Позив
Мрнару сиједи, поведи ме журно
Кроз то сиње море и пучине плаве,
Твоја лака лађа и бијела једра
Моју душу пуне чежњама и жељом...
Ах, ја бих далеко, бескрајно далеко,
Тамо гдје још нико никад није био,
Тамо гдје умире свако вече сунце
На крвавом небу са огњима својим –
Кроз хуку, кроз вјетар, кроз пиштање воде,
Кроз проломе неба, громове и праске,
Ох, тамо гдје мисли ужаснуте стају
Пред изразом смрти са леденом грозом,
Гдје и сами Господ поражен се склања
Пред канџијом смијеха демона и силâ...
... Мрнару сиједи, поведи ме тамо,
Болесна ми душа, болестан ми живот!
Само оно море што је њима слично,
Бескрајно и мрачно и препуно смрти,
У страшној ми борби лијека ће дати...
Мрнару сиједи, поведи ме журно,
Болестан ми живот, моја душа пати!...
