Poslednja ruža (Mileta Jakšić)

←Rastanak

Poslednja ruža Pisac: Mileta Jakšić

U proleće→

---

        POSLEDNjA RUŽA

Ružica bela u gradini tužnoj
   U poznu jesen samohrano cveta
Kȏ bleda zraka povrh groba nema
   Kȏ svetli sanak preminula leta.

Čekala valjda slavuj da zapoje —
   Al’ mesto pesme severac zastudi,
Nastaše magle i bure jesenje,
   A vihor jedan raščupa joj grudi.

Tako se moje srce tebe seti
   I živne spomen na vremena stara,
Al’ još ga veća samo tuga svlada
   Kad vidi javu pa se razočara.
 

---

Izvor

• Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 13
• Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 15

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.