Опет то, али друкчије (Дружина Михата хајдука)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Протужило тридест и пет друга
0002 Код кољена Мијат-харамбаше,
0003 „О Мијате, наша поглавицо!
0004 „Свуд ходисмо, Босну преходисмо,
0005 „Ђе знадосмо дворе, похарасмо,
0006 „Ђе нађосмо благо, однесосмо;
0007 „Још нам једни двори остадоше,
0008 „Красни двори Љубовић-спахије
0009 „Код онога шера Невесиња,
0010 „И у њима чудно кажу благо:
0011 „У подруму три сандука блага,
0012 „На чардаку има и четири;
0013 „И имаде диван-кабаница,
0014 „Којано је у Дивну кројена,
0015 „А сувијем златом попуњена
0016 „Од врх главе до зелене траве;
0017 „И имаде пушка Млетачкиња,
0018 „Којано је у Млетку ковата,
0019 „Три туфека за пенаест дана,
0020 „Она бије сваке тилисуме;
0021 „И имаде сабља димишћија,
0022 „Којано је у Шаму ковата,
0023 „Три ковача за петнаест дана,
0024 „Сва у суво окована злато,
0025 „И на њој су три балчака златна,
0026 „У балчаку алем камен драги,
0027 „Према ком се види путовати
0028 „У по ноћи, ка’ и у по дана;
0029 „Хајдуку би чудно требовало;
0030 „Хајд’мо и те дворе похарати!”
0031 Вели њима Мијат харамбаша:
0032 „Браћо моја, тридест и пет друга!
0033 „Знадем, браћо, и ја за те дворе,
0034 „Моремо их лако походити,
0035 „Ал’ ако ми онђе изгинемо,
0036 „Ил’ грднијех рана допаднемо,
0037 „Немојте ми душе проклињати;
0038 „Ако л’ како благо добијемо,
0039 „Братски ћемо благо дијелити.”
0040 То рекоше, на ноге скочише,
0041 И заједно Бога поменуше,
0042 Отидоше Љубовића кули;
0043 Од куле су хабер уватили,
0044 Да спахије дома не имаде,
0045 Отиш’о је с четом у Хрватску,
0046 Плијен гонит’, робље задобити.
0047 А кад било вече о јацији,
0048 И дођоше до близу капије,
0049 Од хајдука један зајаука:
0050 „Авај мени до Бога милога!
0051 „Што ћу јадна робиња до в’јека?
0052 „Сјутра ће ме буле докопати,
0053 „Да им перем сане и кашике,
0054 „Да им чиним измет до вијека!”
0055 Узе Мијат троструку канџију,
0056 Све хајдуке редом удараше,
0057 Они цвиле, кано горске виле,
0058 Жаловито, како и робиње.
0059 То зачула на кули кадуна,
0060 Па дозива Кумрију робињу:
0061 „Устан’ брже, Кумрија робињо!
0062 „Те отвори на авлији врата,
0063 „Спахија ми дође из Хрватске
0064 „И доведе робља племенита,
0065 „Којено ће тебе одм’јенити,
0066 „А и мене вјерно послужити.”
0067 Њој говори Кумрија робиња:
0068 „Не см’јем, кадо, живота ми мога!
0069 „Јер се бојим, горски су хајдуци;
0070 „Кад спахија пође из Хрватске,
0071 „На дан ће ти гласе оправити,
0072 „Да се њему на вечеру надаш.”
0073 А хајдуци цвиле без престанка;
0074 Ражљути се Љубовића када,
0075 Па удара Кумрију робињу,
0076 Удари је руком по образу,
0077 Сама слеће низ танану кулу,
0078 Те отвора на авлији врата,
0079 Отворила девет кључаница
0080 И десету браву Дубровачку;
0081 Кад отвори на авлији врата,
0082 По хајдуке пушти у авлију,
0083 Засјаше се токе на доламам’
0084 И за пасом свијетло оружје;
0085 Виђе када, да су то хајдуци,
0086 Даде плећи, ћаше побјегнути,
0087 Увати је Мијат на чардаку,
0088 За Мијатом тридест и пет друга,
0089 Потегоше топузине тешке,
0090 Па на каду љуто замахују,
0091 Замахују, а не ударају;
0092 Љута каду увати грозница
0093 Гледајући на страшне хајдуке,
0094 Па Мијату онда бесједила:
0095 „О Мијате, мој по Богу брате!
0096 „Не дај мене твоме друштву тући!”
0097 Вели њојзи Мијат харамбаша:
0098 „Сејо моја, Љубовића кадо!
0099 „Кажи брату, ђе ти имаш блага?”
0100 Њему када отвори комору,
0101 У комори три сандука блага,
0102 Све су сами гроши и вижлини.
0103 Онда Мијат друштву бесједио:
0104 „Браћо моја, тридест и пет друга!
0105 „Овђе блага нема за хајдука.”
0106 Опет Мијат кади бесједио:
0107 „Моја сејо, Љубовића кадо!
0108 „Кажи брати и за друго благо.”
0109 Отвори му и другу комору,
0110 И ту има четири сандука,
0111 Све су сами крстати тал’јери,
0112 Опет Мијат друштву бесједио:
0113 „Браћо моја, тридест и пет друга!
0114 „И још блага нема за хајдука!
0115 Узе Мијат троструку канџију,
0116 Па на каду љуто замахује,
0117 Замахује, а не удара је,
0118 Већ канџијом бије по дувару;
0119 „Видиш сејо, Љубовића кадо!
0120 „Видиш ову троструку канџију,
0121 „Кад е њоме станем ударати,
0122 „Просјећ’ ћу ти свилену вереџу,
0123 „И под њоме танану кошуљу,
0124 „Још ћу мало коже захитити;
0125 „Кад те, секо, станем ударати,
0126 „Кано братац у милости сеју;
0127 „Кажи брати и за треће благо.”
0128 Мора јадна када да му каже,
0129 Отвори ми и трећу комору,
0130 У буџаку кожа бивољача
0131 Заливена Латинскијех рушпи.
0132 Онда Мијат друштву казивао:
0133 „Браћо моја, тридест и пет друга!
0134 „Овђе нешто блага за хајдука,
0135 „Товар’те се, не претовар’те се,
0136 „Бојати се од Босне поћере.”
0137 Хајдуци се онђе товарише,
0138 И сву они кожу изручише,
0139 И врло се не претоварише;
0140 Онда их је Мијат испратио,
0141 Заборави и пушку и сабљу,
0142 Заборави диван-кабаницу.
0143 Кад је Мијат друштво испратио,
0144 Сам се опет натраг повратио,
0145 Па кадуни онда бесједио:
0146 „Сејо моја, Љубовића кадо!
0147 „Јеси ли се гостима надала?
0148 „Јеси л’ брату вечеру справила?”
0149 Вели њему Љубовића када:
0150 „О Мијате, драги побратиме!
0151 „Ја се јесам гостима надала,
0152 „Ал’ такијем нигда ни до в’јека;
0153 „И теби сам вечеру справила.”
0154 Сједе Мијат с кадом вечерати,
0155 А мало је Мијат вечерао,
0156 Од ђаволства онда заплакао:
0157 „Моја сејо, Љубовића кадо!
0158 „Љето прође, црна зима дође,
0159 „Хајдуку је кућа кабаница,
0160 „А у мене кабанице нема,
0161 „Донес’дер ми диван-кабаницу,
0162 „И донеси и пушку и сабљу,
0163 „Да ја идем, јер ме чека друштво,
0164 „Док се није друштво повратило,
0165 „Па ће бити више сијасета.”
0166 Мора јадна да устане када,
0167 Довати му диван-кабаницу,
0168 И довати и пушку и сабљу;
0169 Огрну се Мијат кабаницом,
0170 А објеси пушку о рамену,
0171 И припаса сабљу о појасу,
0172 Пам илује каду по образу;
0173 Под грлом јој три ситна ђердана,
0174 Један ђердан од ситна бисера,
0175 Други ђердан од драгог камења,
0176 Трећи ђердан од Латинских рушпи;
0177 Милујућ’ је Мијат по образу
0178 Сва три њојзи одр’еши ђердана,
0179 Па их пушти себи у џепове,
0180 Па је онда кади бесједио:
0181 „С Богом сејо, Љубовића кадо!
0182 „Скоро ћу те опет походити.”
0183 Вели њему Љубовића када:
0184 „О Мијате, за невољу брате!
0185 „Хајде с Богом, пош’о у добри час!
0186 „Моје т’ очи више не видиле!
0187 „А кад више у гости ми дош’о,
0188 „Да би Бог да’, мене не нашао!”