ПОВРАТАК
Ево куће мале снегом завејане —
Путник из далека наћи ћу међ браћом
Мира срцу мом а утехе разуму,
Када ме сусретну с радошћу домаћом.
Чух још с врата трку, лавеж верних паса,
Где их прате клици, смех и ведра шала;
Ал' мене к'о да је прошлост притиснула,
Заледила душу а реч оковала —
Прошлост, у којој сам младост потлачио,
Понесен у блудњи на кршној стрмени
Гледао сам буре и громове слушо,
Нит се кадгод сунце насмејало мени.
Покорено срце бичем непогоде
И прегором горким свега, о чем сања',
Доно сам на челу жиг страдања немог
А у срцу буру злобе и кајања.
О, ваљда ће и то проћи! После буре
Још се море љуља, кад сунце провири,
Још сања олује, бес, крваве муње,
Док се под питомим ветрићем не смири...