Позив (Јаков Шантић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Позив
Писац: Јаков Шантић


Сабрана дела Јаков Шантић.png




        Позив

Мрнару сиједи, поведи ме журно
Кроз то сиње море и пучине плаве,
Твоја лака лађа и бијела једра
Моју душу пуне чежњама и жељом...
Ах, ја бих далеко, бескрајно далеко,
Тамо гдје још нико никад није био,
Тамо гдје умире свако вече сунце
На крвавом небу са огњима својим –
Кроз хуку, кроз вјетар, кроз пиштање воде,
Кроз проломе неба, громове и праске,
Ох, тамо гдје мисли ужаснуте стају
Пред изразом смрти са леденом грозом,
Гдје и сами Господ поражен се склања
Пред канџијом смијеха демона и силâ...
... Мрнару сиједи, поведи ме тамо,
Болесна ми душа, болестан ми живот!
Само оно море што је њима слично,
Бескрајно и мрачно и препуно смрти,
У страшној ми борби лијека ће дати...
Мрнару сиједи, поведи ме журно,
Болестан ми живот, моја душа пати!...



Извор[уреди]

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 194.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 115 година.