Песма (Владислав Стојадиновић Чикош)
| Песма (1835) Писац: Владислав Стојадиновић Чикош |
Тражиш ти искреног, брате, пријатеља,
Ил’ дволичнога? Тог наћи ћеш свагди на
Путу. Мани се њега —
Реч је сама по себи та
Ружна. Искреног тражи пријатеља.
Тај прави је. Људи гину но слабо за
Њим; поклонима мисле
Права наћи пријатеља.
Ту се варају. — Гле, гле! добродетељ нит’
Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? — Она је
Ту. Љубиш ли је? — Она
Верни свуд ће ти бити друг.
Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти,
Брате, земљи поћи, њој са тобом није
Тешко; она је свагда
С оним кој’ је љуби, лепо
Ил’ га сунце греје, или облаци му
Мутни грозе. Људске благонаклоности
Добродетељ не тражи
Као дволични пријатељ. Он,
Кад се смејеш ти, смеје се; тужиш ли
Ти, и он ће, верност сваку обећава
Уст’ма, серцем не мисли
Тако, нег’ се радује злу
Твом. Наклона види л’ да ти је срећа, у
Ватру скочиће због тебе, за живот свој
Тај дволични не мари
Доброжелатељ: духне ли
Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи га,
Вичи, зови тог твог красног пријатеља —
Јест! Доћи ће, мислиш? — „Не
Знам те”, рећи ће. — Редак у
Невољи пријатељ. — Веруј у Творца, и
Добродетељ љуби; она је верни ти
Свуд содруг у несрећи,
Срећи, чести и нуждама.
1835.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 199-200.
|