Пијеро Музувијер2/14

Извор: Викизворник
Пијеро Музувијер
Писац: Непознати аутор
Шена четрнаеста


Шена четрнаеста
Алфонсо Бенвенути и Тријескало

АЛФОНСО: Nox erat et celo fuigebat Luna sereno; exquisita nox, optima nox, placida, stellata et stellifera; овака je апунто била, кад je изишо на свијет il Bucce falò del grande Alessandro [кољ БуцеФал великога Александра]; џусто ми he бит на прдпозит за моћи осервати [опажати] i movimenti, la positura, il sito di questa crinita cometa [кретање, стање и положај ове репате звијезде], sicut promisimus — како сам обећо Михочу Мостарди, зашто promissio boni viri est obligatio. Orsù, тријеба ми је in primis et ante omnia дигнут altitudinem, latitudinem et spatium distantie. Ономвечери била је nella gamba destra del Toro, con che portendeva che tutti i cornuti si saprebbero ben reggere agli affronti e controbandi delle loro mogli [y десној нози Бика, чиме је показивала да ћe се сви рогати мужеви добро држати према увредама и пријеварама својих жена]. Синоћка је била nella coda di Pesce e [y репу Рибе и] хтјела је зламеноват да опада i pescatori avrebbono rotte le gran reti per la troppa pescaggione [да he рибари раскинути своје мреже од пребогатог лова]. Сада dicerem, affirmarem да се находи tra le zampe di Scorpione, onde dinota che [међу клијештима Скорпије, чиме показује да] per totani terrarum orbem questa sera regnarà gran mordacità [вечерас ћe се много уједати].
ТРИЈЕСКАЛО: Што је оно? која је оно неман? Отићу мало ближе, да видим које враголије чини.
АЛФОНСО: O me felicem тријеба ми је екsкламат [ускликнути]! O fortunatam natam me astrologo aslrologiam! inveni illam, ni fallor — изнашо сам је! вечераска је di bellissimo aspetto [врло лијепа]. Колико је боље пригледат други пут, зашто — poiché [jep] — quoniam duplex cautela non nocet.
ТРИЈЕСКАЛО: Xa xa! oвo ти је њеки луди остророг Алфонсо Бенвенути што се њим ругају дјеца по Плаци. Отићу му се јавит да се и ја њим мало поругам; дошо је — неслан ован! — звјездами аркибужате [хице из пушке] потезат.
АЛФОНСО: Exquisitissime opus inceptum! иде ексквизито [прекраспо] con tutta la carierà [на сав мах]; сад ми necesse est, — quia necessitas non habet legem, — тријеба ми је квадрант.
ТРИЈЕСКАЛО: O Miser, buona sera [господине, добар всчер] ти једа је истекла она репатица тер је гледаш?
АЛФОНСО: Истекла је, изнашо сам је из каноћала [дурбина]! Abiit, excessit, evasit, erupit; ма ми манка квадрант за учинити регfectissimam speculationem. Heus tu, homo dabene [добар човјече], чини ми ce, пара ми ce, mi hi videtur да умијеш y мене дома, не? Учини ми пјаџер — ne graveris, молим те — пођи ми га донеси: наћеш га за вратијем од камаре, et perchè [и јер], cur, quare, (quia omnis labor optai premium, completo opere платићу те.
ТРИЈЕСКАЛО: И прије сам доходио у тебе од госпареве стране: послушаћу те и без плате. Овди ти је кућа у улици близу; ма реци ми, је ли те о[д] дрва, онако њешто квадро [четвероугласто]?
АЛФОНСО: Јес, јес! тако, ita est како говориш; и на ти кључ — accipe davem vel claviculam; потежи се corri pere gradum. Ah me halordum! манка ми и сфера! Отићу ја утолико овди акомодат [уредити] ове струменте; реко бих да је узела ова комета коре [смјер] a mio favore [у моју корист].
ТРИЈЕСКАЛО: Miser, је ли ово? приврго сам сву камару и нијесам иашо другога него ови котолаш; ако ти ваља, служи се њиме.
АЛФОНСО: O balordon, che goffezza [лудове, каква је то лудост]! ridiculum caput, неборе, ово није; наћеш га за вратијем од камаре гдје виси.
ТРИЈЕСКАЛО: Ја и сада мало нијесам врат слолшо у тми; други пут не отидох тамо! Ну, неборе, виђи ако ти то ваља.
АЛФОНСО: Per necessità [за невољу] — necessitas non habet legem; засве сам и прије ову сентенцу [изреку] реко, bis repetita placent; — per necessità тријеба ce служит: макина ’e квадра, no сриједи сферика [округла] — служиће ме; starà bene. Orsù, ferte cito ferrimi, date tela et scandite muros; date mano a fare [руке на посао].
ТРИЈЕСКАЛО: Te што he та лопижа? једа ћемо јегуљу конавоску у њој кухат?
АЛФОНСО: Сад ћу ти чинит виђет in effetti |у дјелу] што си чуо у провербију [пословици]. Гледа’, гледа’! intende oculos у ону звијезду, како се почела крећати [с] свога мјеста; чинићу a forza de miei stupendi strumenti matematici [силом мојих дивних математичких справа] да се скала с неба и сиде овди у лопижу juxta regularium juriorum — sapiens dominabitur astris.
ТРИЈЕСКАЛО: Да нека видим то чудо што нијесам прије видио.
АЛФОНСО: Кренуо сам је с мјеста, quaranta cinque gradi [45 схепена] ближе је мене и иде на прешу.
ТРИЈЕСКАЛО: Смијешна штурка! звијезду потеже за збит је у лопижу! Тријеба ми се овди њим ругати. — Miser, ако је закркла, хоћу ли почет цурмат, нека кури?
АЛФОНСО: He говори ми ништа, ne obtundas caput; sermo datar cunctis, animi sapientia paucis. Дошла ми је на сомитат [врх] од асхролабија! да’ да’ лопижу! брзо, presto [брзо], quam citius, quam citissime — немој да ми утече!
ТРИЈЕСКАЛО: Soglia, soglia, soglia, miser [затвори, госиодине].
АЛФОНСО: Viva, viva [живио]! sublimi feria sidera vertice! Olà, vaca è nostra [хеј, крава је наша]!
ТРИЈЕСКАЛО: Гди је та звијезда? ту није ничеса!
АЛФОНСО: Бестијачо [живино]! ви, чељад волгара digrosso legname [од дебела дрва], не можете виђет овијех инвизибилијех [невидљивих] чуда од астролоџије. Ну да’ ми, неборе, ту лопижу, prezioso continente d’ un più prezioso contenuto [скупоцјену посуду c још скупоцјенијом садржином], да ми је отити дома за ефетуат [извршити] колико жудим.
ТРИЈЕСКАЛО: На ти је, на! ма да ш њом празном не отидеш дома, ер ту није ни врагуте звијезде, на ти војску звијезда — понеси их собом (Овди прди над лопижу.) и овијем клобуком тврдо задуши, да ти не извјетре.
АЛФОНСО: Poltron da niente [подла кукавицо], tortor, furcifcr! то је креанца [уљудност] од товара! Да нијесам импедишкан [спријечен] in affare di gran conseguenza [послима велике важности], рисентишко [одазвао] бих се con dovuti termini; alla misera [згодним ријечима; барем], saltem до бих ти con un afforismo d’ Hipocrate sul mustaccio [Х-овим афоризмом no брцима], нека знаш ко је Алфонсо Бенвенути астролог.
ТРИЈЕСКАЛО: Ha лијепу ти сам се вечерас комедију намјерио! рђа убила ко те мештром учинио и ко ти је до скулу да учиш. Неслана магарца! говори по Плаци да се она звијезда репатица створила од грасеце [дебелине] од људи који су изгорјели! Заборавио сам га упитат кога је колура [боје] и од чеса се створио они мој прдац.

Референце[уреди]