred ime­na kan­di­da­ta ili li­ste za ko­je na­rod­ni po­sla­nik gla­sa.

Gla­sa­ti se mo­že za naj­vi­še ono­li­ko kan­di­da­ta ko­li­ko se bi­ra, i to iz­me­đu kan­di­da­ta či­ja su ime­na na­ve­de­na na gla­sač­kom li­sti­ću.

Član 156.

Taj­nim gla­sa­njem ru­ko­vo­di ko­mi­si­ja za gla­sa­nje, ko­joj u ra­du po­ma­žu ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skupšti­ne i Slu­žba Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 157.

Po­što je gla­sa­nje za­vr­še­no, ko­mi­si­ja za gla­sa­nje utvr­đu­je re­zul­tat gla­sa­nja u is­toj pro­sto­ri­ji, ili ne­koj dru­goj pro­sto­ri­ji u zgra­di Na­rod­ne skup­šti­ne u ko­joj je gla­sa­nje i oba­vlje­no.

Pri­je otva­ra­nja gla­sač­ke ku­ti­je pre­bro­ja­će se ne­u­ru­če­ni gla­sač­ki li­sti­ći i sta­vi­ti u po­se­ban koverat, ko­ji će bi­ti za­pe­ča­ćen.

Član 158.

Utvr­đi­va­nje re­zul­ta­ta gla­sa­nja ob­u­hva­ta po­dat­ke o broju:

- uru­če­nih gla­sač­kih li­sti­ća;
- upo­tri­je­blje­nih gla­sač­kih li­sti­ća;
- ne­u­po­tri­je­blje­nih gla­sač­kih li­sti­ća;
- ne­va­že­ćih gla­sač­kih li­sti­ća;
- va­že­ćih gla­sač­kih li­sti­ća;
- gla­so­va: „za“ i gla­so­va: „protiv“, od­no­sno, ako se pri­li­kom iz­bo­ra ili ime­no­va­nja gla­sa o vi­še kan­di­da­ta za istu funk­ci­ju, gla­so­va ko­je su do­bi­li po­je­di­ni kan­di­da­ti.

Utvr­đi­va­nje re­zul­ta­ta gla­sa­nja ob­u­hva­ta i kon­sta­ta­ci­ju da je pri­je­dlog iz­gla­san, ili da ni­je izglasan pro­pi­sa­nom ve­ći­nom, od­no­sno ka­da se o iz­bo­ru i ime­no­va­nju gla­sa o dva ili vi­še kan­di­da­ta za istu funk­ci­ju, ko­ji kan­di­dat je iza­bran, od­no­sno ime­no­van.

Član 159.

Ne­va­že­ćim gla­sač­kim li­sti­ćem sma­tra se ne­po­pu­nje­ni gla­sač­ki li­stić i ne­pra­vil­no po­pu­njen gla­sač­ki listić, tj. gla­sač­ki li­stić iz ko­ga se ne mo­že sa si­gur­no­šću utvr­di­ti za ko­ji je pri­je­dlog na­rod­ni po­sla­nik gla­sao.

Pri­li­kom gla­sa­nja o iz­bo­ru i ime­no­va­nju, ne­va­že­ćim gla­sač­kim li­sti­ćem sma­tra se gla­sač­ki li­stić na ko­me je za­o­kru­žen ve­ći broj kan­di­da­ta od bro­ja ko­ji se bi­ra, od­no­sno ime­nu­je.

Član 160.

O utvr­đi­va­nju re­zul­ta­ta gla­sa­nja sa­sta­vlja se za­pi­snik, ko­ji pot­pi­su­ju čla­no­vi ko­mi­si­je za gla­sa­nje.

Iz­vje­štaj o taj­nom gla­sa­nju pod­no­si ko­mi­si­ja za gla­sa­nje i o nje­mu se iz­ja­šnja­va Na­rod­na skup­šti­na.

b) Taj­no gla­sa­nje ko­jim se bi­ra­ju kan­di­da­ti za Vi­je­će na­ro­da Re­pu­bli­ke Srp­ske i Dom na­ro­da Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne[uredi]

Član 161.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je taj­nim gla­sa­njem o predlo­že­nim kan­di­da­ti­ma za Vi­je­će na­ro­da Re­pu­bli­ke Srp­ske i Dom na­ro­da Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne u skla­du sa za­ko­nom.

Taj­no se gla­sa upo­tre­bom gla­sač­kih li­sti­ća ko­ji se štam­pa­ju u 83 pri­mjer­ka.

Gla­sač­ki li­sti­ći su ovje­re­ni pe­ča­tom Na­rod­ne skup­šti­ne, a obra­zac i for­mu gla­sač­kih li­sti­ća određuje or­gan za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra u skla­du sa za­ko­nom.

G. Odr­ža­va­nje re­da na sjed­ni­ci[uredi]

Član 162.

O re­du na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne sta­ra se pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Zbog po­vre­de re­da na sjed­ni­ci pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že da iz­rek­ne slje­de­će mje­re: opomenu, od­u­zi­ma­nje ri­je­či i uda­lje­nje sa sjed­ni­ce u si­tu­a­ci­ji od­re­đe­noj ovim po­slov­ni­kom.

Na­rod­na skup­šti­na, na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, bez pre­tre­sa mo­že da iz­rek­ne mje­ru uda­lje­nja sa sjed­ni­ce.

Na osno­vu mje­re iz st. 2. i 3. ovog čla­na, Ad­mi­ni­stra­tiv­na ko­mi­si­ja iz­ri­če nov­ča­nu ka­znu u skla­du s od­red­ba­ma čla­na 169. ovog po­slov­ni­ka.

Član 163.

Opo­me­na se iz­ri­če na­rod­nom po­sla­ni­ku ili dru­gom uče­sni­ku u ras­pra­vi:

- ko­ji je pri­šao sve­ča­noj go­vor­ni­ci bez do­zvo­le pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne;
- ko­ji go­vo­ri pri­je ne­go što je za­tra­žio i do­bio ri­ječ;
- ko­ji, i po­red upo­zo­re­nja pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, go­vo­ri o pi­ta­nju ko­je ni­je na dnev­nom redu;
- ako pre­ki­ne go­vor­ni­ka u iz­la­ga­nju ili do­ba­cu­je, od­no­sno ome­ta go­vor­ni­ka ili na dru­gi na­čin ugrožava slo­bo­du go­vo­ra;
- ko­ji se ne­po­sred­no uvre­dlji­vo obra­ća dru­gom po­sla­ni­ku, po­sla­nič­kom klu­bu, po­sla­nič­koj gru­pi ili Vla­di,
- ako iz­no­si či­nje­ni­ce i ocje­ne ko­je se od­no­se na pri­vat­ni ži­vot dru­gih li­ca;
- ako upo­tre­blja­va psov­ke i uvre­dlji­ve iz­ra­ze;
- ako dru­gim po­stup­ci­ma na­ru­ša­va red na sjed­ni­ci ili po­stu­pa pro­tiv­no od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka.

Član 164.

Mje­ra od­u­zi­ma­nja ri­je­či iz­ri­če se na­rod­nom po­sla­ni­ku ili dru­gom uče­sni­ku u ras­pra­vi ko­me su prethodno izre­če­ne dvi­je mje­re opo­me­ne, a ko­ji i po­sli­je to­ga či­ni po­vre­du ovog po­slov­ni­ka iz člana 163. ovog po­slov­ni­ka.

Na­rod­ni po­sla­nik ili dru­gi uče­snik u ras­pra­vi ko­me je iz­re­če­na mje­ra od­u­zi­ma­nja ri­je­či du­žan je da se, bez od­la­ga­nja, pri­dr­ža­va iz­re­če­ne mje­re. U su­prot­nom, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne is­klju­ču­je ozvu­če­nje, a po po­tre­bi od­re­đu­je pa­u­zu.

Mje­ra od­u­zi­ma­nja ri­je­či ne od­no­si se na pra­vo na­rod­nog po­sla­ni­ka na re­pli­ku u da­ljem to­ku sjed­ni­ce.

Pro­tiv od­u­zi­ma­nja ri­je­či po­sla­nik mo­že pri­go­vo­ri­ti. O pri­go­vo­ru od­lu­ču­je Na­rod­na skup­šti­na bez raspra­ve.

Član 165.

Mje­ra uda­lje­nja sa sjed­ni­ce iz­ri­če se na­rod­nom po­sla­ni­ku ili dru­gom uče­sni­ku u ras­pra­vi ko­ji i poslije iz­re­če­ne mje­re od­u­zi­ma­nja ri­je­či ome­ta ili spre­ča­va rad na sjed­ni­ci, ne po­štu­je od­lu­ku predsjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne o iz­ri­ca­nju mje­re od­u­zi­ma­nja ri­je­či ili na­sta­vlja da či­ni dru­ge prekrša­je u smi­slu čla­na 163. ovog po­slov­ni­ka, kao i u dru­gim slu­ča­je­vi­ma od­re­đe­nim ovim poslovnikom.

Mje­ra uda­lje­nja sa sjed­ni­ce mo­že se iz­re­ći na­rod­nom po­sla­ni­ku ili dru­gom uče­sni­ku u ras­pra­vi i bez pret­hod­no iz­re­če­nih mje­ra u slu­ča­ju fi­zič­kog na­pa­da, od­no­sno dru­gog slič­nog po­stup­ka ko­jim se ugroža­va fi­zič­ki ili mo­ral­ni in­te­gri­tet uče­sni­ka sjed­ni­ce u zgra­di Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­me je iz­re­če­na mje­ra uda­lje­nja sa sjed­ni­ce ili sa di­je­la sjed­ni­ce, mo­že od­mah uloži­ti pri­go­vor Na­rod­noj skup­šti­ni u vre­men­skom tra­ja­nju do tri mi­nu­te. O pri­go­vo­ru od­lu­ču­je Narodna skup­šti­na bez raspra­ve.

Na­rod­ni po­sla­nik ili dru­gi uče­snik u ras­pra­vi ko­me je iz­re­če­na mje­ra uda­lje­nja sa sjed­ni­ce du­žan je da se od­mah uda­lji iz sa­le u ko­joj se sjed­ni­ca odr­ža­va.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne od­lu­ču­je da se sa sjed­ni­ce uda­lje go­sti ko­ji re­me­te red sjed­ni­ce.

Uko­li­ko na­rod­ni po­sla­nik ili dru­gi uče­snik u raspra­vi od­bi­je da se uda­lji sa sjed­ni­ce Na­rod­ne skupšti­ne, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne će na­lo­ži­ti slu­žbi ovla­šće­noj za odr­ža­va­nje re­da u zgra­di Na­rod­ne skup­šti­ne da tog na­rod­nog po­sla­ni­ka uda­lji sa sjed­ni­ce i od­re­di­ti pa­u­zu do iz­vr­še­nja mje­re uda­lje­nja.

Član 166.

Ako pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne re­dov­nim mje­ra­ma ne mo­že da odr­ži red na sjed­ni­ci, od­re­di­će pauzu u tra­ja­nju po­treb­nom da se us­po­sta­vi red.

Član 167.

Mje­re ko­je je iz­re­kao pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne pri­mje­nju­ju se dok tra­je pre­tres po tač­ki dnevnog re­da, izu­zev iz čla­na 148, a mje­ra ko­ju iz­rek­ne Na­rod­na skup­šti­na pri­mje­nju­je se za sjednicu na ko­joj je iz­re­če­na.

Član 168.

Od­red­be ovog po­slov­ni­ka o re­du na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne pri­mje­nju­ju se i na sve dru­ge uče­sni­ke na sjed­ni­ci, a shod­no se pri­mje­nju­ju i na sjed­ni­ca­ma od­bo­ra i dru­gih rad­nih ti­je­la.

Član 169.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­me je od­u­ze­ta ri­ječ mo­že se ka­zni­ti nov­ča­nom ka­znom u vi­si­ni do 10% mje­seč­nog iz­no­sa osnov­ne pla­te na­rod­nog po­sla­ni­ka.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­me je iz­re­če­na mje­ra uda­lje­nja sa di­je­la sjed­ni­ce mo­že se ka­zni­ti nov­ča­nom ka­znom u vi­si­ni do 15% mje­seč­nog iz­no­sa osnov­ne pla­te na­rod­nog po­sla­ni­ka.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­me je iz­re­če­na mje­ra uda­lje­nja sa sjed­ni­ce mo­že se ka­zni­ti nov­ča­nom ka­znom u visini do 20% mje­seč­nog iz­no­sa osnov­ne pla­te na­rod­nog po­sla­ni­ka.

Član 170.

Od­lu­ku o nov­ča­noj ka­zni za na­rod­nog po­sla­ni­ka do­no­si Ad­mi­ni­stra­tiv­na ko­mi­si­ja.

Na­rod­nom po­sla­ni­ku u rad­nom od­no­su u Na­rod­noj skup­šti­ni iz­nos nov­ča­ne ka­zne se od­u­zi­ma od nje­go­vih pri­ma­nja za te­ku­ći mje­sec.

Na­rod­nom po­sla­ni­ku ko­ji ni­je u rad­nom od­no­su u Na­rod­noj skup­šti­ni iz­nos nov­ča­ne ka­zne od­u­zi­ma se od po­sla­nič­kog do­dat­ka ko­ji pri­ma u Na­rod­noj skup­šti­ni za te­ku­ći mje­sec.

V - PO­SEB­NA I SVE­ČA­NA SJED­NI­CA NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE[uredi]

Član 171.

Po­seb­nu sjed­ni­cu mo­gu tra­ži­ti 1/3 na­rod­nih po­sla­ni­ka, pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske i Vla­da Republike Srp­ske.

Po­seb­na sjed­ni­ca mo­že se za­ka­za­ti i na za­htjev čla­na Pred­sjed­ni­štva Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne iz Republike Srp­ske, uko­li­ko sma­tra da je od­lu­ka Pred­sjed­ni­štva Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne de­struk­tiv­na po vi­tal­ni in­te­res Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Po­seb­na sjed­ni­ca sa­zi­va se i na za­htjev kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Po­seb­nu sjed­ni­cu mo­že iz­u­zet­no sa­zva­ti i pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srp­ske u ro­ku ne du­žem od se­dam da­na, uko­li­ko za to po­sto­je na­ro­či­to oprav­da­ni raz­lo­zi, ko­je je na po­čet­ku sjed­ni­ce pred­sjed­nik du­žan obra­zlo­ži­ti.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, u ro­ku od se­dam da­na od da­na pod­no­še­nja za­htje­va, do­sta­vlja za­htjev za po­seb­nu sjed­ni­cu po­sla­ni­ci­ma i Vla­di i za­ka­zu­je sjed­ni­cu Ko­le­gi­ju­ma Na­rod­ne skup­šti­ne, ko­ji odre­đu­je vri­je­me odr­ža­va­nja po­seb­ne sjed­ni­ce.

Po­seb­na sjed­ni­ca mo­že se odr­ža­ti i u pe­ri­o­du iz­me­đu dva za­sje­da­nja, od­no­sno u pe­ri­o­du zim­ske ili ljet­nje pa­u­ze.

Član 172.

Na po­seb­noj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne ra­di se po una­pri­jed utvr­đe­nom dnev­nom re­du, ko­ji je dostavio pod­no­si­lac za­htje­va za odr­ža­va­nje po­seb­ne sjed­ni­ce.

Pred­la­gač ko­ji je zah­ti­je­vao za­ka­zi­va­nje po­seb­ne sjed­ni­ce do­sta­vlja ma­te­ri­jal o pi­ta­nju po ko­jem traži sa­zi­va­nje po­seb­ne sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 173.

Re­do­sli­jed raz­ma­tra­nja ta­ča­ka dnev­nog re­da ne mo­že se mi­je­nja­ti bez sa­gla­sno­sti pred­stav­ni­ka predlaga­ča na či­ji je za­htjev po­seb­na sjed­ni­ca za­ka­za­na.

Član 174.

Na po­seb­noj sjed­ni­ci ne mo­gu se po­sta­vlja­ti po­sla­nič­ka pi­ta­nja.

Član 175.

Na sva osta­la pi­ta­nja na po­seb­noj sjed­ni­ci pri­mje­nju­ju se od­red­be ko­je va­že za re­dov­no za­sje­da­nje.

Član 176.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že odr­ža­ti sve­ča­nu sjed­ni­cu.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne mo­že, po­vo­dom za­ko­nom utvr­đe­nih pra­zni­ka, ili zbog po­sje­te vi­so­kih stra­nih go­sti­ju, sa­zva­ti sve­ča­nu sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne, i po­zva­ti pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srpske, pred­sjed­ni­ka Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske, čla­na Pred­sjed­ni­štva Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne iz Re­pu­bli­ke Srp­ske ili vi­so­kog stra­nog zva­nič­ni­ka da se obra­te Na­rod­noj skup­šti­ni.

Na sve­ča­noj sjed­ni­ci, osim obra­ća­nja po­zva­nih zva­nič­ni­ka, ne po­sta­vlja­ju se po­sla­nič­ka pi­ta­nja, ne raz­ma­tra­ju se dru­ge tač­ke dnev­nog re­da, ni­ti se otva­ra po­sla­nič­ka ras­pra­va.

VI - ZA­PI­SNIK I BI­LjE­ŠKE[uredi]

Član 177.

O ra­du sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne vo­di se za­pi­snik.

Za­pi­snik sa­dr­ži osnov­ne po­dat­ke o ra­du na sjed­ni­ci i da­tim pri­je­dlo­zi­ma i za­ključ­ci­ma usvo­je­nim na sjed­ni­ci.

U za­pi­snik se uno­se i re­zul­ta­ti gla­sa­nja o po­je­di­nim pi­ta­nji­ma.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je na sjed­ni­ci iz­dvo­jio mi­šlje­nje mo­že tra­ži­ti da se bit­ni di­je­lo­vi nje­go­ve izja­ve une­su u za­pi­snik.

O iz­ra­di za­pi­sni­ka sta­ra se ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne.

Za­pi­snik se upu­ću­je na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma sa po­zi­vom za na­red­nu sjed­ni­cu.

Za­pi­snik na ko­ji ni­su sta­vlje­ne pri­mjed­be, od­no­sno u ko­ji su, pre­ma pri­hva­će­nim pri­mjed­ba­ma, unesene iz­mje­ne, usva­ja se bez ras­pra­ve.

Usvo­je­ni za­pi­snik pot­pi­su­ju pred­sjed­nik i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne.

Za isti­ni­tost za­pi­sni­ka od­go­vo­ran je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 178.

O ra­du sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne iz­ra­đu­ju se ste­no­gra­mi.

Sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne se ton­ski i vi­deo sni­ma­ju.

Član 179.

Na­rod­ni po­sla­ni­ci i dru­gi uče­sni­ci u ra­du Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu, na lič­ni za­htjev, iz­vr­ši­ti uvid u ste­no­gram, dio ko­ji sa­dr­ži nji­ho­vo iz­la­ga­nje, i tra­ži­ti da se u ste­no­gra­mu iz­vr­še iz­mje­ne redakcijske pri­ro­de u ro­ku od se­dam da­na od iz­vr­še­nog uvi­da u ste­no­gram. Ovim iz­mje­na­ma ne mo­že se mi­je­nja­ti smi­sao i su­šti­na iz­la­ga­nja.

Ako ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne ospo­ri da iz­mje­ne ko­je se tra­že ni­su re­dak­cij­ske pri­ro­de, o spor­nom pi­ta­nju od­lu­ču­je Na­rod­na skup­šti­na, bez raz­ma­tra­nja.

Ste­no­gra­mi se pri­la­žu uz usvo­je­ni za­pi­snik.

Član 180.

Ure­đi­va­nje, iz­da­va­nje i ču­va­nje ste­no­gra­ma, od­no­sno ton­skih i vi­deo sni­ma­ka sa sjed­ni­ce Na­rod­ne skupšti­ne re­gu­li­še se po­seb­nim pro­pi­si­ma.

VII - PRO­GRAM RA­DA[uredi]

Član 181.

Na­rod­na skup­šti­na do­no­si pro­gram ra­da za ka­len­dar­sku go­di­nu.

Iz­u­zet­no, Na­rod­na skup­šti­na mo­že do­ni­je­ti pro­gram ra­da i za du­ži i kra­ći vre­men­ski pe­ri­od.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne pred­la­že pro­gram ra­da Na­rod­ne skup­šti­ne, na­kon pri­ba­vlje­nog Pro­gra­ma ra­da Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske i pri­je­dlo­ga skup­štin­skih rad­nih ti­je­la, po­sla­nič­kih klu­bo­va i gru­pa.

Pro­gra­mom ra­da utvr­đu­ju se po­slo­vi i za­da­ci Na­rod­ne skup­šti­ne i nji­hov osnov­ni sa­dr­žaj, no­si­o­ci poslo­va i za­da­ta­ka i ro­ko­vi raz­ma­tra­nja po­je­di­nih pi­ta­nja.

VI­II - AK­TI SKUP­ŠTI­NE I PO­STU­PAK ZA DO­NO­ŠE­NjE[uredi]

1. Ak­ti Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 182.

Na­rod­na skup­šti­na, po­red Usta­va, do­no­si za­ko­ne, pro­stor­ni plan, bu­džet, de­kla­ra­ci­je, re­zo­lu­ci­je, pre­po­ru­ke, od­lu­ke i za­ključ­ke i da­je auten­tič­no tu­ma­če­nje aka­ta ko­je do­no­si.

Član 183.

De­kla­ra­ci­jom se iz­ra­ža­va stav Na­rod­ne skup­šti­ne o op­štem pi­ta­nju po­li­ti­ke u ve­zi sa pra­vi­ma i dužnosti­ma Re­pu­bli­ke.

Član 184.

Re­zo­lu­ci­jom se uka­zu­je na sta­nje i pro­ble­me u od­re­đe­noj obla­sti dru­štve­nog ži­vo­ta, utvr­đu­je politika ko­ju tre­ba spro­vo­di­ti u toj obla­sti i da­je smjer­ni­ce za spro­vo­đe­nje te po­li­ti­ke, od­no­sno pred­vi­đa­ju mje­re za nje­no spro­vo­đe­nje.

Član 185.

Pre­po­ru­kom se iz­ra­ža­va mi­šlje­nje Na­rod­ne skup­šti­ne o pi­ta­nji­ma od zna­ča­ja za rad dr­žav­nih or­ga­na i orga­ni­za­ci­ja i pred­la­žu mje­re ko­je ti or­ga­ni, or­ga­ni­za­ci­je i za­jed­ni­ce tre­ba da pre­du­zmu ra­di rješa­va­nja pi­ta­nja na ko­je se uka­zu­je u skla­du sa nji­ho­vim pra­vi­ma i du­žno­sti­ma.

Član 186.

Od­lu­ka se do­no­si kao akt iz­vr­ša­va­nja pra­va i du­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne, kao iz­vr­šni pro­pis, ili kao akt re­gu­li­sa­nja unu­tra­šnje or­ga­ni­za­ci­je i od­no­sa u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Od­lu­kom se od­lu­ču­je o iz­bo­ru, ime­no­va­nju i ra­zr­je­še­nju, o po­tvr­di ili o da­va­nju sa­gla­sno­sti na ak­te or­ga­ni­za­ci­ja i za­jed­ni­ca, kao i o dru­gim po­slo­vi­ma iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne utvr­đe­nim Ustavom i ovim po­slov­ni­kom.

Od­lu­ka kao iz­vr­šni pro­pis je akt ko­ji se do­no­si ra­di iz­vr­ša­va­nja za­ko­na.

Od­lu­ke mo­gu da do­no­se i skup­štin­ske ko­mi­si­je i od­bo­ri za pi­ta­nja za ko­ja su ovla­šće­ne za­ko­nom ili ovim po­slov­ni­kom.

Od­lu­kom kao ak­tom ure­đi­va­nja unu­tra­šnje or­ga­ni­za­ci­je i od­no­sa od­lu­ču­je se o obra­zo­va­nju rad­nih ti­je­la i o dru­gim od­no­si­ma u Na­rod­noj skup­šti­ni, ako to ni­je ure­đe­no Po­slov­ni­kom.

Član 187.

Za­ključ­kom se utvr­đu­je po­li­ti­ka iz­vr­ša­va­nja za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta ko­je do­no­si Narodna skup­šti­na, da­ju smjer­ni­ce za spro­vo­đe­nje te po­li­ti­ke i utvr­đu­ju oba­ve­ze Vla­de, mi­ni­star­stva i po­seb­nih or­ga­ni­za­ci­ja u spro­vo­đe­nju te po­li­ti­ke, pri­pre­ma­nju za­ko­na i dru­gih aka­ta.

Za­ključ­ci se do­sta­vlja­ju or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma na ko­je se od­no­se. Na­rod­na skup­šti­na mo­že odlučiti da se za­ključ­ci ko­ji­ma se utvr­đu­ju sta­vo­vi i gle­di­šta o zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma ob­ja­ve i u „Službe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske“.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že do­no­si­ti za­ključ­ke i o svo­me ra­du i o ra­du svo­jih ti­je­la, ko­je je obra­zo­va­la i ra­du Slu­žbe Na­rod­ne skup­šti­ne.

Rad­na ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu do­no­si­ti za­ključ­ke sa­mo o svom ra­du.

Za­ključ­ci se, u pra­vi­lu, ne raz­ma­tra­ju kao po­seb­ne tač­ke dnev­nog re­da, osim uz pret­hod­nu sa­gla­snost Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra i nad­le­žnog rad­nog ti­je­la, a pred­la­žu se na raz­ma­tra­ne ak­te u Na­rod­noj skupštini.

Za­ključ­ci se ne mo­gu do­no­si­ti uko­li­ko pret­hod­no razma­tra­ni akt ni­je usvo­jen.

Član 188.

Tekst za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa i ak­ta ko­ji do­no­si Na­rod­na skup­šti­na pot­pi­su­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na ori­gi­nal­ni tekst za­ko­na sta­vlja se pe­čat Re­pu­bli­ke, a na ori­gi­nal­ni tekst dru­gih pro­pi­sa i aka­ta sta­vlja se pe­čat Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pod ori­gi­na­lom za­ko­na, od­no­sno dru­gog pro­pi­sa i op­šteg ak­ta Na­rod­ne skup­šti­ne pod­ra­zu­mi­je­va se tekst tog ak­ta usvo­jen na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, ili usa­gla­šen na Za­jed­nič­koj ko­mi­si­ji Narodne skup­šti­ne i Vi­je­ća na­ro­da, u skla­du sa Usta­vom Re­pu­bli­ke Srp­ske.

O sta­vlja­nju pe­ča­ta na ori­gi­na­le za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta i nji­ho­vom ču­va­nju i evidentiranju sta­ra se ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 189.

Za­ko­ni, dru­gi pro­pi­si i op­šti ak­ti Na­rod­ne skup­šti­ne, kao i auten­tič­na tu­ma­če­nja ob­ja­vlju­ju se u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske“, u skla­du sa za­ko­nom.

O ob­ja­vlji­va­nju za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne i auten­tič­nih tu­ma­če­nja sta­ra se ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne, na osno­vu ori­gi­nal­nog tek­sta za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa i op­šteg ak­ta Na­rod­ne skup­šti­ne ili auten­tič­nog tu­ma­če­nja da­je isprav­ke even­tu­al­nih gre­ša­ka u ob­ja­vlji­va­nju tek­sta i gre­ša­ka teh­nič­ke pri­ro­de.

2. Do­no­še­nje za­ko­na[uredi]

Član 190.

Pra­vo pred­la­ga­nja za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta ima­ju na­rod­ni po­sla­ni­ci, pred­sjed­nik Republi­ke, Vla­da i naj­ma­nje tri hi­lja­de bi­ra­ča.

Član 191.

Ini­ci­ja­ti­vu za do­no­še­nje za­ko­na ili dru­gih aka­ta iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu da­ti skupštine op­šti­na i gra­do­va, pri­vred­na dru­štva, dru­ge or­ga­ni­za­ci­je, po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je, udruženja i gra­đa­ni.

Ini­ci­ja­ti­va za do­no­še­nje za­ko­na pod­no­si se pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne, ko­ji je do­sta­vlja nadležnom rad­nom ti­je­lu, Za­ko­no­dav­nom od­bo­ru i Vla­di. Nad­le­žno rad­no ti­je­lo i Vla­da du­žni su da u ro­ku od 90 da­na do­sta­ve mi­šlje­nje o na­ve­de­noj ini­ci­ja­ti­vi.

Po­sli­je pri­ba­vlje­nih mi­šlje­nja Vla­de i nad­le­žnog rad­nog ti­je­la, Za­ko­no­dav­ni od­bor, u da­ljem ro­ku od 90 da­na, od­lu­ču­je o ini­ci­ja­ti­vi. Ako Za­ko­no­dav­ni od­bor sma­tra da je ini­ci­ja­ti­va osno­va­na, pred­lo­ži­će Na­rod­noj skup­šti­ni da se do­ne­se od­lu­ka o na­či­nu na ko­ji će se iz­ra­di­ti i pod­ni­je­ti na­crt, od­no­sno pri­je­dlog za­ko­na.

O sta­vo­vi­ma po­vo­dom ini­ci­ja­ti­ve oba­vje­šta­va se pod­no­si­lac ini­ci­ja­ti­ve.

Član 192.

Pred­la­gač za­ko­na mo­že upu­ti­ti obra­zlo­žen pri­je­dlog da se iz­vr­ši pret­hod­no raz­ma­tra­nje.

Ako Ko­le­gi­jum Na­rod­ne skup­šti­ne od­lu­či da se iz­vr­ši pret­hod­no raz­ma­tra­nje, pred­sjed­nik Na­rod­ne skupšti­ne upu­ću­je pri­je­dlog iz sta­va 1. ovog čla­na nad­le­žnom rad­nom ti­je­lu Na­rod­ne skup­šti­ne u kome će se to ras­pra­vi­ti.

U pret­hod­noj ras­pra­vi uče­stvu­ju pred­la­gač, Vla­da ako ni­je pred­la­gač, za­in­te­re­so­va­ne aso­ci­ja­ci­je, na­uč­ne i struč­ne in­sti­tu­ci­je, or­ga­ni i or­ga­ni­za­ci­je.

Na za­htjev rad­nog ti­je­la u pret­hod­noj ras­pra­vi svo­je mi­šlje­nje da­je Za­ko­no­dav­ni od­bor.

Po pret­hod­no iz­vr­še­noj ras­pra­vi rad­no ti­je­lo da­je mi­šlje­nje, ko­je za­tim ša­lje pred­la­ga­ču.

Pred­la­gač za­ko­na u obra­zlo­že­nju na­cr­ta za­ko­na obra­zla­že mi­šlje­nje rad­nog ti­je­la o pret­hod­no iz­vr­še­noj raspra­vi.

a) Po­kre­ta­nje po­stup­ka za do­no­še­nje za­ko­na[uredi]

Član 193.

Po­stu­pak za do­no­še­nje za­ko­na po­kre­će se pod­no­še­njem na­cr­ta za­ko­na.

Na­crt za­ko­na sa­dr­ži, po­red tek­sta za­ko­na, ustav­ni osnov za do­no­še­nje za­ko­na, mi­šlje­nje Se­kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­no­dav­stvo o sa­gla­sno­sti na­cr­ta sa Usta­vom i prav­nim si­ste­mom i uskla­đe­nost sa pra­vi­li­ma norma­tiv­no­prav­ne teh­ni­ke, iz­ja­vu o uskla­đe­no­sti sa pro­pi­si­ma Evrop­ske Uni­je, raz­lo­ge zbog ko­jih se do­no­si za­kon i po­slje­di­ce ko­je će pro­i­za­ći za ma­te­ri­jal­ni i dru­gi po­lo­žaj gra­đa­na, pri­vred­nih društa­va i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i ocje­nu i izvo­re po­treb­nih sred­sta­va za sprovo­đe­nje za­ko­na.

Po­je­di­na za­kon­ska rje­še­nja mo­gu se da­ti u al­ter­na­ti­va­ma sa obra­zlo­že­njem sva­ke od pred­lo­že­nih alterna­ti­va.

Uz na­crt za­ko­na da­je se obra­zlo­že­nje osnov­nih rje­še­nja sa­dr­ža­nih u na­cr­tu za­ko­na.

Uko­li­ko se na­cr­tom da­ju iz­mje­ne ili do­pu­ne za­ko­na, u pri­lo­gu na­cr­ta pred­la­gač oba­ve­zno do­sta­vlja pre­pis odred­bi ko­je se mi­je­nja­ju i tekst pred­lo­že­nih iz­mje­na ugra­đen u osnov­ni tekst za­ko­na.

Član 194.

Na­crt za­ko­na pod­no­si se pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na­crt za­ko­na pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne do­sta­vlja po­sla­ni­ci­ma i nad­le­žnim rad­nim ti­je­li­ma na­kon uvr­šta­va­nja u dnev­ni red Na­rod­ne skup­šti­ne, u pra­vi­lu naj­ka­sni­je de­set da­na pri­je sjed­ni­ce na ko­joj će se na­crt raz­ma­tra­ti.

Na­crt za­ko­na či­ji pred­la­gač ni­je Vla­da pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne će do­sta­vi­ti Vla­di da ona o nje­mu da mi­šlje­nje.

b) Raz­ma­tra­nje na­cr­ta za­ko­na u rad­nim ti­je­li­ma[uredi]

Član 195.

Pri­je raz­ma­tra­nja na­cr­ta za­ko­na na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, na­crt za­ko­na raz­ma­tra­ju Za­ko­no­dav­ni od­bor i rad­no ti­je­lo u či­jem je dje­lo­kru­gu pi­ta­nje ko­je se za­ko­nom ure­đu­je (u da­ljem tek­stu: nadležno rad­no ti­je­lo).

Na­crt za­ko­na mo­gu raz­ma­tra­ti i dru­ga rad­na ti­je­la, ako su u nje­mu ob­u­hva­će­na po­je­di­na pi­ta­nja ko­ja su u dje­lo­kru­gu tih rad­nih ti­je­la (u da­ljem tek­stu: za­in­te­re­so­va­no rad­no ti­je­lo).

U ra­du rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne, pri­li­kom raz­ma­tra­nja na­cr­ta i pri­je­dlo­ga za­ko­na, mo­gu učestvo­va­ti po­zva­ni pred­stav­ni­ci udru­že­nja i aso­ci­ja­ci­ja za­in­te­re­so­va­nih za do­no­še­nje za­ko­na ko­ji raz­ma­tra rad­no ti­je­lo, a ko­ji je u di­rekt­noj ve­zi sa in­te­re­si­ma udru­že­nja ili aso­ci­ja­ci­ja.

Član 196.

Na­crt za­ko­na u rad­nim ti­je­li­ma raz­ma­tra se na na­čin i pre­ma po­stup­ku pred­vi­đe­nom za raz­ma­tra­nje nacr­ta za­ko­na u Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 197.

Nad­le­žno rad­no ti­je­lo mo­že da raz­ma­tra i mi­šlje­nje i pri­je­dlo­ge Vla­de, ako ona ni­je pred­la­gač na­cr­ta i dru­gih rad­nih ti­je­la.

Ka­da raz­mo­tri na­crt za­ko­na, nad­le­žno rad­no ti­je­lo pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni iz­vje­štaj sa mi­šlje­njem i sta­vo­vi­ma iz­ne­se­nim u to­ku raz­ma­tra­nja.

U iz­vje­šta­ju ko­ji pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni nad­le­žno rad­no ti­je­lo mo­že da­ti mi­šlje­nje i o sta­vo­vi­ma i pri­je­dlo­zi­ma Vla­de i dru­gih rad­nih ti­je­la.

Član 198.

Za­ko­no­dav­ni od­bor raz­ma­tra na­crt za­ko­na i pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni iz­vje­štaj sa mi­šlje­njem i prijedlo­zi­ma.

Ako Za­ko­no­dav­ni od­bor usvo­ji mi­šlje­nje da po­je­di­na rje­še­nja na­cr­ta ni­su u skla­du sa ustav­no-prav­nim si­ste­mom, o to­me će od­mah upo­zna­ti pred­la­ga­ča.

Ako pred­la­gač za­ko­na ne pri­hva­ti upo­zo­re­nje Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra da ne po­sto­ji ustav­ni osnov za donoše­nje za­ko­na ili da po­je­di­na rje­še­nja u na­cr­tu za­ko­na ni­su u skla­du sa Usta­vom i prav­nim sistemom, pred­la­gač za­ko­na i Za­ko­no­dav­ni od­bor, du­žni su da, pri­je sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne, pono­vo za­jed­nič­ki raz­mo­tre da­to upo­zo­re­nje i o to­me pod­ne­su iz­vje­štaj Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 199.

Iz­vje­šta­ji rad­nih ti­je­la do­sta­vlja­ju se Na­rod­noj skup­šti­ni.

Na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma i pred­la­ga­či­ma iz­vje­šta­ji se do­sta­vlja­ju naj­ka­sni­je pred po­če­tak raz­ma­tra­nja akta na ko­ji se iz­vje­štaj od­no­si u Na­rod­noj skup­šti­ni.

v) Raz­ma­tra­nje na­cr­ta za­ko­na na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 200.

Pod­no­si­lac na­cr­ta za­ko­na, od­no­sno nje­gov pred­stav­nik da­je na po­čet­ku i na kra­ju pre­tre­sa na sjednici Na­rod­ne skup­šti­ne obra­zlo­že­nje na­cr­ta i na kra­ju pre­tre­sa obja­šnje­nja i iz­ja­šnja­va se o iznese­nim pri­je­dlo­zi­ma i mi­šlje­nji­ma.

Iz­vje­sti­lac rad­nog ti­je­la ko­je je raz­ma­tra­lo na­crt za­ko­na na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne iz­no­si stavo­ve i mi­šlje­nja rad­nog ti­je­la.

Pred­stav­nik Vla­de mo­že uče­stvo­va­ti u pre­tre­su na­cr­ta za­ko­na i ako taj pri­je­dlog ni­je pod­ni­je­la Vlada.

Član 201.

Raz­ma­tra­nje na­cr­ta za­ko­na ob­u­hva­ta je­din­stve­nu raspra­vu: o ustav­nom osno­vu za do­no­še­nje za­ko­na, o uskla­đe­no­sti sa pro­pi­si­ma Evrop­ske Uni­je, raz­lo­zi­ma zbog ko­jih se do­no­si za­kon, po­slje­di­ca­ma ko­je će pro­i­za­ći za ma­te­ri­jal­ni i dru­gi po­lo­žaj gra­đa­na, pri­vred­nih dru­šta­va i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i zajed­ni­ca, o ocje­ni i iz­vo­ri­ma po­treb­nih sred­sta­va za sprovo­đe­nje za­ko­na i o tek­stu na­cr­ta za­ko­na.

Na­crt za­ko­na pod­no­si­lac mo­že po­vu­ći sve do za­vr­šet­ka raz­ma­tra­nja na­cr­ta, a naj­ka­sni­je u za­vr­šnoj rije­či, na­kon okon­ča­nog raz­ma­tra­nja.

Član 202.

Po za­vr­še­nom raz­ma­tra­nju Na­rod­na skup­šti­na, u Da­nu za gla­sa­nje iz­ja­šnja­va se o na­cr­tu, a mo­že zaključkom utvr­di­ti do­dat­ne sta­vo­ve, pri­je­dlo­ge i mi­šlje­nja o na­cr­tu i upu­ti­ti ih pod­no­si­o­cu na­cr­ta da ih uzme u ob­zir pri­li­kom iz­ra­de pri­je­dlo­ga za­ko­na.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že od­re­di­ti or­ga­ne i or­ga­ni­za­ci­je ko­je će pred­la­gač kon­sul­to­va­ti pri iz­ra­di pri­je­dlo­ga za­ko­na.

Član 203.

Ako su pri­mjed­be na tekst na­cr­ta za­ko­na zna­čaj­ne ili su ve­ćeg obi­ma, Na­rod­na skup­šti­na mo­že odlučiti da se na­crt za­ko­na vra­ti pod­no­si­o­cu ra­di do­ra­de ili iz­ra­de no­vog na­cr­ta.

g) Jav­na ras­pra­va o na­cr­tu za­ko­na[uredi]

Član 204.

Po­sli­je usva­ja­nja na­cr­ta za­ko­na, Na­rod­na skup­šti­na mo­že od­lu­či­ti da se na­crt sta­vi na jav­nu raspravu, ako se za­ko­nom ure­đu­ju pi­ta­nja ko­ja su od po­seb­nog zna­ča­ja za gra­đa­ne i ako je neo­p­hod­no da se kon­sul­tu­ju or­ga­ni, or­ga­ni­za­ci­je, na­uč­ne i struč­ne in­sti­tu­ci­je i za­in­te­re­so­va­ni gra­đa­ni.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že za­ključ­kom na­lo­ži­ti nad­le­žnom rad­nom ti­je­lu da o na­cr­tu za­ko­na or­ga­ni­zu­je jav­no sa­slu­ša­nje ili struč­nu ras­pra­vu. Za­ključ­kom ko­jim se na­la­že or­ga­ni­zo­va­nje jav­nog sa­slu­ša­nja ili struč­ne ras­pra­ve od­re­di­će se rok u ko­jem se sa­slu­ša­nje, od­no­sno ras­pra­va tre­ba odr­ža­ti.

Član 205.

Na­rod­na skup­šti­na do­no­si za­klju­čak ko­jim se na­crt za­ko­na sta­vlja na jav­nu ras­pra­vu i od­re­đu­je rok do 90 da­na u ko­me tre­ba da se spro­ve­de jav­na ras­pra­va.

Za­klju­čak se ob­ja­vlju­je u dnev­nim no­vi­na­ma ili jav­nom RTV ser­vi­su.

Na­crt za­ko­na, uz za­klju­čak iz sta­va 1. ovog čla­na, ob­ja­vlju­je se na in­ter­net stra­ni­ci Na­rod­ne skupšti­ne.

Član 206.

Iz­vje­štaj o re­zul­ta­ti­ma jav­ne ras­pra­ve do­sta­vlja se Na­rod­noj skup­šti­ni uz pri­je­dlog za­ko­na.

Iz­vje­štaj iz pret­hod­nog sta­va sa­dr­ži mi­šlje­nja i pri­je­dlo­ge iz­ne­se­ne u jav­noj ras­pra­vi.

Član 207.

Na­kon pro­te­ka ro­ka od šest mje­se­ci od usva­ja­nja na­cr­ta za­ko­na u Na­rod­noj skup­šti­ni, isti se ne mo­že pod­ni­je­ti u for­mi pri­je­dlo­ga za­ko­na na raz­ma­tra­nje, već se sma­tra da je pred­la­gač od istog od­u­stao.

d) Pri­je­dlog za­ko­na[uredi]

Član 208.

Pri­je­dlog za­ko­na se pod­no­si u ob­li­ku u ko­me se do­no­si za­kon i mo­ra bi­ti obra­zlo­žen.

Obra­zlo­že­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na ob­u­hva­ta ustav­ni osnov za do­no­še­nje za­ko­na, mi­šlje­nje Se­kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­no­dav­stvo o sa­gla­sno­sti pri­je­dlo­ga sa Usta­vom i prav­nim si­ste­mom i uskla­đe­nost sa pra­vi­li­ma nor­ma­tiv­no­prav­ne teh­ni­ke, iz­ja­vu o uskla­đe­no­sti sa pro­pi­si­ma Evrop­ske Uni­je, pi­ta­nja ko­ja se prijedlo­gom za­ko­na ure­đu­ju, ob­ja­šnje­nja osnov­nih prav­nih in­sti­tu­ta, po­slje­di­ca ko­je će iz pred­lo­že­nih rje­še­nja pro­i­za­ći, ocje­nu i iz­vo­re po­treb­nih sred­sta­va za sprovo­đe­nje za­ko­na, kao i dru­ga zna­čaj­na pi­ta­nja u ve­zi sa pred­lo­že­nim rje­še­nji­ma.

Pred­la­gač je du­žan da u obra­zlo­že­nju na­ve­de raz­li­ke u rje­še­nji­ma sa­dr­ža­nim u pri­je­dlo­gu za­ko­na u odno­su na na­crt i raz­lo­ge zbog ko­jih su na­sta­le te raz­li­ke, pri­je­dlo­ge i mi­šlje­nja na na­crt za­ko­na ko­je pred­la­gač ni­je usvo­jio i raz­lo­ge zbog ko­jih ih ni­je usvo­jio.

Uko­li­ko se pri­je­dlo­gom da­ju iz­mje­ne ili do­pu­ne za­ko­na, u pri­lo­gu pri­je­dlo­ga pred­la­gač oba­ve­zno dosta­vlja pre­pis od­red­bi ko­je se mi­je­nja­ju i tekst pred­lo­že­nih izmje­na ugra­đen u osnov­ni tekst zakona.

Član 209.

Pri­je­dlog za­ko­na pod­no­si se pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pri­je­dlog za­ko­na pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne upu­ću­je na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma, u pra­vi­lu naj­ka­sni­je 10 da­na pri­je sjed­ni­ce na ko­joj će se pri­je­dlog za­ko­na raz­ma­tra­ti.

đ) Raz­ma­tra­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na u rad­nim ti­je­li­ma[uredi]

Član 210.

Od­red­be ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na raz­ma­tra­nje na­cr­ta za­ko­na u rad­nim ti­je­li­ma pri­mje­nju­ju se i na razma­tra­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na.

Kod raz­ma­tra­nja pri­je­dlo­ga za­ko­na rad­no ti­je­lo ima i pra­va iz čl. 40. i 41. ovog po­slov­ni­ka.

e) Raz­ma­tra­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne[uredi]

Član 211.

Tekst pri­je­dlo­ga za­ko­na raz­ma­tra se na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne.

Po za­vr­šet­ku raz­ma­tra­nja pri­je­dlo­ga za­ko­na, Na­rod­na skup­šti­na u Da­nu za gla­sa­nje od­lu­ču­je o podnesenim amand­ma­ni­ma, a po­tom o pri­je­dlo­gu za­ko­na u cje­li­ni.

Pri­je­dlog za­ko­na pod­no­si­lac mo­že po­vu­ći sve do za­vr­šet­ka raz­ma­tra­nja pri­je­dlo­ga, a naj­ka­sni­je u zavr­šnoj rije­či.

Ako Skup­šti­na ne usvo­ji pred­lo­že­ni za­kon, do­no­še­nje istog za­ko­na ne mo­že se pred­lo­ži­ti pri­je is­te­ka tri mje­se­ca od da­na ka­da za­kon ni­je usvo­jen, a pri­je to­ga vre­me­na sa­mo ako Na­rod­na skup­šti­na odluči da taj rok skra­ti.

ž) Amand­ma­ni[uredi]

Član 212.

Pri­je­dlog za iz­mje­nu i do­pu­nu pri­je­dlo­ga za­ko­na - amand­man se pod­no­si pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skupštine u pi­sa­nom ob­li­ku s obra­zlo­že­njem sve do za­klju­či­va­nja razma­tra­nja pri­je­dlo­ga.

Ako se pri­je­dlo­gom za­ko­na mi­je­nja ili do­pu­nja­va za­kon, amand­ma­ni se mo­gu pod­no­si­ti sa­mo na čla­no­ve pred­lo­že­nih iz­mje­na i do­pu­na.

Amand­ma­ne mo­gu da pod­no­se ovla­šće­ni pred­la­ga­či za­ko­na, kao i rad­na ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne.

Amand­ma­ni na bu­džet, oba­ve­zno, po­red po­zi­ci­je na ko­ju se vr­ši tran­sfer sred­sta­va, mo­ra­ju sa­dr­ža­va­ti i po­zi­ci­ju sa ko­je se tran­sfer vr­ši.

Član 213.

Amand­man na pri­je­dlog za­ko­na pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne upu­ću­je po­sla­ni­ci­ma, pred­la­ga­ču i Vladi, ako ona ni­je pred­la­gač za­ko­na.

Član 214.

Ako u ras­pra­vi o pod­ne­se­nim amand­ma­ni­ma na­rod­ni po­sla­nik ili član Vla­de upo­zo­ri na nji­ho­vu suprotnost sa od­red­ba­ma Usta­va ili se mi­je­nja­ju na­če­la na ko­ji­ma se za­sni­va za­kon, sjed­ni­ca se mo­že pre­ki­nu­ti dok Za­ko­no­dav­ni od­bor ne do­sta­vi mi­šlje­nje.

Član 215.

Amand­man po­sta­je sa­stav­ni dio pri­je­dlo­ga za­ko­na i o nje­mu Na­rod­na skup­šti­na ne gla­sa odvo­je­no, ako ga je pod­nio pred­la­gač za­ko­na, ako ga je usvo­ji­lo nad­le­žno rad­no ti­je­lo u skla­du sa čl. 40. i 41. ovog po­slov­ni­ka ili se sa pod­ne­se­nim amand­ma­nom sa­gla­sio pred­la­gač.

Član 216.

O amand­ma­ni­ma na pri­je­dlog za­ko­na, u Da­nu za gla­sa­nje, ima pra­vo da se iz­ja­sni pred­la­gač za­ko­na, uz obra­zlo­že­nje raz­lo­ga za pri­hva­ta­nje ili od­bi­ja­nje amand­ma­na.

Pod­no­si­lac amandmanā ko­ji ni­su pri­hva­će­ni od stra­ne pred­la­ga­ča, ima pra­vo da u tra­ja­nju od naj­vi­še tri mi­nu­te ko­men­ta­ri­še iz­ja­šnja­va­nje i mo­že da tra­ži da se o nji­ma gla­sa.

Vla­da ima pra­vo da se iz­ja­sni o amand­ma­nu i ako ona ni­je pred­la­gač za­ko­na.

Član 217.

Da bi se pod­ne­se­ni amand­man, na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gao de­talj­ni­je raz­mo­tri­ti ili da bi se oba­vi­le do­dat­ne kon­sul­ta­ci­je o pri­je­dlo­gu za­ko­na, Na­rod­na skup­šti­na mo­že, na pri­je­dlog predsjednika Na­rod­ne skup­šti­ne, pred­la­ga­ča ili Vla­de, pre­ki­nu­ti raz­ma­tra­nje i na­knad­no na­sta­vi­ti na is­toj sjed­ni­ci, ili od­lo­ži­ti za jed­nu od na­red­nih sjed­ni­ca Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 218.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že, na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne, Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra ili nadležnog rad­nog ti­je­la od­lu­či­ti pri­li­kom utvr­đi­va­nja dnev­nog re­da sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne da odlo­ži raz­ma­tra­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na za na­red­nu sjed­ni­cu, ako su na pri­je­dlog za­ko­na pod­ne­se­ni amand­ma­ni ko­ji bit­no mi­je­nja­ju rje­še­nja da­ta u pri­je­dlo­gu za­ko­na.

Ako je od­lu­če­no da se raz­ma­tra­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na od­lo­ži, Na­rod­na skup­šti­na mo­že oba­ve­za­ti predlaga­ča za­ko­na da pri­pre­mi tekst pri­je­dlo­ga za­ko­na u ko­ji će bi­ti ugra­đe­ni amand­ma­ni o ko­ji­ma se sa­gla­sio pred­la­gač.

Član 219.

O sva­kom amand­ma­nu na pri­je­dlog za­ko­na gla­sa se po­seb­no u Da­nu za gla­sa­nje.

Na­rod­na skup­šti­na od­lu­ču­je pr­vo o amand­ma­ni­ma ovla­šće­nih pred­la­ga­ča za­ko­na, a za­tim o amand­ma­ni­ma rad­nih ti­je­la.

Ako je pod­ne­se­no vi­še amand­ma­na na isti član pri­je­dlo­ga za­ko­na, pr­vo se od­lu­ču­je o amand­ma­nu ko­jim se predla­že bri­sa­nje tog čla­na.

Ako je pod­ne­sen amand­man na amand­man, pr­vo se gla­sa o amand­ma­nu ko­ji je pod­ne­sen na amand­man.

Amand­man usvo­jen na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne po­sta­je sa­stav­ni dio pri­je­dlo­ga za­ko­na.

Član 220.

Iz­u­zet­no, ka­da je na tekst pri­je­dlo­ga za­ko­na usvo­jen ve­ći broj amand­ma­na ko­ji su ta­kve pri­ro­de da bit­no mi­je­nja­ju sa­dr­žaj tek­sta pri­je­dlo­ga za­ko­na, Na­rod­na skup­šti­na od­lu­kom mo­že oba­ve­za­ti predlagača za­ko­na da pri­pre­mi tekst pri­je­dlo­ga za­ko­na sa ugra­đe­nim amand­ma­ni­ma ko­ji su usvo­je­ni i da ga upu­ti na po­nov­no raz­ma­tra­nje i usva­ja­nje na na­red­noj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne.

Da­lji po­stu­pak sa pri­je­dlo­gom iz sta­va 1. sprovo­di se u skla­du sa od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na raz­ma­tra­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na.

z) Do­no­še­nje za­ko­na po hit­nom po­stup­ku[uredi]

Član 221.

Za­kon se mo­že, iz­u­zet­no, do­ni­je­ti po hit­nom po­stup­ku.

Po hit­nom po­stup­ku mo­že da se do­ne­se sa­mo za­kon ko­jim se ure­đu­ju pi­ta­nja i od­no­si na­sta­li usljed okol­no­sti ko­je ni­su mo­gle da se pred­vi­de, a ne­do­no­še­nje za­ko­na po hit­nom po­stup­ku mo­glo bi da prouzro­ku­je štet­ne po­slje­di­ce po ži­vot i zdra­vlje lju­di, bez­bjed­nost Re­pu­bli­ke i rad or­ga­na i organiza­ci­ja.

Pred­la­gač za­ko­na je du­žan da u pi­sa­nom obra­zlo­že­nju pri­je­dlo­ga za­ko­na na­ve­de štet­ne po­slje­di­ce ko­je bi na­sta­le zbog ne­do­no­še­nja ovog za­ko­na po hit­nom po­stup­ku.

Pri­je­dlog za­ko­na po hit­nom po­stup­ku mo­že pod­ni­je­ti na­rod­ni po­sla­nik či­ji pri­je­dlog po­dr­ži naj­ma­nje 15 po­sla­ni­ka, ili klub ko­ji ima 10 ili vi­še čla­no­va, te klu­bo­vi ko­ji ima­ju za­jed­no 10 ili vi­še posla­ni­ka.

Član 222.

Pri­je­dlog za­ko­na za či­je se do­no­še­nje pred­la­že hit­ni po­stu­pak mo­že se sta­vi­ti na dnev­ni red sjednice Na­rod­ne skup­šti­ne, ako je pod­ne­sen naj­ka­sni­je 24 ča­sa pri­je od­re­đe­nog po­čet­ka te sjed­ni­ce.

3. Pro­gla­še­nje za­ko­na[uredi]

Član 223.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne u ro­ku od se­dam da­na po do­no­še­nju do­sta­vlja za­kon Vi­je­ću na­ro­da Republi­ke Srp­ske, a po do­sta­vlje­nom oba­vje­šte­nju od Vi­je­ća na­ro­da, do­sta­vlja za­kon pred­sjed­ni­ku Republi­ke na pro­gla­še­nje.

Ako pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke u Usta­vom utvr­đe­nom ro­ku zah­ti­je­va da Na­rod­na skup­šti­na po­no­vo gla­sa o za­ko­nu, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne taj za­htjev do­sta­vlja od­mah na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma i sta­vlja taj za­kon na dnev­ni red pr­ve na­red­ne sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Po­no­vo iz­gla­sa­ni za­kon pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne od­mah do­sta­vlja pred­sjed­ni­ku Re­pu­bli­ke, ra­di pro­gla­še­nja.

4. Po­stu­pak za do­no­še­nje dru­gih aka­ta[uredi]

Član 224.

Do­no­še­nje pro­stor­nog pla­na, bu­dže­ta, eko­nom­ske po­li­ti­ke i stra­te­gi­je po­kre­će se pod­no­še­njem na­cr­ta ovih aka­ta.

Član 225.

Na­crt pro­stor­nog pla­na, bu­dže­ta, eko­nom­ske po­li­ti­ke i stra­te­gi­je, s obra­zlo­že­njem i po­treb­nom dokumen­ta­ci­jom, pod­no­si se pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne.

Na­crt pro­stor­nog pla­na oba­ve­zno se upu­ću­je na jav­nu ras­pra­vu.

Član 226.

Od­lu­ke, za­ključ­ci, de­kla­ra­ci­je, re­zo­lu­ci­je, pre­po­ru­ke, pla­no­vi, pro­gra­mi, in­for­ma­ci­je, ana­li­ze i dru­ga ak­ta o ko­ji­ma se od­lu­ču­je u Na­rod­noj skup­šti­ni raz­ma­tra­ju se u for­mi pri­je­dlo­ga, ako Ustavom, za­ko­nom i ovim po­slov­ni­kom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no.

Iz­u­zet­no, ak­ti iz sta­va 1. ovog čla­na mo­gu se raz­ma­tra­ti u for­mi na­cr­ta, na pri­je­dlog ovlašće­nog pred­la­ga­ča.

Član 227.

Na ak­te iz čl. 224. i 226. pri­mje­nju­ju se od­red­be ovog po­slov­ni­ka o po­stup­ku za do­no­še­nje za­ko­na, ako Usta­vom, za­ko­nom i ovim po­slov­ni­kom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no.

Član 228.

Ak­ti or­ga­ni­za­ci­ja i za­jed­ni­ca ko­je Na­rod­na skup­šti­na po­tvr­đu­je, od­no­sno na ko­je da­je sa­gla­snost, raz­ma­tra­ju se pre­ma po­stup­ku utvr­đe­nom u pret­hod­nom čla­nu.

5. Da­va­nje auten­tič­nog tu­ma­če­nja[uredi]

Član 229.

Pri­je­dlog za da­va­nje auten­tič­nog tu­ma­če­nja za­ko­na mo­gu da pod­ne­su ovla­šće­ni pred­la­ga­či za­ko­na.

Pri­je­dlog za da­va­nje auten­tič­nog tu­ma­če­nja pod­no­si se pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne, ko­ji ga upućuje Za­ko­no­dav­nom od­bo­ru i Vla­di, ra­di da­va­nja mi­šlje­nja.

Pri­je­dlog za da­va­nje auten­tič­nog tu­ma­če­nja za­ko­na sa­dr­ži od­red­be za­ko­na či­je se auten­tič­no tu­ma­če­nje tra­ži i raz­lo­ge zbog ko­jih se ono tra­ži.

Član 230.

Vla­da je du­žna da u ro­ku od 60 da­na od da­na pri­je­ma pri­je­dlo­ga Za­ko­no­dav­nom od­bo­ru do­sta­vi mi­šlje­nje o prije­dlo­gu za auten­tič­no tu­ma­če­nje za­ko­na.

Ako Za­ko­no­dav­ni od­bor, na­kon pri­ba­vlje­nog mi­šlje­nja Vla­de, oci­je­ni da je po­treb­no da­ti auten­tič­no tuma­če­nje, u da­ljem ro­ku od 60 da­na, utvr­đu­je pri­je­dlog auten­tič­nog tu­ma­če­nja i do­sta­vlja ga predsjedni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pri­je­dlog auten­tič­nog tu­ma­če­nja pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne do­sta­vlja na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma i Vladi, na­kon uvr­šta­va­nja u dnev­ni red sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Za raz­ma­tra­nje auten­tič­nog tu­ma­če­nja pri­mje­nju­ju se od­red­be ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na razmatra­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na.

Ako Za­ko­no­dav­ni od­bor oci­je­ni da ne­ma po­tre­be za da­va­njem auten­tič­nog tu­ma­če­nja, isto kon­sta­tu­je i oba­vje­šta­va pod­no­si­o­ca.

Auten­tič­no tu­ma­če­nje ob­ja­vlju­je se u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske“.

6. Pre­či­šće­ni tek­sto­vi za­ko­na[uredi]

Član 231.

Za­ko­no­dav­ni od­bor u skla­du sa čla­nom 63. ali­ne­ja 6. utvr­đu­je pre­či­šće­ni tekst za­ko­na ka­da je za to ovla­šćen.

Pre­či­šće­ni tekst za­ko­na ob­ja­vlju­je se u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske“.

Na­kon ob­ja­vlje­nog pre­či­šće­nog tek­sta za­ko­na ne mo­gu se vr­ši­ti iz­mje­ne i do­pu­ne na­ve­de­nog prečišćenog tek­sta za­ko­na.

Na­ve­de­ne od­red­be shod­no se pri­mje­nju­ju i na Po­slov­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

7. Ra­ti­fi­ka­ci­ja i za­klju­či­va­nje me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra i spo­ra­zu­ma[uredi]

Član 232.

U po­stup­ku ra­ti­fi­ka­ci­je me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra i spo­ra­zu­ma shod­no se pri­mje­nju­ju od­red­be ovog poslovni­ka, ko­je se od­no­se na do­no­še­nje pri­je­dlo­ga za­ko­na.

Me­đu­na­rod­ni ugo­vor iz nad­le­žno­sti Re­pu­bli­ke po­tvr­đu­je se za­ko­nom.

Pri­je­dlog za­ko­na sa­dr­ži i tekst me­đu­na­rod­nog ugo­vo­ra či­je se po­tvr­đi­va­nje pred­la­že.

Ra­ti­fi­ko­va­ne me­đu­na­rod­ne ugo­vo­re i spo­ra­zu­me pot­pi­su­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 233.

Ka­da Na­rod­na skup­šti­na uče­stvu­je u za­klju­či­va­nju me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra i spo­ra­zu­ma, u po­stup­ku zaključi­va­nja pri­mje­nju­ju se od­red­be ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na po­stu­pak do­no­še­nja za­ko­na.

Član 234.

Ugo­vor, od­no­sno spo­ra­zum, pot­pi­su­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, uko­li­ko Na­rod­na skup­šti­na ne odre­di dru­gog pred­stav­ni­ka.

IX - PRO­MJE­NA USTA­VA RE­PU­BLI­KE SRP­SKE[uredi]

Član 235.

Pri­je­dlog da se pri­stu­pi pro­mje­ni Usta­va Re­pu­bli­ke mo­gu pod­ni­je­ti pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke, Vla­da i naj­ma­nje 30 po­sla­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pri­je­dlog iz sta­va 1. pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne upu­ću­je na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma, Od­bo­ru za ustavna pi­ta­nja i Vla­di, kad se uvr­sti u dnev­ni red sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 236.

O pri­je­dlo­gu da se pri­stu­pi pro­mje­ni Usta­va na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne vo­di se je­din­stven pretres.

Član 237.

Ka­da usvo­ji pri­je­dlog da se pri­stu­pi pro­mje­ni Usta­va, Na­rod­na skup­šti­na od­re­đu­je rok u ko­me će Odbor za ustav­na pi­ta­nja iz­ra­di­ti tekst na­cr­ta amand­ma­na na Ustav i do­sta­vi­ti ga Na­rod­noj skup­šti­ni.

Tekst na­cr­ta amand­ma­na sa­dr­ži i obra­zlo­že­nje.

Član 238.

Tekst na­cr­ta amand­ma­na pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne do­sta­vlja po­sla­ni­ci­ma i Vla­di, ra­di da­va­nja mišlje­nja, na­kon uvr­šta­va­nja u dnev­ni red sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 239.

O tek­stu na­cr­ta amand­ma­na vo­di se je­din­stven pre­tres.

Po za­vr­še­nom pre­tre­su, Na­rod­na skup­šti­na utvr­đu­je na­crt amand­ma­na, ve­ći­nom gla­so­va od ukup­nog broja na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Član 240.

Na­crt amand­ma­na sta­vlja se na jav­nu ras­pra­vu i ob­ja­vlju­je se u sred­stvi­ma in­for­mi­sa­nja.

Na­rod­na skup­šti­na utvr­đu­je tra­ja­nje jav­ne ras­pra­ve.

Od­bor za ustav­na pi­ta­nja or­ga­ni­zu­je jav­nu ras­pra­vu, raz­ma­tra sve pri­spje­le pri­je­dlo­ge, mi­šlje­nja i suge­sti­je iz jav­ne ras­pra­ve i na­kon to­ga utvr­đu­je pri­je­dlog amand­ma­na i do­sta­vlja Na­rod­noj skupštini.

Uz pri­je­dlog amand­ma­na utvr­di­će se, po po­tre­bi, prije­dlog ustav­nog za­ko­na za spro­vo­đe­nje amand­ma­na.

Član 241.

Pri­je­dlog amand­ma­na i pri­je­dlog Ustav­nog za­ko­na za spro­vo­đe­nje amand­ma­na pred­sjed­nik Na­rod­ne skupšti­ne do­sta­vlja na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma i Vla­di, ra­di mo­guć­no­sti da­va­nja mi­šlje­nja, na­kon uvr­šta­va­nja u dnev­ni red sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 242.

O pri­je­dlo­gu amand­ma­na na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne vo­di se pre­tres u po­je­di­no­sti­ma.

Pri­je­dlog za iz­mje­nu ili do­pu­nu po­je­di­nih rje­še­nja u pri­je­dlo­gu amand­ma­na mo­gu pod­ni­je­ti Usta­vom ovla­šće­ni pred­la­ga­či, naj­ka­sni­je 24 ča­sa pri­je po­čet­ka sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne na ko­joj je predvi­đe­no raz­ma­tra­nje pri­je­dlo­ga amand­ma­na.

Od­bor za ustav­na pi­ta­nja raz­mo­tri­će pri­je sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne pri­je­dlo­ge i pred­lo­ži­ti Narodnoj skup­šti­ni nji­ho­vo pri­hva­ta­nje ili od­bi­ja­nje.

Po za­vr­še­nom pre­tre­su i gla­sa­nju o pri­je­dlo­zi­ma iz st. 2. i 3. ovog čla­na, Na­rod­na Skup­šti­na odlučuje o prije­dlo­gu amand­ma­na u cje­li­ni.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že od­lu­či­ti da se o sva­kom od pod­ne­se­nih amand­ma­na po­je­di­nač­no iz­ja­šnja­va.

Član 243.

Pri­je­dlog amand­ma­na je usvo­jen ako za nje­ga gla­sa­ju naj­ma­nje dvi­je tre­ći­ne od ukup­nog bro­ja na­rod­nih po­sla­ni­ka.

X - PO­STU­PAK IZ­BO­RA, IME­NO­VA­NjA I RA­ZR­JE­ŠE­NjA[uredi]

1. Op­šte od­red­be[uredi]

Član 244.

O iz­bo­ru i ime­no­va­nji­ma, po pra­vi­lu, od­lu­ču­je se jav­nim gla­sa­njem.

Iz­vor i ime­no­va­nje taj­nim gla­sa­njem vr­ši se ka­da je to pred­vi­đe­no Usta­vom, za­ko­nom i ako Na­rod­na skup­šti­na, u skla­du sa ovim po­slov­ni­kom, od­lu­či.

Od­lu­ka se do­no­si u skla­du sa od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka.

2. Iz­bor pred­sjed­ni­ka i čla­no­va Vla­de[uredi]

Član 245.

Kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Vla­de na po­seb­noj sjed­ni­ci iz­la­že svoj pro­gram i pred­la­že sa­stav Vla­de.

Pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de bi­ra­ju se jav­nim gla­sa­njem, ako Usta­vom ili za­ko­nom ni­je dru­ga­či­je određe­no.

Pr­vo se bi­ra pred­sjed­nik Vla­de, a na­kon to­ga čla­no­vi Vla­de, sa li­ste ko­ju je pred­sjed­nik pred­lo­žio.

O li­sti za čla­no­ve Vla­de gla­sa se u cje­li­ni, iz­ja­šnja­va­njem: „za“ ili: „protiv“ li­ste.

Član 246.

Ako pred­sjed­nik Vla­de ne bu­de iza­bran, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne o to­me oba­vje­šta­va predsjednika Re­pu­bli­ke, ko­ji tre­ba u ro­ku od 10 da­na da pred­lo­ži no­vog kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka.

Član 247.

Ako pri­je­dlog za sa­stav Vla­de ne do­bi­je po­treb­nu ve­ći­nu, pred­sjed­nik Vla­de pod­no­si no­vi ili izmijenje­ni pri­je­dlog za sa­stav Vla­de, u ro­ku od 15 da­na od da­na iz­ja­šnja­va­nja Na­rod­ne skup­šti­ne.

Ako i u po­nov­nom gla­sa­nju pri­je­dlog za sa­stav Vla­de ne do­bi­je po­treb­nu ve­ći­nu, sma­tra se da ni predsjed­nik Vla­de ni­je vi­še iza­bran i po­no­vo se pred­la­žu kan­di­da­ti za pred­sjed­ni­ka i sa­stav Vla­de.

3. Iz­bor i ime­no­va­nje re­pu­blič­kih funk­ci­o­ne­ra i no­si­la­ca pra­vo­sud­nih funk­ci­ja[uredi]

Član 248.

Re­pu­blič­ki funk­ci­o­ne­ri i no­si­o­ci pra­vo­sud­nih funk­ci­ja ko­je bi­ra ili ime­nu­je Na­rod­na skup­šti­na biraju se, od­no­sno ime­nu­ju na pri­je­dlog pred­la­ga­ča od­re­đe­nog Usta­vom, za­ko­nom i ovim po­slov­ni­kom.

Pri­je­dlog se pod­no­si u pi­sa­noj for­mi i mo­ra bi­ti obra­zlo­žen.

4. Ra­zr­je­še­nje i ostav­ka re­pu­blič­kih funk­ci­o­ne­ra[uredi]

Član 249.

Od­red­be ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na po­stu­pak iz­bo­ra, od­no­sno ime­no­va­nja, shod­no se pri­mje­nju­ju i na po­stu­pak ra­zr­je­še­nja.

Član 250.

Ka­da ostav­ku pod­ne­se pred­sjed­nik Vla­de, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne je od­mah do­sta­vlja predsjedniku Re­pu­bli­ke i po­sla­ni­ci­ma.

Ka­da ostav­ku pod­ne­se član Vla­de, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne je od­mah do­sta­vlja pred­sjed­ni­ku Vlade i na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma.

Ka­da ostav­ku pod­ne­se dru­gi funk­ci­o­ner, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne je do­sta­vlja Ko­mi­si­ji za iz­bor i ime­no­va­nje.

Član 251.

Na­rod­na skup­šti­na na pr­voj sjed­ni­ci kon­sta­tu­je da je Vla­da, pred­sjed­nik Vla­de, član Vla­de, od­no­sno dru­gi re­pu­blič­ki funk­ci­o­ner, pod­nio ostav­ku. Vla­da, pred­sjed­nik Vla­de, član Vla­de, od­no­sno dru­gi re­pu­blič­ki funk­ci­o­ner ima­ju pra­vo da po­vu­ku ostav­ku sve do kon­sta­to­va­nja ostav­ke.

XI - SVE­ČA­NA ZA­KLE­TVA[uredi]

Član 252.

Pri­li­kom stu­pa­nja na du­žnost pred­sjed­nik i pot­pred­sjed­ni­ci Re­pu­bli­ke, na­rod­ni po­sla­ni­ci, predsjednik i čla­no­vi Vla­de, su­di­je Ustav­nog su­da, glav­ni re­pu­blič­ki tu­ži­lac i pra­vo­bra­ni­lac Republi­ke Srp­ske da­ju sve­ča­nu za­kle­tvu na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne či­ta­njem na­glas utvr­đe­nog teksta i pot­pi­si­va­njem tek­sta za­kle­tve.

Osta­li funk­ci­o­ne­ri ko­je bi­ra ili ime­nu­je Na­rod­na skup­šti­na sve­ča­nu za­kle­tvu da­ju pred predsjednikom Na­rod­ne skup­šti­ne.

Tekst sve­ča­ne za­kle­tve gla­si:

„Za­kli­njem se da ću du­žno­sti sa­vje­sno i od­go­vor­no iz­vr­ša­va­ti, dr­žav­ne taj­ne ču­va­ti, in­te­re­se na­ro­da i gra­đa­na Re­pu­bli­ke Srp­ske bra­ni­ti i za­stu­pa­ti, Usta­va i za­ko­na Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Re­pu­bli­ke Srp­ske ča­sno se dr­ža­ti.“.

Funk­ci­o­ne­ri iz sta­va 1. ovog čla­na mo­gu, uko­li­ko že­le, po­lo­ži­ti za­kle­tvu i re­li­gi­o­zno, u odgovaraju­ćem vjer­skom objek­tu.

XII - PO­STU­PAK ZA PRA­ĆE­NjE, IZ­VR­ŠA­VA­NjE ZA­KO­NA, DRU­GIH PRO­PI­SA I OP­ŠTIH AKA­TA[uredi]

Član 253.

Ra­di pra­će­nja iz­vr­ša­va­nja za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta i oba­ve­za or­ga­na u ve­zi sa izvršavanjem tih pro­pi­sa i aka­ta i ocje­ne sta­nja u po­je­di­nim obla­sti­ma dru­štve­nog ži­vo­ta, Na­rod­na skup­šti­na raz­ma­tra iz­vje­šta­je, ana­li­ze i in­for­ma­ci­je ko­je pod­no­se Vla­da, mi­ni­star­stva i po­seb­ne orga­ni­za­ci­je, kao i rad­na ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne.

Iz­vje­šta­je, ana­li­ze i in­for­ma­ci­je, ko­je Vla­da, mi­ni­star­stva i po­seb­ne or­ga­ni­za­ci­je do­sta­vlja­ju Narod­noj skup­šti­ni na raz­ma­tra­nje, pri­pre­ma­ju se na sa­žet i ja­san na­čin.

Član 254.

Na­rod­na skup­šti­na za­u­zi­ma sta­vo­ve i do­no­si za­ključ­ke o iz­vje­šta­ji­ma, ana­li­za­ma i in­for­ma­ci­ja­ma.

Pri­li­kom raz­ma­tra­nja ma­te­ri­ja­la iz sta­va 1. ovog čla­na, Na­rod­na skup­šti­na mo­že za­klju­či­ti ras­pra­vu bez za­u­zi­ma­nja sta­vo­va.

Član 255.

Ako Vla­da oba­vi­je­sti Na­rod­nu skup­šti­nu da se ne izvr­ša­va­ju za­ko­ni i dru­gi pro­pi­si ili op­šti ak­ti Na­rod­ne skup­šti­ne, Na­rod­na skup­šti­na mo­že da oba­ve­že Vla­du ili nad­le­žno rad­no ti­je­lo Na­rod­ne skupšti­ne da pred­lo­ži iz­mje­ne tih pro­pi­sa, ako je to neo­p­hod­no ra­di obez­bje­đe­nja nji­ho­vog iz­vr­ša­va­nja.

Član 256.

Ka­da utvr­di da Vla­da ili mi­ni­star­stvo ni­je do­ni­je­lo pro­pis ili ni­je pred­u­ze­lo dru­gu rad­nju za izvrša­va­nje za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa i op­šteg ak­ta iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne, Na­rod­na skupština mo­že za­klju­či­ti:

- da je Vla­da ili mi­ni­star­stvo du­žno da u od­re­đe­nom ro­ku do­ne­se pro­pis ili pre­du­zme dru­gu rad­nju za iz­vr­ša­va­nje za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa ili op­šteg ak­ta i
- da pre­du­zme ili da ini­ci­ja­ti­vu da se pre­du­zmu mje­re od­go­vor­no­sti pre­ma funk­ci­o­ne­ru ko­ji ru­ko­vo­di or­ga­nom ko­ji ni­je do­nio pro­pis ili pred­u­zeo dru­gu rad­nju za iz­vr­ša­va­nje za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa i opšteg ak­ta, ako su is­pu­nje­ni uslo­vi za nje­go­vu od­go­vor­nost.

Član 257.

U po­gle­du ro­ko­va za raz­ma­tra­nje iz­vje­šta­ja, ana­li­za i in­for­ma­ci­ja, shod­no se pri­mje­nju­ju od­red­be ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na raz­ma­tra­nje dru­gih aka­ta, ako Na­rod­na skup­šti­na dru­ga­či­je ne odredi.

XI­II - PO­SLA­NIČ­KO PI­TA­NjE[uredi]

Član 258.

Na sva­koj re­dov­noj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, u okvi­ru pr­ve tač­ke dnev­nog re­da, na­rod­ni po­sla­ni­ci po­sta­vlja­ju usme­na pi­ta­nja Vla­di iz nje­ne nad­le­žno­sti.

Vri­je­me od­re­đe­no za po­sta­vlja­nje pi­ta­nja Vla­di tra­je do 90 mi­nu­ta.

Za vri­je­me od­re­đe­no za po­sta­vlja­nje po­sla­nič­kih pi­ta­nja, pred­sjed­nik Vla­de du­žan je obez­bi­je­di­ti prisu­stvo naj­ma­nje po­lo­vi­ne čla­no­va Vla­de na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne.

Pi­ta­nja mo­ra­ju bi­ti krat­ka i ja­sno for­mu­li­sa­na i u pra­vi­lu ta­kva da se na njih mo­že od­go­vo­ri­ti od­mah.

Na­rod­ni po­sla­nik ima pra­vo po­sta­vi­ti naj­vi­še jed­no po­sla­nič­ko pi­ta­nje.

Pred­sjed­nik Vla­de, od­no­sno pot­pred­sjed­nik ili mi­ni­star ko­me je pi­ta­nje upu­će­no du­žan je od­go­vo­ri­ti na po­sta­vlje­no pi­ta­nje na is­toj sjed­ni­ci, u pro­tiv­nom du­žan je na­ve­sti raz­lo­ge zbog ko­jih ne mo­že odgo­vo­ri­ti.

Član 259.

Vri­je­me za po­sta­vlja­nje jed­nog po­sla­nič­kog pi­ta­nja izno­si naj­vi­še jed­nu mi­nu­tu.

Član 260.

Od­go­vor na po­sla­nič­ko pi­ta­nje da­je pred­sjed­nik Vla­de, mi­ni­star ili dru­gi ovla­šće­ni pred­stav­nik Vlade, u tra­ja­nju do dvi­je mi­nu­te po jed­nom pi­ta­nju.

Od­go­vor u ime Vla­de da­je pred­sjed­nik ili član Vla­de.

Član 261.

Na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je po­sta­vio pi­ta­nje, iz­ja­šnja­va se o od­go­vo­ru, a mo­že po­sta­vi­ti i do­pun­sko pita­nje u do­dat­nom vre­me­nu od naj­vi­še jed­ne mi­nu­te.

Član 262.

Ako od­go­vor na po­sla­nič­ko pi­ta­nje sa­dr­ži po­dat­ke ko­ji pred­sta­vlja­ju dr­žav­nu, voj­nu ili slu­žbe­nu tajnu, mi­ni­star i Vla­da mo­gu pred­lo­ži­ti da se od­go­vor sa­slu­ša bez pri­su­stva jav­no­sti.

Član 263.

Po­sla­nič­ko pi­ta­nje po­sta­vlja se i u pi­sa­noj for­mi to­kom ili na kra­ju sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne, a mo­že bi­ti po­sta­vlje­no i iz­me­đu sjed­ni­ca.

Član 264.

Ako na po­sla­nič­ko pi­ta­nje ni­je od­go­vo­re­no na sjed­ni­ci na ko­joj je po­sta­vlje­no pi­ta­nje, od­no­sno ako je po­sla­nič­ko pi­ta­nje po­sta­vlje­no iz­me­đu sjed­ni­ca, od­go­vor se da­je u pi­sa­noj for­mi u ro­ku od 30 da­na od da­na ka­da je pi­ta­nje do­sta­vlje­no mi­ni­stru, od­no­sno Vla­di i do­sta­vlja se svim na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma.

Član 265.

Na­rod­ni po­sla­nik ima pra­vo da tra­ži oba­vje­šte­nja od: funk­ci­o­ne­ra u Na­rod­noj skup­šti­ni, Vr­hov­nog suda, re­pu­blič­kog tu­ži­o­ca, re­pu­blič­kog pra­vo­bra­ni­o­ca, Agen­ci­je za ban­kar­stvo Re­pu­bli­ke Srp­ske, repu­blič­kih fon­do­va i re­pu­blič­kih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je ima­ju jav­na ovla­šće­nja.

Na po­stu­pak u ve­zi sa tra­že­njem oba­vje­šte­nja iz sta­va 1. ovog čla­na shod­no se pri­mje­nju­ju od­red­be ovog po­slov­ni­ka ko­je se od­no­se na po­sla­nič­ko pi­ta­nje.

Član 266.

Na sva­koj tre­ćoj re­dov­noj sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne, u pra­vi­lu, umje­sto po­sta­vlja­nja pi­ta­nja Vla­di, u okvi­ru pr­ve tač­ke dnev­nog re­da po­sta­vlja­ju se „Pi­ta­nja pred­sjed­ni­ku Vla­de“.

„Pi­ta­nja pred­sjed­ni­ku Vla­de“ tra­ju do 60 mi­nu­ta i na njih od­go­vor da­je is­klju­či­vo pred­sjed­nik Vla­de.

Na ovu tač­ku dnev­nog re­da pri­mje­nju­ju se osta­le od­red­be iz Po­gla­vlja XI­II - PO­SLA­NIČ­KO PI­TA­NjE.

XIV - PO­STU­PAK U VE­ZI SA PO­KRE­TA­NjEM PO­STUP­KA ZA OCJE­NjI­VA­NjE USTAV­NO­STI ZA­KO­NA, DRU­GOG PROPISA ILI OP­ŠTEG AK­TA[uredi]

Član 267.

Pri­je­dlog za po­kre­ta­nje po­stup­ka, od­no­sno rje­še­nja Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Srp­ske ili Ustav­nog su­da Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne o po­kre­ta­nju po­stup­ka za ocje­nji­va­nje ustav­no­sti za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa ili opšteg ak­ta, ko­ji je Na­rod­noj skup­šti­ni upu­tio Ustav­ni sud, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne do­sta­vlja Od­bo­ru za ustav­na pi­ta­nja, ra­di da­va­nja od­go­vo­ra.

Pri­je­dlog, od­no­sno rje­še­nje iz sta­va 1. ovog čla­na, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne do­sta­vlja i Vla­di, ra­di da­va­nja mi­šlje­nja.

Član 268.

Ako Od­bor za ustav­na pi­ta­nja, pri­li­kom raz­ma­tra­nja pri­je­dlo­ga, od­no­sno rje­še­nja o po­kre­ta­nju po­stup­ka za ocje­nji­va­nje ustav­no­sti, oci­je­ni da ima osno­va za iz­mje­nu ili do­pu­nu za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa ili op­šteg ak­ta, na ko­ji se pri­je­dlog, od­no­sno rje­še­nje od­no­si, ili da je pre­sta­la po­tre­ba za pri­mje­nu ak­ta, pred­lo­ži­će Na­rod­noj skup­šti­ni da pri­stu­pi iz­mje­ni ili do­pu­ni to­ga ak­ta ili do­no­še­nju ak­ta o pre­stan­ku nje­go­vog va­že­nja.

Član 269.

Ako Na­rod­na skup­šti­na oci­je­ni da je po­treb­no iz­mi­je­ni­ti ili do­pu­ni­ti za­kon, dru­gi pro­pis ili op­šti akt na ko­ji se pri­je­dlog, od­no­sno rje­še­nje od­no­si, od­no­sno do­nije­ti akt o pre­stan­ku nje­go­vog va­že­nja, od­re­di­će or­gan, od­no­sno rad­no ti­je­lo ko­je će pod­ni­je­ti pri­je­dlog od­go­va­ra­ju­ćeg ak­ta, kao i rok u ko­me će taj pri­je­dlog pod­ni­je­ti Na­rod­noj skup­šti­ni.

Član 270.

Od­go­vor Na­rod­ne skup­šti­ne Ustav­nom su­du utvr­đu­je Od­bor za ustav­na pi­ta­nja.

O sta­vu Na­rod­ne skup­šti­ne pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne oba­vje­šta­va Ustav­ni sud.

U po­stup­ku pred Ustav­nim su­dom, Na­rod­nu skup­šti­nu pred­sta­vlja pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ili pred­stav­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ga on ovla­sti.

XV - OSTVA­RI­VA­NjE JAV­NO­STI RA­DA NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE[uredi]

Član 271.

Sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne i nje­nih rad­nih ti­je­la su jav­ne.

Sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu bi­ti za­tvo­re­ne za jav­nost u slu­ča­je­vi­ma od­re­đe­nim za­ko­nom, ako to pred­lo­ži pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, Vla­da ili naj­ma­nje 10 na­rod­nih po­sla­ni­ka. Pri­je­dlog mo­ra biti obra­zlo­žen i o tom pri­je­dlo­gu gla­sa se u Na­rod­noj skup­šti­ni, bez pre­tre­sa.

Sjed­ni­ce rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu bi­ti za­tvo­re­ne za jav­nost u slu­ča­je­vi­ma od­re­đe­nim zako­nom, ako to pred­lo­ži pred­sjed­nik rad­nog ti­je­la, Vla­da ili naj­ma­nje jed­na tre­ći­na čla­no­va rad­nog ti­je­la sa pra­vom gla­sa. Pri­je­dlog mo­ra bi­ti obra­zlo­žen i o tom pri­je­dlo­gu rad­no ti­je­lo gla­sa bez pre­tre­sa.

Član 272.

Pri­je­dlo­zi i ak­ti ko­ji se raz­ma­tra­ju na sjed­ni­ca­ma Na­rod­ne skup­šti­ne ob­ja­vlju­ju se i na in­ter­net stra­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 273.

Pred­stav­ni­ci sred­sta­va jav­nog in­for­mi­sa­nja, u skla­du sa pro­pi­si­ma, ima­ju slo­bo­dan pri­stup sjednicama Na­rod­ne skup­šti­ne i nje­nim rad­nim ti­je­li­ma, ra­di oba­vje­šta­va­nja jav­no­sti o nji­ho­vom ra­du.

Član 274.

Gra­đa­ni­ma se, u skla­du sa pro­stor­nim mo­guć­no­sti­ma, mo­že omo­gu­ći­ti slo­bo­dan pri­stup sjed­ni­ca­ma Narod­ne skup­šti­ne i sjed­ni­ca­ma rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne, s tim da mo­gu pri­su­stvo­va­ti sjednica­ma u di­je­lu sa­le pred­vi­đe­nom za slu­ša­o­ce.

Član 275.

Slu­žbe­no sa­op­šte­nje za štam­pu i dru­ga sred­stva jav­nog oba­vje­šta­va­nja sa­sta­vlja od­go­va­ra­ju­ća Slu­žba Narod­ne skup­šti­ne, a odo­bra­va pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ili pred­stav­nik Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ga on ovla­sti.

Sa­op­šte­nje za jav­nost da­je se, uglav­nom, po­sli­je sjed­ni­ce ko­ja je bi­la za­tvo­re­na za jav­nost, kao i u dru­gim slu­ča­je­vi­ma ka­da Na­rod­na skup­šti­na ili rad­no ti­je­lo od­lu­či.

Član 276.

Kon­fe­ren­ci­ja za štam­pu se odr­ža­va ka­da to od­lu­či Na­rod­na skup­šti­na ili pred­sjed­nik Na­rod­ne skupštine.

Ka­da od­lu­či da odr­ži kon­fe­ren­ci­ju za štam­pu, Na­rod­na skup­šti­na od­re­đu­je pred­stav­ni­ka ko­ji će tu kon­fe­ren­ci­ju odr­ža­ti.

XVI - OD­NOS NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE I PRED­SJED­NI­KA RE­PU­BLI­KE[uredi]

Član 277.

Na­rod­na skup­šti­na oba­vje­šta­va pred­sjed­ni­ka i pot­pred­sjed­ni­ke Re­pu­bli­ke Srp­ske o svo­jim sjed­ni­ca­ma i do­sta­vlja im pri­je­dlog dnev­nog re­da i ma­te­ri­ja­le ko­ji se do­sta­vlja­ju i na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma.

Član 278.

Na­rod­na skup­šti­na raz­ma­tra ini­ci­ja­ti­ve i pri­je­dlo­ge pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke i oba­vje­šta­va ga o zauze­tim sta­vo­vi­ma.

Član 279.

Na­rod­na skup­šti­na mo­že da tra­ži od pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke da o pi­ta­nji­ma od op­šteg po­li­tič­kog značaja za­u­zme sta­vo­ve i o nji­ma oba­vi­je­sti Na­rod­nu skup­šti­nu.

XVII - OD­NOS NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE I VI­JE­ĆA NA­RO­DA[uredi]

Član 280.

Na­rod­na skup­šti­na u ostva­ri­va­nju pra­va i du­žno­sti pre­ma Vi­je­ću na­ro­da po­stu­pa u skla­du s Usta­vom, za­ko­nom i od­red­ba­ma ovog po­slov­ni­ka.

Član 281.

Za­ko­ni ili dru­gi pro­pi­si ili ak­ti ko­je iz­gla­sa Na­rod­na skup­šti­na će se do­sta­vi­ti i raz­ma­tra­ti od stra­ne Vije­ća na­ro­da ako se isti od­no­se na vi­tal­ni in­te­res de­fi­ni­san u Amand­ma­nu LXXVII na Ustav Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Član 282.

Uko­li­ko se u Vi­je­ću na­ro­da ne po­stig­ne sa­gla­snost o po­kre­nu­tom pi­ta­nju, u ve­zi sa vi­tal­nim interesom, Na­rod­na skup­šti­na i Vi­je­će na­ro­da for­mi­ra­će Za­jed­nič­ku ko­mi­si­ju.

Za­jed­nič­ka ko­mi­si­ja je sa­sta­vlje­na na pa­ri­tet­nom osno­vu i od­lu­ke do­no­si kon­sen­zu­som.

Za­jed­nič­ka ko­mi­si­ja usa­gla­ša­va tekst za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa i ak­ta.

Na­rod­na skup­šti­na, na pri­je­dlog pred­sjed­ni­ka, bi­ra pet svo­jih pred­stav­ni­ka iz re­da na­rod­nih poslani­ka u Za­jed­nič­ku ko­mi­si­ju.

XVI­II - OD­NOS NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE I VLA­DE[uredi]

1. Pred­sta­vlja­nje Vla­de u Na­rod­noj skup­šti­ni[uredi]

Član 283.

Vla­du u Na­rod­noj skup­šti­ni pred­sta­vlja pred­sjed­nik Vla­de.

Vla­du mo­že pred­sta­vlja­ti i član Vla­de ko­ga od­re­di Vla­da.

Vla­da mo­že od­re­di­ti svo­je stal­ne pred­stav­ni­ke u po­je­di­nim ti­je­li­ma Na­rod­ne skup­šti­ne. Stal­ni predstav­ni­ci mo­gu se od­re­di­ti i za po­je­di­na pi­ta­nja.

Član 284.

Ka­da Vla­da pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni na­crt za­ko­na, pri­je­dlog za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa ili op­šteg akta, od­no­sno iz­vje­štaj, ana­li­zu ili in­for­ma­ci­ju o spro­vo­đe­nju i iz­vr­ša­va­nju za­ko­na, Vla­da od­re­đu­je svo­je pred­stav­ni­ke pred Na­rod­nom skup­šti­nom i rad­nim ti­je­li­ma.

Pred­stav­nik Vla­de pri­su­stvu­je sjed­ni­ca­ma Na­rod­ne skup­šti­ne i rad­nih ti­je­la na ko­ji­ma se raz­ma­tra ma­te­ri­jal iz sta­va 1. ovog čla­na, uče­stvu­je u nji­ho­vom ra­du i izno­si sta­vo­ve Vla­de.

Član 285.

Ra­di da­va­nja struč­nih i dru­gih ob­ja­šnje­nja na sjed­ni­ci rad­nih ti­je­la Na­rod­ne skup­šti­ne, rad­na ti­je­la mo­gu tra­ži­ti od Vla­de da od­re­di svo­je pred­stav­ni­ke.

Član 286.

Na­rod­na skup­šti­na i nje­na rad­na ti­je­la oba­vje­šta­va­ju Vla­du i nad­le­žna mi­ni­star­stva o svo­jim sjednica­ma i o pi­ta­nji­ma ko­ja se raz­ma­tra­ju na tim sjed­ni­ca­ma.

2. Iz­vje­šta­va­nje Na­rod­ne skup­šti­ne o ra­du Vla­de[uredi]

Član 287.

Vla­da pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni iz­vje­štaj o svom ra­du, o sta­nju u od­re­đe­noj obla­sti dru­štve­nog živo­ta i o iz­vr­ša­va­nju po­je­di­nih za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne, kao i o dru­gim pi­ta­nji­ma iz nad­le­žno­sti Na­rod­ne skup­šti­ne.

Iz­vje­štaj iz pret­hod­nog sta­va Vla­da pod­no­si na svo­ju ini­ci­ja­ti­vu, ka­da je to pred­vi­đe­no za­ko­nom, Pro­gra­mom ra­da Na­rod­ne skup­šti­ne ili na za­htjev Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 288.

Iz­vje­štaj Vla­de iz pret­hod­nog čla­na raz­ma­tra Na­rod­na skup­šti­na.

Po­sli­je za­klju­če­nog raz­ma­tra­nja, Na­rod­na skup­šti­na za­u­zi­ma stav o ra­du Vla­de i dru­gim pi­ta­nji­ma ko­ja su bi­la pred­met raz­ma­tra­nja. Na­rod­na skup­šti­na svo­jim za­ključ­kom mo­že utvr­di­ti oba­ve­zu u po­gle­du izvr­ša­va­nja za­ko­na i dru­gih aka­ta, kao i da od­re­di no­ve za­dat­ke i smjer­ni­ce za da­lji rad Vla­de.

3. Kon­tro­la Na­rod­ne skup­šti­ne nad ra­dom Vla­de[uredi]

Član 289.

Naj­ma­nje 15 na­rod­nih po­sla­ni­ka u Na­rod­noj skup­šti­ni mo­gu pod­ni­je­ti in­ter­pe­la­ci­ju za raz­ma­tra­nje određe­nih po­li­tič­kih pi­ta­nja u ve­zi sa ra­dom Vla­de.

Član 290.

In­ter­pe­la­ci­ja se pod­no­si u pi­sa­noj for­mi pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne, a pi­ta­nja ko­ja tre­ba razmatra­ti mo­ra­ju bi­ti ja­sno for­mu­li­sa­na i obra­zlo­že­na.

In­ter­pe­la­ci­ju pot­pi­su­ju svi po­sla­ni­ci ko­ji su je pod­ni­je­li.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne od­mah do­sta­vlja in­ter­pe­la­ci­ju pred­sjed­ni­ku Vla­de i na­rod­nim poslanicima.

Član 291.

Vla­da raz­ma­tra in­ter­pe­la­ci­ju i pod­no­si Na­rod­noj skup­šti­ni pi­sa­ni iz­vje­štaj sa svo­jim mi­šlje­nji­ma i sta­vo­vi­ma po­vo­dom in­ter­pe­la­ci­je.

Vla­da je du­žna da iz­vje­štaj do­sta­vi pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne, naj­ka­sni­je u ro­ku od 60 da­na od da­na pri­je­ma in­ter­pe­la­ci­je.

Iz­vje­štaj Vla­de po­vo­dom in­ter­pe­la­ci­je pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne upu­ću­je na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma.

Član 292.

In­ter­pe­la­ci­ja se sta­vlja na dnev­ni red pr­ve na­red­ne sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne ko­ja se odr­ža­va posli­je do­sta­vlja­nja iz­vje­šta­ja Vla­de na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma.

Ako Vla­da ne pod­ne­se iz­vje­štaj u od­re­đe­nom ro­ku, in­ter­pe­la­ci­ja se sta­vlja na dnev­ni red pr­ve naredne sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne po is­te­ku tog ro­ka.

Član 293.

Je­dan od po­sla­ni­ka ko­ji su pod­ni­je­li in­ter­pe­la­ci­ju ima pra­vo da na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne obrazlo­ži in­ter­pe­la­ci­ju.

Pred­sjed­nik Vla­de ima pra­vo da na sjed­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne obra­zlo­ži iz­vje­štaj Vla­de, a ako izvje­štaj ni­je pod­ne­sen - pod­ni­je­će usme­no od­go­vor na in­ter­pe­la­ci­ju.

Član 294.

Raz­ma­tra­nje in­ter­pe­la­ci­je mo­že se za­vr­ši­ti do­no­še­njem za­ključ­ka o pi­ta­nji­ma ko­ja su po­kre­nu­ta interpela­ci­jom ili da­va­njem smjer­ni­ca Vla­di za spro­vo­đe­nje po­li­ti­ke iz­vr­ša­va­nja za­ko­na ili dru­gog akta Na­rod­ne skup­šti­ne, a mo­že se za­vr­ši­ti i bez od­lu­či­va­nja.

Po za­vr­še­nom raz­ma­tra­nju in­ter­pe­la­ci­je mo­že se po­sta­vi­ti i pi­ta­nje po­vje­re­nja Vla­di, u skla­du sa ovim po­slov­ni­kom.

Član 295.

Po­sla­ni­ci ko­ji su pod­ni­je­li in­ter­pe­la­ci­ju mo­gu je po­vu­ći pri­je za­vr­šet­ka nje­nog raz­ma­tra­nja, od­no­sno pri­je od­lu­či­va­nja o in­ter­pe­la­ci­ji.

Član 296.

U ostva­ri­va­nju kon­tro­le Na­rod­ne skup­šti­ne nad ra­dom Vla­de Na­rod­na skup­šti­na mo­že po­kre­nu­ti ras­pra­vu o pi­ta­nji­ma ko­ja se od­no­se na rad Vla­de.

Ras­pra­va se mo­že po­kre­nu­ti po­vo­dom raz­ma­tra­nja na­cr­ta za­ko­na, pri­je­dlo­ga za­ko­na, dru­gog pro­pi­sa ili op­šteg ak­ta ili iz­vje­šta­ja, ana­li­ze, in­for­ma­ci­je o spro­vo­đe­nju i iz­vr­ša­va­nju za­ko­na, iz­vje­šta­ja o radu Vla­de i pod­ne­se­ne in­ter­pe­la­ci­je.

Član 297.

Raz­ma­tra­nje pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na rad Vla­de mo­že se za­vr­ši­ti:

- do­no­še­njem za­ključ­ka ko­jim se usmje­ra­va rad Vla­de ili joj se da­ju smjer­ni­ce u ve­zi sa iz­vr­ša­va­njem za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne;
- do­no­še­njem za­klju­ča­ka ko­jim se utvr­đu­ju oba­ve­ze Vla­de za pred­u­zi­ma­nje od­re­đe­nih mje­ra, za pod­no­še­nje iz­vje­šta­ja ili pri­je­dlo­ga aka­ta, ili za do­sta­vlja­nje in­for­ma­ci­je i dru­gih ma­te­ri­ja­la;
- za­u­zi­ma­njem sta­vo­va o ra­du Vla­de i nje­noj od­go­vor­no­sti.

Član 298.

Po­vo­dom raz­ma­tra­nja pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na ostva­ri­va­nje kon­tro­le nad ra­dom Vla­de, kao i po­vo­dom dru­gih pi­ta­nja u ve­zi sa ra­dom Vla­de, Na­rod­na skup­šti­na mo­že po­sta­vi­ti pi­ta­nje po­vje­re­nja Vla­di ako je to po­kre­nu­lo naj­ma­nje jed­na tre­ći­na na­rod­nih po­sla­ni­ka.

Po­kre­nu­to pi­ta­nje po­vje­re­nja mo­ra bi­ti obra­zlo­že­no.

Pri­je­dlog za gla­sa­nje o po­vje­re­nju Vla­di pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne od­mah do­sta­vlja pred­sjed­ni­ku Vla­de.

Član 299.

Sjed­ni­ca Na­rod­ne skup­šti­ne na ko­joj se ras­pra­vlja o po­vje­re­nju Vla­di ne mo­že se odr­ža­ti u ro­ku kraćem od 10 da­na od da­na ka­da su sa ovim pri­je­dlo­gom upo­zna­ti Vla­da i na­rod­ni po­sla­ni­ci.

Na po­čet­ku sjed­ni­ce pred­stav­nik pred­la­ga­ča ima pra­vo da obra­zlo­ži po­sta­vlje­no pi­ta­nje po­vje­re­nja Vladi, a pred­sjed­nik Vla­de ima pra­vo na od­go­vor.

Član 300.

Vla­da mo­že po­sta­vi­ti pi­ta­nje svog po­vje­re­nja ako sma­tra da ni­je u sta­nju da obez­bje­đu­je spro­vo­đe­nje utvr­đe­ne po­li­ti­ke i iz­vr­še­nje aka­ta Na­rod­ne skup­šti­ne, či­je se do­no­še­nje pred­la­že ili spro­vo­đe­nje stavo­va ili pred­lo­že­nih mje­ra, ili da ne mo­že pre­u­ze­ti od­go­vor­nost za oba­vlja­nje svo­je funk­ci­je, ako se ne do­ne­se akt či­je do­no­še­nje pred­la­že.

Pi­ta­nje po­vje­re­nja u ime Vla­de po­sta­vlja pred­sjed­nik Vla­de. O po­vje­re­nju Vla­di Na­rod­na skup­šti­na se izja­šnja­va jav­nim gla­sa­njem, ako dru­ga­či­je ne od­lu­či.

Član 301.

Ako Na­rod­na skup­šti­na iz­gla­sa ne­po­vje­re­nje Vla­di, do­no­si od­lu­ku o ra­zr­je­še­nju Vla­de i o to­me obavješta­va pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke.

Po­nov­ni po­stu­pak za iz­ja­šnja­va­nje o po­vje­re­nju Vla­di ne mo­že bi­ti po­kre­nut pri­je is­te­ka šest mje­se­ci od da­na iz­gla­sa­va­nja po­vje­re­nja Vla­di.

XIX - OD­NOS NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE SA USTAV­NIM SU­DOM RE­PU­BLI­KE SRP­SKE[uredi]

Član 302.

Oba­vje­šte­nja Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Srp­ske upu­će­na Na­rod­noj skup­šti­ni o sta­nju i pro­ble­mi­ma ostvariva­nja ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti, nje­go­vo mi­šlje­nje i pri­je­dlo­ge za do­no­še­nje i iz­mje­nu za­ko­na i pred­u­zi­ma­nje dru­gih mje­ra ra­di obez­bje­đi­va­nja ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti i za­šti­te pra­va i slo­bo­da građa­na i or­ga­ni­za­ci­ja i za­jed­ni­ca razma­tra Na­rod­na skup­šti­na.

Oba­vje­šte­nja Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Srp­ske o sta­nju i pro­ble­mi­ma ostva­ri­va­nja ustav­no­sti i zakonitosti, pri­je raz­ma­tra­nja u Na­rod­noj skup­šti­ni, raz­ma­tra­ju Od­bor za ustav­na pi­ta­nja, Zakonodavni od­bor i nad­le­žno rad­no ti­je­lo.

Oba­vje­šte­nja, mi­šlje­nja i pri­je­dlo­zi Ustav­nog su­da do­sta­vlja­ju se Vla­di, ra­di mo­gu­ćeg da­va­nja mi­šlje­nja.

Član 303.

Na sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne na ko­joj se raz­ma­tra­ju oba­vje­šte­nja, mi­šlje­nja i pri­je­dlo­zi Ustav­nog suda po­zi­va se pred­sjed­nik Ustav­nog su­da, ko­ji mo­že da uče­stvu­je u ra­du sjed­ni­ce.

O za­u­ze­tim sta­vo­vi­ma Na­rod­ne skup­šti­ne pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne oba­vje­šta­va Ustav­ni sud.

XX - OD­NOS NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE SA VR­HOV­NIM SU­DOM RE­PU­BLI­KE SRP­SKE I RE­PU­BLIČ­KIM TU­ŽI­LA­ŠTVOM[uredi]

Član 304.

Vr­hov­ni sud Re­pu­bli­ke Srp­ske i Re­pu­blič­ko tu­ži­la­štvo, po vla­sti­toj ini­ci­ja­ti­vi ili na za­htjev Narod­ne skup­šti­ne, pod­no­se Na­rod­noj skup­šti­ni iz­vje­šta­je o pri­mje­ni za­ko­na i o po­ja­va­ma i problemima ko­ji su zna­čaj­ni za ostva­ri­va­nje nji­ho­ve funk­ci­je i pred­la­žu pred­u­zi­ma­nje od­go­va­ra­ju­ćih mje­ra.

Iz­vje­šta­ji Vr­hov­nog su­da i Re­pu­blič­kog tu­ži­la­štva do­sta­vlja­ju se pred­sjed­ni­ku Na­rod­ne skup­šti­ne, koji ih upu­ću­ju nad­le­žnom rad­nom ti­je­lu i po­sla­ni­ci­ma.

Pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da i re­pu­blič­ki tu­ži­lac mo­gu da uče­stvu­ju u ra­du Na­rod­ne skup­šti­ne ka­da se raz­ma­tra­ju nji­ho­vi iz­vje­šta­ji.

XXI - OR­GA­NI­ZA­CI­JA I RAD NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE ZA VRI­JE­ME RAT­NOG STA­NjA I NE­PO­SRED­NE RAT­NE OPASNO­STI[uredi]

Član 305.

Za vri­je­me rat­nog sta­nja ili ne­po­sred­ne rat­ne opa­sno­sti pri­mje­nju­je se ovaj po­slov­nik, ako od­red­ba­ma ovog po­gla­vlja, po­seb­nom od­lu­kom Na­rod­ne skup­šti­ne ili za­ključ­kom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no.

Član 306.

Za vri­je­me rat­nog sta­nja ili ne­po­sred­ne rat­ne opa­sno­sti po­sla­ni­ci u Na­rod­noj skup­šti­ni ko­ji su pozva­ni na voj­nu du­žnost ili su iz dru­gih raz­lo­ga pro­mi­je­ni­li svo­je pre­bi­va­li­šte ili adre­su du­žni su da naj­kra­ćim i naj­br­žim pu­tem oba­vi­je­ste Na­rod­nu skup­šti­nu o sva­koj pro­mje­ni pre­bi­va­li­šta i adre­se.

Član 307.

Za vri­je­me rat­nog sta­nja ili ne­po­sred­ne rat­ne opa­sno­sti pri­je­dlo­zi za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta mo­gu se iz­ni­je­ti na raz­ma­tra­nje i od­lu­či­va­nje, bez pret­hod­nog raz­ma­tra­nja u nad­le­žnim rad­nim tije­li­ma, i sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne sa­zva­ti u ro­ko­vi­ma kra­ćim od ro­ko­va pred­vi­đe­nih ovim poslovni­kom.

Ma­te­ri­ja­li za sjed­ni­ce mo­gu se po­sla­ni­ci­ma uru­či­ti ne­po­sred­no uoči sjed­ni­ce ili na sa­moj sjed­ni­ci, ako ni­je bi­lo mo­guć­no­sti da se do­sta­ve ra­ni­je ili iz dru­gih oprav­da­nih raz­lo­ga.

Član 308.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne za vri­je­me rat­nog sta­nja ili ne­po­sred­ne rat­ne opa­sno­sti:

- raz­ma­tra ne­po­sred­ne za­dat­ke ko­je u ve­zi sa rat­nim sta­njem, od­no­sno ne­po­sred­nom rat­nom opa­sno­šću tre­ba pred­u­ze­ti u ve­zi sa ra­dom Na­rod­ne skup­šti­ne;
- pred­la­že, utvr­đu­je i pred­u­zi­ma od­go­va­ra­ju­će mje­re i od­re­đu­je vri­je­me i mje­sto sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne;
- raz­ma­tra i za­u­zi­ma sta­vo­ve o na­či­nu po­zi­va­nja na­rod­nih po­sla­ni­ka na sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne i od­lu­ču­je o na­či­nu do­sta­vlja­nja ma­te­ri­ja­la na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma za te sjed­ni­ce, i ako to zah­ti­je­va­ju po­seb­ni uslo­vi rat­nog sta­nja, od­no­sno ne­po­sred­ne rat­ne opa­sno­sti, od­re­di­će da se po­sla­ni­ci po­zi­va­ju na sjed­ni­cu jav­nim po­zi­vom (pu­tem ra­dio-te­le­vi­zi­je ili štam­pe, dr­žav­nih or­ga­na, or­ga­ni­za­ci­ja i zajed­ni­ca ili na dru­gi po­tre­ban na­čin).

Član 309.

Pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne, po­la­ze­ći od ocje­ne po­li­tič­ke i bez­bjed­no­sne si­tu­a­ci­je, ocje­nju­je da li je po­treb­no i mo­gu­će sa­zi­va­ti sjed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne.

Ako oci­je­ni da se Na­rod­na skup­šti­na ne mo­že sa­sta­ti, pred­sjed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne oba­vi­je­sti­će o to­me pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke, ka­ko bi on mo­gao do­ni­je­ti po­seb­ne pro­pi­se i pred­u­ze­ti od­go­va­ra­ju­će mje­re, u skla­du sa ustav­nim ovla­šće­nji­ma.

Član 310.

Ak­te ko­je pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke do­ne­se u pe­ri­o­du ka­da Na­rod­na skup­šti­na ne mo­že da se sa­sta­ne, Narod­na skup­šti­na po­tvr­đu­je na pr­voj sjed­ni­ci na­kon nji­ho­vog do­no­še­nja.

XXII - SLU­ŽBA NA­ROD­NE SKUP­ŠTI­NE[uredi]

Član 311.

Slu­žba Na­rod­ne skup­šti­ne:

- uče­stvu­je u pri­pre­mi sa­sta­na­ka pred­sjed­ni­ka i pot­pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne i pred­sjed­ni­ka rad­nih ti­je­la, klu­bo­va po­sla­ni­ka i po­sla­nič­kih gru­pa ko­ji se or­ga­ni­zu­ju u Na­rod­noj skup­šti­ni i stara se o re­a­li­za­ci­ji za­klju­ča­ka sa tih sa­sta­na­ka;
- oba­vlja struč­ne i dru­ge po­slo­ve za po­tre­be pred­sjed­ni­ka, pot­pred­sjed­ni­ka, ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Narod­ne skup­šti­ne i klu­bo­va po­sla­ni­ka i po­sla­nič­kih gru­pa;
- oba­vlja po­slo­ve u ve­zi sa usmje­ra­va­njem ma­te­ri­ja­la ko­je pred­sjed­nik upu­ću­je rad­nim ti­je­li­ma Narodne skup­šti­ne, pred­sjed­ni­ku Re­pu­bli­ke, Vla­di, Vi­je­ću na­ro­da i dru­gim dr­žav­nim or­ga­ni­ma;
- ra­di od­re­đe­ne po­slo­ve u ve­zi sa ostva­ri­va­njem sa­rad­nje Na­rod­ne skup­šti­ne sa: Par­la­men­tar­nom skupšti­nom Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Par­la­men­tom Fe­de­ra­ci­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Na­rod­nom skup­šti­nom Repu­bli­ke Sr­bi­je i Skup­šti­nom Cr­ne Go­re;
- pri­ma i iz­ra­đu­je ana­li­tič­ko-in­for­ma­tiv­ne i dru­ge ma­te­ri­ja­le, ka­da je to pred­vi­đe­no pro­gra­mom rada Na­rod­ne skup­šti­ne i na za­htjev Ko­le­gi­ju­ma, pred­sjed­ni­ka, pot­pred­sjed­ni­ka i rad­nih ti­je­la Narod­ne skup­šti­ne;
- da­je struč­na mi­šlje­nja rad­nim ti­je­li­ma, na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma i klu­bo­vi­ma po­sla­ni­ka i po­sla­nič­kim gru­pa­ma u ostva­ri­va­nju nji­ho­vih funk­ci­ja u Na­rod­noj skup­šti­ni;
- uče­stvu­je u pri­pre­ma­nju pro­gra­ma ra­da Na­rod­ne skup­šti­ne i rad­nih ti­je­la i pra­ti nji­ho­vo ostvarivanje;
- ure­đu­je i iz­da­je pu­bli­ka­ci­je i gla­si­la Na­rod­ne skup­šti­ne i mag­ne­to­fon­ske snim­ke;
- or­ga­ni­zu­je i obez­bje­đu­je sa­rad­nju sa pred­stav­ni­ci­ma sred­sta­va jav­nog in­for­mi­sa­nja u ostva­ri­va­nju njiho­vih pra­va i du­žno­sti, u ve­zi sa oba­vje­šta­va­njem o ra­du Na­rod­ne skup­šti­ne;
- pri­ku­plja, ob­ra­đu­je, ču­va i da­je na ko­ri­šće­nje po­dat­ke i ma­te­ri­ja­le i oba­vlja dru­ge informativno-doku­men­ta­ci­o­ne po­slo­ve;
- oba­vlja po­slo­ve u ve­zi sa rad­nim od­no­si­ma na­rod­nih po­sla­ni­ka i rad­ni­ka u Slu­žbi Na­rod­ne skupštine;
- sta­ra se o pri­pre­ma­nju i ču­va­nju ori­gi­na­la za­ko­na, dru­gih pro­pi­sa i op­štih aka­ta Na­rod­ne skupštine;
- ra­di po­slo­ve ko­ji se od­no­se na kan­ce­la­rij­sko po­slo­va­nje, fi­nan­sij­sko-ma­te­ri­jal­ne, dak­ti­lo­graf­ske, teh­nič­ke i dru­ge slič­ne po­slo­ve i
- ra­di dru­ge struč­ne, ad­mi­ni­stra­tiv­ne i teh­nič­ke po­slo­ve.

Član 312.

U Slu­žbi i rad­nim ti­je­li­ma Skup­šti­ne mo­gu se an­ga­žo­va­ti li­ca sa za­vr­še­nim vi­so­kim obra­zo­va­njem, u ci­lju sti­ca­nja rad­nog is­ku­stva vo­lon­ti­ra­njem, od­no­sno stu­den­ti u ci­lju sti­ca­nja zna­nja i is­ku­stva stažira­njem.

Član 313.

Struč­ne i dru­ge po­slo­ve za po­tre­be Na­rod­ne skup­šti­ne, nje­nih rad­nih ti­je­la, na­rod­nih po­sla­ni­ka, klubo­va po­sla­ni­ka i po­sla­nič­kih gru­pa ra­di Slu­žba Na­rod­ne skup­šti­ne.

Član 314.

U okvi­ru je­din­stve­ne Slu­žbe, Pra­vil­ni­kom o or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji rad­nih mje­sta, ko­ji donosi ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne, uz sa­gla­snost pred­sjed­ni­štva Na­rod­ne skup­šti­ne, mo­gu se za po­je­di­ne po­slo­ve i za­dat­ke or­ga­ni­zo­va­ti uže or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce.

Član 315.

Pra­vil­ni­kom o or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji rad­nih mje­sta ure­đu­ju se na­čin ru­ko­vo­đe­nja organizacionim je­di­ni­ca­ma, iz­vr­ša­va­nje za­da­ta­ka i po­slo­va, uku­pan broj rad­ni­ka za iz­vr­ša­va­nje zadataka i po­slo­va, na­ziv i ras­po­red za­da­ta­ka i po­slo­va u or­ga­ni­za­ci­o­nim je­di­ni­ca­ma, sa opi­som poslo­va za sva­kog rad­ni­ka ili gru­pu rad­ni­ka i po­treb­nim uslo­vi­ma za oba­vlja­nje tih za­da­ta­ka i poslova.

U Slu­žbi Na­rod­ne skup­šti­ne mo­gu se po­sta­vlja­ti ru­ko­vo­de­ći rad­ni­ci i rad­ni­ci sa po­seb­nim sta­tu­som.

Ru­ko­vo­de­ći rad­ni­ci su rad­ni­ci od­re­đe­ni Pra­vil­ni­kom o or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji rad­nih mje­sta.

Rad­ni­ke sa po­seb­nim sta­tu­som po­sta­vlja ge­ne­ral­ni se­kre­tar Na­rod­ne skup­šti­ne, po pri­ba­vlje­nom mi­šlje­nju pred­sjed­ni­ka Na­rod­ne skup­šti­ne.

XXI­II - ZA­VR­ŠNE OD­RED­BE[uredi]

Član 316.

Pi­ta­nja ko­ja ni­su re­gu­li­sa­na ovim po­slov­ni­kom mo­gu se ure­đi­va­ti od­lu­kom ili za­ključ­kom Na­rod­ne skupšti­ne.

Iz­mje­ne i do­pu­ne Po­slov­ni­ka vr­še se na na­čin predvi­đen za nje­go­vo do­no­še­nje.

Član 317.

Da­nom stu­pa­nja na sna­gu ovog po­slov­ni­ka pre­sta­je da va­ži Po­slov­nik Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Srpske - Pre­či­šće­ni tekst („Slu­žbe­ni gla­snik Re­pu­bli­ke Srp­ske“, broj 79/07).

Član 318.

Ovaj po­slov­nik stu­pa na sna­gu osmog da­na od da­na obja­vlji­va­nja u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku Re­pu­bli­ke Srpske“.


Broj: 01-413/11
23. mar­ta 2011. go­di­ne
Banja Luka


Predsjednik
Narodne skupštine,
Mr Igor Radojičić, s. r.

Izvori[uredi]

  • „Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 31/11