Подиже сц Михат у хајдуке,
Од зулума бег’ Филиповића,
Крива суда аге Атлагића.
Девет дан је по гори ходио,
Ништа јунак ни јио ни пио, 5
Храница му ј' зелена травица,
А водица на трави росица.
Моли Михат Бога великога
Да му Бог да до четира друга:
Од врх поља Врховљанин Јурја, 10
Од дно поља до два којунџије
И младога од Косова Раду.
Што и’ молио, то је умолио:
Бог му даде до четира друга,
Од врх поља Врховљанин Јурја, 15
Од дно поља до два колунџије
И малога оцл Косова Раду.
Када се је дружба састанула,
Ал говори Михате хајдуче:
„Дружинице, мила братјо моја, 20
Гди су двори давно неробљени?”
Вели мали од Косова Раде:
„Ај, мој ујче, Михате хајдуче,
Ја знам гди су двори неробљени
У никога Аџије војводе!” 25
Иду они цивору Аџијину,
Ал Аџије дома не бијаше,
Већ што сама љуба Аџијина.
Говори јој Михате хајдуче:
„Отвор' врата, љубо Аџијина, 30
Ако ли јих ти отворит нећеш,
Љубит те те сва редом дружина,
А најпрви Михате хајдуче!”
Кад то чује љуба Аџијина,
Она јим је отворила врата. 35
Ал говори Михате хајдуче:
„Бора теби, љубо Аџијина,
Кади ти је благо Аџијино
И његова диван-кабаница?”
Ал говори љуба Аџијина: 40
„Ходи гори на горње пенџере,
Најти хоћеш благо Аџијино
И његову диван-кабаницу,
И уз благо било рухо моје;
Немој ми се, Михате хајдуче, 45
Немој ми се у њега тицати,
Зач ја имам за удат дивојку!”
Иду они на горње пенџере
И узаму благо Аџијино;
Ал огрну Михате хајдуче 50
Аџијину диван-кабаницу,
Говорио љуби Аџијиној:
„Бора теби, љубо Аџијина,
Стоји л' липше диван-кабаница,
Али мени, ал' Аџији твому?” 55
Ал говори љуба Аџијина:
„Стоји теби, јере је на теби,
Ал да видиш ти Аџију мога,
Не биш се га могал нагледати!"
Ал говори Михате хајдуче: 60
„Збогом остај, љубо Аџијина,
Ту си стекла, и другу ћеш стећи,
А ја не знам стећи, нег' растећи!"
