Podiže sc Mihat u hajduke,
Od zuluma beg’ Filipovića,
Kriva suda age Atlagića.
Devet dan je po gori hodio,
Ništa junak ni jio ni pio, 5
Hranica mu j' zelena travica,
A vodica na travi rosica.
Moli Mihat Boga velikoga
Da mu Bog da do četira druga:
Od vrh polja Vrhovljanin Jurja, 10
Od dno polja do dva kojundžije
I mladoga od Kosova Radu.
Što i’ molio, to je umolio:
Bog mu dade do četira druga,
Od vrh polja Vrhovljanin Jurja, 15
Od dno polja do dva kolundžije
I maloga ocl Kosova Radu.
Kada se je družba sastanula,
Al govori Mihate hajduče:
„Družinice, mila bratjo moja, 20
Gdi su dvori davno nerobljeni?”
Veli mali od Kosova Rade:
„Aj, moj ujče, Mihate hajduče,
Ja znam gdi su dvori nerobljeni
U nikoga Adžije vojvode!” 25
Idu oni civoru Adžijinu,
Al Adžije doma ne bijaše,
Već što sama ljuba Adžijina.
Govori joj Mihate hajduče:
„Otvor' vrata, ljubo Adžijina, 30
Ako li jih ti otvorit nećeš,
Ljubit te te sva redom družina,
A najprvi Mihate hajduče!”
Kad to čuje ljuba Adžijina,
Ona jim je otvorila vrata. 35
Al govori Mihate hajduče:
„Bora tebi, ljubo Adžijina,
Kadi ti je blago Adžijino
I njegova divan-kabanica?”
Al govori ljuba Adžijina: 40
„Hodi gori na gornje pendžere,
Najti hoćeš blago Adžijino
I njegovu divan-kabanicu,
I uz blago bilo ruho moje;
Nemoj mi se, Mihate hajduče, 45
Nemoj mi se u njega ticati,
Zač ja imam za udat divojku!”
Idu oni na gornje pendžere
I uzamu blago Adžijino;
Al ogrnu Mihate hajduče 50
Adžijinu divan-kabanicu,
Govorio ljubi Adžijinoj:
„Bora tebi, ljubo Adžijina,
Stoji l' lipše divan-kabanica,
Ali meni, al' Adžiji tvomu?” 55
Al govori ljuba Adžijina:
„Stoji tebi, jere je na tebi,
Al da vidiš ti Adžiju moga,
Ne biš se ga mogal nagledati!"
Al govori Mihate hajduče: 60
„Zbogom ostaj, ljubo Adžijina,
Tu si stekla, i drugu ćeš steći,
A ja ne znam steći, neg' rasteći!"
