Pesma (Vladislav Stojadinović Čikoš)
| Pesma (1835) Pisac: Vladislav Stojadinović Čikoš |
Tražiš ti iskrenog, brate, prijatelja,
Il’ dvoličnoga? Tog naći ćeš svagdi na
Putu. Mani se njega —
Reč je sama po sebi ta
Ružna. Iskrenog traži prijatelja.
Taj pravi je. Ljudi ginu no slabo za
Njim; poklonima misle
Prava naći prijatelja.
Tu se varaju. — Gle, gle! dobrodetelj nit’
Mit nit’ traži poklon. Hoćeš je? — Ona je
Tu. Ljubiš li je? — Ona
Verni svud će ti biti drug.
Il’ išao po moru, il’ ćeš po suvoj ti,
Brate, zemlji poći, njoj sa tobom nije
Teško; ona je svagda
S onim koj’ je ljubi, lepo
Il’ ga sunce greje, ili oblaci mu
Mutni groze. Ljudske blagonaklonosti
Dobrodetelj ne traži
Kao dvolični prijatelj. On,
Kad se smeješ ti, smeje se; tužiš li
Ti, i on će, vernost svaku obećava
Ust’ma, sercem ne misli
Tako, neg’ se raduje zlu
Tvom. Naklona vidi l’ da ti je sreća, u
Vatru skočiće zbog tebe, za život svoj
Taj dvolični ne mari
Dobroželatelj: duhne li
Pak otkud vetrić ma najmanji, traži ga,
Viči, zovi tog tvog krasnog prijatelja —
Jest! Doći će, misliš? — „Ne
Znam te”, reći će. — Redak u
Nevolji prijatelj. — Veruj u Tvorca, i
Dobrodetelj ljubi; ona je verni ti
Svud sodrug u nesreći,
Sreći, česti i nuždama.
1835.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 199-200.
|