Песма (Владислав Стојадиновић Чикош)

Песма  (1835)  Писац: Владислав Стојадиновић Чикош

Тражиш ти искреног, брате, пријатеља,
Ил’ дволичнога? Тог наћи ћеш свагди на
Путу. Мани се њега —
Реч је сама по себи та

Ружна. Искреног тражи пријатеља.
Тај прави је. Људи гину но слабо за
Њим; поклонима мисле
Права наћи пријатеља.

Ту се варају. — Гле, гле! добродетељ нит’
Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? — Она је
Ту. Љубиш ли је? — Она
Верни свуд ће ти бити друг.

Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти,
Брате, земљи поћи, њој са тобом није
Тешко; она је свагда
С оним кој’ је љуби, лепо

Ил’ га сунце греје, или облаци му
Мутни грозе. Људске благонаклоности
Добродетељ не тражи
Као дволични пријатељ. Он,

Кад се смејеш ти, смеје се; тужиш ли
Ти, и он ће, верност сваку обећава
Уст’ма, серцем не мисли
Тако, нег’ се радује злу

Твом. Наклона види л’ да ти је срећа, у
Ватру скочиће због тебе, за живот свој
Тај дволични не мари
Доброжелатељ: духне ли

Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи га,
Вичи, зови тог твог красног пријатеља —
Јест! Доћи ће, мислиш? — „Не
Знам те”, рећи ће. — Редак у

Невољи пријатељ. — Веруј у Творца, и
Добродетељ љуби; она је верни ти
Свуд содруг у несрећи,
Срећи, чести и нуждама.

1835.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 199-200.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Чикош, умро 1844, пре 180 година.