Пијеро Музувијер2/15
| ←Шена четрнеста | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена петнаеста |
Шена шеснеста→ |
ЏИВА: Пачек је добро пасало, како сам цијенила; да није мене на послу било, било би великога врага.
ТРИЈЕСКАЛО: Зијеха ми се ода сна, да веће не могу отворенијех очи држат. Ма ми пара да ево одовуда Џиве. — Zuccaro mio [шећере мој], гдје идеш? што је ново и како се невјеста поднијела? јесмо ли вам лијепу бурлу учинили?
ЏИВА: Иди, враг те узо и с невјестом! Јеси ли га ти свјетово да се на ово стави? Нека захвали ер није било Франа дома и ер сам ја добар тимунијер [крмилар] била, која сам све акомодала; а било би великога врага!
ТРИЈЕСКАЛО: Да реци ми, драга, је ли Луцнја ончас госпара у онијем хаљинам познала?
ЏИВА: Дали га није познала?! и хтјела је викат, бивши видјела да није Кола Пуљиз; ма ти јој лесто [хитро] затиснух уста говорећи: „Не срамоти се! госпар је Симо који ти може веле ваљат.“ А он јом клекну на кољена и извади два скарноча дуката и свакијех галантарија, тер јој дарова; што она како виђе, аквјета [умири] се ончас.
ТРИЈЕСКАЛО: Cazzo, аквјета се ончас! и ја бих се аквјето, кад бих био дјевојчица; ко ти се злата не хита? Да како сте аџустали [уредили] за Пуљиза? ну ми реци!
ЏИВА: Ја идем садар у Коле ријет му да не доходи прије поноћа, ер је Франо још на ногами — докле заспи.
ТРИЈЕСКАЛО: Ко си је лијепо провела! ти си враг. — Јаох, њека ми је протезавица; знаш одкад се нијесмо заједно поиграли?
ЏИВА: Иди, с миром стој! пара њешто претенџаш; да, веће ие панча’ ми.
ТРИЈЕСКАЛО: Да веће ходи! то је од тебе, те што ти ће бит? Пара си заборавила што је прије било.
ЏИВА: Остави ме се! није ми вечерас о тему мислити него како ћу ово акомодат.
ТРИЈЕСКАЛО: Да брзо ћемо се спедишкат! ходи веће, не губимо вријеме, — овди ћемо.
ЏИВА: Иди, објешењаче! што си се помамио?! не вуци ме, не дери ово хаљина око мене.
Референце[уреди]
