Посвета (Матија Бан)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Посвета
Писац: Матија Бан


Матија Бан.jpeg


              ПОСВЕТА
НАЈДОСТОЈНИЈОЈ ДЈЕВОЈЦИ СРПСКОЈ
 
Мој најдражи вјенац
     Поклањам ти, дикло,
     Цв'јеће му и трње
     Из срца ми никло
У прољећу жића
     Када срце моје
     Б'јаше свјеже, топло
     К'о што је сад твоје.
Али немој цв'јеће
     Да миришеш плаха,
     Јер отрован мирис
     Из тог цв'јећа паха;
Немој ни вијенцем
     Главу да овијеш,
     Јер ћеш трњем њежну
     Главу да пробијеш;
Већ објеси в'јенац
     На угледно мјесто,
     Како би уњ могла
     Погледати често.
Гледајућ' га ти ћеш
     Сјећати се јада
     Што их толи дуго
     Мени љубав зада;
А њих сјећајућ' се
     Зеби од љубави,
     Која испод цв'јећа
     Свагда трња стави.




Извори[уреди]

  • Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 2-3, Београд, 1892, Српска краљевска академија.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.