Повратак (Милета Јакшић - Стражилово)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Повратак
Писац: Милета Јакшић




        
ПОВРАТАК

Ево куће мале снегом завејане —
Путник из далека наћи ћу међ браћом
Мира срцу мом а утехе разуму,
Када ме сусретну с радошћу домаћом.

Чух још с врата трку, лавеж верних паса,
Где их прате клици, смех и ведра шала;
Ал' мене к'о да је прошлост притиснула,
Заледила душу а реч оковала —
 
Прошлост, у којој сам младост потлачио,
Понесен у блудњи на кршној стрмени
Гледао сам буре и громове слушо,
Нит се кадгод сунце насмејало мени.

Покорено срце бичем непогоде
И прегором горким свега, о чем сања',
Доно сам на челу жиг страдања немог
А у срцу буру злобе и кајања.
 
О, ваљда ће и то проћи! После буре
Још се море љуља, кад сунце провири,
Још сања олује, бес, крваве муње,
Док се под питомим ветрићем не смири...



Извор[уреди]

  • Ленскіŭ, „Повратак“, Стражилово, Број 1, 2. Јануар 1894, Нови Сад, стр. 1.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.