Последња ружа (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Последња ружа
Писац: Милета Јакшић





        
ПОСЛЕДЊА РУЖА

Ружица бела у градини тужној
   У позну јесен самохрано цвета
Ко бледа зрака поврх гроба нема
   Ко светли санак преминула лета.

Чекала ваљда славуј да запоје
   Ал место песме северац застуди,
Насташе магле и буре јесење
   А вихор један рашчупа јој груди.

Тако се моје срце тебе сети
   И живне спомен на времена стара,
Ал још га већа само туга свлада
   Кад види јаву па се разочара.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 13


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.